Hvala, poštovani predsedavajući.
Želim na početku da kažem da se zahvalim gospodinu Babiću koji je našoj poslaničkoj grupi u četvrtak ponudio da i mi potpišemo predloge prva dva zakona o kojima danas raspravljamo, Zakona o sudijama i Zakona o javnim tužiocima. Mi, na kraju, nismo se priključili ostalim kolegama poslanicima u potpisu, ne zato što imamo nešto protiv ovih rešenja, više smo tražili neka objašnjenja koja nismo mogli da dobijemo u tako kratkom roku koji nam je bio ostavljen za izjašnjavanje, a možda najviše zbog toga što su ovi zakoni ušli u proceduru po hitnom postupku.
Mislim da to nije ostavilo dovoljno vremena, ja hoću da podsetim kolege poslanike da je bio četvrtak a da smo mi u petak počeli raspravu o budžetu, juče smo raspravljali ovde do kasno u noć o amandmanima, tako da jednostavno nije bilo dovoljno vremena da napravimo konsultacije i da vidimo i sagledamo sve aspekte rešenja zakona koje danas raspravljamo.
Takođe, hoću da kažem da se ne slažemo ni sa besomučnim spajanjem tačaka dnevnog reda koje nemaju veze jedna sa drugom. Koliko je loša ta praksa, pokazuje da smo juče usvojili jedan zakon na kraju dana o kome reč jedna u Skupštini nije rečena od strane predlagača, od strane poslanika u ovom parlamentu. Mislim da je to loša prak-sa, bez obzira na to da li su zakoni mali ili veliki, tehničke izmene ili neke druge, da se usvajaju bez bilo kakve diskusije u parlamentu, to je loše. Da krenemo redom.
Apsolutno se slažemo sa potrebom da se izvrši usklađivanje Zakona o sudijama i da se ograničenje da se sudije sa 40 godina staža po sili zakona idu u penziju izbriše iz našeg zakona i smatramo da je to korisno za naš pravosudni sistem. Mi ćemo to rešenje podržati. Ponavljam, nije nam jasno šta je to što je hitnost kod donošenja ovog zakona? Sigurno članstvo u UN i u SE ne mogu da budu razlog za donošenje nekog zakona podhitno. Članovi smo UN kao Srbija od 2006. godine, a ako gledamo u istoriju mnogo dugo godina, od 2002. godine čini mi se da smo u Savetu Evrope i ne vidim kako to može da bude razlog?
Kada se ovakav zakon sa ovakvim obrazloženjem stavi pred poslanike, ja onako u nekom žargonu kažem – fali mu samo ime i prezime. Ovom zakonu fali ime i prezime. Znači, ime i prezime ljudi koji bi došli pod udar ovog zakona, ako ga mi ne izmenimo pod hitno. Ja bih zamolio predlagače da iskoriste svoje pravo i mogućnosti koje im daje Poslovnik i da nam do kraja godine daju izveštaj na koliko se tačno ljudi ova izmena odnosila, odnosno koliko bi ljudi do kraja godine, ukoliko ne promenimo zakon, po sili zakona moralo da ode u penziju, a sada neće otići? Da znamo tačno o kome se radi.
Ovo nije prvi put u ovom mandatu da Skupština usvaja zakone koji imaju ime i prezime. Usvojili smo krajem leta izmene i dopune Zakona o državnoj upravi, samo da bi jedan čovek mogao da, pored svoje funkcije i posla u visokoškolskoj obrazovnoj ustanovi, ostane i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Mislim da je jako loše ako ova Skupština donosi zakone koji imaju ime i prezime, koji se ne odnose na sve, nego se zbog hitnosti ili nečeg drugog donose samo radi jedne osobe. Smatramo da je to loša praksa. Moguće je da nisam u pravu i zato vas pozivam da nam omogućite do kraja godine da vidimo o kojem tačno broju sudija se radi i da me razuverite da ovo nije zakon pisan za neku osobu. Ne znam kako se zove, ali mi tako izgleda kada čitam obrazloženje za donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Slično je i kod Zakona o javnom tužilaštvu. Slažemo se sa izmenom i sa usklađivanjem koje predviđa da se obriše rok od 40 godina radnog staža kao osnova za penzionisanje, ali želimo da skrenemo pažnju ovom prilikom da se ovde briše ceo član 89, koji, kako kaže predlagač je obrisan iz Zakona o sudijama u nekom ranijem trenutku. Sadašnji član 89. je davao mogućnost da se javnom tužiocu ili zameniku javnom tužioca produži radni vek za još dve godine, kako bi završio posao na određenim predmetima, ukoliko takav predmet donese Državno veće tužilaca.
To više neće biti slučaj. Znači, sada ako imamo nekog tužioca koji radi na nekim važnim predmetima, a napuni 65 godina života, on će morati da ode u penziju, bez obzira da li radi na nekom važnom predmetu. To samo konstatujemo kao činjenicu, ništa više od toga.
