Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 104 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: dr Miljana Nikolić, Momo Čolaković i Jelisaveta Veljković.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama 7. do 10. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, prof. dr Zoran Rajić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Slobodan Erdeljan, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, mr Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, Miodrag Pješčić, vršilac dužnosti direktora Republičke direkcije za vode, prof. dr Jugoslav Nikolić, zamenik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda, mr Sonja Gašić, načelnik Odeljenja za održivo korišćenje ribljeg fonda u Ministarstvu poljoprivrede i zaštitu životne sredine, Ružica Tripić, načelnik u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, mr Dušan Ognjanović, šef odseka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Dragana Milovanović, šef odseka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Milica Jevtić, šef odseka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Tatjana Kaluđerović, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Aleksandar Milošević, dipl. pravnik u Kompenzacionom fondu i Dušan Dobričić, samostalni savetnik u Republičkoj direkciji za vode.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 7, 8. 9. i 10. a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava uz okvirni Sporazum o slivu reke Save i Predlogu zakona o potvrđivanju drugog amandmana na Ugovor o saradnji između Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita.
Da li predstavnik predlagača prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine želi reč?
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi poslanici, dame i gospodo, danas su pred vama četiri predloga zakona koje je izradilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Dva predloga su potpuno novi zakoni u našem sistemu, dok su druga dva predloga ratifikacije međunarodnih ugovora.

Ako mi dozvolite, počela bih sa Predlogom zakona o zaštiti i o održivom korišćenju ribljeg fonda.

Raniji Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda stupio je na snagu 23. maja 2009. godine. Međutim, u toku njegove primene, uočeni su određeni problemi i nedostaci u određenim rešenjima koje je ovaj zakon ponudio.

Osnovni cilj u donošenju novog Zakona o zaštititi i održivom korišćenju ribljeg fonda je da se oblast zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda uredi na kvalitetniji način, da se poboljša i unapredi postojeće stanje.

Neki od nedostataka koji su uočeni u prethodnom periodu, a koji se direktno ili indirektno tiču načina na koji je regulisana ova oblast u našoj zemlji jesu odsustvo saradnje svih zainteresovanih strana zaštite prirode, hidrograđevinskog sektora, elektroenergetskog sektora, šumarstva i poljoprivrede u uslovima višenamenskog korišćenja vodnih resursa, što je dovelo do izolovanog upravljanja sa negativnim uticajem po riblji fond, nedovoljna transparentnost korišćenja sredstava od dozvola za privredni i rekreativni ribolov i neadekvatan sistem kontrole tih sredstava, postojeći socio-ekonomski uslovi u odnosu na utvrđivanje cena u oblasti rekreativnog i privrednog ribolova, problemi u vezi broja izdatih dozvola za rekreativni ribolov u odnosu na kapacitet ribolovnih voda, nepreciznost definisanja osnovnih pojmova usled kojih je bilo otežano voditi prekršajne postupke, nedovoljni stručni kapacitet korisnika ribarskih područja, nedovoljna materijalno-tehnička opremljenost korisnika ribarskih područja, odsustvo saradnje među korisnicima ribarskih područja, nepostojanje mehanizma komunikacije sa učesnicima delatnosti privrednim ribarima i rekreativnim ribolovcima radi obezbeđivanja njihovog učešća u kreiranju i implementaciji politike i njene primene u oblasti zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda, nemogućnost ministarstva da utiče na visinu troškova dozvole za privredni ribolov, imajući u vidu da po važećim zakonskim rešenjima korisnik samostalno bez obaveze da pribavi saglasnost resornog ministarstva, određuje visinu troškova ove dozvole, nepostojanje odredaba zakona koje uređuju oblast koja se odnosi na izuzimanje pojedinih voda iz ribarskih područja.

Naime, važeći zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda ne obezbeđuje kontrolu u sistemu korišćenja ribljeg fonda, kao komponente biološke raznovrsnosti Republike Srbije, regulisanost uloge pojedinih subjekata u delatnosti koji je doveo do neuravnoteženosti između stepena korišćenja ribe kao prirodnog resursa i ekonomskog razvoja koji nastaje, takođe ne primenjivanje načela efikasnosti i održivog korišćenja obnovljivih prirodnih resursa, neadekvatnog planiranja i korišćenja ribljeg fonda i odsustvo kontrole i praćenje stope ribolova dovodi u opasnost obnovljivost ribljeg fonda kao prirodnog resursa.

Pored toga, napredak u konceptu zaštite prirode, tj. prirodnih resursa, sam po sebi bez nedostataka i disharmonije sa drugim zakonima koji reguliše delatnost korišćenja ribe kao resursa, kao i međunarodne obaveze na zaštiti prirode koji je država preuzela, ukazuju na potrebu donošenja novog zakona koji bi taj odnos efikasno regulisao.

Dosadašnji ekonomski i neekonomski interesi i razlozi diktirali su uslove i način eksploatacije prirodnih resursa i dobara, bez uračunavanja direktnih ili indirektnih uticaja na životnu sredinu.

Dalje korišćenje prirodnih resursa i dobara i izmene prostornog okvira mogući su samo pod uslovom stalne naučno zasnovane kontrole. Taj vid kontrole korišćenja prirodnih resursa i dobara jedan je od osnovnih zadataka u zaštiti životne sredine.

Upravljanje prirodnim resursima i dobrima i zaštita životne sredine je zahtev i potreba čoveka i njegov odnos prema prirodi. Takav odnos obezbeđuje potpunu harmoniju između čoveka i njegovih aktivnosti, s jedne strane, i očuvanja prirode i njenih vrednosti, s druge strane.

Zbog svega navedenog, ukazala se potreba da se određena pitanja preciznije definišu i regulišu na adekvatan način. Potreba za održivim upravljanjem prirodnih resursa obavezuje u ovom trenutku na donošenje novih propisa kojima se uređuje njihova zaštita i korišćenje, a posebno u delu koji obuhvata korišćenje ribe kao obnovljivog prirodnog resursa.

Predloženim zakonskim rešenjem se unapređuje sistem upravljanja ribljim fondom koji obuhvata zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda kao dobra od opšteg interesa, u skladu sa principom održivog korišćenja.

Predlog zakona uvažava do sada dostignut stepen demokratskog i tehničko-tehnološkog razvoja, različitosti i specifičnosti prostora Republike Srbije i na celovit način reguliše ulov, zaštitu i promet ribe i ostalih životinja koje žive u vodi.

Odredbe ovog zakona odnose se na ribolovne vode. Riba u ribolovnim vodama Republike Srbije je prirodni resurs i kao takav je državna svojina, osim ribe u ribnjacima, poluribnjacima, kavezima u ribolovnoj vodi i ograđenim ili pregrađenim delovima ribolovne vode za gajenje riba, koja je svojina vlasnika objekata za gajenje riba.

U Predlog zakona ugrađena su dosadašnja iskustva. Dopunjena su i poboljšana zakonska rešenja. Predlogom zakona koji je danas pred vama, dame i gospodo, postižu se sledeći ciljevi: podignut je kvalitet programa upravljanja ribarskim područjem; podignut je nivo stručnosti u čuvanju ribarskog područja; podignut je nivo stručnosti u upravljanju ribarskim područjem; podignut je kvalitet izveštaja o korišćenju ribarskog područja; kvalitetnije je definisan izvor finansiranja zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda, kao i uvođenje posebnih računa za sredstva od izdatih dozvola, u cilju kontrole namenskog trošenja sredstava; definisani su uslovi za izuzimanje ribolovnih voda iz ribarskih područja.

Zatim, preciznije i kvalitetnije su definisani uslovi za ustupanje ribarskog područja; kvalitetnije i preciznije je definisan način vršenja nadzora u vršenju poverenih poslova od strane AP Vojvodine; uvedeni su novi potencijalni subjekti za dodelu ribarskih područja; uveden je monitoring kvalitativnog sastava i uzrastne strukture ribljeg fonda, u cilju praćenja efekata programa upravljanja na zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda; uvedena je obavezna saglasnost i kontrola vrednosti dozvola koje nisu bile obuhvaćene postojećim zakonskim odredbama – dozvole za privredni ribolov, kao i dozvole za rekreativni ribolov, dozvole za zaštićena područja, dnevne i višednevne dozvole.

Uvedena je posebna dozvola za rekreativni ribolov, za ribarska područja u granicama zaštićenih područja; propisano je usklađivanje programa upravljanja ribarskim područjem sa drugim propisima kojima se uređuje zaštita prirode; propisana je obaveza definisanja posebnih staništa na ribolovnim vodama, kao mesta od značaja za mrest i druge potrebe riba – zimovanje, rast, ishrana, migracija riba, u kojima se zabranjuje svaki vid ribolova i drugih aktivnosti.

