Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 24.10.2014.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/330-14

24.10.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 21:55

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč je tražio ministar Vulin.
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Samo mi recite član Poslovnika – replika sa predstavnicima Vlade. Pomozite mi molim vas. Recite mi samo član Poslovnika. Budite ljubazni.
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: Član 104.)
Sada ću vam pročitati 104. – Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku…
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: Pogrešno je interpretirana moja diskusija.)
Pročitaću vam sve. Pročitajte i vi da ne bi trošili vreme.
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: Po tom članu se svi smatraju narodnim poslanicima. To se odnosi na svakog učesnika.)
Molim i potpredsednicu, ne mora da mi dobacuje, reći će mi član Poslovnika, ona je poznata kao neko ko se drži Poslovnika.
Nemam ništa protiv, nego ću prekršiti Poslovnik. Vi ste poslanik koji je striktan povodom toga i traži stalno povrede Poslovnika kada ja vodim sednice i ostali. Ne mogu zaista, jako mi je žao. Verovatno u drugom delu, kad ovlašćeni završi, svoj deo moći ćete kao poslanik, pa je onda lakše voditi raspravu.
Moram da dam reč ministru Aleksandru Vulinu.
Izvinjavam se što oduzimam vreme poslanika, ali vi ste doneli taj Poslovnik, imam zaista puno razumevanja da želite sve to da menjate i menjaćemo, nije problem, ali danas ne može.
Molim da se držite Poslovnika, da ne dobacujete i da poštujete dostojanstvo ovog parlamenta, to je takođe po Poslovniku.
Izvolite ministre, izvinjavam se u ime svih poslanika.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

| Potpredsednik Vlade
Zahvaljujem.
Uvaženi predsedniče Vlade, izvinite, ja ću izneti podatke, ovo je nešto o čemu sam ja govorio na konferenciji za štampu, ovo je nešto što je moj resor i ja snosim odgovornost za podatke koji se ovde iznose.
Dakle, u septembru mesecu prema lažnim informacijama, lažne službe, lažne države, svih laži ovog sveta Nacionalne službe za zapošljavanje imali smo 748.549 nezaposlenih lica na našoj evidenciji. Možete verovati da je vrlo precizna zato što dobar deo tih lica ostvaruje materijalnu nadoknadu za to što su evidentirani na ovoj listi, tako da, malo ko bi se prijavio da je nezaposlen, a da nije.
U odnosu na avgust mesec, prema osnovu svih laži ovog sveta, naravno, kako drugačije, nezaposlenost je smanjena za 8.649 nezaposlenih, a i to ćete veoma lako izračunati zato što se tim ljudima nešto ne plaća, ti ljudi ne ostvaruju određene beneficije. Gle čuda, žele da budu brisani sa evidencije kako im se nešto ne bi plaćalo.
Takođe, tu je još jedna lažna institucija koju naravno, kao i Nacionalnu službu za zapošljavanje kao referentnu priznaje cela Evropa, što je takođe verovatno još jedna od lažnih institucija, a to je Republički zavod za statistiku. Još jedna laž koju je Republički zavod za statistiku izneo, rekao je da je u septembru u odnosu na avgust mesec nezaposlenost smanjena za 1,15%, a u odnosu na isti mesec prethodne godine za 1,43%. Naravno, još jedna lažna i grozna institucija – Republički zavod za statistiku, koja je uspela da prevari EU i ostatak sveta, ali vas eto nije i na tome vam zaista čestitam.
Takođe, postoji još jedna grozomorna, lažljiva institucija koja je iznela podatak od januara do avgusta meseca da je status novoprijavljenih 143.660 lica i ta grozna i lažljiva institucija se zove RFZO, ali tamo gde ne može da laže RFZO je što je to na osnovu prijava za plaćanje. Dakle, 143.660 ljudi je uplatilo svoje zdravstveno osiguranje. Ili je to velika zavera gde svako sam sebi plaća ili su se zaposlili. Biće da su se zaposlili. To je prosečno 17.958 ljudi na mesečnom nivou.
Da ste bili korektni, kao što vas je zamolio da budete predsednik Vlade, vi biste rekli da smatrate da je struktura novozaposlenih nezadovoljavajuća i tu bi imali mnogo vremena da pričamo o tome, da se složimo i da se ne složimo, koliko je onih koji su na određeno vreme, koliko je onih koji su na neodređeno vreme. Dalo bi se pričati koliko je sezonskih radnika, koliko je u neformalnom sektoru, o tome bi se i te kako dalo razgovarati. Dalo bi se razgovarati da li smo zadovoljni, koliki je broj mladih, dalo bi se razgovarati da li smo zadovoljni koliki je broji onih koje najteže zapošljavamo, kao što su osobe sa invaliditetom, kao što su osobe za preko 50 godina, kao što su osobe na niskim nivoom obrazovanja. O tome bi se sve dalo razgovarati, ali ne može se razgovarati da je u drugom kvartalu ove godine stopa nezaposlenosti pala na 23%, što je 0,5% niže nego u prošlom mesecu.
