Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Aleksandra Vučića je jedina Vlada u novijoj srpskoj političkoj istoriji koja ima jasan plan kako da Srbiju izvede iz krize. Jedina smo stranka koja nije obmanjivala narod u predizbornoj kampanji i u predizbornoj kampanji pričala jedno, a onda kada smo obrazovali Vladu, radili nešto drugo.
Mi smo narodu i u predizbornoj kampanji 2014. godine rekli da Srbiju očekuju teške mere, jer se teška ekonomska situacija može izlečiti jedino teškim merama. Ovde su nam držane lekcije od strane ljudi koji neprestano mašu rukom, prete prstom, na jednoj od tih ruka se nalazi i sat koji vredi 15 ili 20.000 evra.
Sumnjam da taj sat može da se kupi od ministarske plate. Držali su nam lekcije ljudi o tome šta je Aleksandar Vučić rekao u hali „Pinki“, šta je rekao u ovoj, šta je rekao u onoj televizijskoj emisiji.
Evo ja ću sada iskoristiti neki minut vremena da vam kažem šta je sve bivši režim pričao 2000. godine. Možda su kolege iz bivšeg režima zaboravile da je nekada postojala politička organizacija zvana DOS, koja je 2000. godine, između ostalog obećala sledeće, kaže – ovim dokumentom koji potpisujemo sa punom odgovornošću, obavezujemo se da obnovimo poverenje građana u državu, iskorenimo korupciju u upravnim organima i javnim ustanovama i zajedno krenemo u sveobuhvatne reforme s ciljem ponovnog zauzimanja ravnopravnog mesta Srbije u zajednici evropskih država. Država ne sme više da bude, pazite je li bila takva država od 2000. do 2012. godine?
Država ne sme više da bude zaštitnik neradnika, kriminalaca i paravan za lično bogaćenje državnih i partijskih funkcionera. Jel Srbija bila takva država od 2000. do 2012. godine? Jel se to zove ispunjavanje predizbornih obećanja.
Umesto toga kaže – izgradićemo državu koja će štiti siromašne i davati snažan podstrek onima koji stvaraju i kadri su da iniciraju preduzetničke poduhvate i investiraju, štede i uče i uspešno razvijaju našu domovinu.
Dalje, šta će uraditi kada dođu na vlast, između ostalog, radikalne ekonomske reforme, pa između ostalog, rast prihoda po osnovu naplate poreza na promet i akciza na proizvode koje je država danas namerno gurnula u zonu crne ekonomije. Cigarete, kafa, benzin - u periodu od 2000. do 2012. godine apsolutno ništa nije urađeno da se suzbije siva ekonomija.
Vlada Aleksandra Vučića je za pet meseci uradila više nego sve vlade DOS-ovske vlade za 12 godina. To je statistika koju niko ne može da obori. Onda kaže dalje, pazite ovo – obećavali su 2000. godine, racionalizacija javne administracije kroz ukidanje nepotrebnih ministarstava, državnih privrednih komora i drugih vidova neefikasnog javnog trošenja, uvođenje novih prioriteta i stroge discipline u trošenju budžetskih sredstava, itd, itd.
Danas nam pričaju o tome kako treba ukinuti silne agencije, mnogo koštaju, direktori imaju plate po 300.000 dinara, mi ih pitamo – pa ko je formirao te agencije. Jel ste obećali 2000. godine ukidanje svega onoga što je nepotrebno, umesto što ukidate vi ste sve to napravili i kažete krivi Aleksandar Vučić, kriva je Srpska napredna stranka.
Godine 2007, šta ste obećavali? Imali ste parolu „Demokratska stranka za bolji život“. Kaže ovako – ovi što su na pošten način stekli stanove od 200.000 evra, nose satove od 15.000 evra, šta su obećavali. Želimo da uklonimo prepreke koje onemogućavaju ljude da razvijaju svoje talente i koriste svoje potencijale. Prepreke, kao što su siromaštvo, nezaposlenost, niska obrazovanost, neodgovornost, nasilje, kriminal, korupcija, monopol i privilegije, itd. Sve smo to imali za 12 godina njihove vladavine i korupciju i kriminal i monopol, bezakonje i siromaštvo, sve što su obećali, sve su pogazili.
