Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – dva, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 od ukupno prisutnih 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, i Predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne energije 400 kv naponskog nivoa „Transbalkanski koridor – prva faza“.
Narodni poslanik Vladimir Marinković je opravdano odsutan.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 146, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 33 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlogu za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 145, protiv – niko, uzdržan – jedan, nisu glasala 32 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, u celini.
Molim službu Narodne skupštine da sačini prečišćen tekst dnevnog reda sednice i dostavi ga narodnim poslanicima.
D n e v n i r e d :
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije,
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima,
4. Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne energije 400 kV naponskog nivoa ''Transbalkanski koridor – prva faza'',
5. Predlog za imenovanje zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije,
6. Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture za 2013. godinu.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Željka Sertića, ministra privrede, dr Dušana Vujovića, ministra finansija i Aleksandra Antića, ministra rudarstva i energetike, pozvala da današnjoj sednici prisustvuju i Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Milun Trivunac, pomoćnik ministra privrede, Zlatno Milikić, pomoćnik ministra finansija, Dušan Šutanovac, direktor Centra za tržište kapitala u Agenciji za privatizaciju, Branka Radović, pravni savetnik direktora Agencije za privatizaciju, Jadranka Špehar, viši rukovodilac projekta u Agenciji za privatizaciju, Jelena Arsić, rukovodilac projekta – koordinator za operativno pravne poslove u Centru za privatizaciju u Agenciji za privatizaciju, Aleksandra Dragović Delić, samostalni savetnik u Ministarstvu finansija, Tijana Cvetković Gajičić, samostalni savetnik u Sektoru za finansijski sistem Ministarstva finansija, i Gordana Hajvazović, samostalni savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 1, 2, 3. i 4, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmeru broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU; PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRAVU NA BESPLATNE AKCIJE I NOVČANU NAKNADU KOJU GRAĐANI OSTVARUJU U POSTUPKU PRIVATIZACIJE; PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INVESTICIONIM FONDOVIMA, I PREDLOGU ZAKONA O UTVRĐIVANjU JAVNOG INTERESA I POSEBNIM POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I PRIBAVLjANjA DOKUMENTACIJE RADI REALIZACIJE IZGRADNjE SISTEMA ZA PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE 400 KV NAPONSKOG NIVOA „TRANSBALKANSKI KORIDOR – PRVA FAZA“
Da li predstavnici predlagača Željko Srtić, ministar privrede, dr Dušan Vujović, ministar finansija i Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, žele reč? (Da.)
Reč ima ministar Željko Sertić, izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano radno predsedništvo i poštovani poslanici, daću vam obrazloženje za prva tri zakona koja su danas na dnevnom redu pred vama, i to – Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima.

Prvi zakon koji imate pred sobom je zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju i osnovni razlog je neophodnost za usklađivanje Zakona o Agenciji za privatizaciju sa odredbama novog Zakona o privatizaciji. Izmenama je obuhvaćena zamena starih instituta novim institutima, kao i dopuna postojećih, kako bi postali primereniji, jasniji i efikasniji.

Pored ovog gore, proširuju se i nadležnosti Agencije za privatizaciju i to u sledećim segmentima: Agenciji se daje mogućnost da u ime i za račun trećeg lica prodaje imovinu, što je širi pojam od nepokretnosti, kako je predviđalo prethodno zakonsko rešenje koje nije obuhvatalo prodaju pokretnih stvari, prava itd, zatim, novim Zakonom o privatizaciji poslovi iniciranja privatizacije nisu više u nadležnosti Agencije za privatizaciju, pa se briše član 8. kojim se uređuju poslovi iniciranja privatizacije od strane Agencije, zatim, proširuje nadležnost Agencije pri korišćenju prava glasa po osnovu akcija čiji je zakonit imalac Akcionarski fond, kako bi se omogućilo korišćenje prava nesaglasnih akcionara i dala mogućnost Agenciji da imenuje predstavnika Fonda u organe upravljanja društva u kojima Akcionarski fond ima više od 25% učešća u kapitalu i vrši se usklađivanje metoda prodaje sa odredbama Zakona o privatizaciji.

Pored toga, ovim izmenama i dopunama predviđa se da Agencija može podneti predlog za pokretanje stečajnog postupka subjekta privatizacije u slučaju postojanja jednog od stečajnih razloga utvrđenih zakonom kojim se uređuje postupak privatizacije i zakonom kojim se uređuje stečaj. Dalje, propisuje se da Agencija pokreće postupak likvidacije subjekta privatizacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija i zakonom kojim se uređuju privredna društva, te da Agencija imenuje, kontroliše rad i razrešava likvidacionog upravnika u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.

Takođe, usaglašava se delokrug poslova koje obavlja Upravni odbor Agencije za privatizaciju sa odredbama statuta i u tom smislu dopunjuju novom tačkom 8a u skladu sa kojom Upravni odbor na predlog direktora Agencije odlučuje o zahtevima koji su u skladu sa propisima Agenciji podneti radi davanja saglasnosti.

Dalje, zakon se dopunjuje odredbama kojima se reguliše da za obavljanje poslova davanja saglasnosti direktor Agencije obrazuje jednu ili više komisija, zatim se propisuje sastav komisije i predviđaju se uslovi koje član komisije treba da ispunjava, kao i druga pitanja značajna za rad ove komisije.

Na kraju, propisuje se da Komisiju za kontrolu izvršenja obaveza kupca, odnosno strateškog investitora iz zaključenih ugovora u postupku privatizacije obrazuje ministar nadležan za poslove privrede.

Da zaključim, osnovni cilj predloženih izmena i dopuna je usklađivanje sa odredbama novog Zakona o privatizaciji, kojima se vrši proširenje delatnosti Agencije i uređuju pojedini instituti na nov način, a u cilju da se rad Agencije učini što efikasnijim kako bi privatizacija celokupnog društvenog kapitala i jednog dela javnog kapitala mogla da se sprovede u kratkim rokovima, onako kako je uređeno Zakonom o privatizaciji.

Svrha zakona je da se uvođenjem novih zakonodavnih rešenja nastavi i poboljša proces ostvarivanja prava iz privatizacije na način koji omogućava veći ekonomski efekat, poveća transparentnost, zaštiti vrednost kapitala i izvrši podsticaj razvoja tržišta hartija od vrednosti.

Pored toga, ulogom stečajnog i likvidacionog upravnika i objedinjavanjem ovih poslova u jednu instituciju omogućava se efikasnije rukovođenje u ovim značajnim procesima. Dakle, to je obrazloženje za izmene zakona, odnosno za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju.

Sledeće obrazloženje je o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.

