Mislim da je fascinantna diskusija gospodina ministra koji osporava validnost predlagača koji su poslanici izabrani u Skupštini Srbije.
Malo pre je takođe gospodin ministar rekao da je svaki zakon privremen. Mislim da će ovaj zakon biti privremeniji po one penzionere koji neće moći da prežive ovaj zakon.
Danas se ministar finansija hvalio kako eto ovaj zakon neće tretirati čak 61%...

Budite ljubazni, još smo kod amandmana.

Naravno, uvodim vas u amandman, uzimate mi vreme…

Znam, brzo prođe dve minute.

Uzimate mi vreme svaki put. Molim vas da mi vratite vreme.

Ne mogu ja da vratim, mogu da vam dodam.

Dodajte, hvala.
Dakle, donosimo zakon i kažemo da je DS kriva što se Srbija u situaciji da danas preko 61% penzionera ima penziju od 25 hiljada dinara, a 39 ima čak i višu i to je jedino i tačno zahvaljujući upravo Vladi DS, danas bi prosečna penzija bila 14 hiljada dinara.
Mi smo povećavali te penzije, ne stidimo se da kažemo, jer smo mi nasledili višemesečni dug koji ste nam ostavili 2000. godine, uredili sistem i svako je dobijao platu na vreme, kao i penziju.
Danas imamo situaciju da se vraćamo u one godine kada je 12 meseci za penzionere bilo negde otprilike na 10 meseci.
Smatramo da je ovaj zakon, prvo, neustavan, da član 58. Ustava Srbije garantuje ljudima nepovredivost njihove penzije ne samo u smislu dobijanja penzije kao takve, već i količine novca koji su oni uplaćivali. Smatramo da će se ovo naći, siguran sam, i u Strazburu, a pitanje će biti kolika šteta će biti onda upravo po državu kada se donese odluka u korist onih građana koji će i ovim zakonom biti oštećeni.

Hvala.
Po amandmanu, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Inače nisam imao nameru da se nešto javljam jer je sve ovo više puta ispričano, ali prosto ne mogu a da ne prokomentarišem ovakve stvari.
Znate, da bi neko primao penziju mora da radi privreda, a pošto su nam privredu razorili gore nego NATO pakt, svakako onda da teško možete da obezbedite realne izvore prihoda da ljudima date možda penziju kakvu zaslužuju.
Mi ne želimo, i to je ključna poruka svega ovoga, da trošimo više para nego što zaradimo. To su oni radili. Oni su bili neodgovorni. Upropastili su državu. Mi to ne želimo da radimo, jer smo dogovorni ljudi i kažemo pošteno penzionerima – izvinite, gospodo, ne pada nam na pamet da više razaramo državu kao što je neko razarao, želimo da omogućimo da ovde poraste nekakav standard i da naprosto probamo da vam nekad podignemo penziju u predstojećem periodu…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Njega ne prekidate? Ne može on usko, on mora široko?)

Šire, kao i vi.