Želim zbog građana Srbije samo da kažem jednu stvar. Samo u jednom trenutku sam reagovao kada je gospodin Stefanović počeo da preti, kada ste vi rekli – vratiću vam i neću vam vratiti reč, kada je gospodin Stefanović rekao – vratićemo mi vama. Dakle, to je bila jedina rečenica na koju sam reagovao, ni na šta više nisam reagovao.
Možda sam se osmehivao u početku njegovog govora.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Jeste.)
Prihvatam, ali vas molim da ne dobacujete nepristojno, jer ste to radili sve vreme, a ja prihvatam vašu sugestiju. Moguće je da sam se osmehivao u početku, posle, kada sam slušao besmislice i neistine, došlo mi je da plačem, da budem iskren.
Moram da priznam da sam iznenađen neznanjem, neodgovornošću, nedovoljnim, ne znam, ne želim ništa da kažem. To je toliko neozbiljno, to je toliko neodgovorno, to toliko nema veze sa istinom i sa realnošću da ne znam šta bih drugo rekao.
Vi ste prebacivali, držali ste nekakav politički govor, postali ste lični biograf mnogih od nas, na čemu vam čestitam, ali ono što je suština - vi koji govorite o nekakvom Super Hiku, vi zamerate nekome ko vam kaže nešto za „ebolu“ metaforično. To nisam bio ja, nego neko drugi. Vi to svaki dan radite, ništa drugo ne radite, ničim se drugo ne bavite i onda uplakanim glasom i tonom pokušavate celu Srbiju da uverite da dok izgovarate najružnije reči o svojim političkim protivnicima vi ste mnogo fini i vi ste velika žrtva, a svi ostali su zlikovci i zločinci.
Dok govorite ovde o destruktivnoj politici, bez pozitivnog ishoda, analizirali ste moju ličnost. Mesi i Mesija. Pa ja nisam danas rekao da sam ja Mesi, naprotiv, govorio sam o nečem drugom, ali je to možda bilo teško ili nije bilo lako da se razume o čemu sam govorio. Nikada mi nije padalo na pamet da prihvatam bilo kakvu mesijansku ulogu. Nažalost, uradili smo mnogo više od sedam stvari koje su po prvi put u savremenoj srpskoj političkoj istoriji. Ne jedna, ne sedam, bilo ih je 10, 20. Čudi me da sam to rekao samo sedam puta i na to sam ponosan.
Kažete – voleli biste da živite u takvoj Srbiji. Ne brinite, živećete u takvoj Srbiji. Napravićemo od ove zemlje, uprkos vašim željama, neuporedivo bolje mesto za život. I vi i vaša porodica živećete neuporedivo bolje i mnogo bolje od onoga kako ste vi nama ostavili i Vladu i državu. To je stvar koju vam apsolutno garantujem i čime se ponosim.
Pošto govorite o tome - jurim ja sam sebe, dovoljno je bilo da kažete da jurim sebe, ali tu ste, gospodine Stefanoviću, u pravu. Ja sebi svakoga dana dajem nove zadatke, svake godine, svakog meseca i svake nedelje. Gledam da ti zadaci budu teški, da bih radio što više i da bih se borio što više. U tome se razlikujemo. Ja ne kupim argumente na mestima na kojima se argumenti izmišljaju, već ih kupim u državi na zvaničnim mestima i iznosim precizne i tačne podatke.
Govorite da se 300 miliona više zadužio gospodin Mitrović. Niste dobro razumeli, gospodin Mitrović je platio 150 miliona više, a ništa se više nije zadužio. Platiće još 300 miliona, to mora da plati u toku ove godine, i platiće 50% više nego što je najviše platio vama, a nije dobio neku novu televiziju, već ima onu istu staru televiziju koju ste mu vi legalizovali 2001. i 2002. godine, da vas podsetim.
Uzgred, nacionalne frekvencije sve ste dali vi, a ne mi, i RTS-u i televiziji „Pink“ i televiziji „Hepi“ i „B92“ i „Prvoj televiziji“. Vi, a ne mi. Ništa od toga nismo promenili. Sve vi. Vi ste ih i kupovali i prodavali preko vaših agencija i sve drugo. Toliko što se tiče ružičastih naočara. Ja nosim obične naočare, da vam pravo kažem. Ove mi je poklonio doktor Stojanović, a one prethodne sam kupovao na pijaci od Kineza, da vam iskreno kažem, ali nikad ružičaste naočare nisam ni video.
