Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i Ivan Karić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovani predsedavajući, stvarno vas molim da probate sednicu da uvedete u tok kako predviđa Poslovnik.

Gospodine Đurišiću, upravo sam je uveo, imate reč po amandmanu.

Ako ništa drugo, makar da službe odrade onaj deo posla, poslanici koji su izašli iz sale bez svojih kartica.

Molim službe da izvade sve kartice iz poslaničkih jedinica gde poslanik nije. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Sada da se vratimo na naš amandman. Naš amandman ovde ključnu razlikuk pravi između predloga Vlade i našeg predloga. Voleo bih da čujem kako se došlo do granice od 25.000 dinara, koja neće biti obuhvaćena oporezivanjem ovim zakonom. Koja je to sociološka ili ekonomska mera bila odlučujuća kada se došlo do tog broja od 25.000? Moj utisak je, čitajući Predloga zakona, da se pošlo od toga koliko u masi treba da se uštedi, pa smo onda gledali koliko ćemo da oporezujemo i tražili neku granicu da se uklopimo u te brojeve i došli smo do cifre od 25.000 dinara.
Naš predlog je drugačiji. Naš predlog predviđa donju granicu 35.000 dinara. Zašto 35.000 dinara? Ekonomska logika, to je najniža potrošačka korpa u Srbiji. Smatramo da oni koji zarađuju sumu koja je jednaka najnižoj potrošačkoj korpi u Srbiji ne treba da budu oporezovani. Sledeći opseg je od 35 do 66.000. Dakle, 66.000 je prosečna potrošačka korpa u Srbiji. To je ekonomska logika koja ima utemeljenje u životu građana Srbije, u onome koliko je njima para potrebno da bi preživeli, a ne samo da gledamo koliko para matematički mi treba da namaknemo na rashodnoj strani.
Mi znamo da ova naša matematika, koja je drugačija od onoga što je predložila Vlada, verovatno u zbiru, mada ona predviđa stopu oporezivanja od 20% onog dela preko 100.000 dinara, što sada nije slučaj ovim zakonom, a jeste slučaj po Zakonu o solidarnom porezu, verovatno u zbiru ne daje istu sumu koju je predlagač zakona izračunao da mu je potrebna da se godišnje uštedi.
Mi smatramo da su potrebne uštede na drugim mestima, kao da je potrebno raditi, pre svega na prihodnoj strani budžeta. Govorili smo danas samo malo o potrebi da se PDV efikasnije naplaćuje?

Gospodine Đurišiću, da li koristite vreme?

Da. Vlada je odbila ovaj naš amandman. Naravno, zato što se kosi sa principom koji je definisan u članu 1. koji govori da se ovde smanjuje osnovica zarade za 10%, a ne ovako kako smo mi predvideli, ali mi mislimo da je naše rešenje pravičnije, da će manje pogoditi, socijalno ugroziti građane Srbije.           Ne znamo zašto je granica 25 hiljada dinara, kako se došlo do te granice i predložili smo ove druge iznose za minimalno oporezivanje i za utvrđivanje različitog stepenovanja kod različitih suma koje, pre svega, proizilazi iz toga koliko je građanima Srbije potrebno da bi mogli da prežive. Trideset pet hiljada dinara, minimalna potrošačka korpa. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Đurišiću.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i magistar Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima podnosilac amandmana, Nada Lazić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre i ostali članovi tima, naš amandman se odnosi na taj član 5. kojim želimo stav 2. da zamenimo sa dva nova stava.
Naime, on bi glasio: „zaposleni čija je osnovna neto plata pre početka primene ovog zakona za puno radno vreme bila niža od 25 hiljada dinara kao i zaposleni koji je pre početka primene ovog zakona roditelj, usvojilac ili staralac deteta mlađeg od 14 godina, zadržavaju svoju neto platu“. Da ne čitam dalje ovaj član čisto zbog vremena.
Naime, šta je bio naš motiv i naše obrazloženje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je ukupno 2 miliona i 300 hiljada stanovnika u kategoriji zaposlenih lica, a zaposleno realno od toga je milion i 700 hiljada otprilike, od kojih u javnom sektoru radi 781 hiljada, oko 33% kategorije svih zaposlenih lica, odnosno 46% stvarno zaposlenih.
Imajući u vidu ono što je poenta ovog našeg amandmana, imajući u vidu da u Srbiji ima samo 14,18% populacije koju čine deca do 14 godina starosti, što je ukupno nešto više od milion dece tog uzrasta, možemo sa pravom pretpostaviti da je jedna trećina dece do 14 godina izdržavana od strane lica koji rade u javnom sektoru što bi bilo negde oko 350 hiljada dece.
Radi se, znači, o 350 hiljada dece predškolskog ili osnovnog školskog uzrasta o populaciji sa pojačanim potrebama za kvalitetnijom ishranom, odećom, obućom itd.
Predviđeno umanjenje plata će izvršiti najveći udar upravo na standard 350 hiljada dece čiji su roditelji zaposleni u javnom sektoru, jer su roditelji do sada apsorbovali udare krize zbog smanjivanje sve češće u kućnim budžetima za šta više neće biti prostora.
Nažalost, stiče se utisak da se o ovom aspektu uopšte nije razmišljalo iako se svi deklarativno jako zalažemo za to da su nam deca najvažnija u našem životu i zato predloženi zakon umesto konkurencije mora da promoviše solidarnost među radnicima u javnom sektoru pri negativnoj stopi prirodnog priraštaja, odnosno gde više ljudi umire od onih koji se rađaju.
Srbija mora na svaki način konkretnim potezima i rešenjima da štiti ono što ima i da vodi računa o najosetljivijoj populaciji, a to su deca do 14 godina starosti kao što i mora da štiti i starija lica preko 60 i 65 godina starosti. Nažalost iz svega ovoga se ne vidi taj aspekt brige o ovoj populaciji. Hvala lepo.