Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo, narodni poslanici, odmah da kažem da ne mogu da prihvatim ovaj amandman koji glasi – briše se. Briše se član 1. kojim se utvrđuje osnovica plata u javnom sektoru.
Da naši gledaoci ne bi bili u zabludi, ne smanjuju se najniža primanja, ne smanjuju se plate u realnom sektoru, smanjuju se plate u javnom sektoru. U javnom sektoru su plate veće 20% nego u realnom. To otprilike znači ovako. Oni koji zarađuju novac i prave robu imaju 20% manju platu od onih koji su proteklih godina uzimali koliko su mislili da mogu da potroše, a ne onoliko koliko su oni koji rade, proizvode robu i zarađuju, mogli da zarade. Dakle, država se nije prostrla spram gubera, nego je trošila daleko više od zarađenog.
Država Srbija je trošila šest milijardi više od onoga što je zarađivala. Mogla je komotno da troši četiri milijarde više, to su bili prihodi od dijaspore. To je ono što su nam slale tetke i strine iz inostranstva. Međutim, njima je i to bilo malo pa su trošili još dve, dve i po milijarde i zato je javni sektor trošio daleko više nego što su bili prihodi države.
Jednostavno rečeno, rashodi su bili veći od prihoda i to su nadoknađivali tako što su zemlju zaduživali, pri tome su uvećavali sektor koji nije bio realan. Javni sektor su uvećavali, dok su se na prihodovnoj strani realna radna mesta u privredi gubila.
Na uštrb privrede su zapošljavali ljude najverovatnije po partijskoj liniji, a to ćemo svakako uskoro videti kada sledeće godine budemo prinuđeni da iz javnog sektora otpustimo te viškove, tek ćemo tada videti da mi nismo imali višak radnika u administraciji, već smo imali višak neradnika. Dakle, oni su partijski klasirani u razne kancelarije.
Ovim članom da se utvrđivala osnovica, ne bih se bunio da je opozicija istakla da zaštiti selektivno neke ljude sa nekim nižim primanjima, a da pri tom u toj selektivnosti je želela da optereti one koji su imali najveća primanja.
Navešću neke primere užasno velikih plata koje nikako ne mogu sada da se smanje jer su utvrđene zakonom i čim pokušate to da dirnete odmah tvrde da diramo u nezavisna sveta regulatorna tela i organe. Navešću primer recimo Agencije za borbu protiv korupcije. Zamislite Agencija za borbu protiv korupcije gde imate osam ljudi koji imaju platu veću od 190.000 dinara. Upravo se ovim zakonom, o kome razgovaramo, smanjuju osnovice koliko se to može ovih velikih plata. U toj Agenciji za borbu protiv korupcije, gle čuda, za sedam dana napreduje se 15 platnih razreda. Znači, u roku od nedelju dana pripadnici Agencije za borbu protiv korupcije napreduju 15 platnih razreda. Za normalne činovnike u državnoj službi za to je potrebno provesti 12 godina. Gle čuda, tamo negde gde treba 12 godina da promenite 15 platnih razreda, u Agenciji za borbu protiv korupcije je moguće za sedam dana. Na to, još imaju zarade duple i troduple plate.
Navešću primer i Zaštitnika građana. Tamo šest, sedam ljudi imaju platu veću od 200.000 dinara, a sam Zaštitnik građana, koji prvo štiti svoju visoku zaradu, ima platu veću od 350.000 dinara. Ovim zakonom i njega konačno treba da dodirnemo. Gle čuda, treba da se donese zakon o zaštiti uzbunjivača. Malo je i 350.000 dinara. Malo je i 250.000 dinara u drugim tzv. nezavisnim regulatornim telima i organima. Gle čuda, pošto su stigla neka sredstva za izradu zakona o uzbunjivačima, u istoj toj agenciji je selo njih pet, šest zajedno sa drugim agencijama i dogovorili su se ovako – male su im zarade, to od 350.000 dinara, hajde da probaju to nekako da uvećaju, pa su novac koji je bio namenjen za izradu tog zakona rasporedili na njih pet tako što su za godinu i po na platu od 350.000 dinara i nešto malo nižu od 300, 250.000 dinara mesečno dobijali još po 600 funti. Prevedeno na evre, to je 800 evra. Prevedeno na dinare to je negde otprilike 96.000 dinara mesečno na platu koja je već bila 350.000 dinara. Dakle, naplatili su izradu zakona i nacrta zakona o uzbunjivačima svako od njih po 10.800 evra iako su imali enormna primanja od 200 pa do 350 hiljada dinara.
S toga je ovaj zakon trebao da najviše udari ove sa najvećim platama. Naravno da oni koji su instalirali sve ove ljude po agencijama ne žele da govore o tim velikim platama, u koje ćemo svakako udariti ovim predlogom zakona. Oni će navesti da smo udarili u plate jadnih napaćenih ljudi koji imaju minimalna primanja, a pri tom ćute o ovim svojim najverovatnije partijskim kolegama. Kada kažem partijskim kolegama, tu imamo i pravosuđe, pa vam je svakako, kolege, poznato da je gospodin Dragan Đilas povukao bivšu ministarku pravde iz Skupštine, koja je bila ovde poslanik, i zaposlio je u DS. Bila je profesionalni radnik DS za veliku platu, a onda gle čuda, direktno iz DS u izbornoj kampanji su je premestili u Tužilaštvo za ratne zločine.
Za mene je zločin kada nekoga iz političke stranke prebacite u tužilaštvo. Valjda bi to tužilaštvo, posebno za ratne zločine, trebalo da bude nezavisno i nezavisnije nego svi drugi pravosudni organi.
Ove visoke plate, kada smo već kod zločina, su bile pravi zločin protiv civilnog stanovništva u Srbiji. Hvala.

