Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, što je jedan i logičan i normalan sled događaja u odnosu na avgust mesec, kada je i u ovom parlamentu izglasan Zakon o privatizaciji, u skladu sa novim uslovima i novim modelima koji će se primenjivati u procesu privatizacije, a koji će se, svi se tome nadamo, završiti do kraja ove godine.
Izmene ovog zakona, kao i izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, su važne i zbog za nas strateške stvari i strateškog aspekta i određenja funkcionisanja naše države u narednom periodu, pogotovo kada je u pitanju ekonomija i ekonomski razvoj, a to je da mi postanemo konačno u punom kapacitetu tržišna ekonomija, kao i druge razvijene evropske zemlje, SAD i druge zemlje koje imaju razvijena tržišta.
Napomenuću da kod nas za sada funkcioniše tržište robe i usluga, tržište radne snage, a tržište hartija od vrednosti, odnosno tržište kapitala ne možemo da kažemo da funkcioniše, pogotovo tržišna ekonomija ne može funkcionisati u onim uslovima kada još uvek u portfelju Agencije za privatizaciju imamo 502 preduzeća koja treba privatizovati i 148 preduzeća koja su u procesu restrukturiranja.
Nadamo se, i ministar je i sam o tome govorio, da je zainteresovanost takva da ćemo bar jedan dobar procenat tih preduzeća uspeti da, u skladu sa ovim novim modelima koji su planirani, privatizujemo, da dođemo do modela strateških partnerstava i iznađemo načine da zajedno sa svojim partnerima iz inostranstva, ali i domaćim kompanijama učinimo da kompanije koje su u restrukturiranju i koje su u procesu privatizacije budu održive i da mogu da u narednom periodu funkcionišu i budu konkurentne na regionalnom, ali i na globalnom nivou.
Ono što je isto tako važno, to je i objedinjavanje funkcije likvidacionog i stečajnog upravnika. Ono što je, po mom mišljenju, nedostajalo Agenciji za privatizaciju kao instituciji koja je sprovodila proces privatizacije, koja ga je promovisala, to je ta kontrolna funkcija i kontrolni aspekt koji je toliko nedostajao da sada imamo situaciju da je u preko jedne trećine privatizovanih preduzeća u tim slučajevima raskinuta privatizacija. Ušlo je mnogo špekulantskog kapitala.
Kada svedemo račune i kada napravimo jednu jasnu analizu, možemo da kažemo da privatizacija nije uspela u našoj zemlji i da faktički i ova Vlada i gospodin Sertić, koji je uzeo taj vruć krompir završetka tog procesa, ima veoma težak posao, da učini našu privredu takvom da ona bude tržišna ekonomija i da od dobro već devastiranih preduzeća u dobrom procentu napravi u procesu restrukturiranja i kroz promociju tog pula preduzeća, ona preduzeća za koja će se neko iz inostranstva ili neki domaći investitori, zašto ne i investicioni fond, zainteresovati, kupiti ga ili prići kao partner u okviru strateškog partnerstva.
Ono što bih podvukao kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, to je da tržište kapitala, odnosno tržište hartija od vrednosti je jedan od tri glavna stuba funkcionisanja jedne tržišne ekonomije iz mnogo razloga.
U proteklih 24 godine, kada smo ušli u proces tranzicije, nismo mogli da napravimo ni institucionalni aspekt, a ni da napravimo jednu kritičnu masu kompanija, kompanije velikih investitora, ali i onih malih investitora koji imaju pravo i imaju mogućnost da emituju hartije od vrednosti i da napravimo jedno tržište hartija od vrednosti koje će prvenstveno, što i jeste praksa u razvijenim zemljama.
Navešću primer SAD, gde 45% kompanija finansira svoje poslovanje, svoje nove projekte, diverzifikaciju svog posla upravo kroz finansiranje i emitovanje akcija odnosno hartija od vrednosti. Tako i u evropskim državama mi gotovo kada je u pitanju tržište hartija od vrednosti, kada je u pitanju finansiranje kompanija kroz taj aspekt poslovanja i emitovanja faktički i da nemamo.
Mislim da je to institucionalna stvar koju ova Vlada i naša država mora da reši u narednom periodu. Imali smo do sada, nadam se da će se tu desiti određene promene, Komisiju za hartije od vrednosti, koja se u protekle dve, dve i po godine više bavila zaradama u toj komisiji i nekim perifernim stvarima nego onim što je najbitnije.
