Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.

Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda i usvajanja zapisnika postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 161 narodni poslanik, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.

Uvažene kolege i koleginice, dame i gospodo, na prvom mestu moram da zamolim predsednicu, ako je ikako moguće, da utiče na ministre kako bi u blagovremenom roku dobijali odgovore na poslanička pitanja koja su vrlo jasno regulisana Poslovnikom o radu Narodne skupštine.

Budući da sam poslaničko pitanje postavila 29. jula ministru finansija, danas je 21. oktobar, odgovor na postavljeno poslaničko pitanje još uvek dobila nisam. Nadam se da to neće biti praksa, bar ne ubuduće.

Na ovom mestu svoje pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, u prvom redu ministru finansija. Mislim da je on najpozvaniji i najkompetentniji da mi pruži detaljne podatke na ono šta ću ga pitati.

Naime, kakav je uopšte stav Vlade Republike Srbije, ako takvog stava ima, o statusu akcionara „Agrobanke“ i da li Vlada Republike Srbije razmišlja, planira, nalazi modalitete upravo da nadoknadi štetu domaćim i stranim akcionarima koji su izgubili svoju privatnu akcionarsku imovinu u ovoj aferi, zapravo čija je privatna akcionarska imovina i brutalno i bahato opljačkana?

Naime, Narodna banka Srbije je uvela prinudnu uplatu u „Agrobanci“ decembra 2011. godine zbog nemogućnosti naplate kredita ranije odobrenih. Krajem maja 2012. godine banka je ugašena, a svi znamo da je nakon toga formirana čuvena „Nova Agrobanka“, koju je osnovala država Srbija sa 85 miliona evra, dok je kapital u vrednosti od pet miliona evra u tu istu „Agrobanku“ uložila Agencija za osiguranje depozita. Ono što je takođe poznato jeste da je u oktobru mesecu 2012. godine pokrenut stečaj nad „Novom Agrobankom“.

Da borba protiv kriminala i korupcije ne bi u ovom slučaju ostala samo mrtvo slovo na papiru ili samo puko izborno obećanje, država suprotno može da dokaže jedino ukoliko po ovom pitanju nešto učini i onog momenta kada konačno odgovori na zahteve akcionara.

Moram dodati takođe da su svi upoznati sa činjenicom, bar putem sredstava javnog informisanja, da su ti isti akcionari slali brojne dopise između ostalog i vladama zemalja EU i njihovim parlamentima, njihovim ambasadorima, njihovim privrednicima.

Ukoliko su već predstavnici EU izrazili svoju zahvalnost, jer im dopisi akcionara „Agrobanke“ omogućavaju da, kako oni navode, realno sagledaju kako se u Republici Srbiji sprovodi vladavina prava, onda teško da u ovom slučaju, dok se konačno nešto i ne preuzme, možemo govoriti o već spomenutoj borbi protiv korupcije i to kao prioritetne u okviru poglavlja 23. i 24.

Pitanje koje se nameće jeste upravo i gde je završio spomenuti kapital domaćih i stranih akcionara „Agrobanke“? Ovako izvršenom krivičnom delu, a zapravo, budimo iskreni pa stvari nazovimo pravim imenom, reč je o jednoj organizovanoj kriminalnoj pljački, akcionari su, između ostalog, obavestili i Frederiku Mogerinu, italijansku ministarku inostranih poslova. Neposredno pre nje oni su o svom problemu i o tome obaveštavali isto tako i ambasadora Italije. Pre toga su sa tim upoznali i Štefana Filea, kao i Majkla Devenporta.

Na kraju krajeva, samo pravedno i pravično obeštećenje jeste jedino rešenje u slučaju akcionara „Agrobanke“. Prošlo je više od dve godine upravo od njene propasti. Jeste šta je učinjeno za sve to vreme i šta je Vlada Republike Srbije uradila po tom pitanju upravo za navedeno vreme?

