Zahvaljujem, gospođo Kovač.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Zahvaljujem.
Svoje vreme kao ovlašćene predstavnice Demokratske stranke u ovom delu toka sednice podeliću tako što ću u desetak minuta govoriti o površnosti kojom je Predlog izmena zakona pred nama, zatim o manjkavostima i onda o kontekstu koji će nastati ako se bez ikakvih amandmana ovaj Predlog zakona usvoji u danu za glasanje.
Dakle, gde je prvo površan i aljkav, a onda i gde je manjkav? Površnost i aljkavost se može lako pročitati kada se pročita obrazloženje zakona. Može da se kaže da obrazloženje neće stupiti na snagu, da se obrazloženje ne odnosi na išta važno u proceduru. Ja onda odgovaram – pa zašto ga onda pišete, ako je nebitno? Kada ga pišete, što ga ne čitate? Ta površnost i aljkavost koju ja čitam u obrazloženju je meni signal i paradigma da je i sve drugo urađeno površno i aljkavo.
U svakom delu obrazloženja govori se o nacrtu zakona. U svakom delu obrazloženja, na kome se poziva, govori se o nacrtu zakona. Nacrt zakona ne može da bude u proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne samo zato što ga zabranjuju jedinstvena metodološka pravila ili Rezolucija o zakonodavnoj aktivnosti, nego što ne može.
Ako na nivou davanja obrazloženja niko ne uloži truda da pročita da piše nacrt, a ne da piše predlog, onda imam razvijenu opravdanu sumnju da je i sve drugo urađeno jednako površno i aljkavo. Ta se površnost i aljkavost nastavljaju u pisanjima članova zakona. Član 5. izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti glasi – U članu 24. stav 3. reči: „iz privatnih izvora“ brišu se.
U osnovnom tekstu važećeg zakona stav 3. člana 24. glasi – Sva sredstva namenjena za finansiranje izborne kampanje uplaćuju se na račun iz stava 1. ovog člana i sva plaćanja troškova izborne kampanje vrše se sa tog računa. U stavu 3. nema reči – iz privatnih izvora, koje treba da se brišu. Te se reči nalaze u stavu 4.
Kako se u obrazloženju poziva da u nacrtu piše član 24. osnovnog zakona stav 4? Ako već niste podneli amandman na ovaj zakon, pohitajte sa Odborom, pošto u stavu 3. reči – iz privatnih izvora, koje se navode u članu 5, gde treba da budu menjane, nema.
Površnost i aljkavost na takvim, svi mi koji dovoljno dugo radimo u Skupštini znamo, otklonjivim detaljima, mogu da idu uz obrazloženja da se ne zna tema, da se iz nekih nepoznatih razloga mora doneti zakon, da se jako mnogo žuri, ali nikako ne mogu da idu uz autoritativno predstavljanje teksta ovog zakona kao odlično urađenog, koji će proizvesti mnoge dobre posledice, jer neće nijednu.
Obrazloženje ne morate da ispravljate. Svima onima kojima je potpuno svejedno da li piše nacrt zakona ili predlog zakona, pretpostavljam da je i bez procedure za promenu obrazloženja, ali vas molim da pogledate član 24, koji menjate članom 5. izmena i dopuna tako što se pozivate na član 3. u kojem nema reči – iz privatnih izvora.
Ta količina objašnjenja da su to sve štamparske greške i da se nije stiglo je tanke argumentacije, kao i štošta što je ovde izrečeno u argumentaciji o promenama i dopunama ovog zakona, jer je pred svima nama letos bio stvarno nacrt, koji je radilo Ministarstvo finansija, gde se u 23 člana menjao Zakon o finansiranju političkih stranaka. Nešto iz ovog nacrta, koji je prošao javnu raspravu i zaista je zahvalan tekst za raspravu i ubuduće, je uvršteno u predlog koji je pred nama, nešto nije, a čuvenom intelektualnom kopi-pejst tehnikom došlo je do zabuna raznih vrsta i ja vas molim da ih ispravite.
Šta je ono što nije površno i aljkavo, što nije šlamperaj, nema veze šta piše, ja znam šta treba da kažem, a i ovako ćemo to izglasati, dakle, ne taj stil u predlogu ovog zakona, nego šta je manjkavost ovog zakona?
Manjkavost ovog zakona ne stoji u procentu koji može biti tema razgovora, može biti i predmet saglasnosti i sa nama. Dakle, sastoji se u odredbi da se reč – rashoda u članovima, zamenjuje rečima – poreskih prihoda. Član u kome menjate reč rashoda u dosadašnjem zakonu, koji se odnosio na 0,15% prihoda budžeta, rashoda budžeta menjate ne u prihode, nego u – poreskih prihoda.
