Poslaniče, neću više dozvoljavati da izgovarate da je neko u ostavci ako nije.
Mi se stalno obraćamo javnosti, 24 sata i odgovorno stojimo iza reči koje izgovaramo, ali vi izgovarate neistinu. Ja sam tolerisala punih sedam dana od kako je to počelo.

Dakle, smatram da je povređen član 106. Poslovnika Narodne skupštine u kojem u stavu 1. piše da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Ja vas molim, gospodin Ristićević, koji je malopre govorio a i pre toga je govorio, on dva puta u toku svog govora nije govorio o onome što je tačka dnevnog reda i veći deo vremena u svom govoru posvetio je nečemu što nema veze sa našom raspravom o javnom beležništvu i o prometu nepokrenosti i ovim predlozima zakona.
Prvo je govorio o Zaštitniku građana, koji jeste dao svoje mišljenje, ali je on koristio vreme da kritikuje Zaštitnika građana što nije bila tema, a potom se ovde pojavio sa nekim fotografijama za koje smo zaključili takođe da se ne tiču našeg dnevnog reda, dakle rasprave o izmenama Zakona o javnom beležništvu i izmenama Zakona o prometu nepokretnosti.
Postoje druga mesta, poštovana predsednice Narodne skupštine, gde svaki narodni poslanik može da prikaže, predstavi ili pokaže bilo kakve fotografije, pa da se onda govori o tim fotografijama, ali naša skupštinska sala ovde treba da služi za jednu, kao što je i ministar rekao, primerenu, preciznu, jasnu i proverljivu raspravu o našim predlozima zakona, poštovana predsednice Narodne skupštine.

Hvala.
Član 106. nije povređen jer u ovom drugom delu je u pitanju bila replika, koliko ja znam, a fotografije su predate. Neću reći šta ima na fotografijama i sa kog je to sajta skinuto, da ne bi prejudicirala istragu.
Molim da usvojite sugestiju prethodnog govornika, poslaniče Rističević, pa sutra ponovite to i pitanje uputite nekom nadležnom ministarstvu. Ministru pravde vraćam fotografije.
Hoćete da glasate za povredu Poslovnika?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Prekršen je Poslovnik gospođo predsednice, član 107. i to u dva navrata.
Jednom kada je kolega Živković nazvao gospodina Marijana Rističevića dva puta kolegu, kolegu kao poslanika i kolegu kao zemljoradnika, poljoprivrednika sa rečju – to. Na taj način se omalovažava i narodni poslanik gospodin Rističević, omalovažava se i Narodna skupština.
Molio bih da taj deo stenograma se podeli svim narodnim poslanicima i svim ljudima, novinarima u holu Narodne skupštine da vide sa čime se mi ovde suočavamo i sa kakvom vrstom uličarskog žargona.
Sa druge strane, ovaj Poslovnik se zloupotrebljava. Kada je gospodin Marijan Rističević govorio i kada je držao ove slike koje je doneo i uputio ministru pravde, gospodinu Selakoviću, naravno da to ima veze sa ovim zakonom.
On je uputio ove slike i fotografije predstavnicima Vlade na solemnizaciju da se utvrdi činjenično stanje. Vidite da su nam potrebni notari, vidite da nam je potrebno utvrđivanje istine, vidite da je potrebna solemnizacija, vidite da je potrebno da se utvrdi zašto su deca korišćena na tim slikama u političke svrhe i ko se pojavio iz bivše JSO i šta su radili ministri, ne u Kuli, što nisu došli u Inđiju? Nisu došli u Inđiju zato što u Inđiji nije bio JSO, ali nemojte da nešto što je gospodin Rističević dao, izneo i upotrebio za solemnizaciju, za utvrđivanje svih činjenica, da se o tome govori kao o kršenju poslovnika, jer gospodin Rističević se ponaša i radi u skladu sa Poslovnikom o radu.

Zahvaljujem.
Molim službe da prihvate sugestiju, da se podeli svim poslanicima, svih 250 poslanika, deo stenograma u kome se poslanik Živković obraća Marijanu Rističeviću dok je predavao izvesne fotografije ministru pravde.
