Poštovani ministre, uvaženi saradnici gospodina ministra, cenjeni potpredsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, kad imamo u parlamentu priču, debatu o zakonima iz oblasti zdravlja građani vrlo pomno prate šta i na koji način donosimo odluke i šta tom prilikom govorimo kao argumentaciju. Moram reći da je jučerašnja sednica Odbora za zdravlje i porodicu zapravo oslikala na pravi način ozbiljan značaj pristupa donošenju ovako značajnih zakona koje danas imamo na dnevnom redu.
Po prvi put od kada sam u ovom sazivu u Odboru za zdravlje mi smo jednoglasno ocenili da je predložena zakonska materija izuzetno potrebna Srbiji da uredi zdravstveni sistem, da primenom savremenih tehnologija olakšamo pre svega korišćenje zdravstvenih usluga našim pacijentima i da, naravno, pojednostavimo, a uozbiljimo rad svih onih koji rade u zdravstvenom sistemu, u kome radi preko 120.000 naših sugrađana.
Pitanje na koga se odnosi Zakon o zdravstvenoj o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva je zapravo pitanje koje pojašnjava koji su to subjekti u ovoj zemlji koji se bave zdravstvenom delatnošću. To su pre svega sve zdravstvene ustanove iz mreže zdravstvenih ustanova, to je privatna praksa i to su i sve one institucije i subjekti koji se bave zdravstvenom delatnošću,a zapravo ne pripadaju zdravstvenom sistemu. Dakle, to su ta druga pravna lica koja se bave zdravstvenom delatnošću u institucijama socijalnog tipa, u pritvorskim jedinicama, svuda gde postoje ambulante, svuda gde se obavlja bilo koja zdravstvena preventivna dijagnostička, terapijska ili rehabilitaciona procedura.
U tom smislu, zakon je iznedren kao posledica ne samo neadekvatnog, zbog proteklog vremena rešavanja na zakonodavnom planu ovog pitanja, preko tri decenije, dakle, stari zakon je bio nešto što je na jedna način u jednom momentu adekvatno regulisao ova pitanja. Ovo je zakon gde je zub vremena prosto iziskivao da ga moramo doneti, ali s druge strane, činjenica je da razvoj novih medicinskih sadržaja, u pogledu onoga što se događa našim građanima, svima nama, razvoj novih oboljenja sa jedne strane, ali i novih tehnologija i informacionih postupaka je iziskivao jedan novi jedinstven sistem koji će na vrlo kvalitetan način povezati vrlo značajne institucije koje se na republičkom nivou bave zdravstvenom delatnošću.
Ono što jeste možda jedna od najbitnijih komponenti, to je da su sva načela, osnovna načela koja su sadržana u ovom zakonu i obaveznosti, i srazmernosti i svrsishodnosti i uređivanja, prikupljanja i obrade podataka, kvaliteta podataka kao i racionalno korišćenje raspoloživih resursa, ključ da se na ekonomičniji, jednostavniji način, a uz pomoć evidentiranja svega onoga što mi zovemo bazom podataka za svakog ko na bilo koji način ima kontakt sa zdravstvom, pojednostavi na državnom nivou, na lokalnim nivoima, pružanje zdravstvene zaštite i zdravstvene usluge.
Zdravstvena dokumentacija i evidencija se vodi upisivanjem podataka na osnovu ovog zakona u zdravstvenu dokumentaciju i pomoćna sredstva za vođenje evidencije, a iz osnovne zdravstvene dokumentacije i evidencije pomoćnih sredstava za vođenje evidencije izrađuju se individualni i zbirni izveštaji.