Da li se sećate 2004. godine šta su rekli kada Srbija ulazi u Evropsku uniju? Samo glasajte za nas, ulazimo 2007. godine. Pa u izborima 2008. godine – glasajte za nas ulazimo sigurno 2012. godine. Pa su 2011. godine doneli Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji danas kritikuju, jer su mislili da će da pobede na izborima 2012. godine, pa je ispalo da su zakon doneli u korist onih koji su mislili da će da pobede Srpske napredne stranke i sada kada su izgubili izbore, e sada nam ne valja Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.
Šta hoću da kažem? Ako je iko građanima Srbije obećavao u predizbornoj kampanji jedno, a posle toga radio drugo, to su radile stranke bivšeg režima. Srpska napredna stranka nikada nije obećavala da će u 2014, da će u 2015. godini biti ovako, ne, biće nam teško.
Ali ono što hoću da kažem, oni koji se danas predstavljaju kao zaštitnici interesa radnika, penzionera, siromašnih, studenata, itd. Sve su uradili za 12 godina njihove vladavine, odnosno 14 godina njihove vladavine u Vojvodini, da osiromaše i radnike i penzionere i seljake i studente itd.
Danas podržavaju studentske štrajkove. Pa ko je doneo Zakon o visokom obrazovanju? Ko je rekao da je to reformski zakon? Ko je nametnuo studentima velike školarine? Ko danas radi sve suprotno od onoga što je radio dok je bio na vlasti? Jedina Vlada koja ima jasan plan kako da se iz krize izađe jeste Vlada koju vodi Srpska napredna stranka.
Naš narod kaže – na ljutu ranu se stavlja ljuta trava. Ovo je ljuta trava koju Vlada Republike stavlja na teške rane koje nije ona prouzrokovala, a koje mora da leči, a lečimo ih zato što drugog rešenja nema.
Nemojte da mi kažete da samo poslanici bivšeg režima imaju roditelje koji su penzioneri, da samo poslanici bivšeg režima imaju decu, da samo poslanici bivšeg režima brinu o narodu. Ja imam majku koja je penzionerka, i ja imam decu i borim se za njihovu budućnost, ali znam da budućnosti ta deca nemaju ako se bude vodila politika koja se vodila 12 godina u ovoj državi. Zaduži se, daj ono što nisi zaradio samo zato da bi pobedio na izborima, a izbori mi trebaju da bi pobedio, da bi mogao da se obogatim i da nelegalan način steknem sve ono što sada imam.
Danas pričaju o Zakonu o ispitivanju porekla imovine. Nema problema, neka se donese taj zakon, ali onda hajde da vidimo kako je moguće da pojedini pokrajinski funkcioneri imaju 35 stanova u Novom Sadu? Jedan od njih se napio, seo u taksi, taksi ga je celu noć vozio po Novom Sadu, jer nije znao čovek da pogodi stan u kome živi. Pored tog jednog još ima 34.
Dakle, drugih rešenja sem ovih nema. Čuli ste neke od njih.
Dok nije zakon ušao u proceduru, ne valja Zakon o smanjivanju penzija. Jel ste čuli šta danas pričaju – da, treba smanjiti penzije, ali osnovica ne treba da bude 25.000 nego 35.000 dinara. Šta to znači? Nemamo nikakav plan, nemamo nikakvu koncepciju, samo neka nešto stigne iz Vlade Aleksandra Vučića, mi smo automatski protiv. Ta politika je od građana Srbije u martu 2014. godine ocenjena tako što su jedva prešli cenzus i sva priča o tome ko ima legitimitet da sprovodi ovakvu politiku je završena.
Legitimitet za ovakvu politiku je preuzela SNS i mi smo ubeđeni da ćemo ovu politiku da izguramo do kraja i namerno smo predložili amandman kojim skidamo datum 2017. godine jer verujemo ne samo u ovu Vladu, verujemo u našu privredu, verujemo u naš narod, da ćemo moći i pre decembra 2017. godine da prekinemo sa primenom ovih bolnih mera tako što ćemo suzbiti kriminal, korupciju, podići nivo industrijske proizvodnje i konačno i pre tog famoznog decembra 2017. godine od Srbije napraviti jednu normalnu i pristojnu državu.

Zahvaljujem gospodinu Martinoviću.
Za reč se javio po amandmanu narodni poslanik Dejan Nikolić. Vaša poslanička grupa ima još četiri minuta. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, 40 hiljada godina ljudskog jezika, a da ja danas nemam reči da opišem nastup mog prethodnika. Nije istorija teren na kojem SRS može da dobije DS. Zamislite da možemo do sada da izjavimo izjave Aleksandra Vučića dok je bio srpski radikal, nosio majicu i lupao nogom…

Gospodine Nikoliću, molim vas.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Što gasiš?)
