Zahvaljujem, poslaniče.
Reč ima premijer Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dakle, čuo sam to vaše pitanje i čudio sam se i prošli put, pa mi je drago što sam danas došao. Moram da priznam da ga nisam razumeo. Mi smo po vašem nalogu dali stotine miliona evra za nešto. Vi me sad pitate, ako većinski vlasnih hoće ili neće da nastavi taj posao, šta mi po tom pitanju radimo? Pa, kako vas nije sramota? Pa, kakve mi veze imamo sa tim? Većinski vlasnik se tu pita, a mi gledamo da pomognemo većinskom vlasniku na način na koji možemo.
Nikada od mene niste čuli, iako bih svašta mogao da vam izgovorim za taj novac, da ću reč lošu da kažem o „Fijatu“. Gledamo da pomognemo „Fijatu“ i sve što možemo činimo da pomognemo „Fijatu“ i pitajte ljude iz „Fijata“ da li to radimo? Ako se bilo šta, bilo kad desi, nikakvu odgovornost neće da ima ova Vlada. Imaće je neodgovorni neki drugi ljudi, ili stanje na tržištu. Samo nemojte vi da nam to pitanje postavljate, kao Boga vas molim. Samo nemojte vi koji ste nas naterali da platimo milijardu za to, da nas pitate šta je sa tim? Što, jesmo li nečim doprineli, nečim što ne valja?
Uradili smo ono što vi niste mogli. Dobićemo 10.000 kvotu najmanje da izvezemo u Rusiju, zato što smo imali sastanak sa Vladimirom Putinom i to ćemo da uradimo. Sve ono što vi niste mogli. Završavaćemo, da vas obavestim, sve ono što vi niste uradili i put do Kragujevca i trafo stanicu, sve što niste ispunili, a obećali ste, mi ćemo da ispunimo. Nemojte da brinete. Što se nas tiče, mi nećemo da se ponašamo partijski kao vi, nego ćemo naš posao da ispunimo.
Sada vidite, poštovani građani Srbije, čime se bave. Kažu, imate 3.000 novozaposlenih i mogli ste to možda da prodate poslanicima. Možda je to moglo da vam prođe kod građana. Znate ko su te 3.000 zaposlenih? Znate li ko su ti ljudi? Ukupno u tih dve godine ima 27 novozaposlenih, 27. Sa 25.440, to je 25.467, a ovih 3.900 su oni koji ispaljuju rakete protivgradne, sezonski radnici. E, to su ti ispaljivači protivgradnih raketa, to su ti ljudi koji vama smetaju. Mogli ste da pitate i dobili biste normalno objašnjenje.
Nismo mi vi da zaposlimo 15.000 ljudi u centralnu administraciju, kao što ste to uradili po dolasku na vlast. Novozaposlenih je 27 ljudi, a ovo su ljudi koji ispaljuju protivgradne rakete. Toliko o istini i toliko o tome kako čitate budžet i kako u budžetu piše. I to vam piše u budžetu da je RHMZ. Piše vam da je RHMZ, ali ste se pravili da ne vidite, da ne pročitate, pa ako može narod da čuje nešto što ne valja.
Za razliku od vas mi smo odgovorni. Možda smo nesposobni, nesposobni smo da opljačkamo državu, nesposobni smo da je uneredimo onako kako ste je vi rasturili, ali da vam odgovorim precizno na sledeća pitanja.
Kažete, dve milijarde stranih investicija u 2011. godini. Ja bih se svim ponosio, a nisam znao i dobro je da to jasno kažete. Vidim da sad postoje razni svedoci koji govore o vezi Miškovića sa političarima raznim, ali je dobro da se pre svega ponosite Meškovićevom prodajom „Delezeu“ i to je ono što je bio vaš najveći domet u sve vreme vaše vladavine i ja vam čestitam na tome. Priznajem, a verujte mi, uveren sam da ćemo napraviti neuporedivo bolji rezultat od toga.
Drugo, što se tiče 2012. godine, želim da vas upoznam da ste vi duže vladali u 2012. godini nego neka druga vlada. Sedam meseci, neka druga vlada pet meseci. Stalno volite da dodajete te godine, pola godine i ne znam čega sve. Zaboravljate da smo imali izbore. Predsednik Vlade sam pet meseci. Nekim drugim stvarima sam se bavio, kriminalom i korupcijom, godinu i po dana i dobio narodno poverenje. Sad se bavim svim problemima i tim, pa se zato to smanjuje.
Ali, moram da vam kažem da što se tiče strukture i akciza, u pravu ste. Bilo nam je veoma loša naplata akciza na duvan u prvih sedam meseci. Poslednja tri meseca, to nije jedan mesec nego tri meseca, akciza na duvan raste i premašuje čak i naš plan. Akciza na naftu nam od početka ide bolje nego što je išla.
Ono gde imamo problema, to jeste realni sektor i proizvodnja, to jeste i naplata PDV i na tome preduzimamo određene korake i to neće biti laka reforma. To jeste ono što predstavlja nama najveći problem, bez ikakve sumnje. Ono su neto cifre PDV, ne bruto, ali to nije mnogo važno. Važno je da ste to rekli, pa sada što sa istinom nema mnogo veze nije naročito značajno.