Glavna okosnica je da je sadašnjim zakonom predviđeno da se fond osniva kao zatvoreno akcionarsko društvo, dok iz odredbi zakona proizilazi da će kasnije, iako nije preciziran rok, promeniti pravnu formu u otvoreno akcionarsko društvo, odnosno da će se akcijama Akcionarskog fonda trgovati na tržištu hartija od vrednosti. Radi pojednostavljenja procedure, ali i ekonomičnosti postupka, predlaže se odustajanje od prvog modela sa trgovanjem akcijama na berzi i nastavak poslovanja fonda u formi nejavnog akcionarskog društva.

Predloženim izmenama se ne odustaje od osnovnog cilja zakona, a to je da se građanima koji su stekli status nosioca prava isplati novčana nadoknada od prodaje imovine Akcionarskog fonda, ali sada u pojednostavljenom postupku koji je pogodniji i za same građane. S tim u vezi predložene su izmene ili brisanje svih odredaba zakona koja se odnose na uključivanje akcija fonda na tržište hartija od vrednosti, a u prelaznim odredbama je definisano da fond nastavlja da posluje kao akcionarsko društvo čijim akcijama se ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.

U međuvremenu je donet i novi Zakon o privrednim društvima, kojim su utvrđeni novi oblici organizovanja privrednih društava, kao i rokovi u kojima su društva dužna da se usaglase sa odredbama novog zakona. Akcionarski fond i dalje nije usklađen sa Zakonom o privrednim društvima, jer se čeka izmena zakona kao osnivačkog akta, te će se izmenama zakona kao osnivačkog akta Akcionarskog fonda steći uslovi da fond uskladi svoj oblik organizovanja sa odredbama Zakona o privrednim društvima.

Takođe, ovim izmenama vrši se i usklađivanje ovog zakona sa odredbama novog Zakona o privatizaciji, u smislu da se ukidaju metodi prodaje definisani prethodnim Zakonom o privatizaciji - javni tender i javna aukcija, a uvodi novi metod - prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem.

Pored toga, interveniše se i u delu produžetka rokova koji su istekli. Rok do koga će podnosioci moći da prodaju besplatne akcije bez plaćanja troškova brokerskih usluga, troškova Beogradske berze i troškova saldiranja produžava se do 31. decembra 2016. godine, kako bi građani mogli da pod istim uslovima prodaju i akcije za čije se trgovanje još uvek nisu stekli uslovi. Time se obezbeđuje načelo ravnopravnosti za sve građane, kako one koji su već trgovali stečenim besplatnim akcijama, tako i one koji još uvek nisu iskoristili to pravo, a omogućava se i da pod istim uslovima može trgovati i besplatnim akcijama koje još uvek nisu podeljene ili za čije se trgovanje još uvek nisu stekli uslovi.

Takođe, ovim zakonom produžava se rok u kome će javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije Beograd“ sprovesti korporativizaciju, o čemu će odluku doneti osnivač.

Kao zaključak još jedanput da ponovim osnovni cilj predloženih izmena i dopuna ovog zakona i usaglašavanje poslovanja Akcionarskog fonda sa odredbama novog Zakona o privrednim društvima i novog Zakona o privatizaciji. Izmene zakona treba da omoguće više mogućnosti za unovčavanje imovine Akcionarskog fonda, što je neophodno u uslovima ekonomske krize, povlačenje investitora i nedovoljno brzog oporavka tržišta kapitala, a sa ciljem da se na što efikasniji način unovči imovina Fonda, kako bi se građanima koji su stekli status nosioca prava isplatila novčana naknada od prodaje te imovine.

Takođe, na kraju, izmene zakona trebaju da doprinesu jednostavnijem i ekonomičnijem načinu isplate novčane nadoknade građanima u odnosu na prvobitno predviđeni koncept, čime bi se ostvarile uštede troškova, kako samim građanima, tako i u budžetu Republike Srbije.

Na kraju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima. Osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova kao novog oblika institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji omogućeno je inicijalnim Zakonom o investicionim fondovima iz juna 2006. godine. Izmene i dopune zakona iz 2009. i 2011. godine izvršene su u cilju obezbeđivanja stabilnijeg i sigurnijeg poslovanja investicionih fondova u uslovima globalne finansijske krize i usklađivanja sa relevantnom direktivom 2009/65 Evropskog parlamenta i Saveta, od 13. jula 2009. godine, u meri u kojoj je dozvoljavao stepen razvoja domaćeg finansijskog tržišta, kao i usaglašavanja sa novim Zakonom o tržištu kapitala kao krovnim zakonom iz ove oblasti, koji je stupio na snagu 17. maja 2011. godine.

Zakonom i investicionim fondovima učesnicima na finansijskom tržištu, pravnim i fizičkim licima su obezbeđeni uslovi da kao članovi investicionih fondova na jednostavan i efikasan način učestvuju na tržištu kapitala i ostvaruju određene prinose. Suština ovakvog načina ulaganja je da se prikupljena slobodna novčana sredstva članova fonda, u skladu sa propisanim uslovima ulaganja i poslovnom politikom investicionog fonda, ulažu u različite oblike imovine i na takav način doprinose ne samo povećanju imovine fonda i njegovih članica, već i razvoju tržišta kapitala, kao i stvaranju uslova za povoljnije i efikasnije finansiranje realnog sektora.

Drugi talas finansijske krize je uslovio dodatno pogoršanje finansijskog položaja i uslova poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima i doveo do značajnog smanjenja imovine samih fondova.

U prethodnom periodu kao neke od osnovnih tendencija na domaćem finansijskom tržištu su se javile: Pre svega, značajan pad ostvarenog prometa na

Beogradskoj berzi, koji traje od 2008. godine, što znači da je u period od 2008. do 2013. godine promet smanjen oko tri puta u apsolutnom iznosu. Takođe, smanjenje broja tržišnih učesnika, naročito brokersko-dilerskih društava, pao je sa 88 na 41 društvo i društva za upravljanje investicionim fondovima sa 15 na četiri;

Skromna ponuda kvalitetnih finansijskih instrumenata, prvenstveno imajući u vidu nedovoljnu ponudu municipalnih i korporativnih obveznica, kao i državnih dužničkih hartija od vrednosti i obveznica međunarodnih finansijskih organizacija;

Izražena težnja privrednih subjekata koji su učesnici na finansijskom tržištu da se domaće tržište kapitala učini atraktivnijim, kako domaćim, tako i stranim investitorima.

Pored svega ovoga, uočeno je da postoje pojedine neusaglašenosti odredaba zakona koje tangiraju ovu oblast, a prvenstveno Zakona o tržištu kapitala i Zakona o privrednim društvima, u smislu važećih odredaba koje se tiču pravne forme društva za upravljanje investicionim fondovima, kao i organa društva.

Takođe, bilo je neophodno uskladiti pojedine pojmove navedenih zakona, a koji su u vezi sa tržištem kapitala sa važećim Zakonom o tržištu kapitala.

U cilju sprovođenja navedenog usaglašavanja rešenjem Ministarstva finansija i privrede od 11. marta 2013. godine obrazovana je radna grupa za izmenu propisa u vezi sa hartijama od vrednosti, sa zadatkom stvaranja jednoobraznog pravnog okvira iz ove oblasti. U radu grupe aktivno je učešće uzelo 26 institucija i predstavnika privatnog sektora.