Podsetiću vas, u vreme kada ste bili jedinstveni i kada ste svi zajedno smatrali da vas vode najbolji i najpametniji ljudi koje nikada ni pošto nećete menjati, i najlepši, slažem se Gašiću, pa makar otišli i u opoziciju, tako ste se bar zaklinjali. Stopa nezaposlenosti je bila 26% 2012. godine. Meni je žao što ova stopa nije niža, meni je žao što još više ljudi nismo zaposlili.
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: 23,9%.)
Izvinite, 26,1%.
Meni je žao što nismo zaposlili još više ljudi, meni je žao što sada nemamo vremena da iskoristimo sva sredstva koja su potrebna da bismo zaposlili od osoba sa invaliditetom kroz aktivne mere zapošljavanja i brojne druge. Pa ćemo možda malo čak kasniti ove godine, nećemo zaposliti 5.000, kao što smo računali, nego 4.200, 4.300 ljudi.
Sada dok ovo govorimo, 70 ugovora je podeljeno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Žao mi je što toga svega nije više, ali mi zaista nije žao što se vi više ne bavite ovim poslom, jer da se bavite ovim poslom stopa bi bila već na 30%, privatizacija bi bila završena na pljačkaški način, kao što je započeta, i niko, baš niko ne bi vodio računa o svim ovim ljudima.
Mi smo nešto promenili. Nedovoljno? Slažem se sa tim. Hoćemo više? Hoćemo više. Da li smo dovoljno uradili? Nismo dovoljno uradili. Da li možemo bolje? Možemo bolje. Ali, da smo bolje radili od vas, da smo zaposlili više ljudi, da smo obezbedili hleb za više ljudi i da ne lažemo ovaj narod, jer samo vas slušam kako govorite, izvinite, ovo je mala digresija, završavam, o tome kako tražite rešenja za penzije. Što niste delili rešenja kada ste povećavali penzije? Znači, moguće je povećati, ali nije moguće smanjiti. Znači, Ustav se krši kad se penzije smanjuju zato što nećete da trošite ne zarađeno, ali se ne krši kada trošite ne zarađeno. E, to nije logično. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala ministre.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova tačno.
(Posle pauze.)
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da se što pre donesu zakoni i druga akta iz dnevnog reda ove sednice.
Ministar je tu. Možemo da nastavimo sa raspravom, samo ako se neko prijavi od ovlašćenih predstavnika.
Marko Đurišić, šta znači ovo?
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Replika? Dogovorili smo se da je replika diskreciono pravo predsednika parlamenta, član 104. stav 3.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Hvala, poštovana predsednice.
Smatram da je povređen član 116. Poslovnika koji kaže – odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine. Mislim da iz ovoga potpuno jasno proizilazi da se član 104, koji govori o pravu na repliku posle izlaganja narodnog poslanika, u slučaju kada umesto narodnog poslanika izlaganje vrši ministar ili predsednik Vlade, na osnovu člana 116. odnosi i da ste morali da mi date repliku na izlaganje predsednika Vlade u trajanju od dva minuta i na izlaganje ministra za rad.
Smatram da ste povredi ovaj Poslovnik i molim vas da postupajući po njemu i članu 104. mi date pravo na repliku. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Moram da vam ukažem na član 104. i stav 3. – o korišćenju prava na stav 1. i stav 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine, što znači da ima diskreciono pravo, tako da opet niste u pravu.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Ne, ne polemišemo. To je već zloupotreba povrede Poslovnika, a ubeđena sam da vam treba vreme u raspravi i da nećete lako prihvatiti oduzimanje dve minute vremena.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Nemoguće, mora da ide neposredna povreda u odgovoru. Možete da budete samo nezadovoljni odgovorom. Vi ste dugo poslanik, toliko znate.
Dakle, da li hoćete da glasamo? Ako ste nezadovoljni, sankcija je glasanje, a ne ponovo povreda Poslovnika. Uzdržite se od toga.
(Marko Đurišić, s mesta: Nezadovoljan sam.)
Sledeći govornik je Đorđe Stojšić.
(Marko Đurišić, s mesta: Da li smo konstatovali, hoće li se glasati povreda Poslovnika?)
Da, rekli ste da se glasa i apsolutno se glasa. To je sankcija potencijalna, a videćemo šta misli većina u parlamentu.
Reč ima Đorđe Stojšić. Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Đorđe Stojšić

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice, uvažena gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, svi se danas možemo složiti da je ekonomska situacija u našoj zemlji izuzetno teška i takve ocene ne iznosimo samo mi ovde u parlamentu, nego to čine i međunarodne finansijske institucije, a građani to najbolje osete na svojoj koži.