Detaljnije je propisano razgraničenje u prodaji dozvola između korisnika, kroz definisanje jedinica lokalne samouprave u ugovorima o ustupanju ribarskih područja; kvalitetnije su definisana prava, dužnosti i ovlašćenja inspektora u vršenju nadzora nad radom korisnika ribarskih područja.

Izvršene su izmene zakonskih odredaba koje definišu kazne za prekršaje i privredne prestupe, u smislu povećanja visine novčanih kazni, kao važne mere u zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.

Pored svega navedenog, ovim zakonskim predlogom su utvrđene i razgraničene nadležnosti organa Republike i AP, koje se odnose na: ustupanje ribarskih područja na korišćenje, davanje saglasnosti na programe upravljanja, utvrđivanje i raspodele nadoknade za ustupanje i korišćenje ribarskih područja, kao i nadoknade za izdavanje dozvola za privredni i rekreativni ribolov.

Predloženim rešenjima u ovom zakonu obezbeđuje se odgovornost svih gore navedenih subjekata za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda, kao obnovljivog prirodnog resursa, s jedne strane, i nadležnih organa Republike, AP i jedinice lokalne samouprave, s druge strane.

Na kraju moram da istaknem da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Donošenje ovog zakona neće izazvati povećanje troškova u budžetu Republike. Sprovođenje zakona neće uzrokovati povećanje broja zaposlenih i nabavku nove opreme. Povećanje poslova odnosi se na donošenje podzakonskih akata koja proizilaze iz zakona u periodu od godinu dana nakon donošenja zakona, što će se svrstati u dužnosti visokostručnih službenika nadležnog ministarstva.

Poslove koje, u skladu sa zakonom, obavljaju korisnici ribarskih područja i upravljači zaštićenih područja koju su proglasili ribarsko područje u okviru granica zaštićenog područja, finansiraju se od sredstava ostvarenih izdavanjem dozvola za rekreativni i privredni ribolov.

Dozvolite mi da još jednom naglasim da riblji fond Republike Srbije predstavlja značajan prirodni resurs, te kao takav zaslužuje da se maksimalno čuva i štiti i da u odnosima koji nastaju prilikom korišćenja ribolovnih voda taj interes bude prioritetan. U tom smislu ovaj predlog zakona predstavlja napredak pre svega jer na celovit način uređuje sistem upravljanja ribljim fondom, u skladu sa principom održivog korišćenja. Time se ispunjavaju i zahtevi EU i načela koja proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta - Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune, Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, Zakona o potvrđivanju Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja, kao i ratifikovanih sporazuma u oblasti ribarstva.

Drugi predlog zakona o kojem ću danas govoriti jeste Predlog zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje ili, kako je u javnosti poznat, zakon o predžetvenom finansiranju.

Usvajanjem ovog Predloga zakona naša zemlja postaje prva zemlja u regionu i jedna od retkih u svetu koja dobija potpuno zaokružen sistem finansiranja poljoprivredne proizvodnje. Ministarstvo je na izradi ovog zakona radilo skoro tri godine i verujemo da smo sačinili kvalitetan zakonski predlog koji će olakšati finansiranje u oblasti poljoprivrede.

Ovaj predlog zakona je rezultat projekta realizovanog u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoju, a ceo projekat uključuje i uspostavljanje svih pratećih mehanizama potrebnih za implementaciju ovog zakona.

Tokom izrade nacrta ovog zakona. Ministarstvo je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj organizovalo dve konferencije - februara 2012. godine i februara 2013. godine, na kojima je javnosti predstavljena ideja uvođenja sistema predžetvenog finansiranja, a na kojima su učestvovali predstavnici bankarskog sektora, osiguravajućih društava, proizvođača i prerađivača.

Nakon ovih sastanaka dobijene su korisne sugestije, primedbe i komentari od svih zainteresovanih strana, te je kao konačan rezultat tokom ove godine pripremljen Nacrt zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.

Donošenjem ovog zakona stvara se mogućnost za uspostavljanje tzv. sistema predžetvenog finansiranja u Republici Srbiji, što predstavlja sistem koji bi primarnim poljoprivrednim proizvođačima olakšao pristup izvorima finansiranja u trenutku kada imaju najveću potrebu za finansijskim sredstvima, odnosno pred setvu ratarskih kultura.

Projekat uvođenja sistema predžetvenog finansiranja uspešno je implementiran do sada u Brazilu, a u fazi implementacije je u Ukrajini i Rusiji. Srbija bi bila prva zemlja u ovom delu Evrope koja bi implementirala ovaj način finansiranja primarnih poljoprivrednih proizvođača i verujemo da će uspešno zaživeti i u Srbiji na način kako je zaživeo i u Brazilu, gde je ovakav način finansiranja postao dominantan u poljoprivredi.

Novina koju nudi ovaj zakonski predlog jeste uvođenje novog elementa u kreditni, odnosno ugovorni aranžman, a to je korišćenje zaloge na budućim poljoprivrednim proizvodima, odnosno zaloge na budućem rodu kao sredstvu obezbeđenja. Na ovaj način proizvođač kao sredstvo obezbeđenja svoje pozajmice koristi zalogu na budućem rodu, što mu olakšava pristup finansijskim sredstvima, jer se za finansiranje njegove proizvodnje ne zahteva obavezna hipoteka, što je često prepreka kod pristupa finansijskim sredstvima.

Zaloga kao instrument obezbeđivanja naplate potraživanja regulisana je zalogom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar. Međutim, novina koju ovaj Predlog zakona donosi jeste uvođenje novog oblika zakona, a to je buduća poljoprivredna proizvodnja. Na taj način poljoprivredni proizvođač kod banke ili prerađivača dobija finansijska sredstva za finansiranje poljoprivredne proizvodnje, a ta sredstva su obezbeđena budućim rodom na njegovom mestu proizvodnje.

Ukoliko nakon žetve, tj. berbe iz bilo kojih razloga nije u mogućnosti da vrati pozajmljena sredstva, aktivira se zaloga na budućem rodu i zajmodavac, odnosno zalogoprimac postaje vlasnik rezultata proizvodnje, čime naplaćuje svoje potraživanje. Važno je napomenuti da je ova vrsta zaloge privremenog karaktera, odnosno postoji ograničeno trajanje zaloge i to do kraja kalendarske godine u kojoj se obavlja žetva, odnosno berba, a što je precizirano ugovorom.

Zaloga prestaje da važi isplatom obaveze na način kako je ugovorom precizirano i briše se iz registra. Važan element ovog zakona upravo je ugovor o finansiranju poljoprivredne proizvodnje koji sadrži sve neophodne elemente za definisanje prava i obaveza obeju ugovorenih strana, između ostalog i zalogu na budućem rodu.

Ugovor o finansiranju poljoprivredne proizvodnje upisuje se u registar ugovora o finansiranju, što će omogućiti proveru da li je određena parcela opterećena obavezom, odnosno poljoprivredna proizvodnja na toj parceli. Ono što je bitno, a što ovaj zakonski predlog nudi kao mogućnost jeste definisanje obaveze u novčanom ili robnom obliku, kao i mogućnost njihovog prevođenja iz jedne u drugu, što se definiše ugovorom o finansiranju.

Registar ugovora o finansiranju će voditi Agencija za privredne registre, a njegovo uspostavljanje će finansirati Evropska banka za obnovu i razvoj. Takođe, ova finansijska organizacija će podržati i promociju uvođenja novog sistema, kao i obuku učesnika u sistemu.

Očekujemo da će učesnici u sistemu predžetvenog finansiranja biti, pre svega, primarni poljoprivredni proizvođači kao zalogodavci, dok će se kao zalogoprimci uglavnom pojavljivati banke i prerađivači u oblasti biljne proizvodnje.

Posebno naglašavam biljnu proizvodnju, s obzirom da ovaj zakon pokriva samo biljnu proizvodnju, zbog postojeće mogućnosti uspostavljanja ovog sistema u ovoj oblasti, ali se nadamo da će se u budućnosti sa uspešnim razvojem sistema predžetvenog finansiranja stvoriti uslovi za uvođenje ovog sistema finansiranja i u oblast stočarske proizvodnje.

Posebno bih želela da naglasim da je i do sada postojao sličan ugovorni odnos između prerađivača, tj. otkupljivača s jedne strane i primarnih poljoprivrednih proizvođača s druge strane. Reč je o tzv. ugovorima na zeleno, gde su na osnovu ugovorene proizvodnje primarni proizvođači od prerađivača dobijali impute za poljoprivrednu proizvodnju izražene kroz paritet za finalni proizvod.

Ovakav način finansiranja je dokaz da ovaj sistem ima uslove da funkcioniše, a Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje će samo postaviti u pravi okvir ovakvu vrstu odnosa.

Takođe, ovaj zakonski predlog u sistem uvodi i banke kao nove učesnike, što stvara uslove za proširenje ponude bankarskih proizvoda i lakšu dostupnost bankarskih kredita primarnim proizvođačima.

