Samo želim završnu rečenicu.

O ostalim stvarima ću kada budemo razmatrali amandmane. Samo želim da kažem, ono što se ističe kao namera ovim zakonom jeste da se izvrši štednja, da se uštede sredstva. Mi jesmo socijaldemokratska orijentacija i bitno nam je da se uštedi za svakog građanina, ali to je u ovom slučaju samo demagogija, jer ono što se uštedi je kap u moru, koje troši vladajuća koalicija.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Izvolite, narodna poslanica Gordana Čomić.

  U drugom delu vremena koje mi je na raspolaganju kao ovlašćenoj predstavnici Demokratske stranke, nekoliko komentara i opaski prikupljenih tokom pažljivog slušanja debate i diskusije, tokom ovog našeg radnog dana.
Ono što mogu da zaključim i što se dobilo kao odgovor na pitanje iz prvog dela moje diskusije je da će član 5, koji je u Predlogu zakona besmislen, pošto se poziva na stav koji ne postoji, biti ispravljen glasanjem o amandmanu, koji je podneo kolega narodni poslanik i to je dobra vest, što naravno govori o prirodi našeg rada.
Moja opaska da je to površno i aljkavo stoji. Da nije površno i aljkavo ne bi bilo amandmana. To su skupštine. U ovim skupštinama nema ni jednog predloga zakona koji je izašao iz Skupštine, u smislu potpisivanja ukaza od strane predsednika Republike, pa objavljen, a da je u istovetnom tekstu, neki amandman je bio podnet.
O amandmanu koji je podnet, po informacijama iz debate, radi pojašnjenja finansiranja iz javnih izvora za kupovinu nekretnina, nemam definitivan stav. Mislim da treba da se pojasni kako se takvim amandmanom, izmenjena ova odredba, dobija efekat u stvarnosti. Dobro je što je podnet amandman koji bar pokušava da
promeni, da pojasni ili da napravi strožijim načine na koji se iz javnih izvora koriste sredstva za kupovinu nekretnina, a na vlasništvo političke stranke. I dalje stojim na stanovištu da je nedopustivo da se iz poreza svih građana kupuje nekretnine čiji će vlasnici biti političke stranke. Legitimno je to predstavljati, interpretirati, kako god, u to uopšte ne ulazim.
Jedna opaska zaslužuje pažnju. Naglasila sam da je potrebno čitati. Mnogo nesporazuma u ovoj sali bi bilo otklonjeno i ne bi bili tako banalni i duboki da pročitamo i Predlog zakona i obrazloženje koje je priloženo. Potpuno razumem reakciju – šta te briga što u obrazloženju piše nacrt, a treba predlog. Različiti smo ljudi. Smatram da svako ima pravo da kaže baš me briga da li u obrazloženju Predloga zakona koji je ušao u Narodnu skupštinu piše nacrt ili predlog. Mene je briga zato što je to elementarna stvar koju imamo kada su nam akti u rukama. Ona ne utiče na to kako će zakon biti donet, ali govori o svima nama. Ima nas kojima to smeta. Ima nas kojima to ne smeta. Ne vidim korist od toga da to ne smeta. Nije mi to objašnjeno i to ostaje kao opaska.