Od trenutka osnivanja radna grupa je u periodu od marta do novembra 2013. godine održala četiri sastanka, na kojima su razmotrene sve pristigle primedbe i sugestije relevantnih institucija i, između ostalog, predstavnika fondovske industrije.

Uzimajući u obzir sve navedeno kao i neophodnost daljeg usaglašavanja sa pomenutom direktivo iz ove oblasti, a iz razloga sprovođenja procesa pridruživanja EU ukazala se potreba za izradom novih izmena i dopuna zakona.

Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona a u cilju olakšavanja uslova poslovanja društava za upravljanje u uslovima finansijske krize i sistematskog smanjenja vrednosti imovine pod upravljanjem, predviđeno je da se smanjenje iznosa novčanog dela osnovnog kapitala prilikom osnivanja društva za upravljanje kao i adekvatnosti kapitala sa postojećih 200.000 hiljada evra smanji na 125.000 evra u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije. Na ovaj način stimuliše se osnivanje novih društava za upravljanje i time značajno utiče na potencijalno povećanje broja učesnika na tržištu kapitala.

Relaksirana je postojeća obaveza izveštavanja Komisije za hartije od vrednosti od strane društava za upravljanje, u smislu da je pored obaveze godišnjeg izveštavanja umesto dosadašnje obaveze kvartalnog izveštavanja uvedena obaveza polugodišnjeg izveštavanja. Samim tim, društva za upravljanje će pripremati manje dva kvartalna izveštaja godišnje što će značajno uticati na smanjenje troškova društava za upravljanje.

Osim toga, a radi veće sigurnosti finansijskog sistema uvedena je i obaveza komisije da sastavi listu revizora koji mogu obavljati reviziju društva za upravljanje i investicionih fondova. Navedena odredba predstavlja i usklađivanje sa Zakonom o tržištu kapitala koji tu odredbu već primenjuje od donošenja, odnosno od 2011. godine. U praksi sva društva za upravljanje već angažuju revizore sa ove liste, tako da navedena odredba neće podrazumevati novo usklađivanje društvenih fondova niti dodatne troškove.

Predložene izmene i dopune odredaba postojećeg zakona koji se tiču ulaganja imovine i investicionog fonda kao i ograničenje ulaganja imovine u još većoj meri su usaglašene sa rešenjima predviđenom direktivom, čime je proširena mogućnost ulaganja imovine omogućena bolja diversifikacija rizika a samim tim i veća zaštita investitora.

U tom smislu uvedena je obaveza društva za upravljanje da uspostavi sistem upravljanja rizicima koji podrazumeva i tačnu i nezavisnu procenu vrednosti izvedenih finansijskih instrumenata kojima se trguje na OTC tržištu.

Uvođenje ovakvog rešenja ne predstavlja dodatnu obavezu društvima za upravljanje, budući da u okviru svojih pravila poslovanja društva za upravljanje već imaju obavezu definisanja politike upravljanja rizicima. Ponuđeno rešenje predstavlja usaglašavanje sa direktivom. Zatim, granica ukupnog nivoa zaduživanja društva za upravljanje u cilju održavanje potrebnog nivoa likvidnosti smanjena je sa 20% na 10% vrednosti imovine fonda, u cilju sposobnosti realizacije zahteva članova fonda za otkupom investicionih jedinica u svakom trenutku.

Pored toga, dodatno su precizirane odredbe zakona koje regulišu poslovanje društva za upravljanje i to delatnost društva za upravljanje kada obavlja poslove upravljanja portfolijom, kao i uslove za poveravanje administrativnih i marketinških aktivnosti drugim licima.

Sistem naknada nije menjan, osim što je radi olakšavanja u poslovanju ukinut pravilnik o tarifi i uvedena je obaveza navođenja naknada u prospektu fonda. Ovo rešenje je jeftinije i jednostavnije za investicione fondove, a istovremeno transparentnije za potencijalne članove fonda.

Iz razloga olakšavanja poslovanja i smanjenja troškova društva za upravljanje i fondu objavljivanje prinosa, oglašavanje neto vrednosti imovine fonda kao i slične odluke, i obaveštavanja objavljuju se samo na internet stranici društva za upravljanje, a ne kao do sada i u najmanje jednom dnevnom listu. Konkretno, troškovi objavljivanja navedenih podataka u dnevnim novinama iznose najmanje 450.000 hiljada dinara na godišnjem nivou po jednom društvu za upravljanje, tako da će predložene izmene svakako ukinuti ovaj nepotrebni trošak društvima za upravljanje.

Izvršene su i manje izmene i dopune postojećih odredaba koje se odnose na prospekt investicionog fonda, a iz razloga transparentne investicione politike fonda i dodatne zaštite investitora. Preciznije su regulisane usluge koje može obavljati kastodi banka, kao i mere u nazoru koje na poslovanju društva za upravljanje investicionog fonda i kastodi banke vrši komisija.

Pored toga predlogom zakona vrši se terminološko usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima, u smislu pravne forme, organa upravljanja društva za upravljanje i zatvorenog investicionog fonda, usklađivanje sa Zakonom o tržištu kapitala, uglavnom u delu upućujućih normi radi konzistentnosti i jednobrazne primene u praksi, ako i definisanje pojedinih pojmova.

Predloženim rešenjem nesumnjivo će se pozitivno uticati na poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima, same investicione fondove i kastodi banke. Komisiju koja vrši nadozor nad sprovođenjem ovog zakona, investitore sadašnje i potencijalne, odnosno domaće finansijsko tržište u celini.