Međutim, u tih nekoliko članova vam se finansiranje političkih aktivnosti odnosi i na republički nivo i na pokrajinski nivo i na lokalni nivo. Najljubaznije molim da mi se definišu poreski prihodi pokrajine, pošto je to predmet dvadesetpetogodišnjeg spora u ovoj državi, jer niko ne može da kaže koji su to poreski prihodi pokrajini.
Ako bude argumentacije da je to i ovako i onako od poreskih prihoda koji su po zakonu poreski prihodi Republike, onda se ukupan šlamperaj površnosti i aljkavosti još uvećava, pošto to nikako ne može, čak ni po Zakonu o budžetskom sistemu, izmenjenom. Dakle, molila bih predlagača za jasan odgovor o listi poreskih prihoda koje ima Pokrajina Vojvodina.
Da li je i koliko to dovoljno, u to ne ulazim. Ovo je sistemska greška, sistemska manjkavost u zakonu, zbog toga što se htelo reći reč – poreskih, nepotrebno. Samo da ste ostavili – prihoda, to bi sišlo na prihode koji se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu mogu proceniti. Problem je što je to loš preveden nacrt zakona koji je Vlada imala letos i koji nikada nije prošao glasanje u Vladi, te nije bio dostupan u proceduri narodnim poslanicima.
Druga ozbiljna manjkavost ovog zakona je što se sredstva, čak i ako budete pronašli poreske prihode Vojvodine, što će izazvati priličnu radost i živost u mnogim drugim sektorima koji se bave poreskim prihodima, da se sredstva namenjena za redovne aktivnosti, tj. za redovan život političkih stranaka, mogu koristiti i za izborne kampanje.
Dve loše stvari proističu primenom ovog zakona. Prva je sasvim legitimna, tekuća, neprekidna izborna kampanja. Koliko god da imate novaca ili nemate novaca, imate izbornu kampanju tokom cele godine, a bez raspisanih izbora, nije dobro, ta atmosfera nije dobra, ni po koga, a sada postaje moguća.
Drugi detalj je da ako kažete da se sredstva za redovno finansiranje mogu koristiti u izbornim kampanjama, onda postaje besmislena odredba koja je visoko ocenjena u postojećem zakonu, da svi učesnici, kada se raspišu izbori, imaju jednake startne uslove zbog te utakmice i da tek nakon što dobiju određen broj glasova, onda se raspodeljuje novac iz budžeta dalje. Manjkavo je, a rešenje da se razdvoji redovno finansiranje za redovne aktivnosti političkih stranaka je dobro i nije dobro da se stane uz ovu manjkavost, jer od toga će biti samo zajedničke štete.
Još jedna manjkavost koja jako uvećava površnost i aljkavost kojom se prišlo izradi ovog akta je u dozvoli da političke stranke iz javnih sredstava kupuju nekretnine. Došlo je vreme da se okućimo iz javnih sredstava. To je ne prostor korupcije, nego prostor u koji nijedna stranka koja sebe zove evropskom na ovakav način i u ovakvom kontekstu zakona ne bi smela da zakorači.
Te manjkavosti, ne ulazim u to kako je rešeno podnošenje izveštaja sa Agencijom, to je predmet za debatu, može, i ovo rešenje ima i za i protiv, sve te manjkavosti je videla i stručna javnost i svi smo mi dobili komentare Transparentnosti Srbije o tome šta dolazi kao posledica ako se ovaj zakon usvoji u neizmenjenom obliku. Ja na svu njihovu argumentaciju i uz konsultaciju sa njima i neke amandmane koje su podnele kolege iz poslaničke grupe DS kažem da ukoliko ostavite član 5. tako pogrešno, nećete moći da ga primenite zato što se odnosi na stav u kome ne piše ono što ste vi namerili da se menja.
Teško mogu da razumem toliku količinu nepažnje kojom se pristupilo aktu i tolika razlika u odnosu na to kako je akt predstavljen.
Slušajući pažljivo predlagača, vidim da je moguće da je razlog to što mu se neprekidno priviđa Bojan Pajtić i DS, bez ikakvih razloga. Da parafraziram jednu staru metaforu, to što vam bauk Bojana Pajtića kruži SNS nije opravdanje da mi date tekst zakona koji je površan, aljkav i manjkav. Sve vrste argumentacija, sve vrste nedopustivih kvalifikacija o DS, o pojedincima iz DS, ceo stav kada ovaj moj govori da je neko zlikovac i kriminalac onda je to žar poslanički, a kada ja kažem da je Bojan Pajtić kriminalac, onda je to istina. Dakle, sve je to politički folklor. Onoliko koliko u tom folkloru ima istine, toliko je bilo pedantnosti u pisanju ovog predloga zakona. Hvala vam.