Budžet o kome danas govorimo, odnosno rebalans budžeta je nešto što je praktično samo računovodstvena kategorija u odnosu na ukupno stanje privrede i naše ekonomije. Rebalans radimo u oktobru, iako praktično samo notiramo ono što se ove godine već desilo i on ne govori ništa novo u odnosu na ono što smo već svi manje-više znali. Niko ne misli da je niti premijer, niti ministar Vujović, niti ministar pre njega, da su nekakvi finansijski alhemičari, bez obzira na njihovo znanje i stručnost, u koje ne sumnjamo. Vrlo teško će se izboriti sa problemima sa kojima se danas suočavamo, a oni svakako nisu mali.
Problemi naše ekonomije su sistemske prirode i proizašli su iz 25 godina raznoraznih političkih i ekonomskih eksperimenata. Devedesetih godina je to bila masovna pljačka i uništenje naše ekonomije. Posle 2000. godine prepisivali smo rešenja iz razvijenog kapitalističkog sveta koja u velikoj meri možda i nisu mogla da se primene kod nas. Danas smo došli u situaciju da imamo sve makroekonomske pokazatelje negativne, trgovinski deficit, imamo negativan saldo tekućeg računa, imamo negativan rast BDP, negativan trend u industrijskog proizvodnji u odnosu na to kako posluje jedno preduzeće u Srbiji, tu mislim na „Fijat“, i imamo inflaciju koja je jedini pozitivan parametar i na donjoj je granici stope ciljane inflacije koju propagira naša Narodna banka.
Bilo smo svedoci fiskalne konsolidacije u toku prošle godine koja, vidimo, nije dala rezultate. Povećan je PDV sa 18 na 20% i sa 8 na 10%, smanjena su transferna sredstva lokalnim samoupravama, bio je solidarni porez i rečeno je da će se država obračunati sa sivom ekonomijom. Mi te mere, naravno, nismo podržali iz razloga što smatramo da su postojale mnogo bolje mere koje je država mogla da sprovede, ali ono što je suština, jeste da je rezultat svega toga da mi danas u Srbiji imamo negativan trend u smislu rasta BDP, odnosno nemamo nikakav rast. Prošle godine smo imali negativnih 2%, ove godine takođe nula, a sledeće godine je veliko pitanje. Po meni, i ne samo po meni, nego i ono što govore neki ekonomisti, upravo je rast društvenog proizvoda ono na šta bi morali da se koncentrišemo kada pričamo o ekonomskim temama, odnosno o budžetu Republike Srbije.
Restriktivna fiskalna i monetarna politika su nešto što ne bi trebali da podržavamo u godinama recesije, a upravo takva politika je nešto što sada izaziva recesiju i deflaciju i stagnaciju u celoj Evropi i takođe je predmet oštrih kritika. Često se poredi naša situacija danas sa onim što je proživljavala Velika Britanija posle Prvog svetskog rata. Taj primer se često spominje, a to je da su imali takođe visoke kamatne stope i restriktivnu monetarnu fiskalnu politiku i do kraja 90-tih godina nisu došli na nivo odnosa javnog duga i BDP, kada su ušli u spiralu u koju mi danas ulazimo.
Imamo situaciju da zbog toga što masivan državni aparat, koji je visokocentralizovan, do te mere opterećuje privredu da finansijski sistem praktično i ne postoji, osim toga da banke kupe depozite od građana. Naša štednja nije mala, ona je oko osam milijardi evra. Jedino što banke rade, praktično finansiraju javni dug, kupe depozite od građana i plasiraju ih državi po kamatnim stopama koje privatnici ne mogu da plate, odnosno privreda ne može da se zaduži kod tih istih banaka i iz tog razloga nemamo nikakve investicije i samim tim se to vidi i na BDP.
Sve u svemu, ono što će se desiti sledeće godine je da ćemo imati negativnu agregatnu tražnju, bez investicija, i možemo se osloniti samo na nekakva strana ulaganja, koja uvek mogu da se dese i ne moraju. Za sada vidimo da ta strana ulaganja izostaju u meri u kojoj bi to bilo potrebno i odlaze u neke druge krajeve sveta gde su stope prenosa daleko bolje nego kod nas i gde je privredni ambijent daleko uređeniji nego kod nas.
Osim javnog duga, takođe imamo problem i privatnog duga. Kada budemo smanjivali javnu potrošnju, privatni dug će takođe rasti, s obzirom da niti građani, niti privreda neće moći da vraća kredite. Sada su nenaplativa potraživanja u bankama negde oko 30%. Sve u svemu, smatramo da su to izuzetno negativna kretanja i ono što bi nas trebalo da zanima, to je upravo odnos deficita u odnosu na BDP. Trend u kome smo sada će nastaviti da raste, odnosno deficit će se povećavati u odnosu na BDP, upravo iz razloga što BDP nastavlja da pada.
