U drugom delu vremena koje mi je na raspolaganju kao ovlašćenoj predstavnici Demokratske stranke, nekoliko komentara i opaski prikupljenih tokom pažljivog slušanja debate i diskusije, tokom ovog našeg radnog dana.
Ono što mogu da zaključim i što se dobilo kao odgovor na pitanje iz prvog dela moje diskusije je da će član 5, koji je u Predlogu zakona besmislen, pošto se poziva na stav koji ne postoji, biti ispravljen glasanjem o amandmanu, koji je podneo kolega narodni poslanik i to je dobra vest, što naravno govori o prirodi našeg rada.
Moja opaska da je to površno i aljkavo stoji. Da nije površno i aljkavo ne bi bilo amandmana. To su skupštine. U ovim skupštinama nema ni jednog predloga zakona koji je izašao iz Skupštine, u smislu potpisivanja ukaza od strane predsednika Republike, pa objavljen, a da je u istovetnom tekstu, neki amandman je bio podnet.
O amandmanu koji je podnet, po informacijama iz debate, radi pojašnjenja finansiranja iz javnih izvora za kupovinu nekretnina, nemam definitivan stav. Mislim da treba da se pojasni kako se takvim amandmanom, izmenjena ova odredba, dobija efekat u stvarnosti. Dobro je što je podnet amandman koji bar pokušava da
promeni, da pojasni ili da napravi strožijim načine na koji se iz javnih izvora koriste sredstva za kupovinu nekretnina, a na vlasništvo političke stranke. I dalje stojim na stanovištu da je nedopustivo da se iz poreza svih građana kupuje nekretnine čiji će vlasnici biti političke stranke. Legitimno je to predstavljati, interpretirati, kako god, u to uopšte ne ulazim.
Jedna opaska zaslužuje pažnju. Naglasila sam da je potrebno čitati. Mnogo nesporazuma u ovoj sali bi bilo otklonjeno i ne bi bili tako banalni i duboki da pročitamo i Predlog zakona i obrazloženje koje je priloženo. Potpuno razumem reakciju – šta te briga što u obrazloženju piše nacrt, a treba predlog. Različiti smo ljudi. Smatram da svako ima pravo da kaže baš me briga da li u obrazloženju Predloga zakona koji je ušao u Narodnu skupštinu piše nacrt ili predlog. Mene je briga zato što je to elementarna stvar koju imamo kada su nam akti u rukama. Ona ne utiče na to kako će zakon biti donet, ali govori o svima nama. Ima nas kojima to smeta. Ima nas kojima to ne smeta. Ne vidim korist od toga da to ne smeta. Nije mi to objašnjeno i to ostaje kao opaska.
O procentu i o koristi koja će se ostvariti usvajanjem ovog zakona o predloženom smanjenju u odnosu na iznos od 1,9 milijardi iz budžeta, gde je oko 800 miliona sredstava za izbornu kampanju završenu u martu ove godine, znači u iznosu od 1,14 milijardi imaćemo negde oko 800 miliona dinara umesto 1,14 milijardi. Može da bude i 600 miliona dinara, može da bude i jedna milijarda. Ovde nismo licitirali sa procentima i mislim da je to poslednja faza u kojoj govorimo o tome kolika je priuštivost, kako bih to najjasnije objasnila, koliko možemo sebi da priuštimo od postojeće prihodne ili rashodne strane u nominalnom iznosu sa skalom kako se to inače računa.
Ono što je ostalo bez odgovora su poreski prihodi pokrajine. Pokušaj da se to zameni sa načinom na koji se donosi budžet pokrajine nije na meni da objašnjavam zašto je uzaludan, ali je uzaludan. Pokušaj da se podrazumeva da postoje poreski prihodi i šta sada mi tu pitamo nije dobar. Ovde je osporeno da DS neće da učestvuje u dijalogu. Ne znam onda šta ovde radimo sve vreme svaki dan, ceo dan. Izmišljene su razne kvalifikacije, diskvalifikacije Demokratske stranke, što je sve politički folklor i kolorit i što nije korisno, neproduktivno je potpuno.
Ako se smatra političkom slobodom predsednika Demokratske stranke Bojana Pajtića nazivati kriminalcem, ako se u kampanji kojom hoće da se oboji donošenje ovog zakona, smatra da bolje prolaziš ako još jednom opleteš po demokratama, ma hajte. Ni prvi ni poslednji put, 25 godina se to dešava, 25 godina kad god ima neko nešto da snažno uputi ljudima koji nisu skloni onome što nosi DS… Evo čude se. Niste pazili 20 godina. Tih 20 godina vam je trebalo da razumete da je EU najbolja vest za Srbiju i da je svaka velika Srbija velika samo ako je evropska Srbija, a mi smo tih 20 godina slušali iste ovakve opaske o tome kakvi smo kriminalci, kakvi smo izdajnici i šta sve može da se kaže o predsedniku Demokratske stranke, svim predsednicima Demokratske stranke sa kojima sam imala zadovoljstvo da sarađujem, i Bojan Pajtić, i Dragan Đilas, i Boris Tadić, i Zoran Živković u jednom tragičnom trenutku, u funkciji zamenika, i Zoran Đinđić, i Dragoljub Mićunović.
(Zoran Babić, s mesta: Šta je ovo?)
Narodni poslanici dobacuju - šta je ovo? Ovo je odgovor na razumevanje neopisive potrebe da se bez obzira koliko je osnovano ili ne, kaže neka diskvalifikacija o DS. Mi smo na to navikli.