Šta je najbitnije? To je da se kreira jedan povoljan i kvalitetan ambijent, da kroz zakonsku regulativu i sve druge aspekte za koje je komisija zadužena da se kreira ambijent da mogu investicioni fondovi da dođu, da naša zemlja bude privlačna, ali da se podstiču i naše kompanije, pogotovo start ap kompanije, podsetiću vas da je veliki procenat start apova u SAD koji se tiče informacionih tehnologija upravo finansiran kroz emitovanje akcija, odnosno emitovanje hartija od vrednosti.
Imajući u vidu da su informacione tehnologije jedan od stubova, jedan od glavnih aspekata budućeg razvoja naše zemlje, tamo gde mi imamo nou hau, tamo gde mi imamo ljudske resurse koji su kompetentni, gde smo privlačni, gde očekujemo možda sutra investicije i Mubadale i drugih kompanija koje su relevantne, podsetiću vas da je i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Dačić, krajem 2013. godine imao veliku konferenciju u SAD gde su učestvovali svi veliki igrači na američkom i svetskom tržištu, počevši od Intela, Epla, Majkrosofta, Gugla, Ibeja, Amazona koji su zainteresovani da dođu u našu zemlju.
Ono što je jako bitno, da pored tih stranih investitora animiramo i podstaknemo i domaće male kompanije da budu prokluzivnije i da mogu naravno na tom tržištu hartija od vrednosti da usvoje ideju, nou hau, biznis planove, emituje hartije od vrednosti koje će neko kupiti, da li su to domaćinstva, da li su to druge kompanije, potpuno nije bitno, ali da na taj način mogu da dođu do novca kako bi razvijali svoj biznis i kako bi mogli da ga šire i da ga diversifikuju. Naravno, nikome nije cilj u našoj zemlji, pogotovo ovoj Vladi da se naša privreda bazira na prostoj reprodukciji, nego u stvari na proširenoj. To je suština ovog zakona o investicionim fondovima, da se napravi jedan kvalitetan ambijent. Smanjuje se taj graničnik investicije koja je potrebna da bi se osnovao investicioni fond.
Ono što je jako važno i za Ministarstvo i za Vladu, ali i za Komisiju za hartije od vrednosti je da se pokrenu i podstiču domaćinstva u našoj zemlji da štednju mogu da vrše preko upravo tih investicionih fondova ili sutra penzionih fondova, pošto je i to jedan neodvojivi deo ove politike i stvaranje jednog kvalitetnog tržišta hartija od vrednosti, a naravno, i sutra potencijalnih investitora, ne samo u regionu nego i u inostranstvu, jer na taj način naši fondovi koje budemo formirali mogu da budu kvalitetni upravljači i kvalitetni investitori u regionu. Podsetiću vas samo na primer državne kompanije „Telenor“ koja je jedan veliki, ako ne i najveći investitor u našoj zemlji sa investicijom od 1,6 milijardi evra, koja je u stvari u vlasništvu 52% penzionog fonda u vlasništvu norveške države.
Tako da, to je paralelno jedan proces koji mi moramo da gajimo i da razvijamo u tom smislu i da podstičemo i sama domaćinstva da se aktiviraju i da se jedan deo štednje vrši kroz ulaganje u investicione fondove. Investicioni fondovi su jako važni zbog toga što kada vi imate pojedinačno ulaganje u berzu i u hartije od vrednosti, transakcioni troškovi su veliki i prosto investicioni fondovi služe tome da se formira i baziraju se na poslovanju koje podrazumeva ekonomiju obima, jer kada pogledate u praksi, kupovina 50 akcija ne košta ništa manje nego kupovina 10.000 akcija na berzi. Dakle, što više igrača manji su transakcioni troškovi, to je podsticajnije i za investicione fondove i za sve ulagače, pa bili oni i mali ulagači sa 500 dolara ili sa 1.000 dolara, ali vi ako hoćete da investirate kroz investicioni fond 5.000 dolara vama će samo transakcioni troškovi pojesti pola te sume. Ako imate sto manjih igrača koji će investirati taj novac, to neće u tom obimu toliko koštati. Zato treba podsticati, zato treba u punom kapacitetu podržati implementaciju ovog zakona i podržati i relaksirati otvaranje investicionih fondova u našoj zemlji.