Da li želite da glasamo o povredi Poslovnika? (Ne.)
Zahvaljujem.
Vraćamo se na temu.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.
Neka se pripremi narodni poslanik Marko Atlagić.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, za mene je današnji dnevni red najpre bio dobra vest zbog toga što je očigledno da je predloženim izmenama Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti Vlada RS priznala grešku koju je napravila krajem avgusta ove godine i predložila ispravku te svoje greške, što je svakako dobra stvar, pogotovu kada bez velikog pritiska se ta greška i ispravi.
Međutim, loša vest koja prati ovu dobru vest je upravo to da priznanje Vlade RS o učinjenoj greški nije kompletno. Nije potpuno. Reč je o jednoj deklarativnoj izmeni koja ponovo u prvi plan stavlja zaštitu interesa javnih beležnika i to pre svega finansijskih interesa javnih beležnika, a mnogo manje njihovih profesionalnih interesa i ponovo se nije mnogo vodilo računa o tome da li su predlozi u skladu sa Ustavom i pravnim poretkom i ponovo se nije vodilo računa o zaštiti interesa građana, niti o zaštiti interesa advokata i sudova.
Ja ću krenuti redom. Od 1. septembra ove godine počela je sa radom javnobeležnička služba sa ekskluzivnim pravom javnih beležnika da samo oni i niko drugi, ni sami građani, ni sudovi, ni advokati mogu u formi javnobeležničkog zapisa da izrađuju ugovor o prometu nepokretnosti. Uzalud su najstručniji ljudi u ovoj zemlji, vrhunski pravnici, kao što je prof. Vesna Rakić Vodinelić, bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević i mnogi drugi, zatim Društvo sudija Srbije, zatim sve advokatske komore upozoravale da je u suprotnosti sa Ustavom i pravnim poretkom, da samo javni beležnici mogu izrađivati i overavati ugovor o prometu nepokretnosti. Vlada RS i vladajuća poslanička većina u ovoj skupštini su izglasale takav predloženi tekst zakona koji daje ekskluzivno pravo javnim beležnicima da izrađuju i overavaju ugovore o prometu nepokretnosti.
To je dovelo do potpunog kolapsa u pravnom sistemu države, a ja ću se osvrnuti na ono što se i mene kao advokata lično tiče i sa čime sam direktno upoznata. Dakle, svi advokati su u znak protesta zbog donošenja takvih propisa obustavili rad i ministar pravde umesto da odmah započne razgovore sa ovlašćenim predstavnicima advokatskih komora, on je najpre pokušao da na sednici Vlade donese odluku kojom se stavlja van snage uputstvo koje Vlada nije ni donela, pa nije ni mogla staviti van snage. Da ne polemišem o javnim ovlašćenjima koja u tom segmentu uopšte nisu preneta na advokatsku komoru, te Vlada RS uopšte nema ni pravog nadzora nad tim delom rada komore. Onda kada to nije dalo očekivani rezultat. Bile su u medijima prisutne pretnje krivičnim gonjenjem zbog nečega što je kvalifikovano kao ometanje pravde. Bilo je pokušaja lične diskreditacije mnogih kolega advokata i pokušalo se na sve načine narušiti jedinstvo koje je postignuto u advokatskoj komori.
Zaista moram da odam priznanje da ste uspeli nešto što ni Broz kao što ste se u prethodnom delu rasprave pozvali na njega. Dakle, to ni Broz nije uspeo, da okupite i jednom jedinstvu i advokate koji su krivičari i advokate koji su parničari i advokate koji imaju višedecenijsko radno iskustvo i one koji su početnici i advokate iz svih mogućih stranaka i nestranačke ličnosti. Dakle, u tome ste zaista uspeli.
Advokati žive od advokature. Kada advokati obustave svoj rad, znači ne rade. Kada ne rade oni ne zarađuju, i velika muka ih je naterala da obustave svoj rad. Niko bez velikog i krupnog razloga neće obustaviti svoj rad i sam sebe lišiti mogućnosti da zaradi. Složićemo se da su razlozi za tako nešto krupni i ozbiljni i upravo to se desilo.
