Zahvaljujem. U dvominutnoj replici nikada nije dobro iznositi podatke neistinite koje je lako proveriti. Dakle, zakonom iz 2011. godine najviše novca iz budžeta je dobila opoziciona stranka. Opoziciona poslanička grupa, a nijedna od grupa vladajuće većina. Dakle, to je bila Srpska radikalna stranka. To je bilo najviše novca.
Razlog zašto ispravljam neistinit podatak gospodina Zorana Babića, koji je govorio da je drugačije bilo, je što sam ostala u manjini kada je narodni poslanik Tomislav Nikolić nakon osnivanja SNS podneo je Predlog zakona kojim bi se finansirale poslaničke grupe. I tada i sada mislim da je ta ideja bila dobra za razmatranje i nažalost ostala sam u manjini.
Zašto je podnet taj predlog? Zato što poslanici koji su, što je potpuno legitimno i legalno, sa narodnim poslanikom Tomislavom Nikolićem formirali SNS, nisu mogli da imaju pristup izvorima javnih finansija jer to bi bilo nezakonito. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti poznaje samo političke stranke i liste koje su bile na izborima. Zbog toga je, i tu je narodni poslanik Zoran Babić u pravu, SNS sve vreme imala iznos i pristup javnim izvorima i budžetskim sredstvima, a da nije imala u stvari kao poslanička grupa ukupan broj poslanika za koji je taj izvor iz javnih sredstava iz budžeta bio namenjen.
Smatrajući to tada nepravednim mislila sam da možda postoji način da se nađe kompromisno rešenje. Nažalost, to nije bilo moguće. Ali, nije istinit podatak da je DS donosila taj zakon zato što je bila najveća stranka koja je imala najviše sredstava. Ne, to je bila opoziciona Srpska radikalna stranka koja je i sada vanparlamentarna.
Saglasna sam sa još jednom idejom, a to je da se Zakonom o finansiranju sve vanparlamentarne stranke trebalo uvrstiti na bilo koji način koliko god to bilo komplikovano. Hvala vam.

Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Sada smo u jednoj koliziji.  Iako se nepotrebno vraćamo u tu 2011. godinu, ali te 2011. godine vaš sadašnji koalicioni partner, koga ste izgleda negovali još iz tog vremena je imao manje poslanika, a najviše novca. Kako? Ako smo u međuvremenu usvojili zakon da je svaki narodni poslanik vlasnik svog mandata.
Ja vam se zahvaljujem na tome što ste bili u manjini, izneli ste svoj stav. Tačno je da je poslanička grupa „Napred Srbija“ SNS, i njen predsednik Tomislav Nikolić, podneli zakon, ali taj zakon o kome se otvoreno i među poslaničkim grupama debatovalo, a kamo li da je došao na skupštinsku proceduru, nije ušao ni Zakon o javnim nabavkama koji smo predlagali 2011. godine.
Nije ušla ni sugestija, ni zahtev da se smanji broj poslanika sa 250 na 150. Toliko o tome koliko komunikacije nije bilo u vreme, kada je neka druga većina, parlamentarna odlučivala o životu i o načinu funkcionisanja i ovog parlamenta, ali i Srbije.
Ali, potvrdili ste i da SNS u to vreme nije primila ni jedan jedini dinar iz budžeta Republike Srbije. Ni jedan jedini dinar.
Ali, nismo odlazili u „Agrobanku“, nismo odlazili u „Razvojnu banku Vojvodine“, za dodatna sredstva na časnu reč, ali smo odlazili u Kraljevo, i gradili smo i sagradili i uselili šest porodica u šest kuća, i za još 250 domaćinstava obezbedili građevinski materijal. Ne iz javnih finansija, nego zato što smo se ponašali i ponašamo se društveno odgovorno, pokazujući primer drugima, koji nas nažalost, mnogi u tome nisu sledili.
Nismo tada razmišljali ni o bilbordima, ni o plakatima, već o ljudima u Srbiji koji su ugroženi, što radimo i sada.
Nelogičnost u koju je ušao bivši režim, a to je da je poslanička grupa koja je imala manje poslanika dobijala sredstava kao da ima više, kao da je najveća, to mogu jedino da shvatim kao ulaganje u budućnost koju je DS u tom trenutku radila, jer vidimo da im se to ulaganje sada isplatilo, kroz koaliciju sa SRS, kroz ono što su kroz javne finansije plaćali podršku koju su dobili 2014. godine, kroz podršku koju je Bojan Pajtić dobio pre nekoliko dana, nisu platili iz svojih izvora, platili su iz javnih sredstava, iz sredstava svih građana Republike Srbije.
Zahvalio bih se prethodnom govorniku što nam je zaista ovu dilemu koja već nekoliko dana potresa Srbiju, što je ta dilema rešena, a vidim, i znam da je to plaćati nešto što nije vaše, je protivzakonito i na taj način i DS i Bojan Pajtić su načinili krivično delo.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Nije u sali.