Što se tiče toga da je sve odlično u srpskoj ekonomiji, nemojte da izmišljate. Ostavili ste katastrofu u srpskoj ekonomiji. Ostavili ste takvu katastrofu da sve vreme pokušavamo da izgradimo temelj u vazduhu, jer nema temelja, nema zemlje na kojoj bi temelj stao, šta ste od Srbije ostavili. Niko nikada nije rekao da su stvari u Srbiji odlične i nemojte da izmišljate. Niko to ni od ovih poslanika sa desne strane, ni ispred mene, niko to u Srbiji nije rekao. U Srbiji se živi teško. U Srbiji mnogi ljudi jedva krpe kraj sa krajem. To niste vi, to nisam ja, ali mnogi ljudi jesu. E, ti mnogi ljudi koji krpe kraj sa krajem, nisam im kriv ja, ja sam predsednik Vlade pet meseci, a vi ste na vlasti 14 godina, jer Bojan Pajtić je 11 godina premijer, a tri godine je šef poslaničke grupe. Za tih 14 godina vaš rezultat je minus, ne nula, nego minus, bez ijedne reforme, bez ičega. Četrnaest godina ste vlast i ne date vlast ni po koju cenu, jer vas samo fotelja interesuje. Ja da imam 6%, ja ne bih smeo na oči da vam izađem, a vi ne date izbore, branite fotelju kao da ste rođeni u njoj i nije vas sramota da nekom držite pridike po tom pitanju.
Kažete – mogu da kažu Merkel i Putin šta hoće. Što vaš predsednik ne kaže Zigmaru Gabrijelu da je loš Zakon o radu? Što mu kaže - ne valja onaj Putin, vidite, Vučić se povezuje s Putinom? Vidite, ja nemam problem da kažem – da, imam dobre odnose sa Vladimirom Putinom, da, imam dobre odnose sa Angelom Merkel, jer ne lažem. Što idete pa pričate tamo kako smo mi krivi što se povezujemo sa Rusijom? Što to ne kažete narodu ovde?
(Borislav Stefanović, s mesta: Što govoriš neistinu sad?)
Govorim apsolutnu istinu i doneću vam dokaze, svi narodni poslanici da vide, a i doći će Zigmar Gabrijel u Srbiju pa da čujete 17. novembra šta priča predsednik stranke. Nemojte da dobacujete, gospodine Stefanoviću. Ja znam da vaša nepristojnost proizlazi iz vaše nervoze, ja to znam. Kao što sam vam već rekao, vaspitanje se ni u školi ne uči. Ne znam kakvi ste bili u školi, ali to je trebalo iz kuće da ponesete, a ne iz škole.
Što se drugih stvari tiče, govorite o rastu cena, pa mi imamo problem sa tim što nam cene ne rastu. Mi imamo problem sa tim što nam cene ne rastu. Vi pojma nemate šta su ekonomski problemi. Vi ništa od toga ne znate. Vi govorite stvari koje veze sa istinom nemaju, tek da biste nešto rekli.
Kažete nešto vraćamo u naturi. Nisam vas razumeo, šta vraća u naturi bilo ko? Nisam razumeo te izraze.
(Borislav Stefanović, s mesta: Objasniću vam.)
Samo da ne dobacujete.
Što se tiče broja zaposlenih, sada vam smeta kada se skidaju ljudi sa Nacionalne službe za zapošljavanje. To vam smeta? Pre godinu dana ste govorili da je to najvažnije, a sada vam i to smeta. Sada to ne valja, sada to nije dobro.
Kažete da je neko rekao da su lekari i inženjeri tajkuni. Što izmišljate? Niko nikada to nije izgovorio.
Pričate o tome ko je koliko na vlasti. Mi smo bili na vlasti kao potpredsednik Vlade do izbora manje od godinu i po dana i sada pet i po meseci, uskoro će šest meseci kako sam predsednik Vlade, a predsednik vaše stranke je predsednik Vlade Vojvodine deset i po godina. Za tih deset i po godina broj nezaposlenih u Vojvodini je uvećan, u Vojvodini koja ima dva miliona i ne punih sto hiljada stanovnika broj nezaposlenih je uvećan za 200.000 ljudi. Molim vas samo da mi kažete još neki rezultat, i to ne u vreme vladavine na republičkom nivou neke druge političke stranke, već upravo Demokratske stranke.
Nisam razumeo, kažete da smo povećali plate 7,6%. Vi to nas optužujete ili nas hvalite? Da li smo mi sad krivi što povećavamo plate ili što smanjujemo plate? Samo mi recite za šta smo krivi i ja ću da vam objasnim, ne brinite.
Dakle, postoji na aprilskom i oktobarskom nivou redovna indeksacija i to se dešavalo sve dok mi sa tom praksom nismo prekinuli. Ono što je bilo predviđeno u budžetu, to je bilo toliko, ali smo mi budžetom smanjili za 3% ta primanja, da vas obavestim. Sve to piše u budžetu i sve to ste mogli da pročitate, ali je trebalo pažljivo to da pročitate, da malo manje provodite vremena sa onima kojima je politika – mrzim, dakle, postojim, a da malo više čitate. Da ste malo više čitali, dobili biste preciznije i tačnije brojeve.