Što se tiče ovih velikih rashoda gde ste rekli – ostali tekući rashodi, pa otprilike ste otkrili kako je negde neko nešto ukrao, uzeo ili ne znam šta, važno je da građani Srbije čuju da su ti ostali tekući rashodi naši rashodi za poplave koje su nas zadesile.
To ste jasno mogli takođe da shvatite, iz budžeta koji ste čitali, ali niste želeli da shvatite. Sada se meni postavlja pitanje – da li treba da rešimo pitanje ljudi koji su poplavljeni, da li treba da im pomognemo ili ne? Svakog dana govorite da nismo bili sposobni iako smo izdali više od 17.000 rešenja i to isplatili, a da dinar nije ukraden, za razliku od onoga što je bilo u Mionici i Kraljevu, ili ne treba da uradimo ništa da nas vi ne biste kritikovali?
Ja sam za to da mi radimo svoj posao, da pomognemo našem narodu, a na sreću imaću uvek vremena jednom u dva ili tri meseca da sve netačne stvari i sve neistine koje iznosite u parlamentu ću moći bar ovde da demantujem. Nisam fasciniran brojem ili visinom decibela kao ključnim argumentom, a što se tiče nezaposlenosti, dobićete ne ankete za koje ste nam govorili da su veoma važne, vi ste nam o tome pričali. To je inače anketa urađena po metodologiji EU. Evropska unija nam samo tu anketu priznaje. Evropska unija ne priznaje naše tačne podatke koje ćete dobiti. Tražio sam da mi ih sada donesu. Dobićete tačne podatke, mislim da je 46.588 lica manje nezaposlenih, nemojte me držati za reč, plus minus 1000 lica. Dakle, pročitaću vam precizno sve podatke iz meseca u mesec kako se ta nezaposlenost smanjivala.
Interesantna mi je jedna stvar. Da to sve nije tačno šta ja govorim, evo videćemo da li je tačno ili ne, videćemo da li ću da pročitam istinite podatke ili ne. Da to sve nije tačno, kažete – povećana je nezaposlenost za dve godine 0,1%. U vaše vreme, u vreme vaše sposobne i odgovorne vlade, nezaposlenost je povećana sa 13,1% na 26,5%. Izvinite, ako je to sposobnost i odgovornost, sačuvaj me Bože takve sposobnosti i odgovornosti.
Naš ključni cilj, pošto ste citirali moje izjave, da, ja sam bio protiv smanjenja penzije sve vreme. Da, borio sam se protiv toga i ovde sam u ekspozeu rekao kada je gospodin Petrović to odlično razumeo, ako je pošten to će i reći, vidim da se prijavio za diskusiju, rekao sam tada da će penzije biti poslednje koje će neko da dira. Rekao sam da ćemo dati sve od sebe da ne dirnemo ni u jednu penziju i ne diramo u 61% penzija. Nažalost, toliko je teška situacija i zbog kamata koje nam se uvećavaju, ove godine mislim da milijardu i sto miliona moramo da platimo samo za kamate. Milijardu i sto miliona nas koštaju kamate. Da li smo za to mi krivi? Pročitaću vam kako je rastao dug i kako ste ga uvećali i kako ste nam doneli takve kamate.
Da vam ne pričam visinu kamatnih stopa po kojima smo se zaduživali u vreme odgovorne i sposobne vlade. Po 7,5% na pet godina, a mi se sada zadužujemo na 10 godina po 2%. I u tome je razlika između nas i vas. Ti brojevi su vrlo jednostavni i vrlo lako vidljivi i veoma uočljivi. Da li je ljudima bolje? Ne, ljudima je teško.
Zašto stoji u zakonu na tri godine? Stoji u zakonu na tri godine, a vi ste to znali i nefer je što ste to pitali pred javnošću zato što se to radi protiv države. Zašto? Zato što znate da nam je to neophodno da bi se dobio aranžman sa MMF. Onog sekunda kada nam prihodi budu uvećani, tog sekunda to skidamo. Tada nam više ništa nije potrebno. Dobro znate zašto se to radi. Znate vi šta je država. Nego važno je da se stekne neki jeftin poen kod naroda. Čuj, nestalo je na ostale tekuće rashode. Jeste narode, nestalo je da pomognemo ljudima koji su poplavljeni. To je suština.
Da hoćemo aranžman sa MMF. Ako im napišete da je mera privremena, reći će – ne damo vam aranžaman. I sve to odlično znate. Što to radite? Eto, da bi neko rekao – zato što je nervozan, jer će da dobije neko 1000 manje, neko tri, neko pet. Hajde da im kažemo da su za to krivi ovi ovde, ma nemojte? Pet meseci Vlada je kriva za ovakvo stanje javnih finansija. Vi znate da se stanje javnih finansija meri u 20, 30, 40 godina, a da se velika šteta napravi u četiri godine. Najveća šteta nam je nažalost nastala u vreme krize između 2008. i 2012. godine. Najveća šteta. Pogledajte samo podatke.
Pogledajte kako nam je rastao javni dug. Pogledajte koliko sada u brojevima da vam pokažem Vlada Mirka Cvetkovića od 29,9% BDP do 56,2 i rašće nam još, ne može da se zaustavi jer moramo da isplaćujemo penzije i plate. Moramo da isplaćujemo sve. Ali, moramo da je zaustavimo na manje od 90%, jer smo na 90% BDP u bankrotstvu.
