Hvala lepo.
Na kraju današnje rasprave, želim svima vama da se zahvalim, svima koji ste govorili o zakonima koje je predložilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Pomogli ste nam da građanima bliže predstavimo ove zakone i očekujem da isto tako budete prisutni i da isto tako sa istim elanom i žarom govorite i kada budu na dnevnom redu amandmani. Očekujemo naravno da će biti sledeće nedelje, radujemo se velikom broju amandmana i mogućnosti da opet govorimo o temama iz oblasti poljoprivrede.
Dosta je pitanja bilo u toku današnje rasprave, dosta problema potegnutih ili pomenutih, dosta i pozitivnih sugestija, dosta i optimizma. Ja ću pokušati da samo na pitanja koja sam uspela da zapišem da dam odgovore.
Evo da počnemo od Zakona o predžetvenom finansiranju. Kao što znate, mi sa ovim zakonom i kao što ste i čuli, želimo da uspostavimo sistem kojim ćemo značajno olakšati poljoprivredniku da dođe do novčanih sredstava onda kada su mu najpotrebnija, na početku setve. Ne radi se o novom obliku finansiranja, radi se samo o novim uslovima finansiranja. Mi želimo da mu pomognemo time što po prvi put se daje mogućnost da zaloga bude na budućem rodu.
Naravno, usvajanjem ovog zakona mi u stvari stvaramo pravni osnov za dalji rad na implementaciji istog. Kao što smo rekli za implementaciju ovog zakona, važan je naredni period, narednih nekoliko meseci kada će se napraviti i registar, kada će se uspostaviti čitav sistem da funkcioniše.
U tom smislu potrebna nam je i zajednička aktivnost banaka, prerađivača, proizvođača i, naravno, nas na nivou ministarstva. To je jedn posao koji znači i jednu obuku, obuku u kojoj učestvuju oni koji su nam i pomogli da dođemo do ovog zakona. Radi se o ozbiljnim institucijama, o Organizaciji za hranu i poljoprivredu, odnosno FAO i o Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Dakle, ovo su institucije koje su uložile do sada novac u pripremi ovog predloga zakona i uložiće i onaj drugi deo novca koji je potreban da ovaj zakon u praksi i zaživi.
Neko je pomenuo rok kada će početi da važi ovaj zakon. Ja se iskreno nadam da će to biti 1. mart, kako bi naši poljoprivrednici već za prolećnu setvu mogli da koriste ova sredstva.
Što se tiče načina na koji se obezbeđuje zaloga, odnosno pominjala se dosta viša sila, zaštita, odnosno osiguranje itd, mi jesmo bili u dilemi da li da se kao obavezna odredba u zakonu uvede i obavezno osiguranje. Posle različitih analiza i različitih mišljenja, suprotstavljanja istih jedni drugima, mi smo zaključili da je možda bolje da se ne propisuje zakonski obaveza da poljoprivrednik osigura svoj posed, ali smo svesni da će praksa sama po sebi nametnuti ovu potrebu.
Mi se radujemo da što veća zasejana poljoprivredna površina bude osigurana. Dakle, mi smo i ranije, a i ubuduće planiramo da pomažemo na taj način što regresiramo premiju osiguranja u iznosu od 40%. Dakle, na uložena sredstva u osiguranje mi dajemo povraćaj 40% uloženih sredstava i u ovom slučaju, ali i u onim drugim slučajevima kada se ne koriste kreditna sredstva koja se predviđaju ovim zakonima.
Naša preporuka jeste - osigurajte svoje useve. Vidimo svi klimatske promene, grad, poplave. Svake godine imamo po nešto od toga.
