Gospođo Obradović, morate me saslušati pošto ste reklamirali povredu Poslovnika.

Ja sam vas ipak istolerisao, iako sam ja sada povredio Poslovnik, imajući u vidu sadržaj vašeg komentara, koji nije bio povreda Poslovnika, već reakcija na izlaganje.

Dajem sebi za pravo da kažem da sam svestan toga da sam povredio Poslovnik i dozvolio vama da diskutujete ovako kako ste diskutovali.

Prema tome, sada moram, hteo ne hteo, da dam gospodinu Pavićeviću reč.

Recite samo po kom osnovu tražite reč?

(Vladimir Pavićević, s mesta: Najpre tražim pravo na repliku.)

Ne, ne možete ni vi.

Nisam dao Mariji repliku, ne mogu ni vama dati.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani gosti koji govorite u ime Zaštitnika građana, smatram da je malopre povređen član 112. Poslovnika Narodne skupštine, a evo, poštovani predsedavajući, i kako.
Prihvatam ovaj predlog gospođe Obradović da ruku pod ruku gospođa Obradović i ja od dana kada usvojimo ove predloge zaključaka naša tri odbora, zajednički pratimo da li se ispunjava nešto od predloženih mera. To je, poštovani predsedavajući, jedna stvar.
Druga stvar, nekoliko puta sam rekao da ćemo mi, poslanici Nove stranke, glasati za predloge zaključaka koje su pripremila tri odbora, a na osnovu Izveštaja.
Treća stvar, poštovani predsedavajući, a sve na osnovu povrede člana 112. Poslovnika naše Narodne skupštine, ne verujem da bilo ko ovde može meni, na primer, da zameri na nekoj nedoslednosti u borbi za ljudska prava.
Kada gospođa Obradović, na primer, pominje pitanje pravosuđa i u periodu pre 2012. godine, pa ja sam bio aktivni borac da se reaguje na sve promašaje i … (Isključen mikrofon.)

Gospodine Pavićeviću, hvala vam.
I vi ste zloupotrebili i dozvolio sam to zato što sam ja povredio Poslovnik.
Ja se slažem da se u danu za glasanje glasa o tome da sam ja povredio Poslovnik svesno i ne bežim od toga.
Završavamo i nećemo više o tome da raspravljamo.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja sam pročitao ovu izjavu Zaštitnika građana. Ovo je Izveštaj koji je potpisao gospodin Saša Janković.
Prvo, u ovom izveštaju ne piše ko će biti izvestioc na sednici. Ja sam očekivao Zaštitnika građana. On je poslao osobu koju preko ekrana identifikujemo kao gosta, ne želeći da ga uvredim.
Očekujem da Zaštitnik građana, pošto se nije ovde pojavio… Prošli put smo imali masovno napuštanje od predstavnika regulacionih tela i organa i tako dalje. Imali smo masovno napuštanje zato što po našem Poslovniku se tumačilo da ima pravo na reč i nema pravo na reč. Sada smo otišli korak dalje.
Gospodin Meho Omerović je nesporan ispred Odbora, Zaštitnik građana bi bio nesporan po nečemu što smo zaključili prošli put, ali zamenik ili neko drugi ko zamenjuje Zaštitnika građana, to je za mene već sporno, s obzirom da se radi o čoveku vrhunskom poznavaocu prava, Poslovnika, akata Narodne skupštine, državnih organa i tako dalje i on svakako zna da, recimo, kada neki predlog dođe u Skupštinu od strane Vlade, njega zastupa ministar. Zameniku, odnosno državnom sekretaru to nije dopušteno.
Ponavljam, gospodin Omerović nije sporan, ali sam ovde očekivao da se pojavi Zaštitnik građana. Ako se ovako nastavi, može se desti da nam sledeći put pošalje portira, ne želeći nikog da uvredim.
Ako može da ne bude prisutan Zaštitnik građana kada je njegov izveštaj tema dnevnog reda, ako neko drugi može da ga menja, on onda ima pravo da iz svoje kuće, iz svoje ustanove, iz svog organa odabere osobu koja će ga menjati. Čak ovde nije navedeno, za razliku kada to radi Vlada, ko je ovlašćeni predlagač ovog izveštaja. Razumeo bih da je ovlastio nekoga, mada je i to diskutabilno, ali ovde to nije navedeno.