Jako poštujem to što ste u prethodnim danima učinili napor da sa predstavnicima advokatske komore pronađete neko opšte prihvatljivo rešenje, ali mi se čini da smo izgubili dragoceno vreme. Čini mi se da je do toga trebalo da dođe odmah i čini mi se ipak, kada sam videla predložene izmene da je to zapravo učinjeno stvaranje pokrića radi za ovakve izmene zakona.
Dakle, predloženim izmenama se potpuno zanemaruje pravo građana da u sferi privatnog prava samostalno odlučuju, kao i da odlučuju o tome da li će i od koga tražiti pravnu pomoć. Ne poštuje se predloženim izmenama ni advokatura kao samostalna i nezavisna služba, koja po važećem Ustavu pruža pravnu pomoć, a to pružanje pravne pomoći između svega ostalog obuhvata i pravo sastavljanja, odnosno izrade pravnih poslova.
Ono što mene posebno zabrinjava ovde jeste da se ne poštuje ni Ustavom propisano načelo nezavisnosti sudske vlasti i to naročito u odnosu na izvršnu vlast, jer sada izvršna vlast razvlašćuje sudsku i svo svoje poverenje poklanja javnoj beležničkoj službi koja je u povoju, koja je počela sa radom tek 1. septembra ove godine. Nije još dovoljno porasla, niti se osamostalila, i ne sad samo da se u pogledu nadležnosti sudova sudovi razvlašćuju, nego ono što može da bude još mnogo značajnije, a to je da se razvlašćuju u finansijskom smislu. To što je sada predloženo da 30% od ukupno naplaćenih prihoda beležnici su dužni da uplate na račun javnih prihoda, ja prvo ne znam odakle procenat od 30%, zašto ne 50, zašto ne 45, zašto ne 20? Druga stvar koja meni izaziva dilemu, koja je vrsta nameta sada za javne beležnike ovih 30%? Da li je to neki novi porez? Da li je to neka nova taksa? Šta zapravo za javne beležnike predstavlja ovih 30%?
Ja ni u jednoj knjizi, a imam ih zaista dosta koje se tiču stručne literature, pa čak ni u Priručniku za polaganje pravosudnog ispita koji imam, nisam uspela da pronađem, gledajući kroz istorijski aspekt, ni kroz uporedno pravni, šta je interes države da se meša u privatne poslove koji spadaju u domen obligacionog prava, dakle, u privatno pravo, i zbog čega insistiranje na javnim ispravama.
Uzgred, kada već govorim o javnim ispravama moram da ispravim neke kolege koji očigledno mešaju javnu ispravu sa javnom izvršnom ispravom, jer svaka javna isprava ne mora da bude automatski i izvršna, a drugo, kada imate izvršnu ispravu, ministre, onda ne idete u policiju sa izvršnom ispravom, nego se obraćate sudu radi pokretanja postupka prinudnog izvršenja ili se obraćate izvršitelju, ali policiji svakako ne.
Dakle, mislim da je potpuno nepotrebno mešanje države u ono što se zove privatno pravo građana. Javnim beležnicima se daju neke super moći da procenjuju šta je u interesu vlasnika nepokretnosti, šta je njegova prava volja, da li je cena koju je ostvario realna tržišna ili nije, itd. i ja zaista ne razumem šta je u tome javni interes.