Čini mi se da ovakav način, jednim apsolutnim nečinjenjem, nema ni efikasnog, ni pravednog pravosuđa i, ono što je najbitnije, na grub način se krši poštovanje privatne imovine ne samo kao tekovine kod nas, već uopšte u zemljama EU, jer deklarativno zalaganje nikada nije bilo ništa drugo do samo privid onoga što je zaista potrebno primeniti u praksi, a potrebno je da kako građani Srbije, ali u prvom redu svi akcionari, kako domaći tako i strani, „Agrobanke“ dobiju odgovor na pitanje kada će konačno nešto biti urađeno po ovom pitanju, kada će konačno biti izvršen povraćaj njihove imovine? Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja ću krenuti sa ovom najaktuelnijom temom. Nakon fudbalske utakmice Srbija – Albanija, kao i 2008. godine, došlo je do veoma teških napada na Albance i njihovu imovinu u značajnim centrima Srbije.

Moje pitanje upućeno Vladi Republike Srbije je sledeće - šta je do sada preduzeto da se urgentno sprečavaju dalja oštećenja imovine i ugrožavanje života pripadnika albanske nacionalne manjine u Srbiji i šta preduzimaju nadležni organi u procesiranju ovih krivičnih dela kojima se izaziva nacionalna netrpeljivost?

Ujedno, tražim od Vlade da obezbedi izveštaj o preduzetim merama za slična događanja u 2008. godini, kako u pravcu kažnjavanja vinovnika, počinioca krivičnih dela, tako i u pravcu mera za nadoknadu štete koju su tada pretrpeli vlasnici poslastičarnica, pekara i drugog poslovnog prostora.

Poznato je da su ovi teški incidenti počeli da se dešavaju za vreme Miloševićevog režima, kada su drastično degradirana prava Albanaca u Srbiji, a koja nisu bitno poboljšana ni nakon 13 godina od usvajanja posebnog programa Vlade Republike Srbije za ovo područje. Zapravo, u poslednje vreme se pogoršava položaj Albanaca u Srbiji. U Preševu je ukinut Osnovni sud, a i Preševo i Bujanovac su ostali bez osnovnih javnih tužilaštava.

U poslednje dve godine jedino albanskom Nacionalnom savetu je smanjeno finansiranje za 30%, a ujedno je prepolovljen broj članova skupštine albanskog Nacionalnog saveta.

Sve se ovo dešava iz razloga što su vlasti u Srbiji znatno reducirali nivo prava albanske nacionalne manjine, jer su od početka 2013. godine počeli da tretiraju Albance u 11 puta manjem broju u odnosu na njihov realan broj.

U odgovoru na postavljeno pitanje, Ministarstvo lokalne samouprave iznosi da bi ignorisanje podataka popisa prema jednoj nacionalnoj manjini, ovde u ovom slučaju albanskoj, dovelo do diskriminacije i umanjivanja prava pripadnika nacionalnih manjina koji popis stanovništva nisu bojkotovali.

Smatram da je ovo nakaradan način opravdavanja drastičnog smanjivanja prava Albanaca u Srbiji, a što je u totalnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i apsolutnoj suprotnosti sa preporukama savetodavnog komiteta Okvirne konvencije Saveta Evrope, kojim se traži da se problem sa bojkotom popisa, da se ovaj problem ne održava na umanjenje prava albanske nacionalne manjine. Istom preporukom se traži da se realan broj Albanaca utvrđuje preko alternativnih metoda, a s druge strane, Republički zavod za statistiku tvrdi u Izveštaju od 16. septembra da raspolaže sa procenom broja stanovnika za sve opštine, pa i za Preševo, Bujanovac i Medveđu.

Zato postavljam dodatno pitanje Vladi – zašto se umesto netačnih podataka, po meni falsifikovanih, ne koriste podaci o broju Albanaca iz ove procene koju radi svake godine Republički zavod za statistiku, a što je bilo učinjeno u sličnoj situaciji za period od 2001. do 2002. godine? Zašto se kažnjavaju Albanci upravo sad kad smo očekivali da će se konačno ozbiljnije pristupiti rešavanju manjinske politike u duhu evropskih vrednosti?

