Hvala, dr Dimitrov.
Reč ima narodni poslanik dr. Blagoje Bradić.

Zahvaljujem se.
Dakle, gospodine ministre samo dve reči da odgovorim dve reči na ono što ste me pitali. Da, ja sam za to da Fond ostane Fond. Suština Fonda je da u njemu prevagu u odlučivanju imaju oni koji daju novac, ja mislim da smo se tu razumeli.
Predlog koji sam dao, mislim da je konstruktivan, jer je vrlo potreban kod pravljenja lista lekova neko iz Ministarstva zdravlja, koji radi na poslovima analize tih listi, lekova, psihoaktivnih supstanci, vrlo su potrebni predstavnici iz Instituta za javno zdravlje, jer oni prate kako se to sve, što zamisli Ministarstvo, i što finansira Fond, odvija na terenu, i vrlo su potrebni predstavnici Komore zdravstvenih ustanova, ne direktori zdravstvenih ustanova, nego neko, jer oni imaju upošljene koji znaju šta je problem koje zdravstvene ustanove. Za to sam da Fond ostane u suštini ono što jeste.
Mi ovde raspravljamo o Fondu koji je kao Fond zamišljen i napravljen gde su u upravljačkim organima ljudi koji učestvuju u punjenju Fonda.
Vi hoćete da promenite, vi imate pravo na to, ali budite svesni da to više nije Fond, to pokušavam da vam objasnim. Kakav je to Fond gde nas četvoro ulažemo pare, a odlučuje peti, ma ko da je taj peti.
Nije bitno. Suština Fonda je izmeštena. Imate pravo na to, ali treba da se čuje i da se zna.
Za to sam da se zadrži način funkcionisanja Fonda, da se, eventualne greške u radu dopune stručnim ljudima, ali odluku o trošenju para treba da imaju oni koji daju pare. Ja zastupam taj interes i mislim da sam dovoljno jasan.
Da li ste vi u pravu? Ja mislim da niste. Ja mislim da niste, ja vas ne pokušavam, ja pokušavam amandmanom i na Odboru da objasnim zašto mislim da to ne valja što se radi. Zašto mislim da moramo da sklonimo takav način odluke, da moramo da ostavimo pravo ljudima koji pune Fond da odlučuju o sudbini tih para.
Nisu stručni. Nisu, dajmo im struku da bude u upravnom odboru, kao što sam predložio, da im pomognu u radu. Ali, hoćete da kažete da oni koji pune novac, i koji daju novac, nisu sposobni da raspolažu sa novcem, da li to hoćete da kažete? Niste u pravu. Niste u pravu.
Pričamo o tome, opet ću pomenuti, pričamo o tome da je problem u finansiranju, nema dovoljno para, država je u problemima, a rekli smo da, vi ste pričali, stajali iza stanovišta bivšeg ministra Krstića, da 300 miliona je višak u Fondu.
Pre par meseci, gledamo se u oči ovde, i prebacili ste u penziono. Sada nema para. Kako nema. Malo ima, malo nema. Jel ima ili nema para u Fondu?
Da li je kriv upravni odbor? Nije, nije ni pitan. Mi smo pitani ovde. Mi imamo tu moć da uradimo. Ima nas dosta lekara. Vi ste iz državnog zdravstva, ja sam iz privatnog zdravstva, a ja branim državno zdravstvo da mu ostane novac. Dobro, trudim se koliko mogu, i koliko mi pamet daje.
Stoga vas molim da još jednom razmislimo da moj nedorečeni amandman ispravite, tu imate moć, imate glasove, i da ostavimo Fond u suštini kako je zamišljen sa svim onim izmenama do kojih smo došli ovde sada kroz razgovor, šta treba popraviti, ali da suština ostane ista, da oni koji daju novac u Fond imaju prevagu, odluku trošenja tog novca, to je suština priče. Zahvaljujem.