Primetićete, takođe, da Predlog zakona ne zahteva obavezno osiguranje poljoprivredne proizvodnje, što je, moram priznati, bila i naša dilema prilikom izrade ovog zakona. Međutim, ne želeći da sužavamo pravne mogućnosti za korišćenje ovog finansijskog instrumenta zahtevom za obavezno osiguranje useva i plodova od štete, vodili smo se očekivanjem da će tržište samo nametnuti ovakav zahtev, što ostaje kao mogućnost dogovora dve ugovorene strane.

Na kraju bih želela da naglasim da smo mi kao nadležno ministarstvo veoma dobro upoznati sa problemom finansiranja poljoprivredne proizvodnje, naročito ako se ima u vidu sezonski ciklus ove proizvodnje i potreba da se uvom trenutku izvrši jednokratno finansiranje celokupnog proizvodnog ciklusa, što predstavlja veliko ulaganje za proizvođača, a često i ograničavajući element za eventualno proširenje proizvodnje.

Donošenjem ovog zakona i uspostavljanjem sistema predžetvenog finansiranja prevazišlo bi se ovo ograničenje, što bi stvorilo uslove za proširenje i unapređenje proizvodnje, a što bi kao rezultat imalo povećanje obima proizvodnje i prinosa.

Takođe, u skladu sa ograničenim budžetskim sredstvima, potrebno je naglasiti da usvajanje ovog zakonskog predloga ne zahteva dodatna budžetska sredstva, a s obzirom da je veliki broj učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i uključene institucije, iskazao interesovanje za ovaj zakonski predlog, verujem da će ovaj sistem zaživeti u našoj poljoprivredi i da će doprineti njenom daljem razvoju, čime će se stvoriti realni uslovi da naša poljoprivreda postane stvarna razvojna grana naše privrede.

Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava, uz Okvirni sporazum o slivu reke Save je sledeći predlog zakona koji se danas nalazi pred vama. Ovaj zakonski predlog podržalo je Ministarstvo inostranih poslova, a sam predlog zakona izradilo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, odnosno Republička direkcija za vode, kao organ u sastavu Ministarstva.

Kao što smo nedavno imali prilike da vidimo, bujice, poplave, zaštita od voda ne poznaju državne granice. Kao bolna potvrda ovoga došle su nam ovogodišnje katastrofalne poplave koje su pogodile sve zemlje u regionu.

Ova dešavanja su nas sve podsetila da moramo blisko da sarađujemo kada je reč o prirodnim nepogodama. Jedan od takvih vidova saradnje jeste upravo saradnja država u slivu reke Save. Okvirni sporazum o slivu reke Save je potpisan od strane država u slivu reke Save 3. decembra 2002. godine. Sporazum koji je stupio na snagu 29. decembra 2004. godine obezbeđuje principe i mehanizme za regionalnu saradnju. Naša država je 2004. godine postala država strana Okvirnog sporazuma. U skladu sa odredbama ovog sporazuma, države su se obavezale da će sačiniti protokole kojima će se urediti posebna pitanja koja se odnose na sliv reke Save, i to: prekogranične uticaje u slivu reke Save, vanredne situacije, zaštitu od poplava i sprečavanje zagađenja voda prouzrokovanog plovidbom.

Protokol o zaštiti od poplava potpisan je 1. juna 2010. godine. Protokol uređuje pitanja održive zaštite od poplava u slivu reke Save nastalih usled prirodnih pojava, kao što su velike vode reka i bujica i barijere formirane nagomilavanjem ledenih santi, i veštačkih uticaja, kao što su ispuštanje voda iz akumulacija i retenzija, prouzrokovano rušenjem brana ili neodgovarajućim upravljanjem, promene u slivu, rečnim koritima i inundacija sa ciljem sprečavanja ili ograničavanja opasnosti i smanjivanja ili otklanjanja negativnih posledica od poplava.

Predmet Protokola je detaljnije uređivanje pitanja koja se odnose, pre svega, na utvrđivanje zajedničkih ciljeva, kriterijuma i mera zaštite od poplava u slivu reke Save, a vezano za prevenciju, obaveštavanje, mere odgovora, ostvarivanje saradnje, razmenu informacija itd.

Sprovođenje Protokola će doprineti unapređenju zaštite od štetnog dejstva voda na regionalnom i nacionalnom planu. Protokolom se stvara osnov za upravljanje rizikom od poplava, a koji se mora obezbediti na nivou sliva reke Save, što je saglasno sa modernim principima i zakonodavstvom EU, posebno sa Direktivom 2007/60 o proceni i upravljanju rizicima od poplava i Akcionim programom za održivu zaštitu od poplava u slivu reke Save.

Obaveze iz Protokola uticaće na obaveze strana da preduzimaju mere na nacionalnom planu koje se odnose na razvoj zakonske regulative, uspostavljanje administrativnih, finansijskih i tehničkih mera za održivu odbranu od poplava, kao i spremnost na reagovanje pri vanrednim situacijama odbrane od poplava. Ovo se, pre svega, odnosi na obaveze organa vlasti i nosioca aktivnosti u cilju uspostavljanja preventivnih mera, mera pripravnosti i odgovora u slučaju poplava.

Značaj dobre regionalne saradnje postao je vidljiviji i tokom ovogodišnjih katastrofalnih majskih poplava, koje su posebno pogodile sliv reke Save i tokom kojih je uspostavljana komunikacija sa nadležnim institucijama za odbranu od poplava uzvodnih država.

Ne čekajući formalno stupanje na snagu Protokola, Republika Srbija je učestvovala u svim aktivnostima Međunarodne komisije za sliv reke Save, a koje se odnose na početak izrade planom upravljanja rizikom od poplava za sliv reke Save, razvoj sistema prognoze, upozoravanja i uzbunjivanja na pojavu poplava u slivu reke Save i razvoj platforme za razmenu informacija značajnu za odbranu od poplava.

Takođe, smatramo za uspeh zajedničku pripremu predloga projekta, unapređenje zajedničkih aktivnosti na upravljanju poplavama u slivu reke Save, čija realizacija je započeta oktobra ove godine, a projekat finansira Investicioni okvir za zapadni Balkan.

Za vodoprivredu Republike Srbije, najuzvodnije države u slivu reke Save, od velikog značaja je donošenje zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, naročito posle iskustava sa katastrofalnim poplavama iz maja meseca ove godine.

Na kraju, predlog zakona koji se danas nalazi pred vama, uvaženi narodni poslanici, jeste Zakon o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita. Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita je jedina organizacija ove vrste u Evropi osnovana 1986. godine sa zadatkom da za potrebe operativnih funkcija nacionalnih hidrometeoroloških službi država članica obezbeđuje podatke globalnih satelitskih osmatranja vremena i klime.

Operativni podaci i produkti EUMETSAT, uz podatke dobijene iz nacionalnih meteoroloških i hidrometeoroloških osmatračkih mreža čine osnovnu komponentu hidrometeorološkog sistema praćenja, prognoziranja, najave i upozorenja o meteorološkim, klimatskim i hidrološkim ekstremnim pojavama, nepogodama i katastrofama.

Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita je organizacija koju čini 30 država, punopravnih članica. Bugarska je ove godine postala 30-a punopravna članica. Jedina preostala pridružena članica je Republika Srbija.

Ugovor o saradnji, između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i EUMETSAT, Savezna Republika Jugoslavija potpisala je 11. jula 2002. godine. Posle ukidanja saveznog hidrometeorološkog zavoda, 2003. godine, koji je bio nosilac ovog sporazuma, Republički hidrometeorološki zavod je kao pravni sledbenik preuzeo funkcije saveznog i nastavio aktivnosti na sprovođenju ugovora.

Početkom 2009. godine, potpisan je Amandman na Ugovor o saradnji između EUMETSAT i Savezne vlade Republike Jugoslavije, kojim su izvršene neophodne izmene i dopune potpisanog ugovora. Ugovor je zaključen na pet godina. Potvrđivanjem ugovora o saradnji i amandmanima na Ugovor, Republika Srbija je postala pridružena članica EUMETSAT. U preambuli Ugovora definisan je status pridružene članice, kao neposredan korak ka punopravnom članstvu evropskih zemalja u EUMETSAT. Zahtevom za produžavanje trajanja ugovora na period od tri godine, Republika Srbija iskazuje svoju nameru da nastavi saradnju sa ovom evropskom organizacijom, kao i spremnost na neophodne napore za buduće pristupanje ovoj organizaciji koje u ovoj fazi nije moguće zbog postojećih ekonomskih i budžetskih ograničenja.