O procentu i o koristi koja će se ostvariti usvajanjem ovog zakona o predloženom smanjenju u odnosu na iznos od 1,9 milijardi iz budžeta, gde je oko 800 miliona sredstava za izbornu kampanju završenu u martu ove godine, znači u iznosu od 1,14 milijardi imaćemo negde oko 800 miliona dinara umesto 1,14 milijardi. Može da bude i 600 miliona dinara, može da bude i jedna milijarda. Ovde nismo licitirali sa procentima i mislim da je to poslednja faza u kojoj govorimo o tome kolika je priuštivost, kako bih to najjasnije objasnila, koliko možemo sebi da priuštimo od postojeće prihodne ili rashodne strane u nominalnom iznosu sa skalom kako se to inače računa.
Ono što je ostalo bez odgovora su poreski prihodi pokrajine. Pokušaj da se to zameni sa načinom na koji se donosi budžet pokrajine nije na meni da objašnjavam zašto je uzaludan, ali je uzaludan. Pokušaj da se podrazumeva da postoje poreski prihodi i šta sada mi tu pitamo nije dobar. Ovde je osporeno da DS neće da učestvuje u dijalogu. Ne znam onda šta ovde radimo sve vreme svaki dan, ceo dan. Izmišljene su razne kvalifikacije, diskvalifikacije Demokratske stranke, što je sve politički folklor i kolorit i što nije korisno, neproduktivno je potpuno.
Ako se smatra političkom slobodom predsednika Demokratske stranke Bojana Pajtića nazivati kriminalcem, ako se u kampanji kojom hoće da se oboji donošenje ovog zakona, smatra da bolje prolaziš ako još jednom opleteš po demokratama, ma hajte. Ni prvi ni poslednji put, 25 godina se to dešava, 25 godina kad god ima neko nešto da snažno uputi ljudima koji nisu skloni onome što nosi DS… Evo čude se. Niste pazili 20 godina. Tih 20 godina vam je trebalo da razumete da je EU najbolja vest za Srbiju i da je svaka velika Srbija velika samo ako je evropska Srbija, a mi smo tih 20 godina slušali iste ovakve opaske o tome kakvi smo kriminalci, kakvi smo izdajnici i šta sve može da se kaže o predsedniku Demokratske stranke, svim predsednicima Demokratske stranke sa kojima sam imala zadovoljstvo da sarađujem, i Bojan Pajtić, i Dragan Đilas, i Boris Tadić, i Zoran Živković u jednom tragičnom trenutku, u funkciji zamenika, i Zoran Đinđić, i Dragoljub Mićunović.
(Zoran Babić, s mesta: Šta je ovo?)
Narodni poslanici dobacuju - šta je ovo? Ovo je odgovor na razumevanje neopisive potrebe da se bez obzira koliko je osnovano ili ne, kaže neka diskvalifikacija o DS. Mi smo na to navikli.