Smanjenje penzija, to je velika tema i mislim da je ključna tema u ovom setu zakona, ali o tome mislim da bi trebali da govore oni koji su predlagali povećanje tih istih penzija pre par godina, zato što su se bližili izbori ili iz nekih lukrativnih političkih ciljeva.
U ovoj zemlji se stvara atmosfera da su penzioneri nekakav teret ovog društva iako su to ljudi koji su izgradili ovu zemlju i uredno uplaćivali te svoje doprinose godinama, a danas kada treba da primaju tu penziju oni se proglašavaju za nekakv teret budžeta.
Jasno je da imamo milion i 700 hiljada penzionera, da imamo 900 hiljada zaposlenih i 780 hiljada ljudi koji rade u javnom sektoru. Po meni je pogrešna teza da bi morali imati pet miliona zaposlenih da bi izdržavali ovaj nivo troškova u penzijskom fondu.
Mislim da to nije tačno, jer kada bi plate bile 90 hiljada, a ne 40 hiljada i dva i po miliona zaposlenih bi tada mogli da izdržavaju penzioni sistem.
Ali, problem sa penzionim sistemom je nešto drugo, to se kod nas smatra javnim rashodom, a ono što se ne spominje je da je taj penzioni fond i te kako bio kapitalizovan u doba kada je naša ekonomija bila znatno moćnija, a država je devedesetih godina na čudne načine opljačkala taj penzioni fond i danas je on 60% dotira iz budžeta, bez tog da iko postavi pitanje, šta se desilo sa sredstvima koja su bila u tom penzionom fondu.
Druga stvar, ako već država nije u mogućnosti da isplaćuje penzije, odnosno ako je Penzioni fond bankrotirao da li to znači da samo neki penzioneri treba da podnesu teret te činjenice ili i drugi poverioci države, jer ovo je državni dug, jer ako strani poverioci se smatraju da su obezbeđeni, da je to suvereni dug, odnosno iza toga stoji Republika Srbija zašto to nije slučaj i sa Penzionim fondom.
Efekat ovih smanjenja će biti ukupno 5%. Drugo pitanje zašto nije smanjeno 5% linearno u odnosu na sve penzije, nego se kažnjavaju samo oni koji su više uplaćivali u smislu doprinosa?
Druga stvar je plate. Linearno se smanjuju zarade u javnom sektoru 10%, a ono što će se desiti da će samim tim i doprinosi i porezi biti manji, jer se smanjuje i osnovica. Znači, ući ćemo u jednu vrlo čudnu spiralu i pitanje da li ćemo iz nje izaći, jer krajnji efekat svega toga će biti da ćemo upravo u ta dva fonda imati manje prihode, baš zato što javni sektor toliko doprinosi u smislu plata. Smanjenje od 10% praktično će anulirati ove uštede koje imamo smanjenjem penzija.
Naravno kada bi samo kritikovali, a ne bi predlagali ništa, bili bi kritizeri, ali mislim da postoje određene mere koje bi država mogla da sprovede, i one se pre svega odnose na sektor poljoprivrede. S obzirom da dolazim iz Vojvodine, a poljopirvreda se stalno proglašava za nekakvu našu veliku šansu, smanjenje razdela Ministarstva poljoprivrede ne mislimo da je pametna stvar, i mislimo da treba da prestane period kada ćemo stalno gledati u nebo i na osnovu prinosa u poljoprivredi računati da li ćemo imati pad ili rast BDP.
Subvencije koje se sada smanjuju za vlasnike zemljišta koje imaju preko 20 hektara, mislim da će nepravedno pogoditi najviše poljoprivrednike u Vojvodini, s obzirom na veličinu poseda.
Do sada je slučaj da se 60% svih subvencija dodeljuje van Vojvodine, a 60% zemljišta se nalazi u Vojvodini, to je nešto što bi morali da se zapitamo zašto se dešava i dokle će poljoprivreda biti jedina koja trpi kada govorimo o fiskalnoj konsolidaciji.
Mi smo predlagali više puta da se formira fond od državnog zemljišta koji nije mali resurs i veliki resurs u ovoj zemlji, i da se na bazi državnog zemljišta koje bi država mogla da kolateralizuje, emituju hartije od vrednosti, odnosno mogla bi da se zaduži na kontu prinosa po tom osnovu u nekih 500 miliona eura i upotrebi ta sredstva upravo za razvojne projekte u poljoprivredi.
Kada govorimo o uređenju energetskog sektora to je takođe velika šansa umesto što se smanjuju penzije i plate lekara, profesora i nastavnika. Mislimo da povećanje rudne rente koju ruska kompanija sada ovde plaća manje nego u Rusiji, odnosno tamo je 7%, u nekim zemljama je 20%, bi imala mnogo veći efekat na budžet od ovih planiranih ušteda. To je nešto na čemu ćemo nastaviti da insistiramo.