Nadam se, da poštovani poslanici, ste dobili materijale i da ste ih proučili kako bismo dobili dobre i kvalitetne primedbe ukoliko postoje na predlog ovih izmena i dopuna zakona. Tako da ćemo u narednom periodu verovatno imati i raspravu na tu temu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pitam da li još neko od ovlašćenih predstavnika predlagača želi reč?
Reč ima ministar u Vladi, Aleksandar Antić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pre vama se danas nalazi još jedna zakonski projekat, Predlog zakona o potvrđivanju javnog interesa s posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne energije 400kv naponskog nivoa Transbalkanskog koridora – prva faza. U daljem svom izlaganju ću govoriti o zakonu samo kao o zakonu Transbalkanskom koridoru.
Na samom početku želim da istaknem da smo kao predlagač zakona pokušali da pored onih administrativnih normi koje su naravno neophodan element svakog zakonskog projekta da u obrazloženju na jedan kvalitetan način suštinski stavimo do znanja i javnosti, naravno pre svega narodnim poslanicima, koji su to sve razlozi koji su nas rukovodili da priđemo ovakvom načinu rešavanja ovog pitanja i koji je značaj samog projekta. Nadam se da ovakvo jedno obrazloženje je moglo da stvori jednu sliku kod svih narodnih poslanika o značaju samog projekta i značaju da u celim sistemu imamo jednu potpunu koordinaciju i jedan vetar u leća realizaciji ovog projekta koji u suštini je izuzetno važan za energetiku i energetske bilanse naše zemlje.
Pre svega, sada ću probati u najkraćem, mimo onoga i bez želje da prepričavam ili da vam iščitavam ono što se nalazi u samom tekstu obrazloženja da dam neke dodatne argumente i dodatne razloge koji su nas rukovodili, ponavljam, da izađemo sa ovakvim zakonskim projektom.
Krenuću od toga da pre svega energetika nije nacionalna stvar i nije nacionalno pitanje. Energetika sve više postaje jedan regionalni okvir i jedno niz mera i niz bilansa koji se moraju usklađivati na nivou čitavog regiona, jer energetika kao bilansno važna za sve nas mora da se definiše u svim zemljama u okruženju i jednostavno nije dovoljno imati stabilnu energetsku situaciju samo na teritoriji jedne države ako to nije u čitavom regionu i ako ne postoji mogućnost da jedni drugima pomažemo i lansiramo one nedostajuće količine.
Ova kriza koju smo imali u snabdevanju električnim energentima za vreme poplava je dala jedan dodatni razlog da o tome više razmišljamo, jer u situaciji kada su u Srbiji, u onih 12 dana za vreme poplava, kada Termoelektrana „ Nikola Tesla“ A nije radila, kada su nam bile potrebne dodatne količine električne energije, suočili smo se s time, da kapaciteti kojima tu električnu energiju možemo iz zemalja iz okruženja da ubacimo u naš sistem, su vrlo limitirani i da postoji potreba da se oni dodatno šire.
Ako tome dodamo i primer koji smo imali na Kosovu i Metohiji kada je usled pucanja jednog bloka u Termoelektrani „Obilić“ čitav sistem tamo bio pred pucanjem. Imali smo situaciju u kojoj je Srbija morala dodatno da oslobađa neke kapacitete kako bi se Kosovu i Metohiji dodalo tih nekih, oko 350 megavata električne energije kako bi sistem izdržao.
Shvatili smo da u suštini ta regionalna saradnja i stvaranje interkonekcija između svih zemalja u regionu predstavljaju prioritet i da moramo daleko veću pažnju posvetiti tim projektima i da treba transbalkanskom koridoru, kao projektu od regionalnog značaja, prepoznati od energetske zajednice kao projekat koji je od šireg interesa, treba staviti u prvi plani i pod hitno krenuti u njegovu realizaciju.
Neke projekcije govore da će već u periodu posle 2020. godine, doći do značajnog povećanja u potrošnji električne energije, da će to izazvati potrebu za većim kretanjem električne energije, jer potrošnja i proizvodnja električne energije nisu ravnomerni u svim zemljama i u svim regionima tokom čitave sezone, i da je neophodno da sve zemlje u Evropi, pogotovo u ovom delu Evrope gde ne postoje instalisani i kapaciteti, ali i infrastruktura na najvišem nivou, da se dodatno uradi kako bi se i infrastruktura i instalisani kapaciteti digli na daleko veći nivo.
Upravo svi ti razlozi su nas rukovodili da izađemo sa ovakvim zakonskim projektom koji realizaciju transbalkanskog koridora kao, ponavljam, projekta od evropskog značaja, regionalnog značaja, stavimo u prioritet sa stanovišta potrebe da se on brzo rešava, efikasno rešava i da u neko dogledno vreme dođe do njegove realizacije.
Kada smo razmišljali na koji način da krenemo u realizaciju tog projekta, svesni činjenice da se radi o projektu koji je izuzetno obiman, u prvoj fazi on ima više pravaca i više interkonekcija.
Znači ima novu 400 kilovatnu interkonekciju Srbije i Rumunije, novu interkonekciju između Srbije i Crne Gore, novu interkonekciju između Srbije, Bosne i Hercegovine, novi 400 kilovatni dalekovod od Kragujevca do Kraljeva, sa podizanjem naponskog nivoa u Kraljevu na 400 kilovata, zatim podizanje naponskog nivoa prenosne mreže iz čitave zapadne Srbije na 400 kilovatni naponski nivo, izgradnjom novog dalekovoda između Obrenovca i Bajine Bašte, zatim čitav drugi niz mera do potencijalnog podizanja naponskog nivoa u trafostanici Valjevo na 400 kilovata.
Kada smo sve to sagledali, kada smo videli o kojoj veličini projekta se radi, kada smo to pokušali da prevedemo u broj parcela i broj predmeta sa kojima ćemo se u realizaciji ovog projekta suočiti, shvatili smo da korišćenjem postojećeg zakona nam treba samo za formalnopravne stvari negde 10 do 15 godina da rešimo sva ta pitanja.
U međuvremenu, stvari i život ne mogu da čekaju, u međuvremenu potreba i potrošnja električne energije, rapidno raste, u međuvremenu tranzit između istočne Evrope, pre svega Moldavije i Ukrajine, gde je električna energija izuzetno jeftina i koja će morati da ide prema zapadu, pre svega, prema Italiji, sa jedne strane, i tranzit električne energije od Nemačke prema Turskoj, ta dva tranzita će se desiti u ovom vremenu, i Srbija nije mogla da dozvoli i ne može da dozvoli da nas sve to zaobiđe.
To je izuzetno važno za našu državu ne samo zbog mogućnosti da naplatimo tranzite, takse koje sigurno nisu mali i kretaće se u više milionskim iznosima na godišnjem nivou nego to sve čitav značaj naše zemlje kao regionalnog igrača stavlja u prvi plan, naša preduzeća dovodi u poziciju da postaju globalni igrači, u svakom slučaju, regionalni i konačno, to daleko, to značajno podiže nivo energetske bezbednosti u samoj Srbiji, jer ponavljam, stvara mogućnost da jedna velika količina električne energije prolazi kroz Srbiju, samim tim da postaje dostupna i za naše potrošače, sutra za neki novi privredni rast i neke nove privredne objekte.
