Hvala, uvažena gospođo predsedniče.
Da, gospođo predsedniče može da se kaže i tako je jezički vrlo ispravno.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljeno mi je jedno pitanje na koje moram da odgovorim - da li sam video nekada da se ovako neko politički mrzi? Poznajem dugo kolegu Martinovića i ne da mu je poslednja misao bila da poziva na nečiji linč, nego čovek nema ni trunčicu takve pojave u svome ponašanju. Poznat je kao jedan od najboljih govornika u ovoj Skupštini.
Ali, moram da kažem nešto drugo na osnovu onoga što se dešavalo prethodnih meseci, kada su veliki zaštitnici ljudskih prava ćutali kada gledaju da se namešta incident sina predsednika Vlade na nekom splavu u Beogradu, pa se ne javljaju. Odjednom tada niko da zakritikuje policiju. Pa kad je cela Srbija sa užasavanjem gledala kako se njegov rođeni brat mučki prebija i nad njim vrši tortura i o tome ćuti. Ne, to nije nikakva politička mržnja. Ne, samo nije isto kada dobije batine moj brat i kada dobije batine brat nekog političkog neistomišljenika i kada to radi policija, Žandarmerija ili ko već. Ne, to su, znate, državni funkcioneri, to nisu ljudi koji imaju ljudska prava. Ne, to su ljudi po kojima možete i da udarate i da pljujete i da napadate i da radite šta hoćete, pa kad mu onda još pošaljete i organizujete, ne vi, nego neko to učini, vesnika smrti pokojnom predsedniku Vlade Zoranu Đinđiću, a Nikola Sandulović je bio vesnik smrti pokojnom Zoranu Đinđiću…

Ministre, dobili ste repliku dve minute i 14 sekundi.

… onda to može. E, pa ne može. Završavam. Ako ste mislili da ćemo mi skrštenih ruku gledati kako nam prebijate članove porodica, kako nam šaljete vesnike smrti onih koji su to učinili, ako su to mislili, pa neka im ne pada na pamet da nas gledaju da ustuknemo pred njima i da se ne upustimo u borbu.

Zahvaljujem.
Repliku ima dr Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću tužiti gospodina Stefanovića, jer ja nemam taj običaj, ja političke borbe vodim političkim sredstvima, iako sve ono što je rekao na moj račun nije tačno. Ali, ja se čudim gospodinu Živkoviću što do sada nije podneo ostavku.
Evo ga rešenje Privrednog suda u Beogradu – obustavlja se privredno kazneni postupak protiv okrivljenih „Asumakum d.o.o.“ iz Beograda, ulica Studentska br. 15, kao pravnog lica i Vučić Andreja iz Beograda, ulica Krunska br. 47, kao odgovornost lica, zbog privrednih prestupa iz člana 68. stav 1. tačka 12) i 1) iz stava 2. Zakona o računovodstvu i reviziji.
Što, gospodine Živkoviću, ne podnesete ostavku, a obećali ste? Vi ste moralan čovek. Evo vam službena beleška – Ministarstvo finansija, poreska uprava, 9. februar 2011. godine, bivši režim na vlasti. Šta piše u službenoj belešci? Daljom proverom izvršeno je upoređivanje fotokopija lične karte Andreja Vučića koja je dobijena od „Findomestik banke“ sa ličnom kartom koju je Andrej Vučić stavio na uvid inspektoru poreske policije i utvrđeno je 2011. godine, za vreme bivšeg režima, da fotografija lica sa fotokopije lične karte ne odgovara liku Andreja Vučića, da je u fotokopiji lične karte kao serijski broj naveden SR16252141, a datum izdavanja je 15. februar 2007. godine, dok je Andrej Vučić stavio na uvid inspektoru poreske policije ličnu kartu sa serijskim brojem potpuno drugačijim i datumom izdavanja iste 7. mart 2007. godine, da u fotokopiji lične karte nije upisana promena prebivališta, dok je u ličnoj karti Andreja Vučića upisana promena prebivališta na adresu Novi Beograd, Antifašističke borbe br. 17/34.
Što ne podnesete ostavku, gospodine Živkoviću? Poreska uprava bivšeg režima je dokazala da niste u pravu. Ovde ste javno pozvali predsednika Vlade da podnese ostavku, ili on ili vi, ako se dokaže da niste u pravu. Što ne podnesete ostavku? Evo vam dokaz.

Vreme. Zahvaljujem.
Zoran Živković želi da odgovori na pitanje ili…?
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Vama je odgovoreno na vašu repliku.
(Zoran Živković, s mesta: Nećete da mi date? To je nastavak…)
Da, diktatorskog režima. Baš mi se sviđa taj diktatorski…
(Zoran Živković, s mesta: Ja tražim pravo na repliku.)
I mora da vam se da, inače ćete me išamarati, ili šta?
(Zoran Živković, s mesta: Kao i obično.)
Kao i obično? Evo, izvolite. Hoću da pokažem kako izgleda na delu nasilje nad predsedavajućem. Izvolite.

Vaš posao je da vodite sednicu Skupštine, a ne da dokazujete bilo šta. Ja vas nikad nisam ni na koji način ni povredio, niti uvredio, ugrozio…

Nemojte meni replicirati, hteli ste da odgovorite prethodnom govorniku.

…, a vi ste meni replicirali.

Ja ne repliciram, nego odlučujem o tome da li ću dati ili neću dati repliku.