Zahvaljujem, ministre.
Po amandmanu, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, nije tačno da je Vlada Republike Srbije u ostavci i nije tačno da je predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić u ostavci. Koliko sam obavešten, moj uvaženi kolega Zoran Babić će ili sutra ili u utorak da zakaže sednicu Administrativnog odbora na kojoj će se razmatrati ostavka jednog narodnog poslanika zato što je izgubio opkladu sa predsednikom Vlade Republike Srbije…

Poslaniče, po amandmanu, molim vas.

… tako da će lista bivšeg režima imati priliku da umesto njega predloži nekog novog kandidata za narodnog poslanika.
Što se tiče objašnjenja, tj. argumenta vezanih za amandman na član 1, kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pre svega, želim da kažem da bi podnosioci amandmana za početak trebalo da nauče kako se pišu amandmani. Samo da građanima bude jasno, a i narodnim poslanicima, o kom amandmanu sada pričamo.
Mi sada debatujemo o amandmanu za koga je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio da nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Predlagač amandmana iz petnih žila se trudi da nas ubedi kako mi taj amandman treba da prihvatimo. Prva stvar, naučite da pišete amandmane tako da budu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Dalje, ovde se poslanici bivšeg režima, da bi objasnili da ne treba da glasamo za rebalans budžeta, da ne treba da glasamo za ova dva predloga zakona koji se odnose na privremeno smanjivanje plata i penzija, pozivaju na član 58. Ustava Republike Srbije. Uzgred rečeno, kada im Ustav odgovara ili kada oni misle da im odgovara, puna su im usta Ustava. Inače, Ustav ne valja ništa, Ustav je napisan u nedemokratskoj atmosferi, Ustav je napisan tako da nije u skladu sa evropskim standardima itd. Sada, odjedanput, Ustav je dobar i kao razlog zašto ne treba prihvatiti mere koje nam predlaže Vlada Republike Srbije jeste pozivanje na član 58. Ustava.
Evo kako glasi član 58. – jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. To je stav 1. Stav 2. – pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zašto sam ovo pročitao? Da bi podnosiocu amandmana bilo jasnije. Penzija nije klasično pravo svojine. Član 58. se odnosi na pravo svojine, što podrazumeva pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima.
Stav 2, koji kaže da se pravo svojine može oduzeti ili ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, u stvari se odnosi na eksproprijaciju, kada država, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave nekome oduzima ili ograničava pravo svojine na nepokretnosti.
Prema tome, član 58. sa penzijama nema apsolutno bilo kakve veze. To vaše pozivanje na Ustav kao razlog zašto ne treba prihvatiti mere fiskalne konsolidacije koje nam predlaže Vlada Republike Srbije u pravnom smislu apsolutno ne stoji.
Dalje, ono što poslanici bivšeg režima već danima govore, to je da Vlada Republike Srbije navodno eksperimentiše nad građanima i primenjuje neke mere koje niko živi u svetu nije primenio, to nije tačno. Mi smo to dokazali i u načelnoj raspravi.
Nije Srbija prva koja je, da bi spasila državu od bankrota, tj. ova Vlada Republike Srbije, da bi spasila državu od bankrota morala da pribegne jednoj teškoj, bolnoj meri, koja se zove privremeno smanjivanje plata i penzija. Letonija je zamrzla penzije od 2009. do 2012. godine. Litvanija je smanjila plate od 20 do 30%. Broj zaposlenih u javnom sektoru je smanjen za 10%. Penzije su privremeno smanjene za 11%, PDV je povećan sa 18 na 21%. Portugalija je smanjila fond plata za 20%, povećala PDV sa 21 na 23%, a privremeno smanjila penzije za 12%.
Dakle, nije Srbija prva koja mora da primenjuje ove teške i bolne mere. To građani Srbije moraju da znaju. Ne postoji alternativa onome što nam Vlada Republike Srbije predlaže. Da postoji, pa Vlada bi ih sigurno predložila.
Srpska napredna stranka i ova Vlada Republike Srbije mislim da će ostati upamćeni u političkoj istoriji Srbije ako ni zbog čega drugog, onda iz sledećeg
razloga. Mi smo, članovi SNS su, mogu slobodno da kažem i neka mi niko to ne uzme za zlo, na neki način u političkom smislu najviše pogođeni merama Vlade Republike Srbije. U 70% opština i gradova u Srbiji na vlasti je SNS i ta ista SNS zbog Vlade Republike Srbije koju podržava ne može, sve i da hoće, da zapošljava u opštinu, u grad, u javna preduzeća svoje članove, kao što su radile stranke bivšeg režima. Ne možemo zato što nam zakon to ne dozvoljava.
Mi sami na sebi primenjujemo teške i bolne mere. Zato imamo pravo da tražimo od građana koji su nas podržali 2014. godine, u martu mesecu ove godine, da i oni podnesu jedan deo tereta.
Koliko će dugo da traje taj teret? Sada ću i to da vam kažem, zato što i tu obmanjujete građane. Odbor kojim predsedava moja uvažena koleginica dr Vesna Rakonjac, Odbor za rad, predložio je amandman na Predlog zakona koji se odnosi na privremeno smanjivanje penzija i Odbor ustavna pitanja i zakonodavstvo je pre 45 minuta prihvatio taj amandman, odnosno smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, da se iz tog Predloga zakona briše rečenica da će privremeno smanjivanje penzija da traje do decembra 2017. godine.
Dakle, i ranije ćemo da vratimo penzije na stari sistem, čim se ekonomske prilike u Srbiji poprave. Do te mere smo išli daleko, do te mere smo sami sebi postavili rok da moramo u najkraćem mogućem vremenskom periodu da vratimo građanima Srbije normalan život kojim ste im vi oduzeli ne SNS. Prema tome, nikakvih argumenata za ono što pričate nemate.
Pošto je ovde ministar unutrašnjih poslova, ja sam više puta govorio o tome da je u AP Vojvodini na delu bezočna pljačka građana Vojvodine, koja u kontinuitetu traje od 2000. do 2014. godine.