Neko je pitao o tome dokle se stiglo sa zakonom o zaštiti od grada. Moram da vas podsetim da je tema ili da su pitanja zaštite od grada još od 2011. godine iz RHMZ prešla u ingerenciju MUP Republike Srbije. Koliko smo mi informisani i upoznati, postoji Predlog zakona o zaštiti od grada, predat je na usvajanje. Očekujemo da ovaj zakon vrlo brzo bude usvojen. Potreban nam je ovaj zakon zbog toga što ćemo sa ovim zakonom u jednom značajnom delu uključiti i lokalne samouprave koje će, naravno, morati da preuzmu deo finansiranja i odgovornosti.
Postoje i neke druge inicijative koje su tehnološki sigurno naprednije, inicijative uvođenja, recimo, aviona i razbijanja oblaka određenim hemijskim sredstvima. To su inicijative koje dolaze od uvaženog ministra Velimira Ilića, ali za sada su to samo inicijative. Struka će dati konačnu reč.
Sve ovo govorim iz prostog razloga da znate da Vlada brine i misli kako da reši ovaj problem, ali opet želim da vas podsetim da ova Vlada postoji tek šest meseci, funkcioniše i da znate šta nas je sve zateklo nakon preuzimanja dužnosti određenih resora i ministarstava.
Dakle, pitanja više sile ostavljamo samim poljoprivrednicima da odluče kako će, da li će osigurati ili neće, ili će računati na dobru sreću u određenoj godini. U svakom slučaju, mi kao ministarstvo, s obzirom na sve ono što sam rekla, predlažemo da se usevi uvek u najvećoj mogućoj meri osiguravaju makar dok ne nađemo neko drugo i povoljnije rešenje.
Postavilo se i pitanje da li će se moći koristiti ova sredstva ako se iznajmljuje državna zemlja u zakup. Pitanje je bilo i vezano za restituciju državnog zemljišta. Zakon predviđa mogućnost korišćenja ovih sredstava i kada je u pitanju državno zemljište.
Istina je da se priprema novi zakon o poljoprivrednom zemljištu, da razmišljamo o mnogim stvarima kada se radi o ovom problemu i da imamo sigurno ta pitanja restitucije koja nas u značajnoj meri sputavaju u nekom ekspresnijem donošenju rešenja, ali što se tiče samog ovog zakona, moguće je ostvariti pravo na kreditna sredstva i u slučajevima kada se iznajmljuje državna zemlja.
Neko je rekao – zašto izvozimo primarne poljoprivredne proizvode, zašto izvozimo kukuruz, zašto ne izvodimo meso, ne izvozimo mleko? Ja moram da vam kažem da smo duboko svesni stanja u poljoprivredi i svesni smo ovog svog hendikepa. Mi izvozimo ratarske kulture umesto da izvozimo poluprerađene ili prerađene sirovine. Izvozimo iz prostog razloga što nemamo drugo rešenje. Godinama je stočni fond uništavan i sada je na nekom minimumu koje ne želimo ni da pominjemo jer nam je to jedan veliki minus. Ono što je najteže u celoj toj priči je to što svi znamo šta znači obnoviti stočni fond. Lako je reći – mi hoćemo više svinja, hoćemo više mleka, hoćemo više mesa, a svi znamo da je za obnavljanje stočnog fonda potrebno vreme.
Dakle, ova Vlada ne snosi odgovornost zbog čega je stanje takvo, zašto izvozimo kukuruz, a ne izvozimo mese. Ono što moram da kažem je to da mi zaista intenzivno razmišljamo kako da podignemo stočarsku proizvodnju.
Kao što su kolege poslanici rekli i kao što svi znamo, naš predsednik Vlade premijer Vučić gotovo uvek kada ima priliku ukazuje na probleme u poljoprivredi, ukazuje na to koliko Vlada želi da pomogne poljoprivredi i koliko želi da pomogne stočarsku proizvodnju.
I sama sam svesna iskrenog opredeljenja kada se radi o ovome, ali ja moram da vam kažem sada i u ulozi profesora kojem je najuža oblast interesovanja i obrazovanja stočarstvo, da zaista uz sve naše dobre želje, uz sve naše raspoložive snage nije moguće ništa preko noći učiniti, pogotovo u stočarstvu, ali želim da vam kažem da verujete da mi zaista činimo ono što je u ovom momentu moguće.