Poslednja izmena u ovom Zakonu o javnom tužilaštvu je izmena koja govori da se tužilački pripravnik, koji na pravosudnom ispitu bude ocenjen – položio sa odlikom, prima u radni odnos na neodređeno vreme, a ne kao što je do sada stajalo da ima prednost. Imali smo neke dileme i uspeli smo u nekom kratkom roku, tu nam je isto kolega Babić pomogao, da se konsultujemo da takva rešenja postoje i kod sudskih pripravnika i nije neki presedan koji bi se sada napravio, ali smo ipak tu dali jedan amandman koji govori o tome da se ovo odnosi na tužilačke pripravnike koji ceo svoj pripravnički staž odrade u tužilaštvu. Znate da pripravnički staž može da se odradi ili u advokaturi ili u sudstvu, radom u upravi ili čak radom u javnim preduzećima ili u preduzećima uopšte. Smatramo da se ova mogućnost da se nagrade oni najbolji, tu se slažemo, koji polože ispit sa odlikom, ipak odnosi samo na one koji ceo pripravnički staž odrade u tužilaštvu. To je naš amandman i na osnovu njega ćemo se, prihvatanje ili ne, opredeliti za glasanje ovog zakona.
Poslednji zakon, koji nema nikakve veze sa prethodna dva, je Zakon o izmeni Zakona o legalizaciji objekata. On jeste, naravno, vrlo jednostavan, produžava jedan rok koji ističe 1. novembra za još šest meseci, koji bi trebao da omogući građanima koji su podneli zahtev za legalizaciju, a nisu uspeli svu dokumentaciju za sada da obezbede, da im se da još šest meseci da to učine. Onda se u raspravi, ne znam kako, došlo sada na upiranje prstom ko je kriv za broj nelegalnih objekata u Srbiji. Govori se ovde o jednom roku koji je praktično ova ista vladajuća većina usvojila pre godinu dana i tada nije dobro sagledala rok, da godinu dana nije dovoljno. Možemo mi sada međusobno da se optužujemo ko je za to više kriv, ali vi ste odredili ovaj rok i mislim da treba da budete spremni da prihvatite kritiku za to što ste tada pogrešili i rok niste dobro odredili i što sada tražite da se taj rok produži za još šest meseci.
Mi možemo da se složimo sa onim što je vrlo često argument kolega – a šta ako se ovo ne usvoji? Da, šta bi se desilo ako se ovo ne usvoji? Možda je to i jedini argument zbog koga ćemo mi podržati ovaj zakon, jer ako se ovo predloženo zakonsko rešenje ne bi usvojilo, veliki broj građana koji nisu stigli da prikupe dokumentaciju bi bio u problemu. Smatramo da građani imaju dovoljno problema i da država treba da uradi sve da im olakša, a ne da im oteža i sa te strane ćemo podržati izmenu ovog zakona, zato što treba građanima pomoći. Priču o tome ko je kriv dajte da vodimo kada dođe neki ministar, kada budemo imali više vremena da se pripremimo, više podataka. To je možda najneobičnija stvar kod svih ovih zakona, što dolaze kao predlog poslanika, a nema ministara ovde. Ministar koji je pre godinu dana, gospodin Ilić, ovaj zakon obrazlagao nije više zadužen za tu oblast. Neko drugi je ministar, pa bi opet možda mogao da prebacuje na neki bivši režim krivicu.
S druge strane, ministar pravosuđa, koji je potpisao ove dve inicijative, mogao je i da se pojavi ovde i da predloži to kroz Vladu i da onda govorimo o stanju u pravosuđu i da vidimo možda zašto je pravosuđe blokirano već više od mesec, skoro mesec i po dana i zašto nema rešenja i dogovora sa advokatima. Ali, verovatno je to bila i namera, da se ovako ovi zakoni stave u proceduru, bez Vlade, bez ministra ovde, da bi se izbegla ta vrsta rasprave. Mi možemo raspravu, naravno, da izbegavamo ovde, možemo da je ukidamo u medijima, da se ni o čemu ništa ne govori i da se čuje samo jedna strana, jedna istina, ali život ide nekim svojim putem. Stigne do ljudi glas da možda nije baš sve onako kako oni mogu da vide u medijima, da nije baš sve onako kako im pričaju predstavnici Vlade, predstavnici vladajuće većine, da ima i neko drugačije mišljenje, da je možda i neko drugi kriv za njihove probleme, a ne samo bivši režim do 2012. godine. Danas je, evo, kraj 2014. godine, pa valjda je neko za nešto bio odgovoran u ovoj zemlji u prethodne dve godine, za ono što nije dobro urađeno. Kao što se svako hvali onim što je dobro urađeno, mislim da nam elementarna pristojnost nalaže da prihvatimo kritiku na ono što nije dobro urađeno u tom periodu i da iz te kritike nešto izvučemo i da u narednom periodu budemo bolji.
Iskreno se nadam i, bez obzira na konstruktivnost kod predlaganja ovog zakona, a još jednom ponavljam da nam je bilo ponuđeno da to podržimo i mi, mislim da ne treba kod ovakvih izmena zakona isključivati Vladu, ne treba isključivati ministre. Neka oni dođu i neka predlože iste ovakve zakone sa dva ili tri člana i daju nam mogućnost da govorimo o situaciji i o stanju u određenoj oblasti na koju se zakon donosi, jer ovako smo danas, čini mi se, uskraćeni za kvalitetnu diskusiju, ali to je stvar ovog parlamenta, načina na koji radimo prethodnih šest meseci, koji po nama nije dobar i koji ne daje odgovore na probleme građana sa kojima se oni danas suočavaju. Hvala.