Reč ima predlagač narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi ne usvajamo obrazloženje zakona, mi usvajamo zakon. Mislim da je pokorisno da ljudi u Srbiji znaju i da napravimo jedno poređenje između pokorisnosti jednog Predloga zakona koji je u skupštinskoj proceduri, koji je definisao i čija je poenta bila samo da bude pre Predloga zakona koji je najavila SNS, pa se u toj žurbi valjda zaboravilo da se smanji procenat izdvajanja za političke stranke, ali je važno bilo biti pre SNS, predati u proceduru pre SNS, bez obzira što se tom izmenom samo u kozmetičkom smislu menjali iznosi. Ako bih iskoristio argumentaciju gospodina Čanka, onih 30 dinara mesečno, onim što je predložila Predlogom zakona prethodna govornica, bi se pretvorilo u 0,3 pare. Toliki je odnos prema uštedama i prema tom pokorisnom i tako finom i ne aljkavo napisanom zakonu.
U tom zakonu i u tom predlogu nigde ne piše, nigde nema odnosa prema primanjima i prema prihodima koji se ostvare u AP Vojvodini. Ja uvek kažem kada na nešto nišanite prstom, kada na nešto ukazujete, pokažite ličnim primerom kako treba.
Demokratska stranka, prethodna govornica su to pokazali zakonom iz 2011. godine. Dijalogom i radnom grupom na koju nisu ni pozvali SNS, broj jedan, po rečima uvažene koleginice Kovač, sve to što je napisano ovde u parlamentu 2011. godine je otišlo na mišljenje u Vladu i došlo nešto sasvim drugo, i to je naravno bespogovorno usvojeno. Na taj način mišljenjem tih pokorisnih i onih koji ne aljkavo sačinjavaju zakone, koji su samo u korist i radi podizanja cifre koja je opredeljena za političke stranke, za političke aktivnosti, su čak i od kredita kojima se ova država zaduživala, čak i od kredita su uzimali deo novca za finansiranje DS i sada su došli da nas uče da li je nešto aljkavo ili nije aljkavo. Gde ima aljkavije? Zadužujte državu, pa onda od tog zaduženja uzmete za finansiranje političke stranke. Gde ima aljkavije?
Pokorisno, da, ali za tu političku stranku. Pokazalo se. Ovde je analiza, ovde je model za koji sam zamolio prijatelja iz Ministarstva finansija da uradi i šta bi značilo, kolike bi se uštede pravile i kolika bi poreska osnovica bila, izvinite, ne poreska osnovica, koja bi bila osnovica za obračun izdvajanja za političke stranke po modelu koji je predložila gospođa Čomić i po modelu koji je predložila grupa SNS. Ne samo što se razlikujemo po predloženoj stopi koja je 30% veća pokorisno od strane gospođe Čomić, od 0,150% u odnosu na 0,105% koliko je u ovom predlogu zakona, već je i osnovica značajno veća. Osnovica koju predviđa SNS je u iznosu od 797.319.600 dinara u odnosu na milijardu 345.747, bla, bla, bla. I u osnovici i u iznosu izdvajanja za finansiranje političkih stranaka se razlikujemo.
Šta je onda tu pokorisno? Šta je tu aljkavo? Od zaduženja uzimate za političke stranke ili od poreskih prihoda po znatno manjem procentu od 30% izdvajati za političke stranke.
Nemojmo zbog greške u obrazloženju, da li se u obrazloženju spominje nacrt ili Predlog zakona, bože moj, pašće zbog jedne reči. Aljkavo je, nije dobro urađeno. Evo, piše – nacrt, ali i piše 30% manje za političke stranke, pa neka građani Srbije procene da li je aljkavo to što ste iz kredita uzimali za finansiranje političkih stranaka, što je bilo malo ono para što ste uzimali u Razvojnoj banci Vojvodine, na časnu reč, pa ni dan danas ne može to da se otplati. Da li je to bilo pokorisno i ne aljkavo ili je aljkavo ovo što sada piše na osnovu nacrta zakona, a u onome što usvajamo je 30% sredstava manje za političke stranke? Neka to procene građani Srbije, a ne gospođa Čomić ili ja. Nemojte da trivijalizujemo nešto. Nemojte da sakrivamo želju da se uzme više kroz to što ćemo tražiti slovnu grešku u obrazloženju zakona.