Govorite o tajkunima i kažete – da ih pozovete, učiniće šta god hoćete. Siguran sam. Razlika između mene i vas je u tome što ih ne zovem, što mi ne trebaju ni za šta i što dinara od njih neću da uzmem, za razliku od vas, za razliku od vas koji ste im uzimali milione i davali im stotine miliona evra.
Pogledajte sada šta je predlog DS za izlazak iz krize, jer ovo građani moraju da čuju. Ovo čitam sa današnje konferencije za novinare. Opet Pajtić nije radio ništa u Vojvodini, opet došao u Beograd da soli pamet, da znaju građani Vojvodine da je i danas zapostavio svoje radne obaveze. Dakle, došao je ovde da nam očita lekciju i da nam kaže – slušajte šta je plan za izlazak iz krize, da naplatimo od tajkuna 400 miliona evra, da ukinemo „Er Srbiju“ i ukinemo subvencije „Dunav osiguranju“.
Ja se sada pitam – čekajte, jel to govorite vi koji ste im omogućili da uzmu oko dve milijarde evra kredita koji su nam danas svi NPL, odnosno Nonperforming loans, odnosno oni koje ne možemo da dobijemo nazad. To ste im sve vi isporučili i sve ste im to vi dali.
Koji je to tajkun naš? Miroslav Bogićević, čovek kog ste stvorili, napravili? Miroslav Mišković? Onaj koji me progoni na svakom mestu kroz sve svoje medije na sve moguće načine, govoreći da sam ga ja uhapsio? Da li o njemu govorite? O kojem govorite?
Razlika je u tome, gospodine Stefanoviću, tačno je, da ih pozovem, došli bi svi. Ne zovem ih, neću da zovem nikoga. Poštujem svakoga od njih, u redu je, radite svoj posao dok je u skladu sa zakonom, a ako nije u skladu sa zakonom, za razliku od vašeg perioda, odgovaraćete pred zakonom i to je ogromna razlika.
Veoma sam zadovoljan zbog činjenice što ta razlika postoji. Kažete, samo ako možete da ne dobacujete, ja sam veoma strpljiv i trpeljiv i na sve ću da vam odgovorim, razumeo sam ja vašu poruku i vratićemo mi vama, sve sam ja razumeo, sve što ste vi rekli, ali ne mogu da vam objasnim koliko sam uplašen od vaše pretnje i ne možete ni da razumete koliki me je strah.
Što se tiče napada na gospodina Krkobabića i na mnoge druge oko povećanja penzija, vi da budete zaštitnici penzionera? Vi ste ti koji ste smanjili penzije, vi ste ti koji ste smanjili plate, vi ste ti koji ste ukinuli radna mesta, vi ste ti koji ste ukinuli budućnost našoj deci, i vi ste ti koji ste stvorili krizu, ali ne brinite, mi ćemo vas iz krize u koju ste nas doveli, izvući.
Nemojte da sumnjate uopšte u to.
Što se tiče, sigurno sam ja za pet meseci premijerskog mesta kriv za nešto što se desilo, sigurno i to će vam neko u Srbiji poverovati, a ne vi za svojih 14 godina. I dalje vladate u Vojvodini. Malo vam je 14 godina, pa treba da bude 44 godine, a da rezultati budu ovako katastrofalni.
Kažete, ko je pogazio sveto pismo? Ja, ja sam kriv za to, ja preuzimam odgovornost, ne dirajte Krkobabića, ne dirajte bilo koga drugog. Ja, zato što sam mislio da postoje drugi načini, zato što sam verovao da postoji druga mogućnost i opet smo uspeli da se izborimo, da ne diramo u 61% penzionera, a ako računate sa ovim minimalnim, to dođe preko 70% penzionera.
Ja sam kriv. Hoćete da vam kažem zašto? Zato što za razliku od vas, neću da plačem i kukam nad svojom sudbinom, nego hoću nešto da uradim i da promenim u ovoj zemlji. Zato što hoću da okrenemo kolosek na drugu stranu, zato što hoću da uradimo nešto što će ceo svet da razume i da pozdravi. Zato što hoćemo nedvosmisleno da pokažemo kako Srbija i na koji način Srbija može da ide drugim pravcem i drugačijim putem.
Zato što hoću da pokažemo da možemo da se izborimo i sa fiskalnim deficitom, da možemo da napravimo rast i da taj rast bude održiv i da taj deficit bude održiv i da naš budžet bude održiv i da naši prihodi budu održivi.