Iz tog razloga pokušali smo da primenimo ista zakonska rešenja koja su bila primenjena za realizaciju projekata i „Južni tok“.
Izuzetno uvažavam sve primedbe koje smo čuli i na Odboru da su rokovi iz zakona koji predviđaju neke proceduralne stvari vrlo kratki, ponavljam izuzetno uvažavam, jer znam da dolaze od strane ljudi koji imaju puno iskustvo u vođenju lokalnih samouprava i rešavanju ovakvih i sličnih predmeta.
Čuo sam da je posebno gospodin Dragan Jovanović imao sugestiju da su rokovi kratki i da bi trebalo razmotriti eventualno da se oni produže, bez sada, nekog mog konačnog izjašnjavanja i naravno, o tome će se u krajnjem izjasniti Vlada, ja hoću samo da pomenem i podcrtam ponovo dve stvari – prva stvar, isti su rokovi, ista procedura i sve je isto kao u onom zakonskom rešenju koje je ova ista Skupština usvojila vezano za realizaciju projekta „Južni tok“, to pod jedan.
Pod dva – mi ne možemo na ovolikom broju parcela da dozvolimo jednu laganu proceduru i one pune rokove, jer ponavljam za ovaj broj parcela uz one sve naše tipične slabosti bi nam trebalo 10 do 15 godina, a mi planiramo već 2020. godine da imamo ovaj projekat realizovan, a 2025. godine možda neki krajnji rok.
Pod dva, čuli smo primedbe kolega iz DS vezano za ustavnost ovog zakonskog projekta i biće mi veliko zadovoljstvo da čujem obrazloženje u kom tom segmentu ovo zakonsko rešenje nije ustavno.
Ponavlja, reč je o rešenju koje je identično onom zakonskom rešenju koje smo doneli za „Južni tok“ i čini mi se tada da smo zajedno glasali za ta zakonska rešenja, ali rasprava je pred nama, mogućnost podnošenja amandmana i mogućnost popravljanja samog teksta su ono što je deo naše parlamentarne prakse.
Mi ćemo sa velikom pažnjom čuti sve vaše primedbe i sugestije i naravno, bez ikakve sujete prihvatiti sve amandmane koji idu u pravcu realizacije ovog projekta na bolji, kvalitetniji i brži način. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih Odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovani gospodine predsedavajući, predložene izmene Zakona o agenciji za privatizaciju predstavljaju jačanje nadležnosti Agencije u samom postupku, kao što je i ministar rekao, prodaje preduzeća, koja još nisu završila proces privatizacije.
Takođe, predviđeno je jačanje kontrolne uloge Agencije u smislu ispunjavanje obaveza, koje u procesu prodaje preuzima kupac na sebe.
Brojna prethodna iskustva pokazala su da su u procesu kupovine preduzeća učestvovali kupci, vrlo nečasnih, u krajnju ruku sumnjivih namera koji nisu ispunjavali svoje obaveze iz ugovora o kupovini tih istih preduzeća.
Tu je po mom mišljenju Agencija imala ozbiljnih promašaja, jer niko nije na adekvatan način, nije sprovela kontrolu obaveza koje je na sebe preuzeo kupac.
Znači, svi su znali u jednom podužem vremenskom periodu da ti kupci ne ispunjavaju obaveze, ćutali su i dozvolili da se stihijski uništavaju preduzeća koja su do tada, neka od njih, vrlo dobro i vrlo lepo funkcionisala i radila.
Na teritoriji grada Sombora, iz kojeg ja dolazim, brojna preduzeća su od strane bivših vlasnika enormno zadužena, a obaveze u smislu investicija nisu ispoštovane.
Ovaj zakon važan je zbog činjenice zato što daje Agenciji široke nadležnosti oko prodaje preduzeća koja su u vlasništvu republičkih fondova, pre svega, tu mislim na Fond PIO.
Ono što takođe mislim da je moglo ovim zakonom da se uredi dodatno, jeste da se više uključe lokalne samouprave u proces i prodaje, ali i kontrole sprovođenja ugovora o prodaji firmi koje su već prodate.
Mislim da je ministarstvo, odnosno Vlada mogla da pronađe način da kroz Komisiju za kontrolu uključi predstavnike naših opština i gradova. Ne treba posebno objašnjavati koliko je svakom našem gradu važno svako radno mesto, a nažalost brojna su se ugasila zbog činjenice da je proces privatizacije u proteklom periodu tekao više stihijski nego kontrolisano.
Zamolio bih predsedavajućeg, ako možete da umirite jedan deo ljudi, kojima očigledno je bitno što šta se dešava u ovim preduzećima i koliko je radnih mesta izgubljeno. Mislim da bi bilo dobro bar da saslušaju u periodu kada su mogli nešto konkretno da učine, nisu učinili, pa bar da čuju kakva je situacija u tim javnim preduzećima.
Želim da skrenem pažnju predlagaču ovom prilikom da je trebao i morao da se pozabavi kadrovima koji upravljaju subjektima privatizacije, naročito preduzeća u restrukturiranju, jer u nekima od njih upravljaju ljudi sa vrlo sumnjivim biografijama, koji imaju brojne krivične prijave. Želim da navedem primer AD „Alekse Šantića“ i zamolio bih vas da ovo posebno proverite, u kojem i dan danas sedi čovek po imenu Aleksandar Marotić, čovek koji je odbio da u posed preduzeća uvede odbor direktora postavljenog od strane Agencije, tj. od strane države. Taj isti nesvesni Marotić, koji po sopstvenom priznanju ima brojne krivične prijave, a u isto vreme nažalost, bio je čest gosta u Agenciji za privatizaciju, kod pojedinaca i vrlo omiljen.
Mislim da podhitno država mora naći način da takve ljude sklonimo iz preduzeća u kojima su pokazali svoje neumeće, bahatost i bezobrazluk, ali što je još važnije da trajno uklonimo one koji takve ljude postavljaju.
Što se tiče tačke dnevnog reda, ministri su dosta toga rekli, pogotovo gospodin Sertić i naravno, postoji jedna dobra namera da se poboljša rad Agencije za privatizaciju. Mislim da ne možemo samo onim što je napisano poboljšati rad, već taj rad će se poboljšati isključivo dobrim, kvalitetnim kadrovima, ljudima koji pošteno rade svoj posao, a ne onima koji su deo kombinacije koja se odvija na način kako prođu izbori tako - hajmo svi kod pobednika i nastavljamo da radimo ono što smo radili. To je bio vrlo čest slučaj i nažalost i dan danas, usudio bih se reći u Agenciji za privatizaciju, ali ne samo tamo.
U svakom slučaju ove izmene zakona treba podržati i ujedno zatražiti od Ministarstva poljoprivrede povećanje aktivnosti u cilju dovršetka procesa privatizacije, pre svega u firmama u restrukturiranju.
Naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati ovaj zahtev, kao i sve dobre predloge koji budu dolazili iz vašeg ministarstva. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa NS razume potrebu izmene i donošenje postojećih zakona. Razumemo da je potreba da se Zakon o Agenciji za privatizaciju uskladi sa novim Zakonom o privatizaciji.