Za četiri godine sa 29,9 na 56,2 i svi oni posle toga koji dolaze naravno da moraju da nastave da se zadužuju da bi isplaćivali te obaveze stečene o kojima govorite. Podrazumeva se i to takođe odlično znate, i to takođe vaši ljudi odlično znaju. Zato nisam očekivao od nekih drugih poslaničkih grupa, od vaše poslaničke grupe sam očekivao i razumevanje i podršku za ono što zante da mora da se dogodi u Srbiji i znam da znate da mora da se dogodi i svi vaši poslanici znaju da to mora da se dogodi. Znate i vi, zna i gospođa Malović, zna i Petrović, zna i Bogdanović, znate svi. Zna i Senić. Samo se pravite kao da ne mora.
Zašto to kaže MMF? Zašto ove mere podržava MMF? Zašto ove mere podržava Svetska banka? Zašto ove mere podržava EU? Zašto ih je podržao Katainen? Zato što su neodgovorne? Zato što smo nesposobni? Zašto ih podržavaju sve razvijene zemlje sveta? Zato što znaju da je to jedini mogući lek. Rak se ne leči aspirinom. Dovedeni smo u stanje raka ni krivi ni dužni, zaista ni krivi ni dužni. Krivi smo što se nismo mešali u javne finansije i što nismo ni sanjali da to na ovakav način raste i da to tako ide u prethodnim godinama. Mi sada taj rak moramo da izlečimo. Posle toga moramo da živimo normalno i da živimo neuporedivo bolje. Zato sam iznenađen i to je jedina stvar, razumem ja politiku, ja znam šta je politika, znam šta je to kada morate da kažete ili hoćete da kažete nešto tako, tako se lakše stekne neki poen. Ali, vi treba da preuzmete vlast sutra, vi treba da budete odgovorni za ljude u Srbiji, pa hoćete li… To sutra je metaforično rečeno.
Dakle, nisam se sa tim šalio, to - sutra je, da li je za godinu, dve, tri ili četiri kada će da budu, ili pet kada budu izbori, tada je to, nisam želeo da kažem - malo sutra, samo sam rekao da nije sutrašnji dan. Dakle, da ne ko ne bi zbog vas nešto pogrešno protumačio, a nisam imao bilo kakvu lošu nameru ili nameru da vas na bilo koji način uvredim.
Vi znate koliko je truda uloženo da bi se sve ovo napravilo. Vujović je dvadeset dana proveo u Vašingtonu da bi razgovarao sa njima, da bi napravili najbolji mogući plan. Znate da imaju uvid u naše finansije. Nisam ja ovo izmislio. Oni su nam rekli da su te četiri godine bile katastrofalne. To mi je Cvetković rekao. To je Cvetković znao i to vam je govorio. To je Dijana Dragutinović govorila i radila, to je ona znala.
Neki nas kritikuju kažu – rebalans budžeta doneli ste nam ga u Skupštinu, dva dana se čeka, a budžet još nije spreman. Nije, u pravu ste. Izvinjavam se zbog toga. Znate kada smo mi usvajali vaše budžete. Znate da nam nikad niste doneli budžet na vreme. Nikada. Nijednom se to nije desilo. Usvajali smo budžet 29. i 30. decembra, da država ne bi ulazila u privremeno finansiranje. Ne brinite vi nećete da usvajate budžet 30. decembra. Mi ćemo biti mnogo odgovorniji, donećemo vam ga neuporedivo ranije, da možemo zajednički da ga pogledamo.
Ovo je uvod u suštinski reformski budžet za 2015. godinu i vi to znate i vi znate da Srbija ulazi u takve reforme. Samo ne razumem čemu takve reči.
Oko televizije i svega drugog nisam stručan. Kao što vidite, nemam problem da sedim i da vam odgovorim na svako pitanje, na svaku primedbu. Što se sposobnosti i nesposobnosti tiče, ostalo mi je samo da vam odgovorim još na pitanje nezaposlenosti i zaposlenosti tačnim podacima i to vam obećavam da ćete u roku od sat vremena dobiti u celini kompletan odgovor da vidite koliko je nivo nezaposlenosti niži, iako znam da u Srbiji dobra vest ne prolazi.
Podsetiću vas na lidera vaše stranke, gospodina Pajtića, izvinjavam se, lidera jedne druge stranke, gospodina Pajtića koji je rekao, izvinjavam se gospodine Đurišiću, gospodin Tadić je ozbiljni čovek i ne verujem da bi on tako nešto rekao, rekao je da će biti 300.000 nezaposlenih posle Zakona o radu i šta ćemo sad? Sada imamo manje nezaposlenih nego što je bilo i više zaposlenih nego što je bilo. Šta ćemo sa tim? Gde je ta istina? Gde je istina oko bilo čega? To kada vadite izjave iz konteksta, trebalo je ekspoze da izvadite i kažete šta sam rekao u ekspozeu, a upravo ovo što sam vam rekao to sam izgovorio i u ekspozeu i tako sam se ponašao.
Pokušao sam da zajedno sa svojim kolegama zaštitim najugroženije kategorije i da uradim sve što mogu i manje očekujem problema od svih penzionera jer oni najbolje razumeju svoju državu i najbolje znaju šta je njihova država. Mnogo više problema očekujem od onih koji misle da mogu da žive na grbači penzionera i koji mogu da računaju na glasove time što će netačnim informacijama ili neistinama potpunim ili delimičnim, kako ste to malopre činili, da se javnost obmanjuje.