Socijaldemokratska partija Srbije nema vremena više. Vladimir Marinković neka se odjavi iz sistema da oslobodi listu za ove koji imaju. Nemate ništa. Ovlašćeni vam nije tu. Znači, ne možete da trošite njegovo vreme. Odjavite se.
Demokratska stranka, samo ovlašćeni.
(Narodni poslanik Balša Božović, s mesta: Replika.)
Nemate repliku. Uzela sam stenogram. Nije vas pomenuo ministar. Uzmite i vi stenogram. Nemam ništa protiv. Imam puno prijavljenih. Ako vas je u bilo kom kontekstu spomenuo, a da se uklapa u član 104, dobićete reč sigurno. Imamo vremena da utvrdimo.
Reč ima dr Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, pre nego što predložim da se ovaj amandman odbije, dozvolite dve rečenice da kažem. Od jutrošnjeg jutra pa do sada gospodin Pavićević je nekoliko puta prekršio pravilnik naš, odnosno Poslovnik i to čl. 107. i 108. Nekoliko puta sam intervenisao. Nisu mi dozvolili da kažem o čemu je reč. Nekoliko puta od jutros je uvredio Vladu Republike Srbije, ovu Skupštinu i građane Republike Srbije, jer je nazvao Vladu Republike Srbije vladom u ostavci. Pozivam ga javno u ime akademske čestitosti da se izvini Vladi Republike Srbije, nama poslanicima i većini građana Srbije.
Dozvolite sada da pređem na amandman koji treba da se odbije. Zakon predstavlja jednu od osnovnih mera započete fiskalne konsolidacije, a u cilju stabilnosti javnih finansija čijoj nestabilnosti ova Vlada nije pridonela, nego Vlada bivšeg režima.
Drugo, ekonomsku politiku koju ova Vlada vodi, ta politika biće pored ostalog usmerena na fiskalnu konsolidaciju, u prvom redu na konsolidaciju budžetskih sredstava. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mi danas ne bi smanjivali plate u javnom sektoru da predstavnici prethodnog režima nisu duboko zavlačili ruke u budžet Republike Srbije.
Dozvolite samo jedan primer. Jedan ministar odbrane iz bivšeg režima je prilikom nabavke mobilnog sistema radio-relejnih veza preko „Jugohemije“ na kursnim razlikama oštetio budžet Srbije ni manje ni više nego za 270 miliona dinara, završavam citat, izveštaj državnog revizora, objavile „Večernje novosti“ 18.07.2012. godine, strana 17.
Drugi primer, isti ministar odbrane iz bivšeg režima, gle čuda, platio je nadogradnju softvera za VMA 850.000 evra. To je čak četiri puta više nego što je taj kompjuterski program koštao kada je kupljen. Gle čuda, milionsko plaćanje softvera proglašeno je vojnom tajnom, a posao je završen bez javnog poziva direktnom pogodbom. Ovaj softver, koliko znam, ni danas nije u upotrebi. Govorim podatke državnog revizora.
Da su vodili računa o budžetu u prethodnim godinama, poštovani građani Srbije, danas ne bi govorili o smanjenju plata.
Na kraju, uništili su našu prošlost. Uništili su budućnost dece naše. Uništili su našu sadašnjost, a da su ostali samo još godinu dana na vlasti, poštovani građani Srbije uništili bi naše korene. Hvala.

Recite mi samo osnov, pošto ste potrošili vreme, ne mogu protiv toga.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Prepoznao sam se kao bivši ministar od 2007. godine)
Ne, ovde je 50% bivših ministara, i ja sam bivši ministar, nemojte molim vas. Po članu 104. ne mogu da vam dam, znate koliko ovde ima bivših ministara, pokrajinskih, republičkih.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Rekao je ministar odbrane, postoji samo jedan.)
Nije istina. Dobro, nemojte da vičete na mene, nisam baš toliko strašljiva. Nemojte vičete, stvarno nema smisla.
Izvolite poslaniče Šutanovac, ako ste se vi prepoznali da ste vi jedini ministar u ovoj sali.

Gospođo predsednice, žao mi je što na ovaj način vodite sednicu, ne uvažavajući manjinu koja ima samo 6%, ali očigledno stvara toliko problema.

Uvažavam volju građana. Nemojte molim vas da iskrivljujete istinu.

Ne poštujete volju građana čak ni prema onima koji su manjina.

Izvolite. Stvarno, ispadne da opozicija treba da dobije više vremena nego što je dobila glasova od volje građana. Da to ne bi bilo tako, izvolite, brišem vam 30 sekundi, vraćam na nulu.

Hvala.
Opozicija samo treba da dobije onoliko vremena koliko je dovoljno da se kaže istina. Gospodin Atlagić, koji je inače poznat 90-tih kao veoma ratnohuškački raspoložen čovek u odnosu na dešavanja tih godina …