Isto tako, ovaj zakon uređuje i rad kastudi banaka, što je veoma važno i one su se uključile u ovaj aspekt poslovanja i upravljanja kada su u pitanju investicije i kada su u pitanju investitori i sami investicioni fondovi. Samo ću vas podsetiti da je u Americi tek 1999. godine donet taj čuveni Grem Legasi Lejli zakon koji je obezbedio i odobrio bankama da mogu da se bave tim poslovima. Naravno, u mnogim slučajevima, kao što smo to imali prilike u praksi da vidimo, došlo je do velikih zloupotreba, ali, u svakom slučaju, ako imate banke koje su ozbiljne, koje imaju ozbiljan i likvidan kapital, koje posluju u dobitku i rade u regionu, možemo imati poverenja da oni te kastudi poslove mogu da obavljaju na jedan pravi i kvalitetan način i naravno da ih treba podsticati na to i paralelno kroz taj aspekt oni će imati i veću motivaciju da više rade i sa privredom i sa start ap kompanijama, da pored zarade koju imaju kroz upravljanje fondovima dodatni deo zarade mogu u stvari da ostvaruju kroz kreditiranje male privrede ili start ap biznisa, što kod nas trenutno nije slučaj.
Dao bih jedan predlog uvaženom ministru, a to je da se prosto razmisli. Srbija ima trenutno takvu poziciju i u regionu i u celom svetu. Naša međunarodna pozicija nije nikada bila bolja u protekle 24 godine, slobodno i odgovorno mogu da kažem, da iskoristimo tu poziciju da se razmišlja o ideji formiranja jedne regionalne berze. Ta regionalna berza nikada nije postojala. Mislim da ona ne bi puno koštala, ali pošto bi onda imali tržište od 25 do 30 miliona ljudi koji bi potencijalno investirali i štedeli, imali bi tržište koje bi bilo u odnosu na Srbiju više puta uvećano.
To je jedan ozbiljan osnov i aspekt u kojem može, gospodine ministre, da se razmišlja u tom smislu da budemo deo i da budemo pokretač jedne takve ideje koja će za glavni cilj imati razvoj tržišta hartija od vrednosti. Ne treba biti veliki ekonomista da se zna da bez tog tržišta i bez tog aspekta poslovanja ne možemo da razvijamo na jedan kvalitetan način svoju ekonomiju, niti možemo da doživimo ekonomski bum i da dođemo do onoga o čemu svi razmišljamo i sigurno sanjamo, a to je da naš privredni rast bude 5% godišnje.
Mi imamo sve uslove za to, imamo prirodne resurse. Ova Vlada je krenula dinamično da donosi zakone koji za glavni cilj imaju obezbeđivanje kvalitetnog ambijenta za investicije i poslovanje. Doneli smo novi Zakon o radu, Zakon o stečaju i Zakon o privatizaciji. Ovo je ono što će dodatno da da podstrek našoj privredi, ali mislim da paralelno sa ovim reformskim zakonima možemo da razmišljamo i o tome da razvijamo i tržište hartija od vrednosti, jer na taj način će nam doći oni igrači koje mi priželjkujemo. To su najbolje, najlikvidnije, najveće multinacionalne kompanije koje, samim tim što će potencijalno investirati u Srbiju, sa sobom će povući mnogo, mnogo drugih kompanija iz određenih zemalja koje po prirodi stvari, to je i ekonomski i u praksi i u teoriji dokazano, idu za tim velikim kompanijama i traže onu destinaciju koja je povoljna i gde se može kvalitetno i dobro poslovati.
Siguran sam da Republika Srbija će u narednom periodu biti ta najbolja destinacija za investicije. Siguran sam da i vi, gospodine ministre, imate te kapacitete kada je u pitanju vaš tim, a i vašim ličnim znanjem i praksom koju imate kroz privatni biznis da razumete to i da implementirate jednu takvu politiku koja će u kratkom roku moći da dovede do toga da imamo kvalitetan privredni rast, da imamo reindustrijalizaciju naše privrede i, ono što nam je najbitnije, da privučemo što više kvalitetnih investitora.
Moram da podsetim na jednu anomaliju koja nam se dešava u proteklim godinama, na analizu Svetske banke, a to je da je produktivnost ljudi koji rade trenutno na 40% i to je u stvari jedan od glavnih aspekata, glavnih razloga zašto nismo konkurentni i zašto ne možemo da ostvarimo ono što nam je najveći prioritet, a to je da budemo zemlja koja izvozi.
Kao zemlja izvoza sa 40% produktivnosti radne snage to ne možemo nikako da uradimo, tako da mislim da treba poraditi u tom smislu na prekvalifikaciji, dokvalifikaciji, investiranju u obrazovanje, ono o čemu ste vi uvek i govorili, o povezivanju potreba privrede sa obrazovanjem, pogotovo visokim, sa naučnim i tehnološkim razvojem i da ti paralelni procesi mogu da dovedu do toga da kao privreda, ekonomija i, naravno, zemlja, što bi ekonomski rekli, izađemo na zelenu granu.
Naravno, SDPS i naši poslanici će u danu za glasanje glasati za ove predloge zakona i imaćete punu podršku u njihovoj realizaciji i implementaciji od naše partije. Hvala vam.