Izašli ste potpuno iz amandmana.

Završavam.
Gospodine Stefanoviću, kao boga vas molim, ušli ste u „Razvojnu banku Vojvodine“, svaka vam čast, uđite, molim vas, u Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Ja vam garantujem po rečima … Da li mi oduzimate reč?

Ne oduzimam, pokušavam samo da to povežete sa amandmanom.

Sve je ovo povezano sa amandmanom. Da nije bilo pljačke, gospođo Gojković, od 2000. do 2014. godine u Vojvodini, ne bi Vlada Srbije morala da preduzima ovako teške mere. Uzmite, molim vas, gospodine Stefanoviću, ugovore koje je Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine potpisivao od 2007. godine do dan danas. Pogledajte kakve provizije, kakvi namešteni tenderi, koliko para je otišlo u privatne džepove, koliko stanove su po Novom Sadu pokupovali ljudi koji vode Vojvodinu u kontinuitetu 14 godina. Gospodine Stefanoviću, 30 stanova ne može da se kupi od plate koja iznosi 100, 150, pa čak i 200.000 dinara. To može da se kupi od kriminala.
Skrećem vam pažnju na činjenicu, pored Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, imate još jednu prevaru građana koja se zove „Tesla banka“ u Zagrebu. Predsednik nadzornog odbora „Razvojne banke Vojvodine“ koja je davala kredite firmama koje su pljačkale građane u korist bivšeg režima je jedna gospođa koja je istovremeno i član nadzornog odbora „Tesla banke“. Neću da joj pominjem ime zato što je pitanju dama. Mislim da se još uvek nalazi u pritvoru i nije pristojno da joj pominjem ime, ali vi znate o kome se radi.
Dakle, molim vas, uđite u Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine i videćete na delu svo poštenje, svu borbu za prava radnika, seljaka, penzionera, svu borbu za evropske vrednosti stranaka bivšeg režima.
Videćete da je Fond za kapitalna ulaganja sve, samo ne to. Videćete da je Fond za kapitalna ulaganja autonomne pokrajine Vojvodine, evo, pošto je danas pominjan Martin Luter, Vuk Karadžić je preveo sa Nemačkog na srpski, njegov prevod Novog zaveta. Upotrebiću, dakle jedan novozavetni izraz, videćete da je Fond za kapitalna ulaganja razbojnička, odnosno hajdučka pećina.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, izvinjavam se, ne vi, Borislav Stefanović. Replika, je li tako?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Poslaniče, ne, stranka, pominjana je stranka.

Jeste imenom nekoliko puta i stranka, ali, pošto, ja sam Stefanović, a ministar je dr Stefanović, dakle mene je spominjao.