Dakle, ostali tekući rashodi su, da se razumemo, poplave. Izvinjavam se što smo rešavali taj problem. Rešavaćemo ga još. Najveći problem su nam, kao što znate, Zapadna Tamnava i nemogućnost da proizvodimo ugalj, ali i to rešavamo i verujem da ćemo 15. decembra biti u poziciji da proizvodimo. To nam se pomera sa 1. decembra zato što imamo problema, mnogo problema. O tome mogu da vam govorim ako vas zanima, ali verujem da ćemo od 15. decembra moći da prenosimo i prevozimo ugalj od Zapadne Tamnave do Tenta i da proizvodimo električnu energiju. Time ćemo odmah da vratimo naš rast, odnosno da budemo u plusu a ne u minimalnom minusu.
Očekujem da rešavanjem svih ostalih problema o „Železari“, hemijskom kompleksu i svemu drugom to uspemo da uradimo.
Ako sam bio u bilo kom segmentu preoštar, izvinjavam vam se. Pokušao sam da odgovorim na svako vaše pitanje. Pokušaću to i ubuduće da uradim.
Samo vas molim da nam pomognete u ovom poslu jer ne traje život jedan dan i nije život jedan dan skupštinske rasprave. Očekujem od vas kao odgovorne poslaničke grupe da nam pomognete u ovom poslu, od nekih ne očekujem i ne krijem to i to što će neki da viču zbog toga, po tome se vidi nečiji odnos. To vam je kompliment, a ne kritika. Verujte mi da mnogo više ljudi u Srbiji veruje meni nego njima.
Molim vas da pokažete tu vrstu odgovornosti u budućnosti jer ako ne budemo svi zajedno radili na tome, za to sam molio gospodin Krkobabića iako je njemu bilo veoma teško da podrži ove mere, molio ga, pokazivao brojeve, pokazivao grafikone i sve drugo da bi čovek mogao da tako nešto prihvati i da tako nešto podrži, takođe i gospodina Markovića i gospodina Ljajića i gospodina Dačića. Tako molim i vas da to pogledate, da dođete kod nas, da dobijete informaciju za svaki broj, da kritikujete, ali da znate da država ide u dobrom smeru, da znamo šta radimo i da znamo koje su nam reforme neophodne da se sprovedu.
Ako naš narod to ne bude želeo da se sprovodi, mi to ne možemo da sprovedemo. Onda ćemo imati još nekoliko izgubljenih godina da bi se neko drugi dočepao vlasti i ništa neće da uradi. Ja strah nemam jer ukrao nisam ništa. Imam nadu da možemo da promenimo sebe, da možemo da promenimo državu, a to sam ne mogu. To ne može ni moja partija sama. To možemo samo svi zajedno i zato vas molim samo da o tome vodite računa, a dobićete veoma precizne podatke o nivou nezaposlenosti ne samo sezonskih radnika, već i u septembru i oktobru, onome što smo i posle toga uspeli da uradimo. Hvala vam najlepše.

Reč je tražio ministar Vulin.
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Samo mi recite član Poslovnika – replika sa predstavnicima Vlade. Pomozite mi molim vas. Recite mi samo član Poslovnika. Budite ljubazni.
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: Član 104.)
Sada ću vam pročitati 104. – Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku…
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: Pogrešno je interpretirana moja diskusija.)
Pročitaću vam sve. Pročitajte i vi da ne bi trošili vreme.
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: Po tom članu se svi smatraju narodnim poslanicima. To se odnosi na svakog učesnika.)
Molim i potpredsednicu, ne mora da mi dobacuje, reći će mi član Poslovnika, ona je poznata kao neko ko se drži Poslovnika.
Nemam ništa protiv, nego ću prekršiti Poslovnik. Vi ste poslanik koji je striktan povodom toga i traži stalno povrede Poslovnika kada ja vodim sednice i ostali. Ne mogu zaista, jako mi je žao. Verovatno u drugom delu, kad ovlašćeni završi, svoj deo moći ćete kao poslanik, pa je onda lakše voditi raspravu.
Moram da dam reč ministru Aleksandru Vulinu.
Izvinjavam se što oduzimam vreme poslanika, ali vi ste doneli taj Poslovnik, imam zaista puno razumevanja da želite sve to da menjate i menjaćemo, nije problem, ali danas ne može.
Molim da se držite Poslovnika, da ne dobacujete i da poštujete dostojanstvo ovog parlamenta, to je takođe po Poslovniku.
Izvolite ministre, izvinjavam se u ime svih poslanika.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedniče Vlade, izvinite, ja ću izneti podatke, ovo je nešto o čemu sam ja govorio na konferenciji za štampu, ovo je nešto što je moj resor i ja snosim odgovornost za podatke koji se ovde iznose.
Dakle, u septembru mesecu prema lažnim informacijama, lažne službe, lažne države, svih laži ovog sveta Nacionalne službe za zapošljavanje imali smo 748.549 nezaposlenih lica na našoj evidenciji. Možete verovati da je vrlo precizna zato što dobar deo tih lica ostvaruje materijalnu nadoknadu za to što su evidentirani na ovoj listi, tako da, malo ko bi se prijavio da je nezaposlen, a da nije.