Pitali ste za subvencije. Neki poslanici su rekli da se subvencije ne isplaćuju. Ja moram da kažem da, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji koju smo nasledili, isplaćujemo subvencije. Isplaćujemo ih u skladu sa važećim Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i sa važećom uredbom za ovu godinu. U potpunosti smo isplatili subvencije koje se odnose na podršku merama za biljnu proizvodnju. To je onih čuvenih 6.000 dinara po hektaru. U tom smislu u ovoj godini smo isplatili 11 milijardi dinara. Isplaćujemo premije za mleko. U potpunosti smo isplatili treći kvartal u iznosu od oko 4,6 milijardi dinara. Ostale isplate u smislu isplata za gorivo, za đubrivo, isplata mera u stočarstvu teku u skladu sa dinamikom dospeća. Niko nije pominjao da ove subvencije budu smanjene, da budu ukinute rebalansom budžeta. Još jednom kažem, Vlada je imala puno razumevanje za poljoprivredu i sve subvencije su ostale. Znači, biće isplaćene u skladu sa aktima koje sam već navela.
Neko pominje najave ukidanja subvencija u narednoj godini. Subvencije i premije neće biti ukinute. Niko ne pominje ukidanje. Jedino o čemu smo mi razmišljali je to da sredstva agrarnog budžeta koja su 5% budžeta se racionalnije troše.
U tom smislu smo predlagali i predlažemo i analiziramo da ubuduće za biljnu proizvodnju subvencije dobijaju oni koji imaju do 20 hektara, ali i oni koji imaju 100 i preko 100 hektara, samo za 20 hektara.
Razmišljali smo i o ovome što poslanik Đukanović kaže, da se ukine davanje subvencija za državno poljoprivredno zemljište. Ovo nismo iz razloga što ne želimo dalje da subvencionišemo, nego prosto sredstva agrarnog budžeta moraju racionalno da se troše.
Mi smo subvencionisali biljnu proizvodnju nekoliko godina u ovom sadašnjem obliku, a rezultat je 30% je udeo stočarske proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Nije u redu, nije dobro. Ratarska proizvodnja mora biti vezana za stočarsku proizvodnju.
Da ne dužim dalje vezano za subvencije, biće prilika da i o tome govorimo. Danas je ovo sasvim neki drugi zakon.
Što se tiče zadrugarstva, dosta poslanika je pominjalo ovu temu i mi smo i sami svesni koliko je važno da se mali poljoprivredni proizvođači udruže, da se osnaže, da ojačaju, jer jedino kao takvi mogu da budu značajniji faktor na tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Moram da kažem da je do novog Zakona o ministarstvima, a novi Zakon o ministarstvima je usvojen 26. aprila ove godine, neposredno pored formiranja Vlade, dakle, tek sa ovim novim zakonom, Zakon o zadrugarstvu je prebačen u delokrug rada našeg Ministarstva. Do tada ovaj zakon bio je u delokrugu rada Ministarstva privrede.
Dakle, nakon formiranja našeg Ministarstva, dobili smo ponovo natrag Zakon o zadrugarstvu i mi smo ozbiljno pristupili ovom pitanju, uviđajući njegovu važnost i značaj za poljoprivrednu proizvodnju. Formirali smo radnu grupu. Ona intenzivno radi na pripremanju predloga novog zakona i ja se prosto nadam i očekujem da ćemo vrlo brzo moći da vas obradujemo sa predlogom koji bismo naravno uputili u javnu raspravu.
To je otprilike ono što sam ja izdvojila kao najvažnije kada se radi o Zakonu o predžetvenom finansiranju, a sve pojedinosti koje se tiču sadržaja ugovora i izgleda ugovora u okviru već najavljenih amandmana na narednoj sednici.