Svakako da kao neko ko se od 1988. godine bavi politikom, doduše, 1988. godine dosta amaterski, nije bilo dozvoljeno formiranje političkih stranaka, neko ko je bio predmet razno-raznog političkog progona, sam protiv bilo kakve torture.
Svakako da bih glasao za ovaj izveštaj i svakako da ću glasati za ovaj izveštaj, bez obzira na njegove manjkavosti.
Ovde je opisana tortura u zatvorima, policijskim stanicama, psihijatrijskim ustanovama i tako dalje. Mnogo građana dolazi u Narodnu skupštinu i tako je nedavno mene kao poslanika posetio čovek koga je predsednik suda iz Šida nekoliko puta slao kao građanina na psihijatrijsko veštačenje u psihijatrijsku ustanovu, uprkos činjenici da je još na prvom veštačenju utvrđeno da je čovek u redu, samo zato što je podnosio pritužbe na rad pravosudnih organa u periodu od 2005. do 2012. godine. To je neka vrsta torture.
Ovaj izveštaj takođe ne obuhvata torturu koju naši građani, pripadnici našeg naroda doživljavaju van Srbije, recimo u Crnoj Gori, gde im nije dostupna lična karta, sveštenstvo, gde su izloženi progonu. Ovde smo čuli podatak da neko nije dobio ličnu kartu mesec i po dana, odnosno da ne može da je dobije. Postoje naši građani koji imaju daleko veće probleme – ne mogu da dobiju potvrdu o državljanstvu, ne mogu da dobiju lična dokumenta kako ovde, tako i u inostranstvu.
Ovaj izveštaj je manjkav. Navešću stranice od 117. pa do sto dvadeset i nešto. Ovde je javni poziv. Na javnom pozivu ne stoji datum kada je javni poziv urađen. Radi se o javnom pozivu o saradnji u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. To je poziv nevladinim organizacijama da one prate prekršaje, odnosno da prate torture u ustanovama koje sam nabrojao. Znači, jedan dokument, ako je ozbiljan, mora da ima datum. Ovaj to nema.
Sledeći dokument koji se zove Odluka o obrazovanju komisije, odnosno rešenje o obrazovanju komisije za izbor udruženja po javnom pozivu, takođe nema datum, tako da ne znamo kada je to objavljeno, kad je javni poziv upućen.
Sledeći, Izveštaj Komisije za izbor udruženja sa kojima će Zaštitnik građana sarađivati u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, takođe nema datum. Doduše, u izveštaju piše u tekstu da je to bilo 20. januara.
Sledeće, Odluka o udruženjima sa kojima će Zaštitnik građana sarađivati u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, takođe nema datum. U odluci ne stoji na koje vreme se sklapa, mada u prethodnom nekom dokumentu stoji da će to biti na godinu dana. U odluci ne stoji kada stupa na snagu, što bi po meni bilo obavezno, posebno ako to radi vrhunski pravnik, a radi se o Zaštitniku građana, da jednostavno znamo kad je odluka stupila na snagu. U nekim drugim delovima Izveštaja stoji da neke njegove odluke stupaju na snagu odmah.
Onda imamo Sporazum o saradnji sa nevladinim organizacijama, koji konačno ima datum i nosi datum od 31.10.2012. godine. Na kraju piše – ovaj sporazum je zaključen na period od jedne godine. Radi se o devet udruženja građana, koja čak imaju i određenu političku težinu, često politički i nastupaju. To meni ne smeta. I sam Zaštitnik građana je vrlo sklon davanju političkih izjava, ali recimo, imamo sporazum o saradnji samo sa jednom od devet organizacija. Sporazum važi godinu dana, govorim o izveštaju, to je materijal. Sporazum važi godinu dana i imamo samo jedan od devet. Ali, sporazum je potpisan 31.1.2012. godine, što znači da je prva godina istekla 31.1.2013. godine.