Nemojte da vičete s mesta, ceo dan vičete na predsedavajućeg. Ne možemo dozvoliti da se tako ponaša narodni poslanik.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Vrati mu da govori.)
Gospodine Šutanovac, niste mu šef poslaničke grupe, niste mu advokat, molim vas, dozvolite da poslanik razgovara s predsedavajućim.
Gospodine Nikoliću, ja vas molim, javili ste se po amandmanu, imate vreme poslaničke grupe, govorite kao predlagač amandman i molim vas da govorite po amandmanu. Vi ste jedan od predlagača amandmana.
Gospodin Martinović je koristio vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i govorio je takođe o amandmanu.
(Dejan Nikolić, s mesta: I ja koristim vreme ovlašćenog predstavnika.)
(Dragan Šutanovac, s mesta: Vratite mu da govori po amandmanu.)
Gospodine Šutanovac, molim vas, vi ste navikli, kao ministar vojni, da vičete na vaše potčinjene, da galamite, da radite što radite. Ja vas molim da to ne radite u Narodnoj skupštini. Gospodine Šutanovac, ja vas danima upozoravam da ne dobacujete s mesta. Ja vas molim da to ne radite. Meni nije problem da to radite. Izaći ćemo posle sednice u hodnik, vi se izvičite koliko želite na mene, ali, nemojte to da radite u ovom visokom domu.
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Kada biste mi jednu stvar naveli koju je moj prethodnik rekao u vezi sa amandmanom i zakonima, i ja bih se držao dnevnog reda. Ali, to nije moj manir, pa ću se ja držati dnevnog reda, jer smo ovde zbog smanjenja plata i penzija radnika u javnom sektoru i penzionera.
Dakle, DS je uradila sve ono što može i što Poslovnik dozvoljava. Podneli smo 20 amandmana, 19 amandmana je glasilo – briše se, iz nekoliko razloga. Prvi je zato što smatramo da treba da se briše. Drugi je i da greškom pritisnete zvonce dok budete glasali i greškom usvojite jedan od naših amandmana, rebalans i ovi zakoni će postati bespredmetni, stopiraćemo smanjenje plata i penzija i mi ćemo u tome uspeti.
Pošto verujem da se to neće dogoditi, smanjenje plata i penzija kreće od 1. novembra.
Dakle, poslanici DS i ja lično smatramo da je smanjenje plata radnika u javnom sektoru i smanjenje penzija za 680 hiljada penzionera katastrofalna mera. Nizom loših poteza, nesposobnosti ove Vlade, ona je sama dovela do toga u poslednjih dve i po godine da danas mora da smanjuje plate i penzije. Dokazali smo da je nivo stranih direktnih investicija veći. Ne bi trebalo smanjivati plate i penzije. Ali, strane direktne investicije, nivo je jako nizak, nije visok, nema sposobnosti i vi zbog toga smanjujete plate i penzije. Dve i po godine slušamo o reformama u javnim preduzećima.
Poslednje obećanje je bilo oktobra 2013, od tog obećanja je prošlo godinu dana. Umesto toga imamo novo zaduživanje budžeta za preko 400 miliona evra, cifra koja je veća od uštede, što ćete ostvariti smanjenjem plate i penzija i dovesti do toga da se od 1. novembra građani koji rade u javnom sektoru, penzioneri, počnu svoju borbu sa egzistencijom. Ali, ove loše mere će dati katastrofalne efekte i za buduća vreme.
Ja bih voleo da grešim, ali ne grešim i sigurno će ove mere dovesti do otpuštanja radnika u proizvodnji, jer će smanjene plate i penzije dovesti do manje potražnje, manja potražnja do manje proizvodnje, što će proizvesti smanjenje plata u proizvodnji i zasigurno nova otpuštanja u ovom sektoru.
Zbog toga, DS ove mere smatra katastrofalnim i za njih neće glasati. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću.
Za reč se javio narodni poslanik Zoran Babić, replika na pominjanje stranke i imena predsednika stranke.
(Dejan Nikolić, s mesta: Koju stranku sam pominjao? A, da, radikale.)
Gospodine Nikoliću, pominjali ste ime predsednika stranke.
Izvolite, gospodine Babiću.