Kratko, kada se radi o drugom izuzetno važnom zakonu, koji je takođe izazvao veliku pažnju poslanika, ja bih samo kratko navela neke od dilema poslanika koje su ovde izrečene pred nama.
Na primer, poslanik Arpad Fremond, postavio je pitanje ustupanja ribarskih područja. Što se tiče ribarskih područja, ribarska područja će se definisati rešenjem o ustanovljavanju ribarskih područja. Ustupanje ribarskih područja se može vršiti isključivo na konkursu, koji će uslediti nakon ustanovljavanja ribarskih područja, u skladu sa novim zakonom i nakon toga, konkursu koji će uslediti.
Mala ribarska područja imaju određen problem samoodrživosti, jer broj prodatih dozvola mora obezbediti finansiranje čuvara ribarskih područja. To je isto što ćemo rešavati u narednom periodu i ta mala ribarska udruženja neće biti zanemarena.
Što se tiče ribolovačkih udruženja, često su postavljali, ne samo Arpad, nego i drugi poslanici, pitanja - koliko su ona učestvovala u izradi ovog zakona? Ja moram da kažem da su ribolovačka udruženja bila aktivni učesnici svih javnih rasprava, iako su javne rasprave sve održane pre formiranja ove Vlade, ali moram da kažem da iako je ovaj Predlog zakona bio gotov pre našeg formiranja, da sam i posle toga imala prilike da razgovaram sa predstavnicima ribolovačkih udruženja o detaljima iz predloženog zakona i odlično smo se razumeli.
Nisam stekla utisak da imaju bilo šta protiv predloženih rešenja, čak su mi i rekli da su i sami bili pozvani i da su učestvovali u izradi predloženog zakona. Tom prilikom su me samo informisali o stanju na terenu koje zahteva što je moguće pre usvajanje zakona i preciznije definisanje obaveza i odgovornosti onih koji upravljaju ribarskim područjima. Ukazali su mi na to da je riblji fond u značajnoj meri osiromašen. Ukazali su na to da su veliki problemi na terenu i da su potrebne nove mere koje će zaustaviti neovlašćeno korišćenje i zloupotrebu ribljeg fonda.
Dragan Jovanović je postavio pitanje takođe vezano za riblji fond. Član 6. definiše uslove za ustupanje ribarskog područja. Predviđa da se ribarsko područje može ustupiti na korišćenje osim privrednom društvu i javnom preduzeću po važećem zakonu i drugom pravnom licu. To je i logično. Nama jeste bio cilj da se proširi broj potencijalnih subjekata koji mogu konkurisati za dodelu ribarskih područja, naravno, ukoliko ispunjavaju uslove propisane konkursom.
Narodna poslanica Gordana Čomić je takođe imala dosta primedbi ili pitanja. Član 14. ovlašćenja ribočuvara da fotografiše i snimi nedozvoljene radnje i lica. Krivičnim zakonom je propisano da će se kazniti lice koje neovlašćeno načini fotografski, filmski ili drugi snimak. Znači, akcenat je na tome da se neovlašćeno snima.
Ovim zakonom se upravo to ovlašćenje daje, tj. propisuju se ovlašćenja ribočuvara za vršenje te radnje, znači, snimanje lica u nedozvoljenim radnjama, krađa riba itd.
Inače, moram da kažem da je ovaj Predlog zakona prošao čitavu pravnu proceduru, prošao je Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja. Ministarstvo pravde i MUP su dali pozitivno mišljenje na nacrt zakona. To je ujedno i odgovor na član 11. koji je takođe gospođa Čomić apostrofirala.