Šta to praktično znači? To znači da svaka ustanova, svaka jedinica u privatnoj praksi, svako ko se bavi zdravstvenom delatnošću na osnovu evidencija i dokumentacije medicinske, mora da sačini i pojedinačne i zbirne izveštaje i da dostavi do sada na žalost, uspavanim institucijama za javno zdravlje koje se već dosta dugo ne bave onim poslovima za koja su osnovana od države, i da one na osnovu dobijenih izveštaja sačine programe za sve one segmente koji čine zdravstveni sistem. I za prostor, i za opremu, i za kadrove, i za sanitetski materijal, i za lekove i za informacione tehnologije koje treba da se primene da to predlože Ministarstvu, da Ministarstvo, naravno i ministar svoje predloge u vezi sa svim tim predlozima na Vladi razmatraju i da država zapravo stane na osnovu dobre evidencije i baze podataka iza određenih programa koji će unaprediti zdravstvenu zaštitu.
Gde je ovde onda RFZO? Vrlo bitna karika. On treba da finansira zdravstvenu politiku koju donosi Vlada, i zbog toga izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju i donošenje ovog zakona su danas zapravo vrlo komplementarni. Za Upravni odbor Fonda je više nego važno da tu sede predstavnici onih koji izdvajaju sredstva za Fond. A mi, zapravo, u tom smanjenom operativnom broju od sedmoro, do sad ih je bilo 21 član Upravnog odbora, zaista neprimeren broj, složićemo se, među njih sedmoro, pored četvoro predstavnika države koje će predlagati ministar, imaćemo predstavnika poljoprivrednog osiguranika, predstavnika onih koji su uposleni i žive od svog rada, u radnom su odnosu, predstavnike penzionera. Tako kvalitetan sastav Upravnog odbora zapravo odražava strukturu onih koji treba da se pitaju kako će se novac distribuirati da bi se realizovala zdravstvena politika koju donosi ministar i Vlada RS.
Radi se o zakonu koji će naizgled rešiti formu i sadržinu dokumenta i evidencije. Ali o zakonu koji će i te kako dati mogućnost 23 institucija javnog zdravlja, a to su instituti za zaštitu zdravlja Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad i još 19 zavoda koji su distribuirani uglavnom po okruzima, daće mogućnost da oni u skladu i sa realnom situacijom u zdravstvu i sa naravno, proklamovanim stavovima i dokumentovanim stavovima preveniranja valjanog, ranog dijagnostifikovanja, lečenja, rehabilitovanja itd, a u skladu sa finansijskim potencijalom predlože program ministru koji će odlučivati na nivou Vlade o zdravstvenoj politici.
Oblasti zdravstvene zaštite ustanovljavaju se ka sledećim grupama zdravstvenom dokumentacijom i evidencijama. Pre svega, usmereni su na zdravstvene usluge, na zdravstveno stanje pacijenata ali i na stanje stanovništva. Pitanje javnog zdravlja i stanja stanovništva kao i kompletna dokumentacija i evidencija vezana, a ima masovniji karakter za zdravstvenu zaštitu u Srbiji je izuzetno značajna.
Druga velika oblast to je zdravstvena dokumentacija i evidencija kojima se prate faktori rizika životne sredine. Znate, faktori rizika životne sredine koji proističu iz eventualne neispravnosti vode, nažalost, budu za nas jedino predmet ozbiljnih razmišljanja kada se dogodi neka havarija ili nešto zbog čega vidimo koliko su nam institucije za javno zdravlje i svi oni koji se bave ovim pitanjima, pitanjima zemljišta, vode, vazduha, radiacionih zračenja, pitanjima koja zapravo deluju kao rizični faktori iz životne sredine, koliko su neposredno vezani za zdravstvo i koliko su značajni.
Zdravstvena dokumentacija i evidencija koja se odnose na kadrove, opremu, prostor, lekove, informativno komunikacione tehnologije su posebna tema i dokumentacija tog dela o kojoj je koleginica Elvira detaljno pričala, a svodi se i na dosije između ostalog, su vrlo korisni.