Vi ste rekli da je javni interes, evo, ja sam zapisala, to što je u nekom prethodnom periodu u porastu višestruka prodaja iste nepokretnosti. Dakle, situacija kada isti prodavac istu nepokretnost prodaje različitim licima. Ali,
molim vas, pa to nije problem izrade i overe ugovora, nego problem evidencije ugovora. Time što ćete uvesti javnobeležničku overu nećete povećati stepen pravne sigurnosti. Naročito vam to kažem zbog toga što, sticajem okolnosti, imam ovde kod sebe jedan primerak javnobeležničkog zapisa, ali su masovno svi zapisi sa istovetnom sadržinom, gde javni beležnik kaže da stranke koje su učesnici postupka odgovaraju, dakle, ne javni beležnik, nego učesnici postupka odgovaraju za tačnost dostavljene dokumentacije, bez obaveze javnog beležnika da lično provera dostavljene priloge. Sada mi kažite da ovo garantuje pravnu sigurnost. Ne, ovo samo garantuje da će javni beležnik papreno naplatiti svoju uslugu izrade zapisa, odnosno overe ugovora, a da pri tom neće učiniti ni minimum napora da dokumentaciju, koju su mu stranke dostavile, zaista i proveri u katastrima.
Što se mene tiče, kao nekoga ko je poslanik iz opozicije, vi ste za mene odličan ministar, jer ovim što radite praktično mislim da potcenjujete nivo pravne pismenosti i građana i struke, a struka i građani to dobro pamte. Kao što su zapamtili o slučaju reizbora sudija, bojim se da će dobro zapamtiti i kod izbora javnih beležnika. Ali, kao koleginica vaša, ja vas zaista pozivam i apelujem da učinite još jedan napor i da zajedno sa, ne samo advokatima, nego ljudima koji su čitav život posvećeni materiji koja je predmet ovih predloženih izmena, da pronađete rešenje koje će zaista doprineti onome što svi želimo, a to jeste pravna sigurnost i pojednostavljeni pravni promet, pre svega nepokretnosti.
Zbog toga predlažem da se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju kao i do sada, dakle u pisanoj formi, koje će javni beležnici ili samo legalizovati ili solemnizovati. Dakle, ili će overavati samo potpise, ili će, ukoliko stranke-učesnici postupka imaju neki interes da tu privatnu ispravu učine javnom, i solemnizovati, proveriti njihovu sadržinu, da ne uslovljavate zaključivanje ugovora o prometu nepokretnosti izradom javnobeležničkih zapisa, da se prilikom solemnizacije ne prekucava tekst koji su stranke donele javnom beležniku na overu, već da se uz taj tekst priloži i poseban javnobeležnički akt koji bi bio sastavni deo tog pravnog posla i tako biste zaista onda suštinski omogućili i građanima i advokatima da sami izrađuju ugovore. Ovako ostajemo na nivou pukih deklaracija koje u praksi neće imati nikakvu primenu.
Takođe, smatram i opet apelujem na vas da amandmane koje smo predali pažljivo razmotrite i da izađete maksimalno u susret građanima, a ne malom broju ljudi, toliko malom da čak ni svoju komoru nisu bili u stanju da osnuju u skladu sa zakonom koji je ova Skupština donela. Hvala.

Reč  ima narodni poslanik Marko Atlagić, a neka se pripremi Vladimir Pavićević.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su veoma bitna dva predloga zakona.
Da je notarska služba veoma važna za pravni poredak zemlje i građana Republike Srbije govori i podatak da se ona upotrebljavala na ovim našim prostorima još u 12. veku. U Dubrovniku već u 12. veku postoji notarska služba, a Srpska notarska kancelarija formirana je u 13. veku u Dubrovniku, koja je izdavala i pisala dokumente sa ćirilskim pismom na srpskom, odnosno staroslovenskom jeziku.
Spomenuću samo jednu povelju od 1254. godine, pisanu ćirilskim slovima, kojom se dubrovačka vlastela, dubrovački knez i čitava komuna zaklinju na mir i prijateljstvo sa srpskim kraljem Stefanom Urošem.
Isto tako, dame i gospodo narodni poslanici, u Kotoru u 15. veku spominje se Srpska kancelarija, koja je izdavala povelje sa ćirilskim pismom. Ovo je dokaz da je notarska služba starija od 80 godina, kako su prethodnici iznosili, a srpski notari u Raškoj u srpskim poveljama datiraju još iz 14. veka kao javni notarijat.