S obzirom da Sporazum obuhvata celu 2013. godinu, mi nismo dobili od Zaštitnika građana potpunu dokumentaciju, a ja sam na to već navikao, iako se radi o organu čiji pripadnici imaju jako visoka primanja. Sam Zaštitnik građana ima jako visoku platu, ovde je obrazlagao na koji način, u to neću da ulazim, ali smo valjda zaslužili da ovi dokumenti koje dobijemo da budu potpuni, da imaju svoje datume, da imamo svih devet sporazuma, a ne da imamo samo jedan, da imamo i sporazum o produženju sporazuma, jer on važi samo na godinu dana.
Kad bi strogo gledali po pravu, ovaj sporazum ne garantuje, ovako kako je prezentiran, udruženjima građana da su mogli da prate torturu, odnosno Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, takvu vrstu programa ove nevladine organizacije po dokumentaciji koja je nama dostavljena nisu imali pravo da sprovode, jer nema dokumenta koje potvrđuju da su ta udruženja bila ovlašćena i na koji način, tim pre što na mnogim odlukama i dokumentima nema datuma, gotovo je neverovatno za tako jednu visoko-profesionalnu instituciju koja se drži prava i pravila.
Na kraju da kažem da od 2000. godine, a i ranije, svi naši građani su doživeli takvu torturu da smo maltene slični Marsu. U Srbiji, kao i na Marsu, ima uslova za život, ali nema života. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Zahvaljujem.
Imam potrebu da pojasnim onim koleginicama i kolegama koji su ostali u sali i koje zanima ovo što je danas na dnevnom redu, da mi danas ipak ne razgovaramo o izveštaju Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. To nije tačka dnevnog reda.
Na dnevnom redu su izveštaji i predlozi zaključaka tri skupštinska odbora – Odbora za prava deteta, Odbora za pravosuđe i državnu upravu i Odbora kojim predsedava moja malenkost, za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova. To je koleginica Marija Obradović na početku svog izlaganja takođe jasno stavila do znanja. Ja vas molim da ne upadamo u sopstvenu zamku, pogotovo da ne polemišemo sa dobrom namerom Zaštitnika građana i njegovog zamenika koji rukovodi kao koordinator Nacionalnim mehanizmom za prevenciju torture i koje je samo radi dobrog i, rekao bih, korektnog odnosa i sa parlamentom i sa svima nama koji smo narodni poslanici, jer ovo je tek drugi izveštaj koji mi u istoriji države Srbije i parlamentarizma razmatramo, godišnji. Ovo je institucija koja je u povoju.
Samo zahvaljujući dobroj komunikaciji i odnosima i upravo sa željom da ovaj godišnji izveštaj sadrži i primere nečega čime su se rukovodili i koji su to relevantni, kako međunarodni dokumenti, tako i domaći u svom radu i preporuke i propisi itd, navedeno je ovo što ima pod 19 tzv. dodataka. Dakle, oni nisu ni morali stavljati ove dodatke u svoj godišnji izveštaj, ali su ih čisto stavili kao plastični primer i ovo o čemu je govorio uvaženi kolega Rističević, to je samo jedan od sporazuma sa jednom od nevladinih organizacija. Takvih sporazuma ima koliko god hoćete. Oni nisu ni morali biti dodaci ovom izveštaju.
Voleo bih da se vratimo na predloge zaključaka koje mi zajednički kao tri odbora, a kada budemo glasali kao Skupština Republike Srbije, učinimo sve da se nepravilnosti, nedostaci i sve ono što je uočeno a da nije dobro prilikom kontrole u svim ustanovama koji su sadržani u Izveštaju za 2013. godinu otklone, da se ublaže, kako mi kao narodni poslanici, polazeći od preporuka Zaštitnika građana kroz ovaj izveštaj Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture i kroz ove zaključke koje nudimo danas Narodnoj skupštini, dođemo do što je moguće manje slučajeva u nekom narednom periodu.
Verujem da smo sposobni i kao društvo i kao država da zajedno sa nezavisnim državnim regulatornim telima, jer podsećam, Zaštitnik građana, Poverenik za dostupnost informacijama od javnog značaja, Poverenik za ravnopravnost, Državni revizor, Agencija za borbu protiv korupcije, trebalo bi da budu naši najveći saveznici u obavljanju ovog važnog i odgovornog posla koji su nam građani Republike Srbije poverili.
