Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović.

Zahvaljujem.
Samo pojašnjenja radi, kada sam rekla da me vaš stav i ponašanje podseća na to da je neko u stanju danima da prolazi pored papirića, nije mi palo ni na kraj pameti da bilo koji zakon ili drugi propis poistovećujem sa papirićima. Verujem da ste i vi to dobro razumeli, da se metafora i primer u vezi sa papirićem odnosio na način razmišljanja i način ponašanja, a ne da zaista mislim, niti bih to ikada rekla, da su zakoni i drugi propisi u rangu papirića na ulici. To bi zaista bilo sramotno.

Reč ima ministar.

Hvala.
Ja bih da se osvrnem na nešto što je sticajem okolnosti meni inputirano, što ja nijednog jedinog trena nisam rekao. Prvi i osnovni argument za neprihvatanje ovog amandmana leži u činjenici, a na to je i kolega Đukanović ukazao, da se ovim u dobroj meri obesmišljava uloga javnog beležnika. Ako mu se oduzimaju ove tri nadležnosti i ostaje mu još svega nekoliko nadležnosti o obaveznosti forme javnobeležničkog zapisa za određene vrste ugovora, onda se njemu uskraćuje ta vrsta posla. To je prva stvar.
Druga stvar, jedna materijalna neistina, ja verujem da je koleginica Čomić to omaškom napravila, pre dva meseca ovde nije menjan Zakon o javnom beležništvu. Ovaj uvaženi dom pre dva meseca nije doneo zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnom beležništvu. Taj zakon je poslednji put menjan februara meseca 2013. godine.
Treći argument, na protestu advokata ispred zgrade Vlade Republike Srbije, predsednik Advokatske komore je rekao sledeće: „Vratite nam zakon iz 2011. godine.“ Dakle, čovek koji predstavlja interese advokata u Srbiji je to rekao. Imate snimak, pogledajte, „Vratite nam zakon iz 2011. godine“.
Mi smo sada ovde svedoci da se i taj zakon iz 2011. godine u značajnoj meri prekraja. Nemam dovoljno vremena da vam pokažem predlog koji je dala Advokatska komora Srbije meni lično, gde se čitav niz odredaba čl. 82, 83, 84. i 85, sve što definiše javnobeležnički zapis ukida, briše, ne postoji. Time se javni beležnik svodi na ulogu sudskog overitelja i sudskog zapisničara, a to je neprihvatljivo. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ministar u potpunosti pojasnio zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman, i to zato što on na mala vrata dezavuiše nadležnosti javnih beležnika ili notara, pokušava da ih umanji na meru da se gubi svaki smisao obavljanja te veoma odgovorne dužnosti i notari će ostati deo našeg pravnog sistema, iako se to ne sviđa ovima kojima se to sviđalo 2011. godine kada su doneli ovaj zakon i kada im je bilo potrebno zbog pohvala iz EU, hvalospeva da su na evropskom putu i da EU nema alternativu. Pošto se politika promenila, očigledno da se promenila i retorika.
Kada smo raspravljali u načelu o ovom zakonu, odnosno Predlogu izmena i dopuna Zakona rekao da ste vi ministre i cela Vlada pružili ruku advokatima, dali ste gest dobre volje, ispunili ste zahteve koji su na mitinzima i na sastancima Advokatske komore iznošeni. Jedan od zaključaka je bio ovaj što ste sada rekli – vratite nam zakon iz 2011. godine, Zakon o javnim beležnicima koji je donet 5. maja 2011. godine. Kada ste odlučili da to učinite, kada ste odlučili da na uštrb posla javnih beležnika oduzmete ekskluzivitet u sastavljanju ugovora o prometu nepokretnosti, tog trenutka su zahtevi postali veći, postali alaviji, postali ogromni možda sa željom da kada prihvatite jednu stvar, onda se povećava zahtev sa ciljem da se ti zahtevi ne ispune.
Plašim se da neko postavlja zahteve koje ne može da ispuni Vlada Republike Srbije, koje ne možemo da prihvatimo mi narodni poslanici, bez obzira čime se bavimo, a kao krunski dokaz onoga što ste vi tvrdili, a niste stigli da kažete zbog kratkoće vremena, reći ću ja. U ovom zahtevu koji je Advokatska komora uputila Vladi, odnosno nama narodnim poslanicima, imate genijalne ideje koje kažu, ako može kamera da snimi, to bih prikazao, član 82. - briše se, član 83. – briše se, član 84. – briše se i član 85. – briše se. Nešto mi je mnogo poznato ovo – briše se, kao da su ove zahteve pisali neki narodni poslanici, naše kolege iz poslaničkih klupa koje su ostale dužne gospodinu Selakoviću, gospodinu Babiću i meni odgovor – koji je to notar u Srbiji u septembru zaradio 180.000 evra, da nam da ime i prezime? Čini mi se da je ista ruka ovo sastavljala. Ukoliko bismo ovo prihvatili, onda bi izbrisali notarski sistem iz Srbije i na taj način bi opet postali država parija, tj. država koja je van svih evropskih tokova.