Vi kažete, sa jedne strane, zaposlili smo 50.000 ljudi, a kažete, ne naplaćujete porez na dohodak građana. Gospodine Stefanoviću, nemojte da se ljutite na mene, nešto morate da naučite, ili smo krivi za jedno ili smo krivi za drugo.
To što pada porez na dohodak građana, znači da i te kako kontrolišemo zapošljavanje. To je trebalo neko da vas obuči ili nauči. Dakle, ja to zaista nisam u stanju i to će vam reći svaki ekonomista iz vaše poslaničke grupe, svaki ekonomista iz vaše dojučerašnje stranke i svako ko ovde sedi i ko je prema vama dobronameran.
Morate da razumete, nije bujica reči argument, već morate da znate elementarne ekonomske stvari. žao mi je što ih ne znate.
Govorite o devedesetim godinama, to onako usput kažete, ne znate šta ćete sa sobom, to onako, tek tako da izgovorite? Uzgred, ima mnogo manje ubistava, krađe, pljačke, nego što je bilo 2009. godine, 2010, 2011, 2008. godine i ne znam da li su tada bile devedesete, danas toga ima mnogo manje.
Uzgred, rešenih slučajeva ima više nego ikada i ubistava i krađa i razbojničkih krađa i svih najtežih krivičnih dela. Ne znam šta vas to podseća, sem lične mržnje i pokušaja da nekog ujedinite, na nečemu što ne postoji, na nečemu što apsolutno ne postoji. Možda na tome što ćete svuda da nam zamerate i da govorite, aha, to ste vi koji biste zajedno sa Rusima?
Jesmo. Mi smo na putu za EU, ali nećemo da uvodimo sankcije Rusiji i zato smo krivi. Super, to kažite na takav način, a nemojte da izmišljate floskule koje nikome ništa ne znače.
Što se tiče nezadovoljstva ljudi mojim radom, ja sam to očekivao. Ja to tek očekujem. Ne pamtim da se iko suočavao sa takvom mržnjom kao što se ja suočavam, koju na svakom mestu pokazujete, koje se ne libite i kada neko podržava one koji mi iz čistog mira pretuku brata, što se nikada nije dogodilo, kada neko podržava one koji uzvikuju najpogrdnije parole, pa što bi se libio nečeg drugog?
Kada se neko ne libi da kaže, vratićemo mi vama, a što biste se libili nešto veće da uradite?
Što mislite da ja mislim da treba da budem najpopularniji? Uzgred, od vašeg predsednika sam popularniji tek devet puta, ali to nije mnogo važno, računajući na ono što sam sinoć dobio podatke.
Ali, biću verovatno devet puta manje popularan, ali to neće da promeni moj odnos prema merama koje donosimo i prema onome što radimo. Nisam primetio da je vaša popularnost na visini.
Što se tiče majki da vas nisu zvale, znam da vas majke nisu zvale, mene su zvale majke. Mene su zvale, da mi govore i šta je loše i šta je dobro. Što bi vas i zvale? Ne očekuju mnogo, i ne očekuju skoro pa ništa. To vam apsolutno verujem da vas nisu zvale.
Što se tiče mog odlaska, moje ostavke i sklanjanja sa ovog mesta, za razliku od vas gospodine Stefanoviću, to je još jedna velika razlika između mene i vas. Ja sam pet meseci samo premijer, a za tih pet meseci doneli smo više važnih zakona, nego u prethodnih pet, šest i sedam godina, za samo pet meseci.
Ja ne mislim da ostajem na vlasti bez podrške naroda. Vi ste pokazali da vam je samo važno da opstanete na vlasti i kada dobijete 6%, i to na izborima, ne u anketama. Samo je važno da očuvate golu vlast vaše privilegije.
Kako niste pomenuli u ovom veličanstvenom programu za ozdravljenje uz „Dunav osiguranje“, kako ne pomenuste „Razvojnu banku“ i Fond za razvoj Vojvodine? Kako mnoge druge stvari ne pomenuste? Ali, da ostanete na vlasti i da budete na vlasti, jedino vam je to važno.
Ja vam obećavam, gospodine Stefanoviću da ću ozbiljno razmotriti vaš predlog, veoma ozbiljno, ali ne brinite za jednu stvar. Ne mislim da se sklanjam ili da bežim od vas, zato što sam radio neuporedivo bolje od vas, neuporedivo poštenije, neuporedivo odgovornije i šta god da mi se dogodi, kako god da mi se dogodi, ostaću u ovoj zemlji, nikada je neću napustiti i boriću se protiv onih koji su ovu zemlju uništavali, urušavali, a vi ste tu, bogami, pri vrhu. Hvala vam najlepše.