Reč ima narodna poslanica Snežana Malović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas se na dnevnom redu ovog uvaženog doma nalazi predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je predložila poslanička grupa SNS.
Želim da izrazim zadovoljstvo zašto ovaj uvaženi dom sve više raspravlja o predlozima koje podnose određene poslaničke grupe i smatram da se na taj način u punoj meri afirmiše ugled ovog doma.
Međutim, želim da izrazim nadu da ćemo u budućem radu imati više na dnevnom redu predloge zakona koje podnose i opozicione poslaničke grupe, a ne samo vladajuća, i da ćemo i mi na taj način moći da doprinesemo, kao što sam rekla afirmaciji Narodne skupštine.
Poslanička grupa SDS će imati predloge zakona koje će uputiti u narednom periodu zajedno sa našim partnerima iz stranke „Zeleni Srbije“ i kao što sam rekla, nadam se da će se oni naći na dnevnom redu, a ukoliko se ne nađu da ćemo o tome dobiti adekvatno obrazloženje.
Takođe želim da izrazim zadovoljstvo što imamo kontinuitet u radu, a ne samo kritiku na bivši režim, kao što se više puta moglo čuti u današnjoj raspravi i što ipak neki okviri, a da ne kažem, sva rešenja koja su se našla u prethodnim zakonima koji su usvojeni u Narodnoj skupštini, predstavljaju polaznu, osnovnu, ili bazu za nadogradnju.
Međutim, da bismo uopšte raspravljali o ovom Predlogu zakona koji je danas na dnevnom redu, moramo se osvrnuti i na sam Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji je usvojen 2011. godine, čime je prestao da važi Zakon o finansiranju političkih stranaka koji je usvojen 2003. godine, i gde se po prvi put uredilo finansiranje političkih stranaka.
Tom prilikom kada je zakon usvojen, on je proširio polje primene jer je obuhvatio i političke delatnosti koje se odvijaju i izvan političkih stranaka, u nekim drugim političkim forumima, kao što su udruženja građana, i zbog toga i sam naziv nosi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.
Zakonom su uređeni izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti, političkih stranaka, koalicija i grupa građana.
Propisano je da izvori finansiranja mogu da budu javni i privatni, koji su bliže određeni.
Javni izvori su, kao što svi znamo, budžetska sredstva, i namera je bila da se na taj način političke stranke učine nezavisnim od donatora, čime bi se isključila i mogućnost da se utiče na pojedinca unutar političkih stranaka.
Predviđene su i kaznene odredbe, kao i krivično delo kojim je propisano da onaj ko daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta, protivno odredbama zakona, a u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta, da će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ovakvim obeležjem krivičnog dela predviđeno je da se kažnjava i onaj ko daje kao i onaj koji uzima nedozvoljena sredstva ukoliko to čini protivno zakonom.
Ja želim da izrazim nadu da ćemo imati što manje ovakvih krivičnih dela i da niko nezavisno kojoj političkoj stranci se radi, da će pribeći ovakvom načinu.
Finansiranje političkih stranaka je različito uređeno u nacionalnim zakonodavstvima zemalja u svetu.
Prema jednom istraživanju, koje je urađeno pre 2003. godine, od 111 zemalja koje su bile obuhvaćene tim istraživanjem utvrđeno je da je 71 imala propisana pravila za finansiranje političkih stranaka, dok 40 nisu imale nikakve propise.
Polazna osnova za donošenje zakona 2011. godine bio je i ovaj podatak. Zbog toga je u radnoj grupi koja je tada sastavljena, bili su predstavnici kako parlamentarnih stranaka, tako i predstavnici svih onih organa i organizacija koje treba da se bave kontrolom ili finansiranjem političkih stranaka.
Na čelu te radne grupe je bila direktorka, tadašnja direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.
Stav o zakonu je dala i Evrpopska komisija i Venecijanska komisija, koja je imala priliku da dva puta ocenjuje zakon, jer sve one primedbe koje je prvi put dala, bile su uvršćene u nacrt zakona i GREKO, grupa zemalja za borbu protiv korupcije, kao telo Saveta Evrope je dala ocenu sa tim u vezi iznela da Srbija zaslužuje priznanje za sveobuhvatnu reviziju po pitanju finansiranja političkih stranaka i GREKO sa zadovoljstvom konstatuje da su sve preporuke na zadovoljavajući način ispunjene.
Jasno je da smo u ovom vremenu prevazišli ovaj zakon i to neću da sporim. Želim da iznesem, da citiram ono što je, u krajnjem slučaju, i ovaj uvaženi dom konstatovao, usvajajući Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije u Republike Srbije za period 2013. do 2018. godina, gde se navodi da se nedostaci ogledaju u obavezama lica koja su u vezi sa političkim subjektima, korišćenjem javnih resursa, kao i obaveza organa nadležnih za kontrolu finansiranja političkih subjekata.