Poštovane dame i gospodo, gospodine ministre, dobro je, da ne kažem odlično je, što je zaživeo institut javnog beležnika iliti notara, koji je trebao zaživeti u prethodnom periodu bivšeg režima, a nije. Odlično je što je preko 90 advokata položilo javnobeležnički ispit, iako je to trebalo za vreme bivšeg režima, a nije.
Dobro je, gospodine ministre, što je formirana Javnobeležnička komora, iako je to trebalo za vreme bivšeg režima, a nije. Odlično je što se uvođenjem notara osigurava pravna sigurnost u prometu nepokretnosti za građane Republike Srbije, i to je ono što je najvažnije. To će građani Srbije i te kako pozdraviti.
Proces uvođenja javnih beležnika iliti notara u srpsko pravosuđe pokrenut je sa ciljem rasterećivanja rada sudova koji će posle uvođenja ove profesije moći da se fokusiraju na suđenje, što je već i u toku. Notarijat ima za cilj da uspostavi pravnu sigurnost za građane, posebno u prometu nekretnina, da skrati trajanje postupaka koji su sada u nadležnosti suda i da državi olakša naplatu poreza, što se i čini. Inače, Republika Srbija kasni za Evropom i uvođenjem notara, ali i za okruženjem, jer sve okolne zemlje već duži niz godina imaju notarski sistem koji besprekorno funkcioniše, a prethodni režim ga zaista nije uveo, što im služi na čast.
Proces uspostavljanja notarske službe usporen je 2012. godine, kada je na prvom javnobeležničkom ispitu od 303 kandidata prošlo svega 23. Situacija je donekle poboljšana u naredna dva roka, kada je položilo još 69 notara, što ukupno iznosi 92, što se približilo cifri od 100 potrebnih za formiranje komore koja je u međuvremenu i formirana zahvaljujući vama, gospodine ministre.
Gledano u celini, notari će povećati efikasnost pravosuđa, a pravna sigurnost stranaka će se podići na viši nivo. Oni će svojom imovinom garantovati sadržaj dokumenta, a kod zaključivanja pravnog čina notar zastupa sve stranke, a ne kao advokati do sada samo jednu, i biće nepristrasni poverenik, staraće se da sve strane budu zadovoljne.
Poštovane dame i gospodo, za građane Republike Srbije notari znače da će se skratiti rokovi za rešavanje mnogih pitanja koji se sada rešavaju isključivo u sudovima, poput ostavinskih rasprava, ali i veća pravna sigurnost kada je reč o prodaji nekretnina itd. Notarijat donosi i veliku pogodnost građanima time što će sami sačinjavati ugovore poput punomoćja, ugovore o izdavanju i prodaji stanova, uz obavezu da upozore bilo koju stranu u slučaju da postoji opasnost da će biti oštećeni. Notari će imati odgovornost i za sadržaj ugovora, a ne samo za formalnu stranu ugovora.
Uspostavljanje notarskog sistema je proces reforme pravosudnog sistema koji je jedan od temeljnih stubova sprovođenja reforme srpskog društva, što ide u prilog modernizaciji Srbije, za koju se zalaže Vlada Republike Srbije, na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, potpomognuti od predsednika države Tomislava Nikolića, a za to su se opredelili i građani Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo, smatram da štrajk advokata zbog paušalnog oporezivanja i tobože oduzimanja posla koji se daje notarima, nije pravi razlog. To je moje lično mišljenje.
Pravi razlog je sprega pojedinih tajkuna i pojedinih politikanata, a među njima ima čak i bivših predsednika vlada, da blokiraju pravosuđe, jer je nekome cilj da se pojedini tajkuni ne osude i da se destabilizuje čitava država. Ko vodi Advokatsku komoru Srbije? Čovek koji je 1999. godine hapšen zbog primanja mita, a danas je jedan od branilaca u procesu Mišković, itd.
Verovatno štrajk advokata po meni finansiraju i pojedine osobe koje se vezuju…

Poslaniče, molim vas o zakonu.

Dabome, govorim o štrajku advokatu koji je neposredni povod, o Zakonu o notarima.