Postoje razni projekti koji bi mogli ovu zemlju da izvuku iz situacije gde smo večiti dužnik Ruske Federacije, pa sada moramo da im poklanjamo i „Petrohemiju“ i ne znam šta sve ne bi li se izvukli iz tog dužničkog ropstva.
Pola Evrope gradi terminale za tečni naftni gas, Litvanija je to sada uradila, i taj projekat bi im se isplatio za godinu dana, s obzirom da je „Gasprom“ smanjio cenu gasa za tačno toliko.
Što se tiče nekih drugih izdataka možemo recimo izračunati koliki bi bio prihod kada bi se crkvama i verskim zajednicama uveo PDV i kada bi počeli konačno da plaćaju porez, a ne da im iz budžeta sada mi plaćamo, odnosno svi građani Srbije da plaćaju 600 miliona dinara i 180 miliona za izgradnju verskih zajednica, a u isto vreme profesorima i nastavnicima smanjujemo plate, a u isto vreme se vladike voze novim audijima i mercedesima.
Možemo takođe razmisliti o decentralizaciji poreske uprave i celog fiskalnog sistema. Nekada smo imali opštinske uprave prihoda pa su opštine bile motivisane da skupljaju taj porez, jer je višak ostajao njima, i tako se finansirao ceo sistem od dole pa na gore, što danas više nije slučaj, nego se sredstva transferišu od strane republike opštinama, i to se iz godine u godinu smanjuje. Vidim da Fiskalni savet čak poziva na to da se dodatno smanje prihodi lokalnih samouprava, na kraju nećemo ni imati lokalne samouprave nego samo republičke kancelarije i ispostave po opštinama.
Što se tiče „Železnica“, „Srbijagasa“, dokapitalizacije „Dunav osiguranja“ itd, to je tema koja je svima poznata, ali pre smanjenja penzija mislim da moramo da se zapitamo zašto se desi da Rusi pošalju vozove i opremu koja treba da zamenjuje prugu i pragove, a onda plaćamo ležarinu i stojimo, stoji ta ista oprema, zato što nikako da počnu radovi, jer naše železnice ne mogu da obezbede pragove. Sve su to samo neke od mogućnosti šta bi sve mogli da uradimo.
Mi naravno insistiramo da se konačno donese Zakon o finansiranju Vojvodine, da ne bi, kada govorimo o svakom budžetu morali da se raspravljamo šta je 7% šta nije 7%, i da se konstanto podvaljuju rashodi koji nisu uopšte u domenu nadležnosti AP Vojvodine. Sada imamo situaciju da su recimo, putevi drugog i trećeg reda prebačeni na gazdovanje Autonomne pokrajine, ali nisu obezbeđena sredstva iz kojih će se finansirati popravka ili gradnja te putne mreže. To je ono što nas iz Vojvodine najviše zabrinjava.
I da se vratim konačno na protestantsku etiku, i duh kapitalizma, s obzirom da je to ovde citirano više puta, nikako se ne možemo porediti sa zemljama gde važi potpuno druga filozofija, a to je da oni žive da rade, a mi radimo da živimo i to je nešto što ni ova vlada ni mnogi drugi neće uspeti da promene.
Situacija u kojoj smo mi trenutno, bar što se ekonomije tiče, je vrlo nezavidna i stvarno bez obzira na to iz koje stranke dolazimo, trebali bi da se zalažemo za situaciju u kojoj će se stvoriti privredni ambijent, gde nećemo imati kreditni rejting kakav imamo sada, koji je be-be minus, i gde se naše hartije države Republike Srbije još uvek nazivaju „đubre“ prema investicionim kućama, nego će i naša privreda i naša država moći da se zaduže po mnogo nižim kamatnim stopama i tek ćemo onda moći da finansiramo bilo kakav privredni rast.
Liga socijaldemokrata Vojvodine neće podržati ovaj rebalans budžeta zato što ponovo izostaju sistemske mere i kao što smo i ranije naglasili, dok god se ne donese Zakon o finansiranju AP Vojvodine nećemo podržavati ni jedan republički budžet. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Dijana Vukomanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Dijana Vukomanović

Socijalistička partija Srbije
Poštovana gospođo predsednice Skupštine Srbije, uvažena gospodo ministri i predstavnici Vlade Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, danas prisustvujemo jednoj raspravi bez presedana u novoj političkoj i ekonomskoj istoriji Srbije.
Na dnevnom redu su izuzetno ozbiljne, izuzetno teške mere, mere štednje koje će zahvatiti široke slojeve stanovništva. Dakle, ne tiče se samo političara, ne tiče se ni vladajuće pozicije, ni opozicije, ne tiče se našeg članstva, tiče se najširih slojeva građanstva, ne samo onih čije će penzije i plate biti smanjene, nego i članova njihovih porodica. Zato me raduje što na ovaj argumentovan način iznosimo svoje pozicije.