U odnosu na avgust mesec, prema osnovu svih laži ovog sveta, naravno, kako drugačije, nezaposlenost je smanjena za 8.649 nezaposlenih, a i to ćete veoma lako izračunati zato što se tim ljudima nešto ne plaća, ti ljudi ne ostvaruju određene beneficije. Gle čuda, žele da budu brisani sa evidencije kako im se nešto ne bi plaćalo.
Takođe, tu je još jedna lažna institucija koju naravno, kao i Nacionalnu službu za zapošljavanje kao referentnu priznaje cela Evropa, što je takođe verovatno još jedna od lažnih institucija, a to je Republički zavod za statistiku. Još jedna laž koju je Republički zavod za statistiku izneo, rekao je da je u septembru u odnosu na avgust mesec nezaposlenost smanjena za 1,15%, a u odnosu na isti mesec prethodne godine za 1,43%. Naravno, još jedna lažna i grozna institucija – Republički zavod za statistiku, koja je uspela da prevari EU i ostatak sveta, ali vas eto nije i na tome vam zaista čestitam.
Takođe, postoji još jedna grozomorna, lažljiva institucija koja je iznela podatak od januara do avgusta meseca da je status novoprijavljenih 143.660 lica i ta grozna i lažljiva institucija se zove RFZO, ali tamo gde ne može da laže RFZO je što je to na osnovu prijava za plaćanje. Dakle, 143.660 ljudi je uplatilo svoje zdravstveno osiguranje. Ili je to velika zavera gde svako sam sebi plaća ili su se zaposlili. Biće da su se zaposlili. To je prosečno 17.958 ljudi na mesečnom nivou.
Da ste bili korektni, kao što vas je zamolio da budete predsednik Vlade, vi biste rekli da smatrate da je struktura novozaposlenih nezadovoljavajuća i tu bi imali mnogo vremena da pričamo o tome, da se složimo i da se ne složimo, koliko je onih koji su na određeno vreme, koliko je onih koji su na neodređeno vreme. Dalo bi se pričati koliko je sezonskih radnika, koliko je u neformalnom sektoru, o tome bi se i te kako dalo razgovarati. Dalo bi se razgovarati da li smo zadovoljni, koliki je broj mladih, dalo bi se razgovarati da li smo zadovoljni koliki je broji onih koje najteže zapošljavamo, kao što su osobe sa invaliditetom, kao što su osobe za preko 50 godina, kao što su osobe na niskim nivoom obrazovanja. O tome bi se sve dalo razgovarati, ali ne može se razgovarati da je u drugom kvartalu ove godine stopa nezaposlenosti pala na 23%, što je 0,5% niže nego u prošlom mesecu.
Podsetiću vas, u vreme kada ste bili jedinstveni i kada ste svi zajedno smatrali da vas vode najbolji i najpametniji ljudi koje nikada ni pošto nećete menjati, i najlepši, slažem se Gašiću, pa makar otišli i u opoziciju, tako ste se bar zaklinjali. Stopa nezaposlenosti je bila 26% 2012. godine. Meni je žao što ova stopa nije niža, meni je žao što još više ljudi nismo zaposlili.
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: 23,9%.)
Izvinite, 26,1%.
Meni je žao što nismo zaposlili još više ljudi, meni je žao što sada nemamo vremena da iskoristimo sva sredstva koja su potrebna da bismo zaposlili od osoba sa invaliditetom kroz aktivne mere zapošljavanja i brojne druge. Pa ćemo možda malo čak kasniti ove godine, nećemo zaposliti 5.000, kao što smo računali, nego 4.200, 4.300 ljudi.
Sada dok ovo govorimo, 70 ugovora je podeljeno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Žao mi je što toga svega nije više, ali mi zaista nije žao što se vi više ne bavite ovim poslom, jer da se bavite ovim poslom stopa bi bila već na 30%, privatizacija bi bila završena na pljačkaški način, kao što je započeta, i niko, baš niko ne bi vodio računa o svim ovim ljudima.
Mi smo nešto promenili. Nedovoljno? Slažem se sa tim. Hoćemo više? Hoćemo više. Da li smo dovoljno uradili? Nismo dovoljno uradili. Da li možemo bolje? Možemo bolje. Ali, da smo bolje radili od vas, da smo zaposlili više ljudi, da smo obezbedili hleb za više ljudi i da ne lažemo ovaj narod, jer samo vas slušam kako govorite, izvinite, ovo je mala digresija, završavam, o tome kako tražite rešenja za penzije. Što niste delili rešenja kada ste povećavali penzije? Znači, moguće je povećati, ali nije moguće smanjiti. Znači, Ustav se krši kad se penzije smanjuju zato što nećete da trošite ne zarađeno, ali se ne krši kada trošite ne zarađeno. E, to nije logično. Hvala.

Hvala ministre.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova tačno.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da se što pre donesu zakoni i druga akta iz dnevnog reda ove sednice.
Ministar je tu. Možemo da nastavimo sa raspravom, samo ako se neko prijavi od ovlašćenih predstavnika.
Marko Đurišić, šta znači ovo?