Samo da podsetim, pre svega, gledaoce da jednostavno sada imamo više modela same privatizacije gde je potrebno da Agencija bude ta koja će resornom ministarstvu podneti predlog kakav vid privatizacije će se primeniti na jednom od ova 502 preduzeća koja su još ostala da se privatizuju i to razumemo.
Ono što je ovde važno i što treba naglasiti, jeste da Agencija ovim dobija još veći značaj nego što je do sada imala. Kolega koji je govorio pre mene, govorio je da je Agencija vršila privatizaciju u protekloj deceniji. Agencija za privatizaciju prodavala, kontrolisala prodaju, uvodila stečaje, ali da se nije pokazala u nekom sjajnom svetlu.
Danas, kada treba da donesemo jedan lex specialis o nečemu što je govorio ministar Antić, a to je trans-balkanski koridor, prva faza, valjda smo trebali, gospodine Sertiću, uvaženi ministre, da malo više protresemo ovu Agenciju za privatizaciju.
Ono što je interesantno i što treba da se zna, kako su oni delovali, kakva je privatizacija bila. Svi smo svesni, imamo više stotina hiljada ljudi koji su ostali bez posla. Nažalost, imamo i ogroman broj ljudi koji imaju izvršne sudske presude za zaostale naknade, odnosno plate, do privatizacije koje nisu isplaćene. Veliki broj ljudi ne može da ode u penziju sada, jer nemaju povezan radni staž.
Ono što je takođe interesantna stvar, a to je prema podacima koje imamo, Agencija za privatizaciju ima oko 300 zaposlenih. Od tih 300 zaposlenih, koliko čujemo, prosečna plata u Agenciji je oko 100.000 dinara. Interesantna je stvar da se nama ponekad čini, koji to pratimo sa strane, što kao narodni poslanici, što kao građani Srbije, da tamo rade kao nekakvi supermeni.
Dao bih samo jedan mali primer. Gospodin koji se zove Dragan Ugričić, ne poznajem čoveka, ali on je onako poseban, interesantan primer, čovek je osim što je naravno zaposlen u Agenciji za privatizaciju, nalazi se u odboru direktora firme „7. jul“ iz Siriga. Zatim je član nadzornog odbora FAP iz Priboja. Zatim je u Bordu direktora „Seme Tamiš“ iz Kruševca, itd.
Do skoro, ta gospoda su primala i naknade za sva ova mesta u nadzornim, upravnim i savetodavnim mestima bord direktora, od skora, pre svega uticajem Agencije za borbu protiv korupcije, bar kako su se javno izjasnili, oni više ne primaju naknade, ali određene privilegije su zadržali.
Ono što je takođe interesantno, to je način upravljanja, pre svega firmama u restrukturiranju. Ovde sam govorio, a vidim da su i danas to moje kolege posebno podvukle, sam sam bio inicijator na Odboru za privredu da se obelodane primanja direktora firme u restrukturiranju.
Ono što me je zapanjilo, jeste da su te plate enormno velike. Prelaze 350-400.000 dinara i vi ste gospodine Sertiću obećali kada ste podnosili ekspoze, kada ste birani u ovom narodnom parlamentu da ćete doneti odluku, uredbu ili već šta, da se te plate ograniče.
Molim vas, evo sada je prilika i rebalans budžeta koji dolazi ovde do kraja ovog meseca, da vi jednostavno to uradite i da se njima plate ograniče na maksimum 150.000 dinara, a negde i da nemaju platu, jer kako su vodili ta preduzeća, to mi svi dobro vidimo.
Mi danas u Srbiji svakoga dana čujemo različiti broj, koliko uopšte ima tih firmi u restrukturiranju. Danas se spominje broj od 175. Ranije je bilo 157. Ono što je takođe interesantno je da nadzor tih direktora, firme u restrukturiranju, vrši upravo Agencija za privatizaciju, da njihovi ljudi sede u nadzornim odborima i do skoro su primali takođe tamo veoma visoke apanaže, koje su išle preko 80.000 dinara.
Ono što je takođe važno, to je jedna neverovatna stvar koju morate da proverite kao resorni ministar, a to je kada je prethodna direktorka Agencije za privatizaciju, gospođa Vida Uzelac uvela elektronsko praćenje dolaska na posao, kažu da je u Agenciji bio zavladao neki čudni virus i da je sutradan 70 zaposlenih otišlo na bolovanje. Među njima, moram da kažem sve konkretno, imena stoje ovde sva zbog građana koji treba da znaju kakvi ljudi sede u različitim agencijama.
Gospođa Sanja Karović, to je interesantno, ona je tamo šef nekakve pravne službe, a inače je bila i u nadzornom odboru firme „Hidrotehnika“ odavde iz Beograda, čiji su direktori uhapšeni u aferi kada je ovde u Beogradu uhapšen direktor za gradsko zemljište zbog malverzacija sa nekakvim kanalizacijama i kolektorima, a ta firma čiji su direktori pohapšeni zbog izgradnje tunela, svi su uhapšeni, samo predstavnici Agencija koji su sedeli u nadzornom odboru, oni nikome ništa nisu odgovarali.
Moja koleginica iz poslaničke grupe, gospođa Dubravka Filipovski, još je 2009. godine podnela tada inicijativu da se formira anketni odbor, koji bi tada još istražio sve ono što je radila Agencija za privatizaciju.
Ono što je takođe veliki problem i što građani treba da znaju, to je da ovih skoro preko 3.000 firmi koje su do sada privatizovane, a nažalost, skoro u polovini njih je poništena privatizacija, najveći problem je u stvari bilo praćenje sprovođenja investicionih programa koji su tadašnji kupci trebali da urade. Ko je to kontrolisao? To su kontrolisali ljudi iz Agencije za privatizaciju. Kako su to kontrolisali, to svi građani Srbije dobro znaju i mi imamo danas ovakvu situaciju, ovakvu sliku kakvu imamo. Mi danas menjamo zakon i dajemo veća ovlašćenja Agenciji.
Mi ćemo glasati za ovaj predlog i verujemo u vas. Naravno, verujemo i u današnju direktorku Agencije, gospođicu Marijanu Radovanović, ali ono što vas molim, gospodine ministre, vi morate iskoristiti vaš autoritet da ove stvari o kojima sam sada govorio, da se one prosto više ne ponavljaju.
Ono što sam predložio samim amandmanom i što mi je drago da ste na Odboru za privredu i vi to načelno podržali, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju u članu 15, pa onda imamo član 15a, a zbog građana koji slušaju i gledaju ovaj prenos, pročitaću ga. To je član koji kaže na koji način se biraju članovi komisije. To je vrlo bitna stvar. Članovi komisije ispred Agencije za privatizaciju, koji će kontrolisati kasnije i prodaju privrednih društava i na koji način će ona biti prodata, a i vrlo važno je na koji način sada dobijamo svi veću odgovornost, a to je – ako se primenjuje model strateškog partnerstva, to će biti jedan veliki ispit, kako za resorno ministarstvo, tako i za Agenciju za privatizaciju, jer će tu određene mahinacije moći da budu beskonačno velike, ako ne bude kontrole.