U isto vreme se zalažemo za ulazak u EU, za ispunjenje svih zahteva koje EU postavlja zbog nas, a ne zbog EU, a hoćemo da ukinemo nešto što nas kvalifikuje da budemo jedna normalna država, kakve su i sve ostale u našem okruženju.
Podsećam, poslednja smo država u kojoj je zaživeo notarski sistem. Protiv toga se neko bori u ovoj Skupštini, a plašim se i na ulici.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, duboko sam nezadovoljan time što već nekoliko puta, a u poslednje vreme danima, raspravljamo o zahtevima nekoliko hiljada advokata. Pitanje je da li i tih nekoliko hiljada advokata ili nekoliko stotina advokata vode Advokatsku komoru. Kao poljoprivrednik, ja sam duboko nezadovoljan. Ovo je drugi put da Narodna skupština sa posebnom pažnjom, sa daleko većom pažnjom, sa super većom pažnjom razmatra zahteve advokata, a svi se sećate onih oporezivanja kada je bilo predviđeno da advokati vode knjige, što sam i ja zastupao, jer moj ostareli otac, sa 80 godina, mora da vodi knjige za poljoprivredno gazdinstvo, ali gospoda i drugovi advokati to ne moraju.
Bojim se da, i pored činjenice da u ovoj Skupštini ima najmanje desetak advokata na 0,1% biračkog tela, recimo, u vrh glave, da ih ima 8.000, a u Skupštini učestvuju sa 4% i mi danima raspravljamo o Zakonu o javnom beležništvu, o izmenama da se dodvorimo advokatima, jer ova Skupština sa dužnom pažnjom, sa povećanom pažnjom mora da se stara o njima. Kao poljoprivrednik i kao bivši radnik IMT, duboko sam nezadovoljan što se njima toliko u ovom društvu popušta.
Dakle, Zakon o javnom beležništvu koji je donet 2011. godine, nekoliko puta se popravlja na zahtev pravnika i advokata. Nemam ništa protiv da ovde sedi 250 advokata. Neka gospoda iz Komore osnuju političku stranku, neka izađu na izbore, neka pobede, neka ih nema deset, neka ih ima 250, nas poljoprivrednika ima 25% u biračkom telu, a ovde nas ima 0,4%. Njih ima 0,1% u biračkom telu, a ovde ih ima 4%, četrdeset puta više nego što je učešće u biračkom telu i opet su nezadovoljni. Lako bi mi poljoprivrednici nahranili gladne i siromašne, ali teško nam je nahraniti pojedine advokate, jer njima nikada nije dosta. Bilo koji zakon ovde da donesemo, njima neće biti dosta. Sutra će opet tražiti nešto. Zato, gospodine ministre, što ste se dogovorili sa njima, dogovorili ste se. Drugo, prenesite im, neka formiraju političku stranku, neka izađu na izbore, neka pobede, pa da vidim kakve će oni zakone donositi za nas poljoprivrednike, a mi stalno popuštamo njima advokatima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Koristim vreme poslaničke grupe.
Kada sam rekla da se radi o izmenama Zakona od pre dva meseca, jasno je da se radi o Zakonu o prometu nepokretnosti, jer je tema amandmana takva da se tiče izmena koje su izazvale konflikt, izazvale protest. Rekla sam da ne ulazim u to da li su zahtevi advokata opravdani ili ne, ali ulazim u to da diskvalifikacija bilo koga u društvu, kojoj god društvenoj grupi pripada, kojoj god struci pripada, pretnje, nisu način da se dođe do dobrog zakona, niti su način da se napravi zajednička korist, bez obzira da li smo u Vladi, da li smo vladajuća većina ili smo opozicija.
Atmosfera u kojoj se diskvalifikuje podnosilac zakona, atmosfera u kojoj se diskvalifikuje na ličnoj osnovi neko ko ima protiv primene zakona, koji to obrazlaže na pravi način ili ne, atmosfera u kojoj se kampanja pravi oko ućutkivanja onih koji imaju razloga za protest, opravdanih ili ne, ne ulazim u to, nije dobra atmosfera. Ona će da pravi zajedničku štetu. To je jedini moj apel bilo kome ko sa takvom lakoćom smatra da može a okvalifikuje veoma ružno, da diskvalifikuje čistim lažima bilo koju grupu ljudi koja se javi za dijalog, govoreći da neka primena zakona, da neka odredba u zakonu, koja treba da se primeni, takva je da postoji razlog za njihov otpor. Kako se neće dijalog ovde, tako se neće dijalog ni u javnosti. Od toga nikakvog dobra nikome ne može biti.
Zakon je menjan pre dva meseca i u vezi sa Zakonom o javnom beležništvu je proizveo dva meseca različite vrste krize u kojoj ja ne imenujem ni krivce ni odgovorne, ali smatram ministra odgovornim za nepotrebno produženje krize. Ko zna više i ko zna bolje, dužan je da to svo svoje znanje uloži da bi se ovakva vrsta krize svela na najkraće moguće trajanje i na postizanje kompromisa koji podrazumeva amandman koji je podnela narodna poslanica Vesna Martinović. Hvala vam.