Gospodine Stefanoviću, ja vas sada molim, vi ste upotrebili jedan jako neprikladan izraz u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pošto vidim da se situacija otegla kontroli, primenjujući član 112. Poslovnika o radu Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od pet minuta, dok se malo uzavrele strasti ne smire.
Rad nastavljamo u 13.20 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Gospodine Martinoviću, niste odustali od povrede Poslovnika.
Gospodine Martinoviću daću vam reč, ali vas molim da teške izraze koji daju lične kvalifikacije više ne koristite u svom izlaganju.
Znači, sada isti kriterijum za sve poslanike, što ste se izvređali međusobno jeste, mislim da je vreme sa tim da se prekine i da se ova diskusija vrati u normalne tokove. Izvolite.
(Zoran Babić, s mesta: Kakvo je to unapred upozorenje, gospodine predsedavajući?)

Gospodine predsedavajući, povređen je član 108. koji govori o redu na sednici Narodne skupštine.
Ne znam da li ste primetili, ali kada već govorite o upotrebi teških reči, kada sam govorio, onda su mi poslanici bivšeg režima govorili da sam ja ratni zločinac.
Evo, ja priznajem da sam ratni zločinac, ali nisam radio ono što su na primer oni radili kada je u pitanju firma…

Poslaniče, tražili ste povredu Poslovnika, zloupotrebljavate, idete u repliku.

Ne, obrazlažem povredu Poslovnika.

Dobro, izvolite.

Dakle, nisam radio ono što su oni radili, te inače velike poštenjačine iz DS, kada je u pitanju firma „Aroma plast“ iz Jermenovaca, koja je dobila 200 hiljada evra…

Poslaniče, ipak je replika. Imam svest šta je replika, znam da ste tražili povredu Poslovnika.
Molim vas da obrazložite u čemu je povreda Poslovnika potpredsednika parlamenta koji je u tom trenutku vodio sednicu.
Nemojte da izazivate dalje polemiku.

Obrazlažem povredu Poslovnika, nije.
Evo, ja kao ratni zločinac obrazlažem kako je opljačkana pokrajina Vojvodina, tako je.

Niste vi ratni zločinac.