Zbog toga, poučen ranijim iskustvima, u ime poslaničkog kluba sam podneo amandman da članovi komisije ispred Agencije za privatizaciju mogu biti samo stalno zaposleni u Agenciji. Kada su me kolege upitale – zašto stalno zaposleni, to je zato što smo imali do sada praksu da neko ko kupuje firmu ima svog čoveka u Agenciji koji je došao pre mesec dana, ima ugovor o delu u Agenciji i onda istog tog čoveka Agencija za privatizaciju postavi u komisiju koja prodaje firmu. Ove stvari su se, nažalost, dešavale i da bismo bar na nekakav način uspeli ovo da sprečimo, mi smo predložili ovakvu meru.
Ono što je takođe važno, a što smo obuhvatili ovim amandmanom, gospodine ministre, jeste da u ovim komisijama ne mogu biti ljudi koji su na bilo koji način povezani, da li su bili članovi upravnih, nadzornih odbora, da li su bili u savetodavnoj ulozi, kod firmi koje su podnele obavezujuće ponude za preuzimanje bilo koga od ovih 502 preostala preduzeća.
Drago mi je da ste i vi shvatili značaj ove teme. Ako hoćemo da ovaj preostali deo privatizacije protekne što jasnije, što transparentnije, mislim da neće biti sporno da se ovi amandmani prihvate.
Ovo što je važno i što bih još hteo da podvučem, vezano za Agenciju za privatizaciju, sami smo bar svedoci iz onoga što dobijamo preko sredstava informisanja, da će od ovih 502 preduzeća negde do 60 njih biti prodato i dobiti na određeni način nove vlasnike, i još nekih 150. Država će naći mehanizam, makar i platila, zbog strateških interesa, jer se nalaze u određenim regijama Srbije, a i zbog proizvodnje koju imaju, da nađe nove vlasnike. Ali, ono što ostaje, a ostaje između 250 i nekih 280 firmi, to će očigledno otići u stečaj. Na vama je, i na nama kao parlamentu, a naravno i na Agenciji, pre svega, da nađemo mehanizam da se izborimo, i to smo i dobili od vas, javno obećanje, da bar za svaku firmu pokušamo na maksimalan način da doprinesemo da ona nađe novog vlasnika.
Hteo sam da vas i vaše saradnike upitam, vezano za ovu temu – posle roka od 15. septembra, pisma koja su dolazila za preuzimanje neke od ovih 502 firme, koja su došla otprilike početkom oktobra meseca, da li će ona važiti ili je taj zakonski rok istekao i više ne postoji način? Ili, ako će biti jedna firma preuzeta na način da se preuzme kapital i da se preuzmu zaposleni, da li će na toj nekakvoj javnoj licitaciji moći da učestvuju i firme koje nisu poslale pisma Agenciji za privatizaciju? To je nešto što je nedoumica, trenutno, kod velikog broja privrednika u samoj Srbiji koji hoće da učestvuju u procesu privatizacije i zbog toga bi bilo dobro da se ovakve stvari pojasne.
Ono što bih vas još zamolio, i što sam i na Odboru uradio, vi ste ovde pomenuli da se rok za prelazak EPS-a na društvo kao korporaciju produžava do kraja 2016. godine. Sami ste kazali da je taj rok istekao još 2010. godine, da se, nažalost, niko nije setio ni do sada da to pitanje pokrene, pa bih vas ja molio, uvaženi ministre, da više produžetak tih rokova prosto ne dolazi u parlament.
Mi imamo loše iskustvo. Pre nekoliko sedmica smo ovde govorili o produžetku roka za upis javne svojine lokalnih samouprava, pokrajina i javnih preduzeća. Mislim da više nema potrebe da na svakoj sednici imamo nekakvo produžavanje rokova.
Što se tiče ova preostala dva zakona, Predlog zakona o dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, to je nešto, nažalost, što imamo kao nasleđe one Dinkićeve politike koja je bila 2008. godine. Svi se sećamo tih čuvenih predsedničkih izbora, 1.000 evra za besplatne akcije. Od tih 1.000 evra građani Srbije su jedva videli nekih 1.700 dinara. Nažalost, dolaskom ekonomske krize 2008. godine posustala je i Beogradska berza. Mi imamo realno krizu u finansijskom sektoru.
Mislim da je dobra ideja da Agencija upravlja Akcijskim fondom, da upravlja na osnovu usvojenih planova samog Akcijskog fonda. Dobar će biti podsticaj kada EPS postane to akcionarsko društvo i kada će se akcije EPS-a naći na berzi.
Ono što građani ne znaju, možda je potrebna malo bolja edukacija šireg sloja stanovništva na koji način oni mogu trgovati sa svojim akcijama. To je nešto što smatram da je potrebno.
Ono što je takođe važno, a tiče se ove četvrte tačke, pošto je već uvaženi ministar Antić pomenuo, to je Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa u posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije i izgradnje sistema za prenos električne energije „Transbalkanski koridor - prva faza“.
Ono što hoću posebno da naglasim to je da ovakvu investiciju apsolutno treba podržati. Ono što je važno, nama se konekcija sa susednim zemljama pokazala kao spas u godini kada smo imali ovakve elementarne nepogode.
Preuzimanje električne energije iz susednih sistema, da li je u pitanju Bosna, da li je u pitanju neka druga zemlja, se pokazalo kao spas i za očuvanje našeg elektro-energetskog sistema. To je nešto što je za pohvalu.
Takođe je vrlo za pohvalu da mi podižemo sistem sa 220 na 400 kilovati, jer samim tim se smanjuju gubici u očuvanju životne sredine i sve je to za pohvalu.
Takođe, vi ste i sami naveli da je jedna ovakva investicija strateška za državu Srbiju i sa time se slažemo i zbog toga apsolutno podržavamo aktivnosti Ministarstva.
Tamo gde ukazujemo za potrebu da se razmotri i razmisli, uvaženi gospodine Antiću, to je samo period eksproprijacije. To je vreme za koje se eksproprijacija vrši. Vi ste ovde izneli tvrdnju da ako bi se išlo redovnim postupcima, da bi to trajalo 15 godina. Verovatno i bi.
Ono što bi trebalo da se upoznaju i sami narodni poslanici jeste da mehanizam eksproprijacije kod „Južnog toka“ isto ide dosta sporo, iako su rokovi isto bili izuzetno kratki, kao što su sada u ovom Predlogu zakona.
Smatram, a mislim i da ovde ima dosta kolega narodnih poslanika koji tako misle, da je nemoguće da se realnije postave rokovi u jednoj lokalnoj samoupravi gde ćete imati, na primer, dalekovod između Kragujevca i Kraljeva, gde će biti na
desetine hiljade parcela da se sve završi u roku od pet dana. To nije realno i smatram da je bolje da se postavi neki realniji period od dve do tri nedelje, kada bi se to moglo završiti.