Dalje se u Strategiji navodi da do današnjeg dana, a to bi prenela i na ovo sadašnje vreme, nije izvršena ni jedna ekstremna verzija političkih subjekata, jer oni nisu bili predviđeni zakonom kao obavezni subjekti revizije DRI.
Dodatnu poteškoću ovoj oblasti predstavlja nedostatak potrebnih kapaciteta organa nadležnih za kontrolu finansiranja. Međutim, način na koji danas usvajamo ovaj zakon, ne bih rekla da u celovitoj meri predviđa ili obuhvata sve ono što je predviđeno u nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije ili u samom akcionom planu za sprovođenje strategije za borbu protiv korupcije.
U akcionom planu stoji da izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti treba da se utvrde i razgraniče obaveze Agencije i DRI i drugih organa. Zatim, treba da se pribegne izmenama Zakona o DRI koja treba da ima obavezu revizije parlamentarnih stranaka. Zatim, treba da se pribegne izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde direktor poreske uprave treba da u plan kontrole uvrsti davaoce priloga.
Želim da izrazim stav kao što je i rekao predstavnik predlagača da će se u narednom periodu pribeći celovitim izmenama i da ćemo i mi kao deo ovog parlamenta biti uključeni u izradu tog celovitog teksta.
Stranke su ključni akteri za uspostavljanje i razvoj demokratskog poretka, od njihovog uređenja, efikasnosti i mogućnosti da proizvede odgovarajuće kadrove. Za državnu funkciju, u velikoj meri zavisi kvalitet demokratskog poretka a samim tim i život građana u njemu.
Da bi na adekvatan način obavljali svoju ulogu, strankama su potrebna značajna finansijska sredstva. Obim tih sredstava zavisi od aktivnosti koje stranke imaju, njihove ispravne strukture i poslova koje obavljaju. Ovo nisam ja rekla, ovo je rekao Đorđe Vuković, programski direktor CESID, znači institucije ili organa koji, verujem da svi uvažavamo.
Kao što sam rekla, smatram da ovaj Predlog zakona je urađen brzo, ishitreno, da ne obuhvata sve ono što smo mi kao parlament sebi i drugim organima unutar Srbije stavili u obavezu, da nismo imali dovoljno vremena da se upoznamo, niti da damo svoje primedbe o tome.
U krajnjem slučaju Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, u istom onom delu koji se odnosi na političke aktivnosti stoji, da učešće javnosti i organizacije civilnog društva imaju ključnu ulogu u povećanju transparentnosti rada i odgovornosti političara. Naime, proces usvajanja propisa u Republici Srbiji je na svim nivoima odlikuje nedovoljno učešće javnosti, zbog čega mnogi propisi postaju instrument korupcije i zloupotreba, umesto da budu sredstvo njihovog iskorenjivanja.
Razlog za to je, između ostalog, odsustvo zakonske garancije da će u svim slučajevima usvajanju propisa prethoditi javne rasprave i da će njihovi predlozi biti razmotreni. Ovde bih stala, kao što sam rekla, mislim da nismo imali dovoljno vremena da se upoznamo, nismo mogli da damo svoj doprinos izradi ovog predloga zakona. Nadam se da ćemo u narednom periodu to moći i zbog svega toga kao i zbog svih onih primedbi koje su članovi moje poslaničke grupe, predstavnik poslaničke grupe izneo, mi nećemo moći da podržimo ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem, gospođo Malović.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, a neka se pripremi narodna poslanica Biljana Hasanović Korać, kao poslednja prijavljena govornica
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih da se desilo ono što sam i pretpostavio da će se desiti, da mali broj poslanika, osim poslanika opozicije, govori o ovom zakonu onako kako o ovom zakonu mora da se govori, plašeći se naravno da ne uleti u jedan vrtlog banalnih optužbi da se bore i da ne daju stranačke novce. To je duboko pogrešan pristup.
Pravi pristup ovom predlogu zakona je da se o njemu razgovara, makar onoliko koliko smo razgovarali o onom osnovnom predlogu iz 2011. godine, da se razgovara sa svim strankama, pokretima, udruženjima, koji učestvuju u političkom životu Srbije, sa ljudima iz struke, pa uporedne analize i prakse zemalja u okruženju, pa tek onda u parlamentu za skupštinskom govornicom. To je pravi pristup koji ste danas zaobišli.