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Replika? Dogovorili smo se da je replika diskreciono pravo predsednika parlamenta, član 104. stav 3.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Smatram da je povređen član 116. Poslovnika koji kaže – odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine. Mislim da iz ovoga potpuno jasno proizilazi da se član 104, koji govori o pravu na repliku posle izlaganja narodnog poslanika, u slučaju kada umesto narodnog poslanika izlaganje vrši ministar ili predsednik Vlade, na osnovu člana 116. odnosi i da ste morali da mi date repliku na izlaganje predsednika Vlade u trajanju od dva minuta i na izlaganje ministra za rad.
Smatram da ste povredi ovaj Poslovnik i molim vas da postupajući po njemu i članu 104. mi date pravo na repliku. Hvala.

Zahvaljujem.
Moram da vam ukažem na član 104. i stav 3. – o korišćenju prava na stav 1. i stav 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine, što znači da ima diskreciono pravo, tako da opet niste u pravu.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Ne, ne polemišemo. To je već zloupotreba povrede Poslovnika, a ubeđena sam da vam treba vreme u raspravi i da nećete lako prihvatiti oduzimanje dve minute vremena.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Nemoguće, mora da ide neposredna povreda u odgovoru. Možete da budete samo nezadovoljni odgovorom. Vi ste dugo poslanik, toliko znate.
Dakle, da li hoćete da glasamo? Ako ste nezadovoljni, sankcija je glasanje, a ne ponovo povreda Poslovnika. Uzdržite se od toga.
(Marko Đurišić, s mesta: Nezadovoljan sam.)
Sledeći govornik je Đorđe Stojšić.
(Marko Đurišić, s mesta: Da li smo konstatovali, hoće li se glasati povreda Poslovnika?)
Da, rekli ste da se glasa i apsolutno se glasa. To je sankcija potencijalna, a videćemo šta misli većina u parlamentu.
Reč ima Đorđe Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice, uvažena gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, svi se danas možemo složiti da je ekonomska situacija u našoj zemlji izuzetno teška i takve ocene ne iznosimo samo mi ovde u parlamentu, nego to čine i međunarodne finansijske institucije, a građani to najbolje osete na svojoj koži.
Budžet o kome danas govorimo, odnosno rebalans budžeta je nešto što je praktično samo računovodstvena kategorija u odnosu na ukupno stanje privrede i naše ekonomije. Rebalans radimo u oktobru, iako praktično samo notiramo ono što se ove godine već desilo i on ne govori ništa novo u odnosu na ono što smo već svi manje-više znali. Niko ne misli da je niti premijer, niti ministar Vujović, niti ministar pre njega, da su nekakvi finansijski alhemičari, bez obzira na njihovo znanje i stručnost, u koje ne sumnjamo. Vrlo teško će se izboriti sa problemima sa kojima se danas suočavamo, a oni svakako nisu mali.
Problemi naše ekonomije su sistemske prirode i proizašli su iz 25 godina raznoraznih političkih i ekonomskih eksperimenata. Devedesetih godina je to bila masovna pljačka i uništenje naše ekonomije. Posle 2000. godine prepisivali smo rešenja iz razvijenog kapitalističkog sveta koja u velikoj meri možda i nisu mogla da se primene kod nas. Danas smo došli u situaciju da imamo sve makroekonomske pokazatelje negativne, trgovinski deficit, imamo negativan saldo tekućeg računa, imamo negativan rast BDP, negativan trend u industrijskog proizvodnji u odnosu na to kako posluje jedno preduzeće u Srbiji, tu mislim na „Fijat“, i imamo inflaciju koja je jedini pozitivan parametar i na donjoj je granici stope ciljane inflacije koju propagira naša Narodna banka.
Bilo smo svedoci fiskalne konsolidacije u toku prošle godine koja, vidimo, nije dala rezultate. Povećan je PDV sa 18 na 20% i sa 8 na 10%, smanjena su transferna sredstva lokalnim samoupravama, bio je solidarni porez i rečeno je da će se država obračunati sa sivom ekonomijom. Mi te mere, naravno, nismo podržali iz razloga što smatramo da su postojale mnogo bolje mere koje je država mogla da sprovede, ali ono što je suština, jeste da je rezultat svega toga da mi danas u Srbiji imamo negativan trend u smislu rasta BDP, odnosno nemamo nikakav rast. Prošle godine smo imali negativnih 2%, ove godine takođe nula, a sledeće godine je veliko pitanje. Po meni, i ne samo po meni, nego i ono što govore neki ekonomisti, upravo je rast društvenog proizvoda ono na šta bi morali da se koncentrišemo kada pričamo o ekonomskim temama, odnosno o budžetu Republike Srbije.
Restriktivna fiskalna i monetarna politika su nešto što ne bi trebali da podržavamo u godinama recesije, a upravo takva politika je nešto što sada izaziva recesiju i deflaciju i stagnaciju u celoj Evropi i takođe je predmet oštrih kritika. Često se poredi naša situacija danas sa onim što je proživljavala Velika Britanija posle Prvog svetskog rata. Taj primer se često spominje, a to je da su imali takođe visoke kamatne stope i restriktivnu monetarnu fiskalnu politiku i do kraja 90-tih godina nisu došli na nivo odnosa javnog duga i BDP, kada su ušli u spiralu u koju mi danas ulazimo.