Potrebno je naglasiti da je Republički hidrometeorološki zavod od datuma potpisivanja Ugovora uspostavio dobru saradnju sa navedenom evropskom organizacijom i da u svakodnevnom radu koristi mogućnosti koje obezbeđuju članstvo u ovoj organizaciji. Među najznačajnije, svakako, spada operativna uključenost Republičkog hidrometeorološkog zavoda u evropskoj organizaciji i prijem satelitskih produkata neophodnih za funkcionisanje sistema, rane najave i upozorenja na opasne meteorološke i hidrološke pojave.

Pomoću tog sistema na raspolaganju su 24 sata na dan, 365 dana u godini satelitski podaci, slike i produkti vezani za vreme i klimu. Satelitski podaci pomažu meteorolozima da detektuju i neposredno prate razvoj opasnih vremenskih pojava i omoguće pravovremenu izradu prognoza i upozorenja za potrebe državnih organa, privrednih, naučno-istraživačkih institucija i najšire javnosti.

Na taj način se bitno umanjuje šteta od opasnih vremenskih pojava i štite ljudi životi i imovina. Ove informacije su važne za bezbedan vazduhoplovni saobraćaj, plovidbu, drumski saobraćaj, poljoprivredu, građevinarstvo i druge oblasti.

Gruba procena pokazuje da je zahvaljujući satelitskim podacima prognoza za pet dana unapred poboljšana za oko 20%, a da se isti kvalitet prognoze dobija za tri dana duži prognostički period.

Danas je nemoguće zamisliti razvijenu hidrometeorološku službu, kakvoj teži naš Republički hidrometeorološki zavod, bez korišćenja satelitskih produkata. Usvojenim programom meteoroloških i hidroloških razvojno-istraživačkih aktivnosti za period od 2013. do 2017. godine, ukupna delatnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kao nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije usmerava se prema visokim nivoima performansi u obavljanju stručno operativnih i razvojno-istraživačkih aktivnosti kao i u stvaranju posebnog institucionalnog okvira za ta dostignuća, vodeći računa o aktuelnim finansijskim okolnostima u kojima Republički hidrometeorološki zavod radi.

Osnovni strateški cilj Republičkog hidrometeorološkog zavoda do 2017. godine je razvijen, efikasan i tehničko-tehnološki harmonizovan. Hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja koji predstavlja integralni deo međunarodnih i evropskih hidrometeoroloških informacionih sistema i osnovnu komponentu nacionalnog sistema zaštite života ljudi i materijalnih dobara od štetnog dejstva meteoroloških i hidrometeoroloških elementarnih nepogoda i katastrofa.

Ispunjenje navedenih ciljeva moguće je ostvariti, između ostalog, kroz članstvo u svim evropskim infrastrukturnim sistemima, među kojima spada i članstvo u organizaciji Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita. Osim pomenutog, članstvo u ovoj Evropskoj organizaciji predstavlja strateški interes naše zemlje u procesu integracija u EU.