Završavam sa rečenicom sa kojom sam i počeo – ovde usvajamo zakon, a ne obrazloženje. Da je obrazloženje napravljeno kao tomovi knjiga, opet ne bi prihvatili zato što vam je bolno ono što vam je targetirano i ono što se odnosi članom 16. i članom 20. – 30% manje za političke aktivnosti. To je otklon, to je odnos, odgovoran odnos prema javnim finansijama. To je odgovoran odnos prema građanima i to je otklon od jedne arogantne politike koja je vođena do 2012. godine, gde ste od zaduženja uzimali delove za finansiranje svojih političkih aktivnosti.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, replika.

To sve što smo čuli od poštovanog kolege imalo bi smisla da je na dnevnom redu Predlog zakona koji sam ja podnela, ali nije, nego je Predlog zakona koji je podnela grupa od 128 poslanika.
Kada sam komentarisala površnost i aljkavost obrazloženja, rekla sam da nema smisla to menjati, ne usvaja se, ali se član 5. usvaja. Član 5. vašeg Predloga zakona, 128 poslanika, kaže – u članu 24. stav 3. reči „iz privatnih izvora“ briše se. Taj stav 3. glasi – sva sredstva namenjena za finansiranje izborne kampanje uplaćuju se na račun iz stava 1. ovog člana i sva plaćanja troškova izborne kampanje vrše se sa tog računa. Nema reči „iz privatnih izvora“. One se nalaze u stavu 4.
Ako usvojite ovako, bez amandmana, nema na šta da se primeni. Vi ćete morati da usvojite deo obrazloženja, pošto tamo piše da se u nacrtu ovog zakona ovo odnosi na član 24. stav 4. Treba čitati i onda upotrebiti žar na temu koja uopšte nije na dnevnom redu.
To što ja mislim o tome da li je trebalo ili nije trebalo staviti na dnevni red moj Predlog zakona, to je iza nas. Na dnevnom redu je vaš Predlog zakona, gde imamo problem, Skupština ima problem sa članom 5. zbog površnosti i aljkavosti i manjkavosti. Rekla sam vam – organizujte odbor ili nešto uradite ako stvarno hoćete da ikakvog smisla ima usvajanje ovog predloga zakona. Sva volja, neću sada da pričam o Predlogu zakona, nego da ja malo udarim po DS, je legitimna i nekorisna, a posramotna. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Pokorisno je čitati, ali otvorenih očiju. A čitati otvorenih očiju, mogli ste videti da je uvaženi kolega Vladimir Marinković već podneo amandman koji se odnosi na ispravku na koju ste ukazali. Ne vidim tu razloga za dalju polemiku, a taj amandman je u proceduri, čini mi se, već od juče.
S druge strane, mi raspravljamo o ovom predlogu zakona koji je podnela poslanička grupa SNS. Tačno je. Ali, zašto neko ko podnese predlog zakona danas, samo da bi bio brži od SNS, želi da se taj predlog zaboravi? Da li je bolji? Nije. Ali, vi na taj problem, vi na taj izazov gledate sa takvim rešenjem.

Molim vas, gospođo Čomić, nemojte iz klupe.

Zašto želite sada da se ćuti o tome da ste potrčali da budete brži od SNS i predali zakon kojim se ništa ne menja, ili se kozmetički samo menja? Menjamo strane, ali procenat ne menjamo, ne menjamo ništa, samo da budemo brži od SNS. Brzina se, što se ovoga tiče, ne meri. Ovaj zakon ima svoj nominalni iznos ušteda koje želimo da napravimo, radi te jedne male pilulice koje će naše javne finansije kroz ovakvu uštedu da dobiju, do konačnog ozdravljenja. To je razlika u razmišljanju.
Vi ste vaš stav pokazali Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, gde niste promenili ništa. I sve što je u skupštinskoj proceduri, sve što se javno izrekne i potpiše i da u skupštinsku proceduru, ne možete da kažete – nemojte tako nešto da uzimate kao argument. Ja nisam ni verovao da ćete vi ovo da podržite. Jer, vaš predlog je da se ne menja ništa. I to su ljudi u Ministarstvu finansija jasno pokazali, modelom i onim koliko će DS dobijati na osnovu ovog zakona koji ćemo usvojiti i na osnovu onoga što ste vi predložili i na osnovu onog što dobijate sada. Ono što ste predložili i što dobijate sada, niste promenili ništa.
Mi želimo suštinske promene. Mi ne želimo bilo kakvu kozmetiku, a te suštinske promene pokazujemo na ovaj način. Prihvatam ovu grešku koja se potkrala i koju je gospodin Vladimir Marinković, uvaženi kolega, juče amandmanski već predložio i taj amandman će biti usvojen.