Gospodine Bečiću, ja mislim da smo mi slobodni ljudi. Ako ćete mi dati šta treba da govorim, ja to neću govoriti. Govoriću ono što mislim. Prema tome, molim vas, ovih 15 sekundi koje sam replicirao vama da ne računate u vreme.

Gospodine Babiću, ne možete da replicirate predsedavajućem. Izvolite, to je bila samo molba, ne kažem da morate tako da uradite. Izvolite, to je sam objašnjenje da imate osnov za repliku, jer je pomenuto vaše ime i prezime. Izvolite, gospodin Babić.

Sve ono što sam govorio na jučerašnjem Odboru za finansije, vidim da neko nije želeo da shvati. Verujem da ima kapaciteta da shvati, ali da nije želeo da shvati.
Mnogo je propuštenih prilika, mnogo je dobrih, kvalitetnih vozova prošlo kroz ovu našu balkansku, beogradsku, srpsku stanicu. Kada je Briselski sporazum u pitanju iste takve kritike su odapinjane sa iste strane. Govorili su zašto, kako? Moglo je bolje. Moglo je bolje, ali mnogo je prilika propušteno, 2004, 2006, 2008. i 2011. godine.
Neverovatno je što prethodni govornik kaže iako nam je voda, ne do grla, ne do usta, ne do nosa, do čela, potonuli smo u toj vodi, davimo se, a on kaže – da, ostanite još, ostanite pod vodom, možete da izdržite i godinu i dve i tri i ne treba vam vazduh. To je sramotna politika nekih novih načela, pravednosti ili ne pravednosti.
Ovakva načela i ovakva politika pretočena kroz ove zakone je primenjena i to na vreme i u Estoniji i u Letoniji, i u Litvaniji, i u Grčkoj, i u Portugalu, i u Španiji, i u Sloveniji, i u Rumuniji i svuda je uspela, ali vi ne želite lek koji je mogao 2009. godine da ste bili sposobni i spremni. Da ste bili hrabri, da ste više vodili politiku koja je održiva i realna i dobra za građane, a manje za analitičare koji su govorili šta je dobro i na čemu će rasti rejting, a na čemu padati.
Godine 2009. je taj lek mogao da bude gorak, ali mali lek i ozdravile bi naše javne finansije, 2011. godine je već morala da bude jaka pilula, 2014. godine zbog propuštenih prilika i zbog finansijske situacije u javnim finansijama koje nam je ostavio bivši režim, zbog ne znanja, neodgovornosti sada moramo da dajemo i ubrizgavamo injekciju, ali znam da ćemo preživeti i da ćemo živeti u narednim godinama bolje.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Veroljub Arsić.
Imate još pet minuta i 30 sekundi.