Stoga smatramo da je neophodno nastaviti članstvo u ovoj Evropskoj organizaciji, produženjem trajanja Ugovora za realizaciju i to potvrđivanjem drugog amandmana na postojeći Ugovor i time bi ovaj ugovor bio na snazi do 31. decembra 2017. godine. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li se izvestioci nadležnih odbora javljaju za reč? (Ne)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Prvi govornik Arpad Fremond.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi više zakona i sporazuma koje je predložila Vlada Republike Srbije.
Reč je o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava, uz Okvirni sporazum o slivu reke Save i Predlogu zakona o potvrđivanju drugog amandmana na Ugovor o saradnji između Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita.
Odmah na početku želim da naglasim da će poslanička grupa SVM podržati ove predloge zakona, kao i sporazum. Naravno, imamo i neke sugestije koje želim da iznesem o ovim predlozima zakona.
Prvenstveno bih govorio o Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, jer smatram da ovaj predlog zakona može da ima najveći uticaj na poslovanje naših poljoprivrednih proizvođača.
U kakvom stanju je naša poljoprivreda, svima nama je dobro poznato, svi pričamo o važnosti ove grane privrede, međutim, nažalost, naši proizvođači teško napreduju. Imaju dosta problema sa cenama žitarica, imali su ove godine, problema sa elementarnim nepogodama. Zbog svih tih stvari oni uvek računaju na pomoć države i verujte mi to nije tako samo kod nas, nego je tako i u nekim drugim zemljama u okruženju. Uvek je dobro došao svaki vid pomoći sa strane Ministarstva poljoprivrede. Treba da naglasim da država, ako želi da ova grana privrede napreduje, mora da izdvoji veća sredstva za poljoprivredu. Siguran sam da bez subvencija u poljoprivredi, naši proizvođači ne mogu biti konkurenti na tržištu EU. Vodi se ogromna bitka, imamo tržišnu utakmicu u EU. Nažalost, naši proizvođači teško mogu do terena, a ne još da se takmiče sa proizvođačima iz EU. Zbog toga je ovaj zakon izuzetno važan, pošto je namera ministra sa poljoprivrede da na neki način pomaže svoje poljoprivrednike, odnosno da im obezbedi neku šansu da dođu do sredstava kad im je najpotrebnije.
Naravno, pitanje kako će ovaj zakon da zaživi i kako će se primenjivati? Znači, ovaj Predlog zakona daje šansu našim proizvođačima, da posluju, isto tako kao i njihove kolege, kao što smo to čuli od ministarke, širom sveta.
Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansija poljoprivredne proizvodnje je jedan tzv. evropski projekat, koji je podržala i Evropska banka za obnovu i razvoj i Organizacija UN za hranu i poljoprivredu. Izuzetno je dobro da su u izradi zakona učestvovali svi relevantni predstavnici zainteresovanih strana, odnosno predstavnici primarnih proizvođača, prerađivača, osiguravajućih društava, bankarskog sektora i relevantnih institucija. Naravno, bilo je i javne rasprave, što je isto tako pozitivno.
Ono što treba da znaju svi proizvođači i ono što je i ministarka napomenula je da se kroz ovaj zakon daje mogućnost da se finansiranje obavlja na osnovu ugovora koji reguliše obaveze i prava dužnika i poverioca, kao i rok dospeća, mesto proizvodnje, obezbeđeno potraživanje itd.
Prednost zakona je da sistem finansiranja povezuje primarne proizvođače i prerađivače kroz mogućnost obezbeđivanja finansijskih sredstava inputa za poljoprivrednu proizvodnju od strane prerađivača ili banaka u periodu pre setve. Koristeći ovaj model proizvođači mogu da finansiraju svoju proizvodnju koristeći budući rok kao zalog za dobijanje sredstava.
Veći deo poljoprivrednika ima problem sa finansiranjem najčešće setve, pa kroz ovaj zakon primarnim poljoprivrednim proizvođačima se olakšava pristup izvorima finansiranja u trenutku kada imaju najveću potrebu za finansijskim sredstvima.
Ono što je novitet koji će uticati vrlo povoljno na poslovanje poljoprivrednika pri čemu pozajmicu poljoprivrednik ne mora da obezbeđuje hipotekom nad nepokretnostima, kakav je sada slučaj. Postojeća praksa sklapanja ugovora na zeleno na kojima se bazira ugovorna proizvoda najčešće između individualnih proizvođača i otkupljivača, gde se kao pozajmice daju novčana sredstva ili inputi za poljoprivrednu proizvodnju, usvajanjem ovog zakona postaje bliže regulisano.
Siguran sam da ovaj zakon unapređuje model kratkoročnog finansiranja na sistemski način, obezbeđujući pravnu sigurnost učesnika u kreditiranju kako poverioca, tako i dužnika. U buduće poljoprivredni proizvođači će u značajno većoj meri moći da koriste buduće poljoprivredne proizvode kao sredstvo obezbeđenja za kratkoročno kreditiranje primarne poljoprivredne proizvodnje. Dakle, krajnji efekat ovog zakona je povećanje kreditnog potencijala poljoprivrednih proizvođača, odnosno povećanje obima proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda, uz smanjivanje troškova finansiranja ove proizvodnje.
Zakon je dobar i za organizatore poljoprivredne proizvodnje i privredna društva angažovana u procesu obavljanja primarne poljoprivredne proizvodnje, s obzirom da se uvodi novo sredstvo obezbeđenja koje na institucionalan način može da zaštiti njihove interese kao finansijera poljoprivredne proizvodnje.
Zakon pozitivno utiče na bankarski sektor koji će dobiti mogućnost plaćanja kredita uz smanjen rizik i uz korišćenje fleksibilnih sredstava obezbeđenja, zalog na budućim poljoprivrednim proizvodima. Ovaj zakon moram da ima i pozitivne efekte i prema potrošačima, s obzirom da povećani obim proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda utiče i na planiranu poljoprivrednu proizvodnju u Republici Srbiji, čime se obezbeđuje prehrambena sigurnost, stabilizuje ponuda i cena na tržištu poljoprivredno prehrambenih proizvoda, te se stimuliše tržišna konkurencija u pogledu prometa poljoprivrednih proizvoda.
Kao krajnji rezultat implementacije zakona možemo da očekujemo svi mi stabilniji i povoljniji finansijski ambijent za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje u zemlji. Naravno, treba vremena, zakon treba da zaživi i da se implementira na pravi način. Zbog svih navedenih razloga poslanička grupa SVM će sigurno glasati za ovaj predlog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, predmet ovog zakona je uređivanje upravljanja ribolovnim resursima u ribolovnim vodama kao i očuvanje, zaštita, ulov, korišćenje i promet riba. Ovo je jedan važan zakon koji treba da reguliše oblast koja je od interesa velikom broju građana naše zemlje. Oni su, pre svega, rekreativni, sportski i privredni ribolovci. Složićete se sa mnom, radi se o ogromnom broju građana naše zemlje. Dobro znamo svi da riblji fond predstavlja značajan privredni resurs Republike Srbije, te kao takav zaslužuje da se maksimalno čuva i štiti i da u odnosima koji nastaju prilikom korišćenja ribolovnih voda, taj interes bude prioritetan.
Siguran sam da u tom smislu ovaj Predlog zakona predstavlja izvestan napredak. Pre svega jer na celovit način uređuje sistem upravljanja ribljim fondom u skladu sa principom održivog korišćenja. Za nas je od posebnog značaja da se time ispunjavaju i zahtevi EU i načela koja proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta.
Za nas poslanike SVM je od posebnog značaja što su ovim zakonom jasno utvrđene i razgraničene nadležnosti organa Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave koje se odnose na ustupanje ribarskih područja na korišćenje, davanje saglasnosti na programe upravljanja, utvrđivanje i raspodelu naknade za ustupanje i korišćenje ribarskog područja, kao i naknade za izdavanje dozvola za izdavanje dozvola za privredni i rekreativni ribolov. Dobro je što se predloženim rešenjima u ovom zakonu obezbeđuje se odgovornost svih subjekata za zaštitu održivo korišćenje ribljeg fonda kao obnovljenog privrednog resursa sa jedne strane, i nadležnih organa Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sa druge strane, kao što je to ministarka napomenula.
Još jednom želim da vam ponovim da za nas koji dolazimo iz Vojvodine je od posebnog značaja, tj. da nadležnosti AP Vojvodine ostaju i da na neki način AP Vojvodina će ubuduće na još liberalniji način moći da raspolaže svojim sredstvima. Da bi smo se upoznali sa problemima koje imaju i korisnici i sportski odnosno rekreativni ribolovci, mi poslanici SVM organizovali smo sastanak sa predstavnicima nekih udruženja. Vodili smo razgovore sa predstavnicima udruženja iz Bačke Topole, iz Sente i Kanjiže i sa predstavnikom Ribolovačkog saveza Vojvodine, gospodinom Dušanom Jovanovićem. Hteli smo čuti i mišljenje predstavnika ribolovaca i predstavnika struke u ovom Predlogu zakona, pošto na njih ima najvećeg uticaja.
Dobro je što je bilo javne rasprave, međutim, čuli smo od njih da nažalost mali broj sugestija je uvršten u Predlog zakona. Dozvolite mi da iznesem samo neke primedbe koje imaju predstavnci ribolovaca na ovaj zakon kao i da kažem par rečenica o našim amandmanima koje smo predali na ovaj Predlog zakona.
Članom 4. Predloga zakona je precizirano pod kojim uslovima može ministar izuzeti pojedine ribolovne vode iz ribarskog područja, odnosno ustanoviti poseban režim i uslove ribolova iz zaštite ribljeg fonda. U predlogu stoji da se ribolovna voda može izdvojiti iz ribarsko područja ako se menja namena te vode, npr. ribolovna voda postaje ribnjak i tako dalje, kao i zbog drugih namena od važnosti za Republiku Srbiju. Ali, nije jasno definisano imaju li mogućnosti ribolovačke organizacije da dobiju vode na gazdovanje mimo ribarskog područja.
Poštovana ministarko, ono što je važno za naše ribolovce, odnosno ribolovnim organizacijama, da po mogućnosti dobiju određene manje vode na upravljanje. U Srbiji ima mnogo manjih jezera, bara, mrtvaja, površinskih kopova, kanala, koji su potpuno zapušteni iz razloga što korisnicima voda, odnosno ribarska područja iz nekog razloga nisu interesantna, ali su udaljeni od većih i za ribolovce zanimljivijih vodenih površina. Takve vode, po njihovom predlogu treba na upravljanje da dobiju ribolovačke organizacije koje su za to zainteresovane kako bi svojim radom i angažovanjem revitalizovale te vode i ponovo ih načinile zanimljivim za ribolovce.
Ima i pozitivnih primera. Na primer, u mojoj okolini u Čonoplji, gde lokalno udruženje izuzetno dobro gazduje na lokalnom jezeru. Inače ja, koji dolazim iz opštine Bačke Topole, ne smem da zaboravim ni poslednji primer Bačko-Topolskog jezera gde je zahvaljujući aktivnosti lokalnog udruženja na čelu sa gospodinom Đorđom Zvicerom zaustavljen višegodišnji bespravni izlov ribe, a gde po tome kako stvari trenutno stoje postoji šansa da lokalno udruženje ponovo može da stvori više nego zanimljivu ribolovnu destinaciju.
Poštovana ministarko, u ime poslaničke grupe SVM bih vas zamolio da u budućnosti obratite pažnju na zahteve lokalnih udruženja ribolovaca i da po mogućnosti ribolovcima omogućite da gazduju manjim ribolovnim vodama, naravno ako imaju uslove i ako za to izraze spremnost, posebno na vodama koje su vremenom zapuštene.
Drugi problem koji zahteva veći broj udruženja, a čak i neki korisnici tj. ograničenja privrednog ribolova u period mresta. Član 38. Predloga zakona definiše ograničenje ribolova, citiram, radi zaštite ribljeg fonda korisnik ribarskog područja može uz saglasnost ministra, odnosno nadležnog pokrajinskog organa privremeno, a najduže na period od godinu dana zabraniti privredni ribolov na određenom delu ribarskog područja.
Poštovana ministarko, apelujemo na vas da po mogućnosti treba zabraniti svaki vid privrednog ribolova u periodu mresta, a koji je određen programom upravljanja korisnika. Ne postoji veći problem po pitanju pritiska na riblji fonda od izlovljavanja matičnih primeraka riba u vreme mresta. Ribama treba omogućiti da u vreme mresta nesmetano produže svoju vrstu i na taj način ostave brojno i zdravo potomstvo. Ovo je uglavnom period u proleće od početka marta do kraja maja meseca. Ribe se pri tom mreste u rukavcima, plavnim zonama rečnih tokova, prirodnim i veštačkim zalivima koje treba korisnik da kategoriše kao mrestilišta i to omogući ribama mir i nesmetan mrest tokom proleća.
Ovakva mesta su od strateške važnosti za opstanak i važnost, odnosno povećanje brojnosti ribne populacije su sasvim dobro poznati i nije neka velika nauka jasno ih definisati i obeležiti, a zatim i kao prioritet čuvati i sačuvati. Siguran sam da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine može po ovom pitanju da uradi nešto, ako ne drugačije, preko nekog pravilnika. U ovom smislu, poslanička grupa SVM je predala amandman na ovaj član Predloga zakona.
Treći problem o kojem želim da govorim, a vezano za ovaj problem, isto smo predali amandman na član 41. Predloga zakona, je problem tzv. jedinstvene dozvole za rekreativni ribolov odavno nije pogodnost za veći broj ribolovaca u Srbiji jedinstvena dozvola. Zvuči odlično da se sa samo jednom dozvolom može pecati na svim vodama, ali u praksi to je pogodnost za možda 5 ili 10% ribolovaca. Većina rekreativnih ribolovaca peca, što bi rekli, ispred svoje kuće jer nisu u mogućnosti da plaćaju visoku cenu troškova putovanja i višednevnog boravka na nekom za prosečnog ribolovca udaljenom delu Republike.
Po našem predlogu korisnik pre jedinstvene dozvole bi mogao da izda i jednu korisničku dozvolu koja važi za sve vode koje su dotičnom korisniku dodeljene na upravljanje ali samo za vode tog korisnika. Korisnici između sebe mogu da zaključe ugovore o recipročnom pravu i na taj način prošire oblast važenja dozvole, ako je to u zajedničkom interesu.
Sa ovim predlogom, inače, po našim informacijama se odavno slaže većina ribolovačke javnosti, a i sami korisnici. Ovako bi svakako cena same dozvole za rekreativne ribolovce koji uvek pecaju na istim vodama, a to je većina ribolovaca u Srbiji, bila pristupačnija dok se naravno ostavlja mogućnost izdavanja jedinstvene dozvole za teritoriju RS.
Poštovana ministarko, još jednom apelujem na vas da sugestije poslaničke grupe SVM shvatite kao zajedničke ciljeve ka ostvarivanju zaštite i održivom korišćenju ribljeg fonda.
Na kraju još jednom želim da ponovim da će poslanička grupa SVM podržati Predlog zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje i Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kao i ostale tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Naravno, nadamo se da ćete prihvatiti naše amandmane koje smo predali na predloge zakona. Hvala.