Ovde je i predsednik Vlade Srbije i ministri, a isto tako i uvažene kolege šefovi poslaničkih grupa, u svojim izlaganjima su koristili konkretne brojke i to je način na koji treba da raspravimo ovu temu. Svaka ta brojka je jedan konkretan čovek, a kao što sam rekla ne radi se samo o grupama ljudi, radi se o velikom broju, na stotine hiljada ljudi uračunavajući i njihove članove njihovih porodica, ta brojka je i preko milion.
Mene, gledajući sastav današnjih predstavnika Vlade i uvaženog predsednika Vlade i ministara koji su govorili, ja sam se setila jedne scene iz decembra 2011. godine, kada smo imali prilike da na ekranima vidimo ministarku rada iz socijalne politike Italije, ona se prezivala Fornero, ako se ne varam. Ona je kod reči kada je objašnjavala slične mere štednje, mnogo bolje, dobrostojećim građanima Italije, kod reči kada je tražila od njih žrtvu na onaj način na koji je i to naš ministar Vujović upotrebio taj izraz, a da traži istovremeno solidarnost, ali i žrtvu, ona je zaplakala.
Možda zato što je ona žena i možda smo mi tu u prednosti što je naš ministar rada iz socijalne politike muškarac, ali ja hoću da kažem kod donošenja ovakvih mera argumenti nisu ni suze, nažalost, to nije ni štrajk i dobro je što je to tako. Bitno je da ovoj teškoj odluci, ovo je odgovorna odluka i razgovaramo i zato ja hoću reći u ime političke grupe SPS da smo mi vrlo odgovorno prišli razmatranju ovog problema, svesni svih negativnih posledica, ali dugoročno pozitivnih i došli do zaključka da treba da podržimo ove mere.
Činjenica jeste da građani koji tradicionalno glasaju, ne samo za socijaliste nego i za vodeću partiju u ovoj koaliciji SNS i druge socijaldemokratstke orjentisane, levo orjentisane, socijalno odgovorne članice vladajuće koalicije, su zaista, dakle, birači, naši birači su možda najviše pogođeni ovim i upravo je predsednik Vlade gospodine Vučić i pojasnio da oni dobrostojeći, oni kojima mnogo bolje ide, ako se ne varam, upotrebio je primer profesora, da će čak i manje biti pogođeni ovim restriktivnim merama štednje nego što su bili solidarnim porezom.
Dakle, time hoću da naglasim da ovde nema nikakve političke kalkulacije, naprotiv, liderstvo i odgovornost se podrazumeva i očituje u donošenju teških, izuzetno teških odluka.
Gospodin predsednik Vlade je već naglasio da nismo bili primorani, nije vladajuća struktura bila pred ultimativnim zahtevom, bilo međunarodnih finansijskih organizacija ili pod pritiskom nekih drugih unutrašnjo-političkih činilaca da donesu ovakvu meru i time je ta odgovornost i veća.
Mislim da je to jedna hrabra odluka i baš zato što stojimo sa punom odgovornošću pred našim biračkim telom, pred građanima koji će biti pogođeni, onima koji rade i koji se finansiraju u javnom sektoru iz budžeta ili onima koji primaju penziju, to je jedna dugoročna investicija u ozdravljenje srpske ekonomije.
Ministar Vujović će bolje znati, nedavno sam pročitala u „Nacionalnom interesu“, to je jedan ugledni časopis američki, gde se citira izveštaj Svetske banke, gde se kaže da srpska ekonomija, da je performans učinak srpske ekonomije ispod njenih potencijala. Dakle, iz inostranstva nam signaliziraju da imamo resurse koji nisu iskorišćeni i koji mogu biti mobilisani mnogo bolje i na mnogo organizovaniji način.
Naravno, mandat ove Vlade je bio zatečen katastrofalnim poplavama, ali ja mislim da upravo reformski potezi koje ovog trenutka razmatramo u zakonodavnom telu i za koji stoji cela Vlada, da je taj signal da želimo da ozdravimo uspavanu i zastalu srpsku privredu.
Bitno je da kažemo ono što jeste očigledno. Uvek postoji alternativa. Nije nikad da nema alternative i upravo i u predlogu ovog zakona je rečeno, tačno je rečeno da postoje druge mogućnosti za rešavanje ovog problema i napisano je, to ste mogli svi da pročitate, da se ovaj problem fiskalnog deficita mogao rešiti povećanjem poreskih stopa ili smanjenjem drugih rashoda.
Zašto su ove mere dobre? To je takođe napisano da se ovim zakonom ne opterećuje privreda. Dakle, teret ovih mera se solidarno prenosi na najšire slojeve stanovništva upravno zato da bi se promenilo ponašanje na onaj način na koji je razjasnio ministar finansija, Vujović, da nam je u interesu da promovišemo kulturu odgovornosti i kulturu štednje.