Mi zajedno sa njima, ruku pod ruku, moramo da kontrolišemo kako se sprovode zakoni koje mi sami donosimo, da li se ti zakoni krše, ko ih krši. Nismo mi istureno odeljenje Vlade Republike Srbije, nekih javnih preduzeća, agencija, institucija i ministarstava koja postoje u okviru Vlade Republike Srbije. Mi smo ti koji smo njih birali. Mi zajedno moramo da kontrolišemo kako se zakoni sprovode, da li se zakoni krše i ko krši te zakone.
Zato bih voleo da mi u budućnosti, to sam rekao jutros u privim rečenicama, kada sam vrlo kratko obrazlagao izveštaj odbora kojim predsedavam, mi moramo da preuzmemo kontrolnu funkciju Skupštine Republike Srbije. Mi kao narodni poslanici treba što više i što češće da kontrolišemo i izvršnu vlast i sve one organe koje smo mi birali i koji nama polažu račune, koji nama odgovaraju i samo ćemo tako odgovoriti i zadacima i obavezama koje proističu iz Ustava Republike Srbije i onoga što građani od nas očekuju.
Naravno da postoje problemi, da nisu svete krave, izvinjavam se na izrazu, ni predstavnici nezavisnih državnih institucija.
Naravno da oni i njihovi godišnji izveštaji treba da budu predmet razmatranja u ovoj Skupštini i oni to i jesu. Ovo danas što razgovaramo, razgovaramo o predlogu zaključaka tri odbora, a vezano za godišnji izveštaj Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.

Gospodine Rističeviću, vi želite repliku?
Iskreno da vam kažem, jeste pomenuo vas je, ali gospodin Omerović je govorio o tome da bi trebalo težište dati na zaključke, a ne o nekim drugim …
Ne vidim ništa uvredljivo, komentarisao je. Voleo bih da odustanete od replike, ali izvolite.

Za mene je neprihvatljivo da materijal koji smo dobili, koji je naslovljen na Narodnu skupštinu Republike Srbije, materijal koji su dobili svi poslanici, koji se zove izveštaj, da nemamo pravo da ga tumačimo povodom zaključka tri odbora, jer je on prateći dokument. Na osnovu toga treba da uporedimo da li su naši skupštinski odbori dovoljno dobro ocenili ovaj izveštaj, da bi sa tim u vezi mogli da donesemo svoj stav o tim zaključcima. Ne sporim da su odbori imali pravo da donesu zaključak, ali sporim činjenicu da neko drugi spori da imamo pravo da čitamo izveštaj i da povodom razmatranja tog izveštaja i zaključaka Odbora, koji je baziran na izveštaju, imamo pravo da tumačimo. Apsolutno se slažem. Mislim da bi to bilo nedovoljno transparentno. Slažem se da nismo istureno odeljenje Vlade, ali svakako nismo istureno odeljenje Zaštitnika građana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Gospodine Jankoviću, vi ste ovde ispred Zaštitnika građana gospodina Jankovića.
Koleginice i kolege, mada smo u malom broju, nadam se da građani nisu u ovom broju koliko nas ima u ovoj sali.
Pokušaću u par minuta koje ima moja poslanička grupa da prokomentarišem izveštaj Zaštitnika građana, tj. nacionalni mehanizam za prevenciju torture u Republici Srbiji za proteklu godinu, da prokomentarišem zaključke tri odbora koja su razmatrala delove izveštaja iz njihovog domena rada.
Pre svega, želim, gospodine Jankoviću, da pohvalim ovaj vaš izveštaj. Mislim da je sveobuhvatan, hronološki lepo složen, laicima jasan. Sebe smatram laikom za ovu oblast i vrlo je jasno šta ste vi to radili i šta ste kontrolisali, šta ste našli koje su vaše preporuke.