Reč ima dr Ivan Bauer.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvažena ministarko, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, verujem da ćemo se svi složiti, bez obzira na naše političke razlike, da poljoprivreda predstavlja jednu od strateških grana privrede Republike Srbije, bilo zato što je Vlada Republike Srbije prepoznala i namenila joj ulogu jednog od generatora budućeg razvoja Republike Srbije, bilo zato što ona beleži u spoljnotrgovinskoj razmeni konstantan i to rastući trend suficita koji se poslednjih godina vrlo pozitivno održava na naš spoljnotrgovinski bilans, bilo iz nekog drugog razloga. Siguran sam da razloga ima mnogo. Iz tog razloga je i određeno da se poljoprivredi, kada se bude pregovaralo o pristupanju EU, prida poseban značaj.
Inače, pregovori o pristupanju EU iz oblasti poljoprivrede spadaju u najzahtevnije i, rekao bih, najvažnije pregovore. Pregovori o poglavlju 11. i o nekim drugim poglavljima koja se direktno ili indirektno odnose na poljoprivredu, recimo poglavlje 12. ili 13. biće svakako najkompleksniji u našem procesu pristupanja EU iz najmanje dva razloga.
Prvi razlog je taj što poljoprivredna politika na nivou EU, odnosno zajednička poljoprivredna politika ima jednu vrlo važnu karakteristiku, a to je da je potrebna potpuna harmonizacija na nacionalnom nivou sa poljoprivrednom politikom EU i primena svih onih pravnih tekovina EU koje se odnose na oblast poljoprivrede. Da bi bilo jasno i nekim poslanicima i građanima koliko je važna poljoprivredna politika za EU, reći ću da oko 40% ukupnog zakonodavnog okvira EU se odnosi upravo na poljoprivredu.
Drugi vrlo važan razlog zašto će ovi pregovori biti kompleksni jeste taj što jedan dobar strateški pregovarački nastup, dobro određena argumentacija, iskren i direktan nastup u razgovorima sa suprotnom stranom, odnosno sa Generalnim direktoratom za poljoprivredu može da omogući produženje rokova za harmonizaciju propisa iz oblasti poljoprivrede, jer bez obzira na to što je obavezno da se 100% harmonizujemo sa svim zakonima koji su aktuelni na nivou EU, postoji mogućnost produženja tih rokova i to nije uopšte beznačajan faktor.
Druga stvar koju možemo da obezbedimo za naše poljoprivrednike jeste, naravno kroz jedan kvalitetan nastup, dobijanje, naravno ne za sve poljoprivrednike, ali za određene kategorije poljoprivrednika, povlaćšenog, odnosno specijalnog statusa, što za njih može da bude veoma značajno. Na ovaj način mogli bismo u najvećoj mogućoj meri da zaštitimo naše poljoprivrednike u trenutku pristupanja EU od surove tržišne utakmice koja vlada na jedinstvenom tržištu EU.
Zašto je to toliko važno, zašto je toliko važno da ove pregovore vrlo kvalitetno obavimo? Zato što su u ovom trenutku naši poljoprivrednici u izuzetno infoeriornom položaju u odnosu na njihove, da tako kažem, kolege u EU. Njihova finansijska moć je daleko slabija, njihova infrastruktura je u daleko lošijem stanju, mehanizacija im je zastarela, znanja i poznavanje noviteta i primena noviteta u oblasti poljoprivredne proizvodnje je na daleko nižem nivou.
Sada se postavlja pitanje na koji način mi možemo da rešimo taj problem, odnosno na koji način možemo da prevaziđemo taj veliki jaz, koji evidentno postoji između naših poljoprivrednika i poljoprivrednika u EU? Ono što možemo da uradimo, na prvom mestu, a ono što sam već rekao, jeste da kroz kvalitetne pregovore obezbedimo što bolju i što dužu zaštitu njihovu od, onoga što sam rekao, surove tržišne utakmice na tržištu EU.
Druga vrlo važna stvar koju moramo da uradimo u ovom prelaznom periodu, dok ne pristupimo EU, jeste da investiramo u poljoprivredu, ali ne da investiramo u poljoprivredu kao neki apstraktan pojam, već da investiramo u naše poljoprivrednike, da investiramo u njihova znanja i da investiramo u nove tehnologije.
U ovom trenutku naši poljoprivrednici, odnosno oči naših poljoprivrednika su najčešće uprte u državu i oni se najviše oslanjaju na sredstva koja dolaze od države, bilo da su to subvencije iz republičkog budžeta, bilo da su to sredstva koja dolaze kao neka vrsta transfera od lokalnih samouprava.
Ono što je problem u toj situaciji jeste što su ta sredstva vrlo ograničena. Mi se svi slažemo, verujem, u ovoj sali da, i vrlo često govorimo o tome, se poveća nivo subvencija za poljoprivredu, odnosno da se povećaju izdvajanja za poljoprivredu, ali, sa druge strane, verovatno smo svesni toga da je to u ovom trenutku nešto što je nerealno, bez obzira koliko je svaki ambiciozni plan ulaganja u poljoprivredu opravdan, on je nerealan, jer u situaciji u kojoj se nalazimo, teške finansijske situacije u državi i svetske ekonomske krize koja traje već dugi niz godina, mislim da nije realno povećavati ulaganja, nego je, na žalost i poljoprivrednika, ali i države, realno jedino da se još više štedi. Zbog toga država mora da pronađe neke druge načine pomoću kojih će obezbediti na prvom mestu, nažalost, jer je njih mnogo više, opstanak onih malih, da tako kažem, igrača u oblasti poljoprivrede, a onda i da obezbedi nesmetan razvoj velikih koji su, opet ću da kažem nažalost, manjina.
Jedna od mogućnosti su pomenute subvencije, a druga stvar, koja mislim da je vrlo važna, o kojoj ćemo govoriti verovatno mnogo više u nekom narednom periodu, su sredstva koja će vrlo skoro biti na raspolaganju, a to su sredstva iz tzv. IPAR fondova, odnosno instrumenata za pristupnu pomoć, a naročito sredstva iz tzv. IPAR 2 komponente ovog programa, koje se odnosi upravo na ruralni razvoj.
Kao što rekoh, s obzirom na taj smanjeni kapacitet države u budućem periodu, a i u sadašnjosti, za subvencionisanje poljoprivrede i s obzirom na to da su ovi IPAR fondovi, koji će nam biti na raspolaganju već sledeće godine, u jednom delu koji se odnosi na finansiranje nabavke mehanizacije, a već početkom 2016. godine za neke kompleksnije programe, ono što karakteriše IPAR fondove jeste da, prvo, procedure za dobijanje ovih sredstava su vrlo kompleksne, a drugo, njihova orijentacija je prevashodno na srednjoročno i dugoročno investiranje.
Analizom ove situacije, kada je reč o pribavljanju finansijskih sredstava od strane poljoprivrednih proizvođača, uočeno je u stvari da najveći problem sa kojim se poljoprivredni proizvođači susreću jeste obezbeđenje kratkoročne likvidnosti, odnosno obezbeđenje kratkoročnih sredstava za finansiranje, najčešće ovog perioda od setve do žetve. U tom smislu, mislim da su uočena dva ozbiljna problema kada govorimo o finansiranju, odnosno kratkoročnom finansiranju poljoprivredne proizvodnje. Jedan problem koji je uočen jeste da iz određenih razloga poljoprivredni proizvođači, odnosno poljoprivredna gazdinstva imaju problem sa pribavljanjem ovih sredstava, prevashodno iz dva razloga. Prvi razlog je taj što ono što bi bilo prihvatljivo kao kolateral za bankarske, odnosno finansijske institucije, a to su osnovna sredstva ili neke vrste hipoteka, jesu prevelika zaloga za obim sredstava koji oni traže, a sa druge strane, nešto što bi u smislu finansijske vrednosti bilo prihvatljiva zaloga, a to je budući rod o kome se govori u Zakonu o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, ta zaloga nažalost nije prihvatljiva kao obezbeđenje kredita u ovom trenutku ili je bar do sada bilo za naše banke.
Druga stvar koja je vrlo važna kada govorimo o finansiranju poljoprivredne proizvodnje jeste da, naročito primarna, poljoprivredna proizvodnja zavisi od stalnog priliva finansijskih sredstava, jer prvo im je potrebna za njihove pojmove prilična količina novca na početku sezone, odnosno tokom sezone setve, a ta sredstva su potom angažovana jedan prilično dug rok, odnosno taj obrt tih finansijskih sredstava je prilično mali. Zbog toga su naši poljoprivrednici bili u prilično teškoj situaciji, rekao bih, odnosno bili su prinuđeni, da tako kažem, pod znacima navoda, da se dovijaju da dođu do finansijskih sredstava, jer banke su bile prilično nesklone davanju kredita poljoprivrednim proizvođačima za kratkoročno finansiranje poljoprivredne proizvodnje, a to dovijanje se najčešće završavalo tako što su uzimali kredite po netržišnim uslovima, odnosno po nerealnim kamatnim stopama.