Gospođo Čomić, molim vas, niste dobili repliku nego govorite o temi.

Evo, završavam. Sve ono što ste nam uputili najviše govori o vama, a vrlo malo o nama. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođo Čomić.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Izvinjavam se što sam dobacio, jer stvarno nisam video smisao poslednjih četiri minuta govora uvažene koleginice sa Predlogom zakona i više je to bio neki čas za unutar stranačku istoriju. Poštujem svaku istoriju. Zaista.
Ono što bih želeo da pojasnimo, a to je da je predam amandman koji je potpisao uvaženi kolega Aleksandar Jugović, koji kaže - u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti član 1. menja se i glasi: „politička stranka koja stekne nepokretnu imovinu sa sredstvima iz javnih izvora tu imovinu može koristiti isključivo za sprovođenje svojih političkih aktivnosti“. Ovaj amandman je pisan i napisan uz jednu dobru komunikaciju sa ljudima iz civilnog društva nevladinog sektora. Ja sam zahvalan tim ljudima na energiji i volji koju su pružili.
Vidim da je koleginica malopre, koleginica Čomić rekla, da pa, čak ni tako, čak ni civilno društvo, i protiv toga je. U redu je. Ja sada kažem da sam kao predstavnik ovlašćeni predstavnik predlagača spreman na razgovor kako bi sve ovo dodatno definisali. I toliko bar što se tiče samog zakona o amandmanu gospodina Marinkovića, mislim da smo dovoljno rekli.
Moraću da ponovim sličnu rečenicu koju sam izrekao pre nekoliko dana.
Rečenice koje se tiču evropske perspektive i evropske budućnosti, evropske Srbije i zasluga u tome. Da, postoje ljudi koji su te vrednosti shvatili pre 20 godina kako se predstavljaju, ali fakat ništa nisu uradili kako bi naše društvo približili EU, i umesto onoga što ja ističem kao vrednost u svim međunarodnim uslovima, na svim sastancima međunarodnim i kažem da je to vrednost ovog našeg društva i sazrevanja našeg društva što u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne postoji ni jedna poslanička grupa koja se protivi evropskom putu Srbije, što dodatno daje vetar u leđa i ubrzava sve te postupke.
Zašto sada da kvalifikujemo nekoga koje shvatio to pre 20 godina, ali je shvatio i ostao tako shvaćen tu gde jeste, za razliku od onih koji su sve to shvatili pre četiri ili šest ili osam godina, ali su za vreme svog političkog delovanja u zadnje dve i po godine napravili one krucijalne bitne korake koje je bilo neophodno sprovesti. I tu prvenstveno mislim i na sklapanje implementacije Briselskog sporazuma i bilo je užasno teško i nije bilo odgovornosti SNS. Zašto je taj voz koji je došao 2012, 2013. godine i spor i loš, i drvene su klupe. Pravi ćira. Nije odgovornost SNS, nego odgovornost onih koji su kreirali sudbinu ove države, zato što nisu imali hrabrosti, zato što su imali savetnike koji kažu koliko košta kilo žive vage.
Zbog takvih savetnika, bivših savetnika, bivših predsednika, ma gde oni bili sada, nismo ušli u te mnogo brže vozove. Kamo sreće da je bilo više hrabrosti, pa umesto sekire i motorne testere, ljudima na severu KiM da ste objasnili da je potrebno da se napravi takav sporazum. Kamo sreće da nismo gubili vreme u pravljenju i navlačenju balvana, a onda i pomeranju balvana.
Bile su potrebne promene. Neophodno je bilo da nastane SNS da bi Briselski sporazum i sačinili i implementirali, kako bi komunikaciju sa privremenim institucijama samouprave u Prištini se odvijale. Ne samo u Briselu, verujem da će se sutra odvijati i u Prištini i u Beogradu i bez prisustva treće strane kada razgovaraju razumni ljudi. Ali nije bilo hrabrosti da se to napravi. Bilo je dovoljno slavodobitno sedeti u beogradskim centralama stranke i pričati – evo mi delimo evropske vrednosti, evo mi smo ti čuvari vatre iako se ta vatra sve više gasila.
Sto puta ću reći, ne pamti se onaj koji je položio kamen temeljac, pamti se onaj koji je presekao vrpcu. Vrpcu ka EU ka punopravnom članstvu u EU, tu sledeću zvezdicu na zastavi EU voleli ti to ili ne, postaviće Aleksandar Vučić i SNS.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, replika.

Ovo je taman toliko replika, koliko i potreba da se neki podaci u dijalogu obrazlože.
Briselski sporazum izglasan zajedno, po sadržaju je ¾ onoga što je uradio sada narodni poslanik Borislav Stefanović sa dve važne, izuzetno važne stvari koje su uradili Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Tačno znam koliko je to teško i zato je imao glasove DS.
Da bi ste stigli do tog Briselskog sporazuma, da bi ste pozdravili otvaranje pregovora, pre toga je moralo da se stigne do statusa kandidata, pre toga je morala da bude završena saradnja za Hagom i 46 najviših političkih, državnih, bezbednosnih, vojnih, policijskih, imena ne mogu da kažem, da budu izručeni Haškom tribunalu sa svim preprekama koje to podrazumeva i kod onih koji su to radili i kod onih koji su to posmatrali.
Moralo je da počne 2010. godine i UN nadležnost EU nad pitanjem Kosova i da to bude početak normalizacije koju pozdravljamo. Morala je da bude rešena 2006. godina kada su bili zamrznuti svi vidovi pregovora sa EU i moralo je da se počne 2003. godine kada se predao zahtev da budemo članovi EU. To je dobro i niti smatram da je loše, niti smatram da je dobro što se 2008. godine SNS dobrom odlukom da podrži Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pridružila evropskoj ideji.
Samo sam rekla 20 godina smo izgubili i nemojte da izgubimo ni godinu više, zbog toga što vam je DS tako, tako kriva za sve i što jeste i što nije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik, predstavnik predlagača Zoran Babić.