Ono što bih želeo građanima Srbije da pročitam iz vašeg izveštaja je prvi deo. Da ne bih objašnjavao šta mi to raspravljamo celog dana ovde, raspravljamo o torturi, tj. o načinu postupanja sa osumnjičenim, osuđenim i pritvorenim licima u raznim ustanovama za pritvor i prinudu u Republici Srbiji od strane ljudi koji su ovlašćeni da rade u tim ustanovama.
Ovde ste lepo napisali da ljudsko dostojanstvo, pravo na neprikosnovenost fizičkog i psihičkog integriteta i zabrane mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja zajamčeni su Ustavom Republike, brojnim zakonima, kao i najznačajnijim konvencijama koje je Srbija ratifikovala. Međutim, u široj javnosti nedostaje jasna svest da ta osnovna ljudska prava pripadaju svakom građaninu, pa i onom koji je uhapšen, pritvoren ili osuđen, tražilac azila ili ilegalni imigrant, kao i svim osobama sa mentalnim smetnjama ili ometenim u razvoju. Ono što je bitno u sledećem pasusu, zalaganje za poštovanjem međunarodnih standarda u Srbiji se uobičajeno doživljava kao nešto nametnuto, kao prihvatanje tuđih pravila koja su neprimenjiva na ovim prostorima. Teze o posebnosti kulture ljudskog prava, odnosno osobenosti tradicije i specifičnih navika na ovim prostorima, dovodi do populističkih teza o potrebi neprimereno oštre kaznene politike, pa i do zagovaranja opravdanosti zlostavljanja. Shodno tome, javljaju se ideje ponovnog uvođenja smrtne kazne, povećanje dužine trajanja kazni zatvora, između ostalog stalno se obnavljaju ideje za uvođenje kazne hemijske kastracije.
Mislim da ste u ova dva pasusa rekli šta je suština torture i šta je to protiv čega mi treba da se borimo, ne zato što je to zagovorila evropska zajednica, mi želimo da idemo u evropsku zajednicu, nego zato što je normalna, civilizovana norma ponašanja ljudi koji žive u 21 veku bilo gde na ovoj planeti.
Imate jedan interesantan pasus koji je ovde dosta polemike izazvao. U Republici Srbiji danas ne postoji tortura kao organizovana i podsticajna pojava, ali postoje pojedinačni slučajevi zlostavljanja koje nadležni organi tolerišu. Ovde je bilo mnogo polemike oko toga. Koliko znam, organizovana tortura je bila jedino u istoriji inkvizicije. Nama izgleda fali veliki inkvizitor. To je bila mala šala.
Ono što govori vaš izveštaj, govori o pojedinačnim oblicima torture u Republici Srbiji, u pritvorima, u zatvorima, u pritvorskim jedinicama, specijalnim duševnim bolnicama zatvorskog tipa, ne misli se na duševne bolnice gde su pacijenti, nego duševne bolnice gde su osuđenici sa psihičkim poremećajima, i deo duševnih bolnica klasičnog tipa, kao što je niška „Toponica“.
Ono što je vrlo interesantno, a što ste vi radili, to je da ste sistematizovali ovu kontrolu u par oblasti. Mislim da je to jako dobro i pregledno, a to su i odbori kasnije tako razradili kroz predloge mera koje su doneli. To je kontrola i sugestija o kvalitetu smeštaja i smeštajnih kapaciteta, gde postoji nešto što je nepromenjivo, a to je broj smeštajnih mesta u zatvorima. Njih je moguće izmeniti samo izgradnjom novih zatvora. Ono što je moguće to je povećanje kvaliteta smeštaja u smislu humanijeg odnosa prema pritvorenicima, da imaju vodu u pritvorskim jedinicama, da imaju adekvatan nivo lične higijene, da mogu da imaju adekvatan pristup lekaru i način pristupa lekaru gde se mimo posebnih slučajeva, kada sami lekari traže prisustvo nadzornika, tj. ovlašćenih službenih lica, je nedopustivo da službena lica budu prisutna kod pregleda, bilo da su oni specifični, ne specifični, jer postoji nešto što se zove lekarska tajna i što se zove privatnost. Ta osuđena lica imaju pravo na svoju privatnost. Ceo sistem ove vaše analize se bazira na tome da se trudimo, kao društvo, da sprečimo naknadno kažnjavanje kažnjenih ljudi.