Dame i gospodo, narodni poslanici, kada su u pitanju ovi podnosioci amandmana, problem je što im ja nešto ne verujem. Ne verujem u njihovu iskrenost, ne verujem u ono što pričaju, ne verujem čak ni u ove kritike koje upućuju SNS.
Još uvek su tu dva ministra, pa ih pitam da li bi bilo smanjenja plata u javnom sektoru i smanjenje penzija da nije bilo afere „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“, milijardu evra?
Treba da štedimo na penzijama dve i po godine, da bi platili tu štetu. Pitam ih da li bi bilo ovih zakona da nisu otplate samo kamata 103 milijarde dinara za 2014. godinu, kamata na kredite koje nije ova Vlada, a ni ona prethodna podizala?
Zašto im ne verujem? Zato što sada kukaju i plaču nad sudbinom penzionera i zaposlenih u javnom sektoru, kojih mi je zaista žao i jeste zaista teško donositi ovakve zakone, ali kako da im verujem? Kada se okrenu iza sebe videće 400.000 ljudi koji su ostali bez posla za vreme njihove vlasti. Da li bismo donosili te zakone da tih 400.000 ljudi danas radi?
Ne verujem im zato što kada se okrene čovek iza njih, stazom kojom su oni prolazili, videće zatvorene IMT, IMR, „Zmaj“, „Rekord“, „Livnicu“, Mesnu industriju Požarevac i da ne nabrajam dalje, nema vremena u pet minuta. To je pustoš, pustinja.
Da su ostali na vlasti, od Srbije ne samo da ne bi ostao kamen na kamenu, ne bi ostao ni prah ni pepeo. To su rezultati njihove vlasti. Sada oni koji su zaslužni za sve ovo loše što nam se dešava, pokušavaju nas da nauče kako ćemo da spašavamo Srbiju. Pitao sam i 2009, 2010, 2011. godine – ko će i kako će ove kredite koje podižete tako besomučno, da vraća?
Teško onoj vladi koja to bude morala da radi. Sada to mora Vlada Aleksandra Vučića. Vi sigurno ne biste nikada. Do kraja ostalo bi još da prodate „Telekom“, da prodate „Elektorprivredu Srbije“, da kupite nešto malo vlasti, a posle kom opacni kom obojci. Zato ne verujem podnosiocima ovih amandmana. Zato ne verujem njihovim, da kažem, lažnim suzama, njihovim brigama. Ovde, ne kažem da će ovo biti lako za one koji će da dođu pod udar ovog zakona, ali šta je ostalo za 400 hiljada ljudi bez posla? Šta oni imaju? Nemaju ništa. Četiri stotine porodica ste bukvalno sa radnih mesta isterali na ulicu. Odakle vama da se veruje? Ko više vama može da veruje?
Pričate o tome ko je šta radio dok je bio opozicija. Slažem se, ali hajde da merimo, ko šta radi dok je na vlasti i dok se suštinski pita šta radi dok je na vlasti. Imali ste kod vas i nož i pogaču. Imali ste svu vlast ovoga sveta. Rezultat vaše vlasti jeste samo pustinja, pustinja i ništa više nije ostalo.
Ovoj Vladi Aleksandra Vučića, Vladi koju podržava SNS, preostaje samo još jedna stvar, a to je da puno radi, da se puno žrtvuje svaki ministar, da sva ova šteta koju ste napravili što pre bude otklonjena i da ovi zakoni što pre budu stavljeni van snage. Nemojte više da se kunete u strane investicije, kada prodate „Maksi“ Delezeu i tih dve milijarde evra prikažete kao investiciju. Investicije su fabrike, ali otvorene, koje rade, a vaše investicije su zatvorene, bez radnika koji su na ulici.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Izvolite, mr Dejan Radenković ima reč.

Hvala potpredsedniče, koliko još minuta ima naša poslanička grupa?

Osam minuta.

Osam minuta. Hvala.
Vezano za amandman kolege Pavićevića, koji je izašao nažalost, ne mogu da shvatim da on priča o otpuštanju radnika, tako na prečac. Mi smo i u načelu pričali o tome da ne možemo tek tako da sečemo broj radnika i broj zaposlenih bez ozbiljne i detaljne analize. Kada je budemo napravili, naravno da će to biti period u kome treba sve da menjamo i da pravimo detaljnu analizu i da ne sečemo neke stvari preko kolena.
Jednostavno, moramo da kažemo da iz cele ove današnje rasprave koju su građani, nažalost, morali da slušaju iz koje ne mogu ni da shvate o čemu se ovde radi, zato što opozicija ima neku svoju priču i onda nas uvlači i u neku dodatnu priču, na šta moramo da odgovaramo. Građani moraju da shvate da su ovo nužne mere i da moramo da podržimo ovo zarad bolje budućnosti naše dece. Ako nešto ne uradimo odmah, a da kasnije polako krenemo u osnovne reforme koje nas čekaju, da pretresemo javna preduzeća gde trebaju ozbiljni prihodi da se obezbede za budžet, da pretresemo preduzeća u restrukturiranju gde je šest milijardi evra dug tih preduzeća u restrukturiranju, od toga se 50% odnosi da duguju državi po raznim osnovama, a 50% se duguje bankama.
Jednostavno, te teške posledice, ne bih sada da vas zamaram kako su nastale, iz kog perioda i šta je uzrok svih tih posledica ostavićemo za neke druge rasprave, pošto vidim da kolegi Šutanovcu više ništa nije zanimljivo. On je imao šta da ispriča, pažljivo sam ga slušao. Hvala vam kolega Šutanovac, u redu je, to govori o vašoj kulturi, ali ako baš tako želite, u redu je.
Još jednom da kažem u ime poslaničke grupe SPS, mi podržavamo ove mere kako bi Srbiju stavili na zdrave noge. Ovo je prvi korak i mislim da će on biti kratkoročan i privremen, kako smo i rekli dok se ne sagledaju ostale mere koje će se naći pred nama u narednom periodu.