Nedavno, pre nekoliko dana, ja sam bila inspirisana izlaganjem mladog kolege poslanika koji je upotrebio ilustraciju „požara“. Mislim da smo mi upravo sada suočeni sa jednim takvim požarom i da je dobro što je srpska Vlada prepoznala da je požar u početnoj fazi i to sa različite mogućnosti da se reaguje pred jendim takvim požarom, pred jednim kriznim momentom. Ili da stojimo zaleđeni, paralisani od straha, zovemo vatrogasce, ne znam ko bi igrao ulogu vatrogasaca, možda međunarodni donatori ili MMF ili da se organizujemo da potražimo bunar koji imamo, da zagrabimo vodu, da formiramo lanac građana i da ta voda koja će gasiti taj požar ide od ruke do ruke.
Zato je bitna ta solidarnost u podnošenju tereta ovih mera i zato mi kao poslanička grupa socijalista podržavamo ove mere da bi smo promovisali tu kulturu solidarnosti i ravnomerno podnošenje tereta.
Bitno je da najugroženiji neće biti, zanemoćali neće biti opterećeni ovim, dakle najsiromašniji slojevi stanovništva neće biti gurnuti još dublje siromaštvo, u začarani krug siromaštva iz kog se neće moći izvući.
Takođe je bitno da se očuvava struktura ovim Predlogom rebalansa budžeta, struktura rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji. Mi vidimo da još uvek sa osim rebalansom budžeta poštujemo ono što je zapisano u našem ustavu, a to je da smo mi socijalno pravedna i socijalno odgovorna država jer su najveći izdaci i u ovom predlogu rebalansa budžeta dati za socijalnu zaštitu.
Tu je nedavno sedeo i ministar odbrane pa sam se setila isto onog poređenja da političari uvek treba da donesu odluku da li će više dati za hranu i za možda odeću nego za topove i za oružje i vidimo da su sredstva koja će biti izdvojena za odbranu ili javni red i bezbednost da su tek na petom i šestom mestu. Znači, kvalitet života ljudi je na prvom mestu i ova Vlada nastavlja politiku zaštite najširih slojeva stanovništva.
Podsetila bih vas da ove mere imaju perspektivu. Znači, moramo da sagledamo gde smo danas, u kom i kakvom smo problemu da bi znali gde ćemo stići 2017. godine. Rok za oročenje ovih mera je decembar 2017. godine. Možda to i jeste naš problem što mi lično, ne samo kao država, nemamo taj plan gde ćemo mi biti 2020. godine.
Kriza u Srbiji, kriza u bivšoj Jugoslaviji je počela još 1981. godine, ne samo martovskim demonstracijama kosovskih Albanaca, naglašavam da se i dan danas bavimo tim problemom Kosova i Metohije, nego isto tako što je u isto vreme nekako i objavljen koliki je spoljni dug bivše Jugoslavije. On je danas isto velik i moramo da rešavamo te probleme. Ne možemo da potrošimo tri decenije, a da nismo pokrenuli uspavanu srpsku ekonomiju.
Htela bih ovom prilikom da promovišem viziju Srbije 2016. godine. Dakle, to je bila serija od 12 okruglih stolova koji su organizovani 2011. i 2012. godine u organizaciji Stalne konferencije gradova i opština, kojoj su prisustvovali privrednici, kojoj su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava, isto tako i političkih stranaka i pokreta. Vizija srpske ekonomije 2016. bila je zasnovana na sledećim stubovima.
Pod broj jedan, siva ekonomija je suzbijena. Danas se suočavamo sa problemom sive ekonomije i to je Vlada istakla kao prioritet. Trideset procenata od bruto društvenog proizvoda je veliko opterećenje na plećima srpske ekonomije.
Pod broj dva, 2016. godine trebalo bi da su reducirani i ukinuti parafiskalni nameti, zatim smanjeni porezi na plate, ali su povećani nameti na imovinu.
Danas uvaženi predstavnici opozicije kroz medije promovišu jednu, da tako kažem, pojednostavljenu viziju šta to ova Vlada radi. Koriste, da tako kažem, crtane likove iz nekih smešnih, komičnih stripova. Naša levičarska politika se obično ilustruje onim robinhudovskim principom, da uzimate od bogatih i da dajete od siromašnih. Oni prave parodiju i ove mere nazivaju super-hik merama. Zaista bih volela da je to tako jednostavno i da je to tako smešno, nego su velike odgovornosti za preduzimanje ovog koncepta mera i dugoročne su posledice.