Izostala je debata o tome koliko danas u Srbiji košta demokratija. Da li je skupa ili je i tako skupa najjeftiniji vid državnog uređenja, pri tom ne mislim samo na finansijski aspekt. Koliko danas košta autokratija i da li je jeftinija, ili je i tako jeftinija preskupa za svako društvo koje teži da bude normalno? Koliko danas koša višestranački sistem, koliko jednopartijski? Koja je uloga političkih stranaka u modernom demokratskom društvu? Koja je uloga stranaka u višestranačkom sistemu? Kakav je efekat takvih procesa koji moraju imati svakog pojedinca koji u tom društvu živi, u samom težištu politika? Izostala je debata o svemu tome.
Premalo je danas vremena da o tome ovde razgovaramo. Trebalo je da razgovaramo pre nego što je zakon došao na dnevni red. Premalo je vremena da na tako ideološka pitanja odgovaramo šturo, jer su isuviše važna da bismo ih zaobišli, da o tome organizujemo debate nije naše pravo. To je naša obaveza. Obaveza prema demokratskom društvu, obaveza prema građanima koje ovde u parlamentu zastupamo, obaveza prema strankama koje predstavljamo, prema Ustavu koji definiše demokratsko društvo, prema zakonima koje donosimo. Šta mi danas od toga imamo? Debatu, u kojoj kažemo „ua“ političke stranke i čekamo aplauz.
Ja duboko verujem u politički pluralizam, verujem u predstavničku demokratiju, verujem u obrazovnu misiju sistema koju čine političke stranke. Tek nakon takve jedne debate i tek nakon odgovora na pitanje koje sam postavio možemo da stavimo procente na sto, pa da li je 1, 0,15, ili 0,10, da li je od rashoda ili poreskih prihoda. Kad preskočite suštinu ovako izgleda zakon koji se donosi u panici, kada u panici trčite da prstom uperite u nekog drugog da je kriv što vi tri godine trošite finansijska sredstva koja dobijate po procentu koji je odredio neko drugi.
Procenat je tada povećan da bi se smanjio finansijski uticaj na političke stranke. Tada su i povećana ovlašćenja Agenciji za borbu protiv korupcije, obeležavajući drugi princip ovog zakona, a to je kontrola na koji način stranke dobijaju i troše sredstva. Ono je određena da bude dvojako. Jedna je kontrola javnosti. Više nije volja stranke da objavi svoje donatore. To je njihova obaveza. Dakle javnost može da utiče na kontrolu dobijanja i trošenja sredstava.
Drugi nivo kontrole je institucionalni. Agencija za borbu protiv korupcije, pre tog zakona od 2011. nije mnogo toga mogla danas, može da broji sendviče u autobusu.
Treći princip je bio jednakost, ekvilibrijum, startna pozicija ista za sve političke stranke pre izborne kampanje. Početna pozicija koju vi danas brišete odredbom da sredstva koja dobijate za redovno finansiranje, mogu da se iskoriste i u političkoj kampanji. Pa hajde onda da ugasimo sve političke stranke, parlament, samo ko o tome odlučuje? Onda u toj brzopoteznoj dezintegraciji političkog sistema donosite bez ili uz odsustvo svake političke debate, ovakav zakon koji je terminološki loš ili neispravan, tehnički neispravan i suštinski neprimenljiv, priznali ste to ukoliko ne usvojite naše amandmane ili amandmane nekih drugih poslanika.
Možda je to i cilj ovog zakona, ali ako je cilj da pod geslom „ušteda“ zamažete društvu oči, onda se postavlja pitanje da li društvo sa zamazanim očima može da stigne tamo kuda ga mi vodimo? Sumnjam u to ili čak ni ne sumnjam, znam sigurno da nema šanse, niti ima šanse da ovaj i ovakav zakon i samo izmene ovog zakona mogu da unaprede politički život u kojem mi funkcionišemo, da bolje definišu odnos biznisa i politike.
Pa, od kad postoje političke stranke postoji i nastojanje biznisa da se približi političkim strankama i ostvare ono što je u prirodi biznisa, a to je profit. Nama treba korak napred, da u Srbiji postane normalno ono što je normalno odavno u čitavom svetu, ono kada nemački političari na konferenciji za novinare stanu pored predstavnika krupnog kapitala, recimo, automobilske industrije i zahvale se na pomoći u kampanji, ono kada predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama stane pored Vorena Bafeta i kaže hvala za finansijsku pomoć, jer je on verovao u politiku koju je ovaj kandidovao na izborima. To je normalno u normalnim i uređenim političkim sistemima.
Izmenama i dopunama samo ovog zakona, bez pokretanja šire priče o političkom životu kojim funkcionišemo, ovo neće funkcionisati i ovo je jedan veliki korak nazad. Zato i nećemo glasati za njega. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću.   
Reč ima predlagač narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

  Poštovani kolega, odlično uvežban pred ogledalom govor.
(Dejan Nikolić, s mesta: Pa smem da se pogledam u ogledalo.)

Gospodine Nikoliću, nemojte da dobacujete iz klupe.