Što se tiče zahteva za naknadu štete, član 16. nije novi član zakona. U praksi ovaj zakon je primenjivan i ranije. Znači, zakon koji je praktično prepisan iz prethodnog zakona. Iskustva sa terena kažu da ovaj član odlično funkcioniše, odnosno da ovaj zakon u skladu sa ovim članom odlično funkcioniše. Ovaj zahtev korisnik ribarskog područja podnosi nakon završenog posebnog postupka. Tek pošto se utvrdi odgovornost pravnog prekršajnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica, korisnik može ka njemu uputiti zahtev za naknadu štete. Što se tiče visine naknade štete, visina naknade za štetu nanetu ribljem fondu se propisuje podzakonskim aktom. Naknadu dobijenu po ovom osnovu korisnik je dužan da namenski upotrebi za zaštitu ribljeg fonda.
O načinu upotrebe korisnik je dužan da obavesti nadležno ministarstvo, odnosno nadležni pokrajinski organ. Pretpostavljam da je dosta dugo sve ovo da vam čitam. O tome ćemo kada bude reč o amandmanima.
Što se tiče Nade Lazić, a i Gordana Čomić je pomenula pitanje budžetskog fonda, član 7, nadležno ministarstvo je iniciralo predlog o obrazovanju budžetskog fonda za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda. Time je iskazan naš pozitivan stav o potrebama da ovakav fond postoji.
Ministarstvo finansija je radi usklađivanja sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, kojim je propisano uvođenje programskog modela budžeta, sugerisalo brisanje odredbe kojom se propisuje korišćenje sredstava od naknada sa posebnog namenskog računa Republike, odnosno pokrajine.
Inače, pitanje fonda je pitanje koje se često postavlja i često imamo dileme kako da finansiramo zaštitu životne sredine, odnosno ekologiju, da li da se vrati fond. Moji saradnici u Ministarstvu nemaju dilemu. Oni su za to da bude fond, ali sam svesna kada se pomene u finansijama fond, sam termin fond, zbog čega su ljudi ti koji kažu – kažite koliko treba, mi ćemo to programirati, predvideti, fond je nekada bio, znate kako su iskorišćena sredstva iz fonda, ne možemo se ponovo vratiti na to stanje.
Fond je ukinut pre 2012. godine zbog nenamenskog trošenja sredstava. Neko pre nas je bio takav da je trošio sredstva onako kako ne treba, a mi sada, ni krivi, ni dužni, snosimo posledice takvog činjenja, odnosno ne činjenja.
Što se tiče krivičnih dela, često su se pominjala pitanja krivičnih dela ribočuvara. Krivična dela navedena u članu 11. su ona koja su usko povezana sa prirodom posla koju obavljaju ribočuvari, a to je zaštita i održivo korišćenje ribljeg fonda, odnosno delatnosti korisnika. Takođe, počinioci krivičnih dela, kada odsluže kaznu, moraju biti integrisani u društvo. To su neke pravne odredbe koje su ugrađene u pojedine odredbe ovog zakona i koje su izazvale pažnju. To su pravni komentari.
Da odgovorim još Ivanu Jovanoviću, a ostalima ću odgovoriti u narednom viđenju kada budemo govorili o amandmanima. Dosta je toga, da vas ne zadržavamo. Oni koji su najviše kritikovali, njih i nema.
Što se tiče Ivana Jovanovića, pitao je za udruženja. Ovaj zakon je Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, a ne Zakon o ribarstvu. Takođe, udruženja sportskih ribolovaca su bila prisutna i učestvovali su u izradi ovog predloga zakona, pružena im je mogućnost da učestvuju u javnim raspravama. Ovim zakonom se pruža mogućnost udruženjima da učestvuju na konkursu za dodelu, odnosno ustupanje na korišćenje ribarskih područja, jer se širi krug lica koja mogu da konkurišu. Zakonom se udruženja ne ukidaju. Ona nastavljaju da postoje i u svom domenu doprinose zajedničkom radu.
Još jednom, toliko. Na sva ostala pitanja u okviru amandmana, nadam se, sledeće nedelje, u sredu. Hvala.