Imamo situaciju da zbog toga što masivan državni aparat, koji je visokocentralizovan, do te mere opterećuje privredu da finansijski sistem praktično i ne postoji, osim toga da banke kupe depozite od građana. Naša štednja nije mala, ona je oko osam milijardi evra. Jedino što banke rade, praktično finansiraju javni dug, kupe depozite od građana i plasiraju ih državi po kamatnim stopama koje privatnici ne mogu da plate, odnosno privreda ne može da se zaduži kod tih istih banaka i iz tog razloga nemamo nikakve investicije i samim tim se to vidi i na BDP.
Sve u svemu, ono što će se desiti sledeće godine je da ćemo imati negativnu agregatnu tražnju, bez investicija, i možemo se osloniti samo na nekakva strana ulaganja, koja uvek mogu da se dese i ne moraju. Za sada vidimo da ta strana ulaganja izostaju u meri u kojoj bi to bilo potrebno i odlaze u neke druge krajeve sveta gde su stope prenosa daleko bolje nego kod nas i gde je privredni ambijent daleko uređeniji nego kod nas.
Osim javnog duga, takođe imamo problem i privatnog duga. Kada budemo smanjivali javnu potrošnju, privatni dug će takođe rasti, s obzirom da niti građani, niti privreda neće moći da vraća kredite. Sada su nenaplativa potraživanja u bankama negde oko 30%. Sve u svemu, smatramo da su to izuzetno negativna kretanja i ono što bi nas trebalo da zanima, to je upravo odnos deficita u odnosu na BDP. Trend u kome smo sada će nastaviti da raste, odnosno deficit će se povećavati u odnosu na BDP, upravo iz razloga što BDP nastavlja da pada.
Smanjenje penzija, to je velika tema i mislim da je ključna tema u ovom setu zakona, ali o tome mislim da bi trebali da govore oni koji su predlagali povećanje tih istih penzija pre par godina, zato što su se bližili izbori ili iz nekih lukrativnih političkih ciljeva.
U ovoj zemlji se stvara atmosfera da su penzioneri nekakav teret ovog društva iako su to ljudi koji su izgradili ovu zemlju i uredno uplaćivali te svoje doprinose godinama, a danas kada treba da primaju tu penziju oni se proglašavaju za nekakv teret budžeta.
Jasno je da imamo milion i 700 hiljada penzionera, da imamo 900 hiljada zaposlenih i 780 hiljada ljudi koji rade u javnom sektoru. Po meni je pogrešna teza da bi morali imati pet miliona zaposlenih da bi izdržavali ovaj nivo troškova u penzijskom fondu.
Mislim da to nije tačno, jer kada bi plate bile 90 hiljada, a ne 40 hiljada i dva i po miliona zaposlenih bi tada mogli da izdržavaju penzioni sistem.
Ali, problem sa penzionim sistemom je nešto drugo, to se kod nas smatra javnim rashodom, a ono što se ne spominje je da je taj penzioni fond i te kako bio kapitalizovan u doba kada je naša ekonomija bila znatno moćnija, a država je devedesetih godina na čudne načine opljačkala taj penzioni fond i danas je on 60% dotira iz budžeta, bez tog da iko postavi pitanje, šta se desilo sa sredstvima koja su bila u tom penzionom fondu.
Druga stvar, ako već država nije u mogućnosti da isplaćuje penzije, odnosno ako je Penzioni fond bankrotirao da li to znači da samo neki penzioneri treba da podnesu teret te činjenice ili i drugi poverioci države, jer ovo je državni dug, jer ako strani poverioci se smatraju da su obezbeđeni, da je to suvereni dug, odnosno iza toga stoji Republika Srbija zašto to nije slučaj i sa Penzionim fondom.
Efekat ovih smanjenja će biti ukupno 5%. Drugo pitanje zašto nije smanjeno 5% linearno u odnosu na sve penzije, nego se kažnjavaju samo oni koji su više uplaćivali u smislu doprinosa?
Druga stvar je plate. Linearno se smanjuju zarade u javnom sektoru 10%, a ono što će se desiti da će samim tim i doprinosi i porezi biti manji, jer se smanjuje i osnovica. Znači, ući ćemo u jednu vrlo čudnu spiralu i pitanje da li ćemo iz nje izaći, jer krajnji efekat svega toga će biti da ćemo upravo u ta dva fonda imati manje prihode, baš zato što javni sektor toliko doprinosi u smislu plata. Smanjenje od 10% praktično će anulirati ove uštede koje imamo smanjenjem penzija.
Naravno kada bi samo kritikovali, a ne bi predlagali ništa, bili bi kritizeri, ali mislim da postoje određene mere koje bi država mogla da sprovede, i one se pre svega odnose na sektor poljoprivrede. S obzirom da dolazim iz Vojvodine, a poljopirvreda se stalno proglašava za nekakvu našu veliku šansu, smanjenje razdela Ministarstva poljoprivrede ne mislimo da je pametna stvar, i mislimo da treba da prestane period kada ćemo stalno gledati u nebo i na osnovu prinosa u poljoprivredi računati da li ćemo imati pad ili rast BDP.
Subvencije koje se sada smanjuju za vlasnike zemljišta koje imaju preko 20 hektara, mislim da će nepravedno pogoditi najviše poljoprivrednike u Vojvodini, s obzirom na veličinu poseda.