Vreme. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, koleginice i kolege, ovim pitanjem želim da ukažem na izuzetno narušen ekosistem u regiji Novog Pazara i okolini, što se pre svega odnosi na potpuno veliki gubitak šumskih površina. Požari su uzeli svoj danak, te je tako 2011. godine izgorela centralna borova šuma u gradu Novom Pazaru.

Godine 2007. je u požaru u okolini grada takođe izgorelo oko 60 hektara šume, takođe borove. Šumski požari su se ponavljali još nekoliko puta u ovom kraju u okolini Prijepolja, Nove Varoši i Priboja, ali i u blizini Đurđevih stupova.

Daleko gora stvar od ovih prirodnih stihija bila je i ostala krađa i ilegalna seča, koja je opustošila šume i u ovim krajevima naše zemlje. Nedavno je bilo mnogo priča o šumskoj mafiji koja je opustošila jug Srbije. Brojne novine su pisale o zloupotrebama i o krađama, u kojima su učestvovali zaposleni u šumskim gazdinstvima, koji su pustošili šume, kao i o raznim načinima pljačke šumskih gazdinstava, a kao jedan od najčešćih navodi se preklasiranje trupaca. To je nekažnjeno pljačkanje države Srbije.

Postoje indicije i stalni prigovori građana da se slične stvari čine i u novopazarskim šumama, uz brojne zloupotrebe onih koji bi trebalo ove šume da čuvaju. Brojne su optužbe na rad, ali i tvrdnje o navodnoj zloupotrebi u koju su umešani rukovodioci novopazarske šumske uprave. Neodgovorno raspolaganje, pa i trgovanje parcelama u vlasništvu „Srbijašuma“, gubitak ogromnog broja šumskih površina, koji se meri u hektarima zadnjih godina, kao i iskrena želja da do novih pošumljavanja što pre dođe, mi nalaže da pitam ministra poljoprivrede – da li je upoznat sa katastrofalnim stanjem šuma u okolini Novog Pazara? Da li je išta učinjeno u zanavljanju izgorelih i poharanih šuma u ovom delu zemlje, te da ga pozovem da uputi republičkog inspektora za šumarstvo kako bi izvršio vanrednu kontrolu u šumskoj upravi Novog Pazara i svim šumskim upravama u ovom delu naše zemlje?

Gradska vlast u Novom Pazaru, kao i SDP, koji čini okosnicu vlasti u dva najveća grada u Sandžaku, čini sve za ovo dugo vreme da oplemeni, obogati i promeni ambijent u kojem žive građani u gradovima Sandžaka, pre svega u Novom Pazaru i Prijepolju.

Mogu da kažem da smo mi posadili nekoliko stotina različitih stabala, samo 400 iz donacije koju smo dobili od Republike Turske, ali i ogroman broj stabala u samom centru grada, uz dve naše najveće reke i na taj način dali poruku da zaista želimo da obogatimo različitim vrstama flore naš grad. Naravno, da sadimo i cveće i da Novi Pazar, kao i Prijepolje, zadobijaju jedan novi oblik.

Na kraju, želim da naglasim da ćemo mi to i dalje nastaviti da činimo. Želim da pozovem, pre svega, „Srbijašume“ da ozbiljnije uđu u proces zanavljanja šumskih sistema u svim ugroženim regijama i da savesnije raspolažu ovim neizmernim blagom svih građana naše Republike. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Hvala, predsedavajuća.

Smatram da ste bili dužni da kada je kolega pričao o divljanju nacionalista i razbijanju izloga radnji u vlasništvu Albanaca, da makar sasluša Skupština to pitanje, ako država već ništa ne može da učini po tom pitanju.

Izvinjavam se, kolega, ne znam odakle vam informacija da država ne čini ništa po tom pitanju?

Molim vas da se uzdržite od tog komentara.

Ja postavljam pitanje danas.