Još jedna stvar koja me interesuje i za koju se nadam da ćete mi dati odgovor, a to je da,nakon završetka upravnog spora, upravni postupak vodi lokalna samouprava, upravni spor vodi sud i kada sud donese presudu gde je stranka u pravu, da treba da se plati veća naknada za to što se tamo postavlja bandera ili stub na njihovom placu, ko isplaćuje eksproprijaciju po presudi upravnog suda, da li lokalna samouprava, da li resorno ministarstvo? To je mala nejasnoća u samom tekstu, za koju bi bilo dobro da se ona pojasni u samoj ovoj raspravi ovde na plenumu.
Uvaženi ministri, Nova Srbija će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Zamolio bih vas da se daju konkretni odgovori na konkretna pitanja koja sam postavio. Nadam se da ćete pozitivno reagovati na podnete amandmane. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovana gospodo ministri, poštovani gosti, drago mi je da konačno imamo na dnevnom redu Skupštine temu koja se iole tiče tržišta kapitala. Naravno, tu su i ovi ostali zakoni, ali o tome ne bih mnogo govorio, s obzirom da je tema privatizacije već poznata. Mi iz LSV podržavamo činjenicu da se ide ka kraju privatizacije, koja u Srbiji traje već 20 godina i nadam se da će uskoro doći do kraja.
Što se tiče izmena Zakona o investicionim fondovima, tu bih, naravno, pohvalio motiv da se konačno oživi tržište kapitala u Srbiji. Mislim da je to mnogo važnija tema od toga da se samo uskladimo sa direktivom EU, naročito u smislu da investicioni fondovi i ceo ekosistem tržišta kapitala i u razvijenim kapitalističkim zemljama nastaje evolucijom, a od 2000. godine u Srbiji imamo trend da prosto prepisujemo rešenja koja tamo postoje, iako ta rešenja nikad ovde ne mogu da zažive.
Investicioni fondovi i društvo za upravljanje investicionim fondovima su upravo jedna od tih stvari i vaša analiza ovde u obrazloženju zakona upravo to i pokazuje da smo 2008. godine imali 15 društava za upravljanje fondovima, a sada imamo četiri i ta četiri jedva funkcionišu. Takođe, vidimo iz te iste analize da je indeks naše berze, koja praktično ne postoji, pao za nekih 77% u tom istom periodu.
Mislim da se možemo složiti da niti berza, niti tržište kapitala u Srbiji ne postoje, ali iz razloga što, po meni, država nije na planski i sistemski način pristupila rešenju tog pitanja, tako da danas imamo bankocentrični finansijski sistem, gde sa jedne strane vi kao preduzeće ne možete da se zadužite nigde drugde osim u Komercijalnoj banci, što ima svoja ograničenja zbog Narodne banke i mogućnosti visine zaduživanja. Iz tog razloga, ukupan kapital cele privrede nam je danas sigurno negativan, jer ne postoji način na koji možete uopšte doći do kapitala, odnosno emitovanja bilo kakvih drugih hartija, akcija, obveznica, što nije vezano za komercijalne banke.
Po meni je to ključni problem privrede, jer kako možete danas da finansirate investiciju koja nije kratkoročna, odnosno da traje pet ili 10 godina, a da pri tom ne idete u neku od komercijalnih banaka i tamo nikako ne možete da se zadužite ako ste to već ranije činili?
Glavni problem je država, jer država se danas zadužuje po stopama po kojima se privatnim firmama ne isplati zaduživanje i banke, praktično, kupe depozit od građana i kupuju državne hartije i to je ceo naš finansijski sistem.
U okviru reforme tržišta kapitala, mislim da bi Ministarstvo finansija, pre svega, to možda i nije toliko tema za vas, moralo da mnogo aktivnije pristupi toj temi, s obzirom da postoje rešenja u nekim drugim zemljama u regionu, gde tržište kapitala daleko bolje funkcioniše i gde je cela državna aktiva, računajući i ovaj deo koji tek treba da se privatizuje, preduzeća u restrukturiranju, i ova kojima gazduje Agencija za privatizaciju, od njih su praktično napravljena društva za upravljanje fondovima i od njih je napravljen fond kojim se upravlja na investicioni način. Kasnije se sa grupom tihi preduzeća izlazi na berzu itd.
Rumunija je, recimo, jedan primer. To sam i ranije spominjao ovde u Narodnoj skupštini. Oni su dobar deo državne aktive praktično ustupili investitorima koji na profesionalan način, koji se uglavnom odnosi na to da se ostvari što veći prinos na kapital, rukovode dalje prodajom ili investiranjem u tu državnu aktivu.
Mislim da bi takav model kod nas možda bio čak celishodniji od ovoga što sada radimo, tj. da pokušavamo da prodamo mnogo malih preduzeća konkretnim strateškim investitorima, što će se u nekoj meri uspeti, ali mislim da većinom neće.
Što se tiče podele besplatnih akcija, mislim da je najveći gubitnik tranzicije prosečan srpski građanin, baš upravo zbog podele besplatnih akcija. Privatizacija je počela 1990. godine sa Ante Markovićem i ceo kapital društvenih preduzeća je praktično podeljen zaposlenima.
Kasnije, kada je državi nestalo para da finansira ratove koje nismo vodili, onda su rađene revalorizacije, pa su te privatizacije poništavane, pa je država ponovo postajala većinski vlasnik, pa posle 2000. godine je društveni kapital podržavljen, pa je onda država volšebno postala vlasnik društvenog kapitala, što je vrlo upitno da li je uopšte moglo, pa nakon toga su samo manjinski udeli deljeni zaposlenima i sada smo imali čuvene besplatne akcije, koje su se ispostavile da ne vrede ništa.
Glavni i osnovni problem je ponovo, vraćam se, zašto sve te akcije manjinskih paketa nisu vredele ništa? Upravo iz razloga što ne postoje tržišta kapitala likvidna na kojima se trguje i gde Komisija za hartije od vrednosti ima mnogo jaču ulogu nego što ima kod nas i gde ste vi kao manjinski akcionar zaštićeni zakonom i gde postoji transparentnost i korporativno upravljanje i pravna sigurnost i gde se stečaj završava u nekom doglednom roku.
Po meni su to sve razlozi zašto mi nemamo investicione fondove i društvo za upravljanje investicionim fondovima u Srbiji. Ovo su manje izmene zakona i mi ih podržavamo. Glasaćemo za ovaj predlog. Ta konkretna rešenja da se smanji cenzus za osnivanje sa 200.000 na 125.000 evra je dobar predlog i neka druga rešenja koja se tiču objavljivanja izveštaja i manje birokratije. Ali, i dalje smatramo da suštinski problem, a to je sve ovo što sam malopre nabrojao, je i dalje nešto zbog čega mi nećemo imati veće strane investicije niti od strane velikih private equity fondova, niti investicionih fondova itd, a mislim da je Srbija sada dobro tržište za tako nešto. Dok se ne uradi ceo sistem, takve investicije će izostati.
Što se tiče Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, mislimo da ponovno pomeranje rokova nije dobro i tu vas ne možemo podržati, jer mislim da građani zaslužuju makar da se deo onih čuvenih obećanja ispuni, tako da za ova druga dva zakona LSV će glasati. Zahvaljujem.