Do sada je slučaj da se 60% svih subvencija dodeljuje van Vojvodine, a 60% zemljišta se nalazi u Vojvodini, to je nešto što bi morali da se zapitamo zašto se dešava i dokle će poljoprivreda biti jedina koja trpi kada govorimo o fiskalnoj konsolidaciji.
Mi smo predlagali više puta da se formira fond od državnog zemljišta koji nije mali resurs i veliki resurs u ovoj zemlji, i da se na bazi državnog zemljišta koje bi država mogla da kolateralizuje, emituju hartije od vrednosti, odnosno mogla bi da se zaduži na kontu prinosa po tom osnovu u nekih 500 miliona eura i upotrebi ta sredstva upravo za razvojne projekte u poljoprivredi.
Kada govorimo o uređenju energetskog sektora to je takođe velika šansa umesto što se smanjuju penzije i plate lekara, profesora i nastavnika. Mislimo da povećanje rudne rente koju ruska kompanija sada ovde plaća manje nego u Rusiji, odnosno tamo je 7%, u nekim zemljama je 20%, bi imala mnogo veći efekat na budžet od ovih planiranih ušteda. To je nešto na čemu ćemo nastaviti da insistiramo.
Postoje razni projekti koji bi mogli ovu zemlju da izvuku iz situacije gde smo večiti dužnik Ruske Federacije, pa sada moramo da im poklanjamo i „Petrohemiju“ i ne znam šta sve ne bi li se izvukli iz tog dužničkog ropstva.
Pola Evrope gradi terminale za tečni naftni gas, Litvanija je to sada uradila, i taj projekat bi im se isplatio za godinu dana, s obzirom da je „Gasprom“ smanjio cenu gasa za tačno toliko.
Što se tiče nekih drugih izdataka možemo recimo izračunati koliki bi bio prihod kada bi se crkvama i verskim zajednicama uveo PDV i kada bi počeli konačno da plaćaju porez, a ne da im iz budžeta sada mi plaćamo, odnosno svi građani Srbije da plaćaju 600 miliona dinara i 180 miliona za izgradnju verskih zajednica, a u isto vreme profesorima i nastavnicima smanjujemo plate, a u isto vreme se vladike voze novim audijima i mercedesima.
Možemo takođe razmisliti o decentralizaciji poreske uprave i celog fiskalnog sistema. Nekada smo imali opštinske uprave prihoda pa su opštine bile motivisane da skupljaju taj porez, jer je višak ostajao njima, i tako se finansirao ceo sistem od dole pa na gore, što danas više nije slučaj, nego se sredstva transferišu od strane republike opštinama, i to se iz godine u godinu smanjuje. Vidim da Fiskalni savet čak poziva na to da se dodatno smanje prihodi lokalnih samouprava, na kraju nećemo ni imati lokalne samouprave nego samo republičke kancelarije i ispostave po opštinama.
Što se tiče „Železnica“, „Srbijagasa“, dokapitalizacije „Dunav osiguranja“ itd, to je tema koja je svima poznata, ali pre smanjenja penzija mislim da moramo da se zapitamo zašto se desi da Rusi pošalju vozove i opremu koja treba da zamenjuje prugu i pragove, a onda plaćamo ležarinu i stojimo, stoji ta ista oprema, zato što nikako da počnu radovi, jer naše železnice ne mogu da obezbede pragove. Sve su to samo neke od mogućnosti šta bi sve mogli da uradimo.
Mi naravno insistiramo da se konačno donese Zakon o finansiranju Vojvodine, da ne bi, kada govorimo o svakom budžetu morali da se raspravljamo šta je 7% šta nije 7%, i da se konstanto podvaljuju rashodi koji nisu uopšte u domenu nadležnosti AP Vojvodine. Sada imamo situaciju da su recimo, putevi drugog i trećeg reda prebačeni na gazdovanje Autonomne pokrajine, ali nisu obezbeđena sredstva iz kojih će se finansirati popravka ili gradnja te putne mreže. To je ono što nas iz Vojvodine najviše zabrinjava.
I da se vratim konačno na protestantsku etiku, i duh kapitalizma, s obzirom da je to ovde citirano više puta, nikako se ne možemo porediti sa zemljama gde važi potpuno druga filozofija, a to je da oni žive da rade, a mi radimo da živimo i to je nešto što ni ova vlada ni mnogi drugi neće uspeti da promene.
Situacija u kojoj smo mi trenutno, bar što se ekonomije tiče, je vrlo nezavidna i stvarno bez obzira na to iz koje stranke dolazimo, trebali bi da se zalažemo za situaciju u kojoj će se stvoriti privredni ambijent, gde nećemo imati kreditni rejting kakav imamo sada, koji je be-be minus, i gde se naše hartije države Republike Srbije još uvek nazivaju „đubre“ prema investicionim kućama, nego će i naša privreda i naša država moći da se zaduže po mnogo nižim kamatnim stopama i tek ćemo onda moći da finansiramo bilo kakav privredni rast.
Liga socijaldemokrata Vojvodine neće podržati ovaj rebalans budžeta zato što ponovo izostaju sistemske mere i kao što smo i ranije naglasili, dok god se ne donese Zakon o finansiranju AP Vojvodine nećemo podržavati ni jedan republički budžet. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Dijana Vukomanović.