Zahvaljujem dr Bradić.
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege, ja se zaista neću više javljati po ovom amandmanu. Mislim da ga svakako treba odbiti i zbog tehničke neispravnosti.
Dakle, predlagač amandmana nije ni pročitao svoj amandman i naveo strukture fali mu jedan član, naveo je devet članova, a osam je u ovome.
Dakle, podsetiću još nešto, govorio je o svim problemima u zdravstvu, naveo liste čekanja, te liste nisu od pre šest meseci, te liste čekanja traju, ne znam koliko godina. Govorio je o tenderima. Kakvi su tenderi bili u ranijem periodu?
Ali mislim da ovaj amandman i ove amandmane koji licitiraju sa brojem članova upravnih i nadzornih odbora, ne treba uopšte raspravljati i mislim da se ovaj amandman odbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Radojević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege, ja se pitam ko bi bio ovaj deveti član po predloženom amandmanu kolege Bradića, ako su ovde svi pobrojani i napisani.
Šalu na stranu. Hoću da kažem da ono što je radio Fond do sada, ono čime se bavio Fond do sada je bavljenje samim sobom, a ne bavljenje onima koji pune Fond i ne bavljenje onima koji taj novac iz Fonda treba da troše, odnosno pacijentima.
Najperfidniji su načini na koje je Fond vadio pare za sebe i za svoje ljude. Navešću vam jedna primer – EU je neke 2006. ili 2007. godine, investirala u veliki broj zdravstvenih centara u Čačku u pravljenju pogona za proizvodnju parenteralnih rastvora za proizvodnju infuzija.
Infuzione rastvore su vrlo uspešno pravili zdravstveni centri širom Srbije do pre pet ili šest godina, kada je odlukom Fonda prekinuto da se koristi to što prave pogoni za proizvodnju parenteralnih lekova.
Za šire građanstvo, jedna boca od pola litra infuzionog rastvora, natrijum hlorida sastoji se od četiri i po grama kuhinjske soli i nešto malo manje od pola litra vode. Ono što je taj pogon koji je finansirala EU zarad racionalnosti u zdravstvu pravio u Čačku za 30 dinara, sada je odlukom Fonda prebačeno da se dovozi iz „Hemofarma“ iz Vršca ili iz „Zdravlje“ Leskovca. Taj rastvor u Čačku sada košta 70 dinara. Tog rastvora se prosečno troši 4.000 boca tokom nedelje u Čačku.
Dakle, pomnožite to sa 40 zdravstvenih centara u Srbiji sa svim Kliničkim centrima i sa svim onima koji su imali priliku da proizvode svoje parenteralne rastvore sa nešto malo kuhinjske soli i čiste destilovane vode, a RFZO je zarad racionalizacije, valjda trošenja para ljudi koji pune taj Fond, ukinuo to i odredio da se mora preko posrednika nabavljati negde na strani.
Prosta je logika da RFZO, verovatno preko svojih posrednika do sada napravi dobar dil sa onima koji dovoze, te infuzione rastvore i vozaju širom Srbije ili ih uvoze sa raznih strana. To je jedan od hiljada primera na koje načine je trošen novac ljudi koji su svojim učešćem i svojim novcem plaćali ono što se zove njihovo lečenje.
Da ne ulazimo u analizu svih tih primera, ali ostali bi sedam dana kada bi pričali, moram da zaista kažem da je bilo jako kreativno od njihove strane to što su radili, akrobacija na koji način su isisavali novac poreskih obveznika, odnosno zdravstvenih osiguranika, tako da lek nikako ne dođe do njih.
Suština ove promene sada je da imamo efikasan upravni odbor, naravno i nadzorni odbor koji će nadam se odgovorno kao što je i Vlada Republike Srbije u novom sazivu odgovorna, moći da distribuira novac teško zarađen i odvojeni novac poreskih obveznika da služi lečenju pacijenata, njihovom lečenju i da služi popravljanju standarda zaposlenih u zdravstvenoj zaštiti. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Radojević.
Reč ima prof. dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Lončar i poštovani gosti, imam tri zapažanja koja se tiču amandmana na član 1. ovog predloga zakona, a koji je branio malo pre ovde gospodin Bradić.
(Ninoslav Girić, s mesta: Koji član?)
Član 1. menja se i glasi…

Molim vas gospodine Giriću, nemojte da dobacujete.

Molim vas gospodo da pažljivo pratimo. Ovde se neke zamerke saopštavaju opozicionim poslanicima zbog tehničkih grešaka, a ovde imamo narodne poslanike koji ne znaju o čemu raspravljamo danas, izgleda.