Katastrofa je, gospodine predsedavajući, stanje u javnim finansijama koje su nam ostavili. Katastrofa je ona pomrčina i mrak od zaduženja koje su radili iz godine u godinu. Katastrofa je od javnog duga. Katastrofa od nesretnih privatizacija i 400 hiljada radnika koje ste doveli do ivice propasti na državnoj kasi i na javnim kuhinjama. Katastrofa je što predstavljate mere koje su uspele u pola Evrope da neće uspeti u Srbiji.
Mi smo imali hrabrosti, čestitosti i obraza da kažemo i onda kada smo grešili, i onda kada smo pripadali nekim drugim strankama. Ali je problem u vama što u istom ormaru držite majice i sa likom Borisa Tadića i sa likom Dragana Đilasa i sa likom Pajtića, a verujem da već spremate sledeću majicu, samo ne znate koji lik da stavite na tu majicu. I ne znate ujutru koju ćete majicu da obučete. I ne znate da kažete ovim ljudima u Srbiji koji sve ovo gledaju – izvinite, izvinite što smo vas upropastili, izvinite što smo vas prezadužili, izvinite što smo vam oteli budućnost, izvinite što smo svaku privatizaciju koristili za svoje lično bogaćenje, što smo za 10 godina vlasti mi sve bogatiji, odnosno predstavnici bivše Vlade sve bogatiji a građani bili sve siromašniji.
U tome je problem, što ne umete da pogledate realnosti u oči. Ne umete da kažete – izvinite. Ne, nego sada želite da ponovo radite protiv svoje države, da ponovo stavljate teg javnim finansijama, da ponovo mašete nekim populističkim
stvarima. Kakav plan i program ste rekli? Naplatiti od tajkuna, od onih istih kojima niste smeli ni ime da pomenete, a kamoli da im naplatite porez.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković i mr Aleksandra Jerkov.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)
Gospodine Šutanovac, molim vas dopustite da pročitam amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
(Dejan Nikolić, s mesta: Replika.)
Gospodine Nikoliću, vi ste se javili u nekom trenutku. Ali, pažljivo sam slušao izlaganje gospodina Babića. Ni u jednom trenutku nije pomenuo DS niti predsednika stranke.
(Dejan Nikolić, s mesta: Pajtić.)
Da je to uradio…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nije? Tri predsednika je pomenuo, i DS i Tadića.)
Ja nisam čuo nijedno ime, verujte mi. Evo, pregledaću stenogram, ali nisam čuo ime predsednika stranke. Proveriću i dobićete vreme po ovom amandmanu ako je to tačno. Samo sam pažljivo slušao, nijednom nije pomenuo DS.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić podneli su amandman kojim se predlaže dodavanje novog člana 6.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Za to vreme ću ja proveriti da li je ovo tačno što ste rekli, gospodine Nikoliću.

Poštovani predsedavajući, ovim amandmanom smo hteli da se obaveže Vlada da izveštava Skupštinu o primeni ovog zakona, kao što smo to uradili kod prethodnog zakona. Naravno, Vlada je to odbila, ali ja hoću još jednom da pozovem vladajuću većinu da iskoristi one mogućnosti koje nam daje Poslovnik i da češće tražimo od Vlade izveštaj o primeni i ovog zakona i o mnogim drugim zakonima.
Želim nešto da kažem na kraju ove diskusije koja se završava u jednoj stvarno ružnoj atmosferi, ali verovatno je posledica toga što vladajuća većina nema argumenata da brani donošenje ovog zakona, pa se poseže za uvredama koje nisu dostojne ovog parlamenta, a nisu u nekom nivou dostojne ni srpske kafane.
Mi nismo hteli da učestvujemo danas u tome. Na svaki mogući način smo izbegavali da učestvujemo u međusobnim optužbama, ali vidimo da tome kraja nema i da očigledno za sve ono što ova Vlada ne može da uradi biće kriv bivši režim.
Želim da vas pitam koji je to bivši režim, s obzirom da je premijer govorio kako je on premijer samo pet meseci. Pa, verovatno misli na režim Ivice Dačića i Aleksandra Vučića kao prvog potpredsednika Vlade. Da li je to bivši režim ili je bivši režim od 2000. do 2012. godine ili ćemo da govorimo o bivšem režimu iz devedesetih godina, kada su se poslanici, neki od poslanika koji su i danas u vladajućoj većini, zalagali za granicu Karlovac-Virovitica?

Isteklo je vreme, gospodine Đurišiću.