S obzirom na to da naši poljoprivrednici inače posluju sa vrlo niskom profitnom marginom i to je razlog zbog koga oni stalno imaju potrebu za tim kratkoročnim finansijskim sredstvima, kada bi oni imali malo više profitne stope oni bi mogli da stvore izvesnu akumulaciju i na osnovu te akumulacije da makar za te potrebe imaju sredstva iz sopstvenih izvora.
Nažalost, kažem, zbog te niske profitne margine oni su prinuđeni da uzimaju sredstva od banaka, odnosno, u ovom slučaju, najčešće od nekih trećih lica. Pošto su te kamatne stope bile daleko više od tržišnih, onda su se praktično te profitne margine, koje su i ovako bile male, još više smanjile. Iz tog razloga pojavila se očigledna potreba, koju je na svu sreću Ministarstvo prepoznalo, da se donese jedna potpuno nova zakonska regulativa koja će na kvalitetan način rešiti ovu oblast i omogućiti našim poljoprivrednicima da kratkoročna sredstva prikupljaju na jedan, da tako kažem, za njih prihvatljiv način.
Ovaj zakon, o kome ću danas govoriti, odnosno o kome već govorim, nije samo mrtvo slovo na papiru, kako se dešavalo, nažalost, u našoj praksi. Ovo je zakon koji je pripreman već dugi niz godina. Kao što je rekla ministarka, on je prošao i dve javne rasprave u kojima su sve zainteresovane strane imale priliku da daju svoje mišljenje. On je rađen u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija. Taj partnerski odnos između našeg Ministarstva i Evropske banke za obnovu i razvoj i Organizacije Ujedinjenih nacija FAO je nešto što nam daje razloga za optimizam, jer ovo je jedan od ne velikog broja zakona koji nije samo neki papir koji ćemo mi danas izglasati, nego je jedan zakon koji je praktično, da tako kažem, ne želeći da umanjim značaj zakona, jedan projekat, jer u suštini mi u ovom trenutku već znamo šta će biti naredni koraci i praktično gotovo sa sigurnošću možemo da kažemo da će rezultati njegove primene biti vrlo dobri.
Dakle, nakon što ga usvoji Skupština, a nije slučajno zašto se on primenjuje tek od 1. marta 2015. godine, jer mi imamo još mnogo posla da uradimo u narednom periodu, u narednim fazama će se, zahvaljujući sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj, prvo stvoriti registar poljoprivrednih ugovora o finansiranju koji će biti pri Agenciji za privredne registre, odnosno pri APR-u. Zatim, uradiće se nešto što je, čini mi se, još važnije, a to je obuka svih zainteresovanih strana u ovom procesu, gde bih ja naglasio na prvom mestu poljoprivredne proizvođače, da bi uopšte bili u stanju da koriste ova sredstva, a to će potom biti vrlo značajno kada dođe na dnevni red korišćenje sredstava iz IPAR fondova. Jer, iz komunikacije koju sam imao sa nadležnim iz Ministarstva, ali i iz Kancelarije za evropske integracije, najveća briga kada je reč o korišćenju IPAR fondova jeste upravo kako ćemo osposobiti naše poljoprivrednike da budu u stanju da te prilično kompleksne procedure koriste i da dođu do tih sredstava.
Da bi razumeli građani koliko su važni IPAR fondovi, moram da kažem da do 2020. godine mi imamo 210 miliona evra na raspolaganju bespovratnih sredstava u IPAR fondovima, sredstava za finansiranje. Tu postoje i neke vrste sufinansiranja, ali da sada ne skrećem sa teme. Dakle, to su vrlo značajna sredstva i ova obuka koju ćemo raditi iz sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj će biti sasvim sigurno korisna i za neke buduće projekte koje ćemo raditi iz oblasti poljoprivrede.
Druga stvar koja će se uraditi nakon toga jeste da će Evropska banka za obnovu i razvoj razgovarati sa akterima na bankarskom tržištu, u smislu obezbeđenja kvalitetnijih kreditnih linija, odnosno kreditnih linija po povoljnim, povlašćenim uslovima za naše poljoprivrednike. Siguran sam da tako nešto ne može biti sporno. Prvo, zato što će garant tih kredita biti Evropska banka za obnovu i razvoj. Drugo, zato što u krajnjem slučaju Evropska banka za obnovu i razvoj je u vlasništvu ili u delimičnom vlasništvu jedne od banaka, pa ako ništa drugo, može kroz tu banku da plasira buduća sredstva za kratkoročno finansiranje poljoprivredne proizvodnje.
Neću ulaziti u tehničke detalje ovog zakona, na koji način se pravi ugovor, na koji način se organizuje registar poljoprivrednih ugovora o finansiranju, šta je zalog, založno pravo, na koji način se može izvršiti vansudska naplata, jer o tome je već nešto govorila ministarka, a verujem da će govoriti i moje kolege. Da ne bih dužio, samo ću za kraj reći šta je to što je očekivani ishod ovog zakona, a rekao bih da je taj očekivani ishod gotovo siguran.
Dakle, krajnji rezultat primene ovog zakona, koji se primenjuje od 1. marta 2015. godine, jeste povećanje kreditnog potencijala, odnosno kreditne sposobnosti naših poljoprivrednih proizvođača, koji treba da rezultuje time da oni dobijaju kredite po vrlo povlašćenim uslovima, po niskim kamatnim stopama. Kada budu dobijali kredite po niskim kamatnim stopama, onda možemo da očekujemo i da se njihovi troškovi, odnosno troškovi poljoprivredne proizvodnje značajno smanje, a ono o čemu sam govorio da je veliki problem, njihove profitne margine povećaju. To je, naravno, i kratkoročno značajno za njih, ali rekao bih i da je srednjoročno značajno za njih i za državu, zato što će time ono konačno moći da stvore nekakvu vrstu akumulacije i da u budućnosti iz sopstvenih izvora finansiraju poljoprivrednu proizvodnju, makar ovaj kratkoročni deo, a ne da moraju da posežu za kreditima.
Druga stvar koja je vrlo važna, a mislim da je to i ministarka rekla, jeste da se kroz primenu ovog zakona očekuje agregatno povećanje primarne poljoprivredne proizvodnje. Mi vrlo često govorimo o tome da od poljoprivrede, nažalost, ne dobijamo onoliko koliko možemo, a ne dobijamo zato što u nju ne ulažemo, odnosno zato što ne stvaramo pretpostavke da se poljoprivredna proizvodnja unapređuje. Dakle, i to je jedan od benefita koji ovaj zakon treba da donese.
Naravno da je potpuno jasno da će iz svega navedenog poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije podržati ovaj zakon, ali i preostala tri zakona iz oblasti poljoprivrede koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim učenike Gimnazije „Dušan Vasiljev“ iz Kikinde, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Molim da ih pozdravimo. Zahvaljujem.
Sledeći govornik je narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena gospođo predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su četiri bitna zakona iz oblasti poljoprivrede, ja ću se fokusirati na Predlog zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja primarne poljoprivredne proizvodnje, jer ono što će svako od nas poslanika u ovom domu reći jeste da je poljoprivreda naša šansa. Poljoprivreda je jedina privredna grana koja od 2005. godine u kontinuitetu ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Primarna poljoprivredna proizvodnja u bruto društvenom proizvodu Srbije učestvuje sa nekih 11,3%, a zajedno sa prehrambenom industrijom i preko 20%. Svi ti pokazatelji samo govore koliki je značaj današnje teme.
Ono što je takođe važno jeste da Vlada pokazuje značajan stepen energije i zainteresovanosti da reši jedan problem, a to je hroničan nedostatak sredstava u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Naravno, za sve ljude koji se bave poljoprivredom, da kažem i za seljake, je uvek malo para kada treba da poseju. Za državu, koja daje subvencije iz budžeta i uopšte za građane koji iz poreza pune taj budžet uvek je mnogo to što se daje za poljoprivredu. Ali, ono što mogu kazati jeste da je, na kraju krajeva, seljak u Srbiji u dosadašnjem periodu bio prepušten ili državi preko subvencija ili poslovnim bankama. Poslovne banke, od te neke ekspanzije finansijskog sektora kod nas i dolaska stranih banaka 2004. godine, su počele da daju značajna kredita sredstva poljoprivredi, ali moramo da naglasimo, da to naši građani znaju, da su ta sredstva bila krajnje nepovoljna. Nekad su to bili prosto zelenaški krediti. Ti krediti su pod kamatama na 12 meseci i do čak 30%. To je ono što stvara problem. Zbog toga je ovaj predlog zakona izuzetno značajan. Zakon koji prvi put kaže da se primarna poljoprivredna proizvodnja može finansirati i urediti bez direktnih budžetskih sredstava.