Šta je dalje bitno u ovom zakonu? Šta je bitno za građane? Građane interesuje koliko traje, koliko se čuva jedan dokument i ko ga može čuvati, medicinski dokument, kako u pisanoj formi tako i u elektronskoj formi. Tako se na primer prema tekstu ovog zakona zdravstveni karton i istorija bolesti čuva deset godina nakon smrti pacijenta ili 90 godina nakon otvaranja. Matična knjiga se čuva trajno kao i stomatološki karton koji često ima forenzički značaj i to je razlog što se tako dugo čuva. Trajno se čuvaju registri kao i podaci koji se vode u elektronskom obliku i koji na taj način zaista mogu služiti i kao baze za naučno-istraživačke radove kako potrebne klinici. Ta povezanost naučno-istraživačkog i kliničkog rada je sa ovog aspekta takođe bitna.
Zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica dužna su da prikupe i obrade podatke, a takođe da obrada i formiranje odgovarajućih baza podataka u institucijama za javno zdravlje registruje određenim dokumentima, odnosno registrima masovnih i svih onih bolesti koji imaju javni karakter.
Pravo na privatnost, kao i pravo na poverljivosti podataka o ličnosti pacijenta u ovom zakonu je na jedan vrlo suptilan način usklađeno sa zakonom kojim se uređuju prava pacijenata i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Spoj ova tri zakona zapravo govori o tome da zdravlje jeste u drugim politikama i da stav Svetske zdravstvene organizacije o tome da bez zdravlja u drugim politikama, pa i na zakonodavnom planu nije daleko od Srbije i to je zaista jedan od pozitivnih elemenata u analizi ove zakonodavne aktivnosti.
Što se tiče medicinske dokumentacije koja može biti uvek predmet zloupotrebe, juče je na Odboru bilo pitanja šta se događa sa zdravstvenom ustanovom, sa privatnom praksom, sa nekim drugim oblikom rada u zdravstvenim ustanovama kada ona prestaje postoji, šta se onda događa sa medicinskom dokumentacijom?
U ovom zakonu je to jasno precizirano i kaže se da se ta dokumentacija čuva u javnom arhivu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa. Dužnosti čuvanja podataka nadležni zdravstveni radnici i saradnici mogu biti oslobođeni samo na osnovu pisanog pristanka pacijenta, ili njegovog pravnog savetnika, odnosno isključivo nakon rešenja i odluke suda.
Što se tiče metodoloških principa koji se koriste u vezi sa definisanjem, nomenklaturom, klasifikacijom, šifarnicima, ministar, po ovom zakonu, odlučuje o tome, a predlog mu daju institucije za javno zdravlje.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa i drugo pravno lice dužno je da uspostavi informacioni sistem koji predstavlja sveobuhvatni skup tehnoloških infrastruktura. Dakle, i mrežnih i softverskih i hardverskih komponenti, zatim organizacije ljudi, ljudskih resursa.
Svi podaci moraju biti kvalitetno obrađeni po ovom zakonu, čuvani, preneti i prikazani, odnosno korišćeni kao informacije za popravljanje zdravstvenog statusa nacije i pojedinaca. Integrisani zdravstveni informacioni sistem služi planiranju, prema tome i upravljanju i zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja. Stoga, ide u one pore života zdravstva i mreže zdravstvenih ustanova i privatne prakse i drugih pravnih lica koja se najneposrednije tiču zdravlja svakog čoveka ponaosob.
Dobro je što je predviđen dosta realan rok za primenu ovog zakona. Predviđeno je da ministar unutar 12 meseci donese podzakonska akta, a da ustanove, privatna praksa i drugi subjekti koji se bave zdravstvenom delatnošću harmonizuju sopstvena akta i počnu da primenjuju ovaj zakon za 18 meseci.
To je jedan dosta realan rok i uz zadovoljstvo da ćemo, uz zakon o pravima pacijenata, zakon o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama i ovim zakonom, biti analizirani i u regionu i u Evropi kao zemlja koja se bavi modernim zakonodavstvom i potrebnim zakonodavstvom za 21. vek i za budućnost.
Izražavam veliko zadovoljstvo što će poslanička grupa SPS sa velikim zadovoljstvom, takođe, glasati u danu za glasanje i za zakon koji tretira pitanje evidencija i medicinske dokumentacije i za izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju. Zahvaljujem.