Dakle, naglasila sam da time ne opterećujemo, nego oslobađamo privredu. Dakle, ne opterećujemo je velikim poreskim stopama, a naš narod je, nažalost, još od 1990. ili od 1981. godine prošao kroz velika ekonomska iskušenja i možda smo mi navikli da je najveći strah, možda smo po tome slični Nemcima, od hiperinflacije. Mi sada vidimo da inflacija nama više nije problem. Problem nam jeste ono što je problem i u Evropi, a to je nezaposlenost, ali i tu ima pomaka.
Takođe bih naglasila ono što je gospodin ministar Vujović naglasio, da će se preispitati politika subvencija ne samo u javnim preduzećima. Naravno, ona je za strane investitore uvek privlačna, ali bih takođe naglasila da smo preskupo delili subvencije nekim privrednicima koji su dolazili da brzo ostvare ili ne ostvare profit i kada vide da ne mogu da opstanu na tržištu, da pobegnu i da uzmu što više od jeftino kupljenih srpskih fabrika.
Vi znate da su deljene subvencije kao nekakve šećerleme od 2.000 do 10.000 evra. Prosečna subvencija je bila oko 5.700 evra i za to vreme je istrošeno 252 miliona evra da bi se otvorilo svega 44.000 radnih mesta. Preskupa cena.
Predsednik Vlade je rekao da je Nacionalna služba za zapošljavanje registrovala da je došlo do zapošljavanja 46.000 novih radnika, da je relaksirano tržište rada i to je jedan trend koji treba da se nastavi.
Zaista mislim da mi nemamo čega da se bojimo ne samo zato što ovaj parlament, kako bi Englezi rekli, može da izglasa šta god hoće, osim da muškarca pretvori u ženu i obrnuto. Imamo tu većinu. Međutim, kada sučeljavamo argumente, mislim da je uvek bolje da razgovaramo i da sagledamo probleme sa svih strana.
Ono što ja kažem kao prva među jednakima, kao šef, imam tu čast da bude šef poslaničke grupe među zaista izuzetno kvalitetnim, obrazovanim i sposobnim kadrovima Socijalističke partije Srbije, ali kada se osvrnem iz ovog prvog reda ili udesno, pa ponekad i u moje redove Socijalističke partije i kada vidim praznu stolicu, mislim da je to najpogubnija politika.
Politika prazne stolice u srpskom parlamentu i bežanje odgovornosti nije dobra politika. Ne samo da nije važna naša politička karijera, nego to je jednostavno bežanje od problema i onda je bolje pobeći možda iz politike nego zauzimati to mesto koje reprezentuje oko 15.000 glasova građana.
Sada kada pogledam desno, ovo neka ne bude shvaćeno kao provokacija, ali zaista me fascinira da se predstavnici opozicije tako autoritativno zalažu da napadnu ovaj koncept mera, a pri tome da lideri njihovih stranaka uopšte nisu našli za shodno da sede u srpskom parlamentu. To nisu lideri opozicije. To se čude i stranci kada dođu, jer oni očekuju da će se u parlamentu voditi opoziciona borba i da je to najbolje mesto da se rasprave argumentima, da se uvaže građani, da se uvaže interesi građana. Zato ih, uz dužno uvažavanje šefova poslaničkih grupa, pitam gde su njihovi lideri da sučelimo gledišta?
Veoma je teško izaći u običan svakodnevni život. Neki od nas su manje, neki od nas su više poznati među građanima. Zaista mislim da je građanima koji će u novčaniku imati nekoliko hiljada manje to izuzetno teško. Oni to osećaju kao da je povređeno njihovo ljudsko dostojanstvo, ali ja isto tako moram da naglasim da je očuvano dostojanstvo budućih mladih generacija.
Taj novac koji mi imamo ne pripada ni SPS-u, ni SNS-u i ne boji se nikakvim ideološkim bojama. Znači, niti je on socijalistički, niti je on demokratski, niti je on crveni, zeleni, žuti i bilo kakve druge boje. Taj novac, koji sada štedimo, pripada budućim generacijama i to je investicija u budućnost i to je investicija u budućnost i to je naš doprinos za decu koja mogu da imaju puno bolji standard.
Mi smo takav narod. Dakle, navikli smo na egalitarne modele možda još od bivšeg socijalizma i bivšeg komunizma, ali biće nam lakše ako malo svi žrtvujemo, ako malo svi smanjimo neke naše izdatke. Taj osećaj solidarnosti koji se pokazuje kad god je neko dete bolesno, kad god se udruži Srbija da pomogne da bi jedan mladi ljudski život bio spašen ili to što se pokazalo u poplavama kada smo jedni drugima pomagali, pogotovo naša omladina, to je ta investicija i to je to opravdanje za ove mere štednje.
Dakle, zaključujem, Socijalistička partija Srbije pod punom odgovornošću, premda je manjinski partner po snazi u ovoj Vladi, preuzima takođe odgovornost za donošenje ovih mera štednje. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima premijer Aleksandar Vučić. Izvolite.