Ono čime se bavi ovaj izveštaj, poštovani građani Srbije, je nedopustivo uzimanje zakona u svoje ruke, pokušaću da budem jasan, od strane ljudi koji treba da sprovode zakon i da vrše kontrolu primene zakona nad osuđenim, pritvorenim licem.
Vrlo jasno je Odbor za pravosuđe, uz sve one preporuke koje je dao … Nadam se, pošto je ovde bilo sugestija od poslanika većine da treba da se kontroliše kako će ovo da se primenjuje, da će ovo biti iskontrolisano u narednom periodu, a navešću samo stav 3. zaključka Odbora za pravosuđe, koji kaže da Narodna skupština obavezuje Vladu da prilikom predlaganja budžeta za 2015. godinu predvidi potrebna sredstva za izgradnju, odnosno adaptaciju prostorija za zadržavanje u policijskim stanicama, a u skladu sa važećim standardima, a ja dodajem – na osnovu preporuke komisije koja se bavila izradom ovog elaborata.
Poštovani poslanici, koji trenutno niste u sali, imate obavezu da donošenjem budžeta koji će se doneti novembra meseca, jasno dokažete svoju političku moć i volju, jer mi smo ti koji kreiraju, hajde tako da kažem pod navodnicima, život u Republici Srbiji, Skupština RS. Da ćete na poziciji Ministarstva pravde, Ministarstva policije, gde god da je potrebno investirati novac, tj. intervenisati finansijski da bi se stav 3. Odbora za pravosuđe ispoštovao, da ćete to adekvatno sagledati u budžetu. Eto, pa ćemo onda sedeti isto ovako, a ja ću vas podsetiti ako to ne bude bilo zastupljeno kao što se sada, i kao što ćemo doneti odluku na osnovu odluke odbora, da ću vas podsetiti da ste dužni da poštujete svoju odluku koju ćete sada da usvojite, naravno sa nama zajedno. Nadam se jednoglasno, jer su odbori dali normalne predloge, a sve u skladu onoga i kao posledica onoga što je napisala ova Komisija koja se bavi sprečavanjem i prevencijom torture u okviru Kancelarije Ombudsman Republike Srbije.
Ono što je vrlo bitno i zašto je važan ovaj vaš izveštaj, jer pokazuje da sem kazne koja ima instituciju sankcionisanja krivičnog dela, ona ima i svoje edukativno, tj. ima funkciju odvraćana od krivičnog dela na ostale učinioce, a ono na čemu vi potencirate i što sam ja shvatio kao vrlo bitno u ovom vašem izveštaju, a i vrlo bitno da se primeni u Republici Srbiji kako ne bi imali povratnike, to je edukacija na koju ste vi insistirali kroz rad vaspitača sa osuđenicima i pritvorenim licima. Time ste sugerisali da tim radom vaspitača u tim ustanovama gde su pritvorenici se sprečava i smanjuje broj povratnika što je evidentno u Republici Srbiji. Sve ove vaše preporuke, ja sam to tako doživeo, idu ka tom krajnjem cilju da ako i imamo osuđenike, imamo u budućnosti vrlo mali broj povratnika.
Još jedared, želim da pohvalim ovaj vaš rad. Jeste da vi to radite dve godine, ali izveštaj iz godine u godinu je obuhvatniji, sveobuhvatni. Vrlo je bitno što sugerišete ne ispunjavanje i nepridržavanje vaših preporuka, jer vi dajete preporuke, a to je signal Republičkoj Skupštini i građanima Srbije da li Republička Skupština radi svoj posao adekvatno, tj. skupštinska većina kako treba i ono što sada deklarativno prihvatamo ili ne radi.
Nadam se da će vaš sledeći izveštaj naročito, ja sugerišem ovako kao poslanik vama, da obrati pažnju na zaključke naših odbora, skupštinskih i bilo bi dobro da vaša stručna služba te zaključke izanalizira u sledećem izveštaju, da li je nešto od toga primenjeno ili je bilo samo mrtvo slovo na papiru i politička želja skupštinske većine u smislu kako to mi zamišljamo da lete avioni. Ja vam se zahvaljujem.