Ono što je sada važno i što je napomena, to je da se ovim zakonom uvode dva nova pojma. Vi ste, gospođo ministre, kao i kolege narodni poslanici, već to govorili, da je prvi nov pojam takozvana zaloga na budući rod. To je ono što je najinteresantnije, jer do sada na sve bankarske kredite koje sam malopre pominjao uzimane su pre svega debele hipoteke. Em su bile nepovoljne kamatne stope, em su bile hipoteke koje su uzimane, po dva do tri puta veća založna prava. To se pre svega odnosilo na pokretnu imovinu, to je mehanizacija kod zemljoradnika, a i na zemlju, naravno. Sada se uvodi ovim zakonom nešto što je novina i nešto što mi pozdravljamo, a to je zaloga na budući rod.
Ono što bih želeo vas uvažena ministarko da upitam jeste – da li se pre Predloga ovog zakona moglo ići sa nečim, a to sam ovde, kroz poslanička pitanja postavljao, to je ono što srpskom seljaku i kod mene u Šumadiji, u Pocerini, i u Mačvi, Vojvodini, svuda fali to je predvidljivost proizvodnje. Da li smo mi nešto mogli više da uradimo, a to je da se reši pitanje zaštite od grada, elementarne nepogode, da se taj sistem uredi već jednom i da seljak zna ko će da ga štiti.
Zatim, u pripremi je budžet za 2015. godinu, da se predvidi u budžeti i da se da jedna preporuka u lokalnim samoupravama, da zajedno sa budžetom Ministarstva poljoprivede, odnosno agrarnim budžetom uđemo u sistem sufinansiranja osiguranja. Pazite, ako sad ovim novim zakonom mi imamo zalog koji je budući rod i desi se elementarna nepogoda, grad, poplava, i bilo šta treće šta će onda da uradi i seljak koji je dao zalog u budući rod, a nema ništa da ubere, jer ga tuče grad treću ili četvrtu godinu zaredom i onaj koji je dao taj zajam, a to može da bude i mlin, može da bude i hladnjača, može da bude neko četvrto i pravno lice. To je nešto o čemu sam želeo da čujem od vas, na koji način ćemo rešiti te probleme, ako jedan seljak da preko registrovanog gazdinstva zalog, budući rod, a tog budućeg roda višom silom nema, ne njegovom krivicom, nego još jednom da podvučem višom silom.
Čitajući obrazloženje ovog predloga zakona koji je ovako interesantno najopširniji verovatno od svih predloga koje smo do sada dobijali u ovom parlamentu, video sam da registrovana gazdinstva mogu jedni drugima, da kažemo, da budu žiranti da bi to prosto građani razumeli šta to znači. Ako jedno registrovano gazdinstvo ne ispuni uslove ono iz aktivnog gazdinstva, aktivno znači ono koje može da dobija subvencije od države, prelazi u status pasivnog gazdinstva i ono i eventualno drugo gazdinstvo koje mu je žirant. To automatski znači da ono više ne može ni na koji način da konkuriše kod države, kod lokalne samouprave za bilo kakve subvencije. Ono što bih tu želeo to je da prosto pojasnite ove aspekte koje sam vam govorio tzv. više sile.
Takođe želeo bih da napomenem nažalost, mi nekad idemo i korak napred. Pomenuli ste sami, evo pokušao sam u zemljama u okruženju da nađem primere da je neka zemlja ovo uvela, ali nisam uspeo da nađem. Vi ste pomenuli Brazil, ja nisam išao tako daleko, ali suština u svemu ovome je da smo mi možda trebali da rešimo pre pitanje, naprimer, povraćaja zemlje, odnosno restitucije.
Još bih da vas upitam, da mi konkretno odgovorite šta se dešava sa zemljištem koje poljoprivrednici uzimaju u zakup? Naprimer na jednu godinu ili na tri godine, da li će rod sa tog zemljšta koje je državno zemljište i koje seljaci uzimaju ili poljoprivrednici u zakup, da li će rod sa tog zemljišta moći da ulazi kao zalog? Interesantno je, to je kolega koji je govorio pre mene daće preko Agencije za privredne registre napraviti registar zaloga i registar poljoprivrednih ugovora gde će se na jednom mestu videti koliko ćemo po ovom zakonu, znači, od naredne godine imati ovakvih ugovora između, s jedne strane pravnih lica koji će davati novac. Oni ne moraju davati samo novac mogu davati semena, mogu davati seme za žetvu, mogu davati hemiju za prskanje voća i neke druge stvari i naravno, mogu dobijati za to robu ili mogu dobijati novac.
Dogovorena je i kamatna stopa. Taj registrator zbog pojašnjenja ljudima koji gledaju ovaj tv prenos je nešto slično kao što imate jedinstven kreditni biro i gde mogu banke da vide, prosto kako stoje svi koji traže kredite, tako će i u ovom registru moći da se na jednom mestu vide i kako stoje pojedina registrovana gazdinstva koja hoće da uzimaju veće ili manje na ovakav način poljoprivredne kredite.
Ono što je važno i što u principu i naši gledaoci treba da znaju jeste kada kažem zašto je važno da smo jednostavno rešili pitanje restitucije, onda bi se ovakve stvari na mnogo lakši način rešavale, mi ne bismo imali sada ni zemlje ljudi koji ne znaju da li će uzeti zemljište na godinu dana, da li na tri godine. Kako onda vi da na uspešan način planirate poljoprivrednu proizvodnju.
Prosto čitajući ovaj zakon i slušajući različite komentare iz dve javne rasprave koje su bile, to moram da pohvalim da je zakon prošao taj vid kritika javnosti, jesu da seljak može uzeti kratkoročni kredit, to je do žetve, na 12 meseci. Koliko sam razumeo može i srednjeročni, to se odnosi naročito na voćare koji imaju prosto tri godine do dostizanja roda i eventualno dugoročni, a to je pet godina za kupovinu zemljišta. Iskreno se nadam da će ovi vidovi zaživeti jer prosto je vidljiv taj nedostatak novca, svežeg novca u poljoprivrednoj proizvodnji. Naročito, to moram da kažem, kod nas u Šumadiji, jer smo prošle godine bili pogođeni gradom kao elementarnom nepogodom, zbog toga se stalno osvrćem da država mora na kvalitetan način da reši ovo pitanje. Ako ovo pitanje ne rešimo prosto se samo vrtimo u krug.
Takođe je važno, a želeo sam da napomene, uvažena ministarko, jeste da kada sam malo pre govorio da izvoz poljoprivrednih proizvoda iz godine u godinu od 2005. godine ostvaruje suficit, to je za svaku pohvalu. Međutim, ako se pogleda geneza našeg izvoza, videće se da je gro tog izvoza u stvari osnovni proizvod. Evo sada izvozimo kukuruz, izvozimo sveže voće, čak negde nemamo ni prvi stepen prerade. To je samo još jedan pokazatelj da mi tu imamo strahoviti potencijal. Kada bi sada ovaj kukuruz koji izvozimo, a prema nekim podacima imamo otprilike nekih 300 hiljada tona na mesečnom nivou, prebacili samo u tovljenike, koliko bi tu zarada bila viša. To su onda naše mogućnosti, naši potencijali.
Najveći izvoz ostvarujemo u zemlje CEFTA sporazuma, zbog pojašnjenja gledaocima to su sve zemlje bivše Jugoslavije, plus Albanija, osim ovih zemalja kao što su Slovenija, Hrvatska koje su ušle u EU i Rusije. Sada jedno pitanje, kada razgovaramo, a imao sam prilike i lično kao predsednik opštine puno puta da razgovaram sa potencijalnim kupcima, naročito sa ruskog tržišta, uvek se postavlja pitanje količina. Oni kažu – u redu, vi ste odlični, imate odlično voće u Šumadiji, ali nemate količinu. Mi se tu opet vrtimo u krug. Predlagao sam više puta, i ovo je prilika da vi čujete i razmislite o mom predlogu, da ministarstvo, da li će to formirati, da li će to biti preduzeće, kao što je bio na primer Geneks u bivšoj Jugoslaviji koji će na jedinstven način okupiti poljoprivredna i otkupiti poljoprivredne proizvode od seljaka, garantovati određene najniže cene. To je ono ključno da bi se seljak u Srbiji imao predvidljivu proizvodnju da zna šta je ta neka najniža cena koju može dobiti u narednoj godini. Samim tim onda se to preduzeće pojavljuje kod ruskih partnera, jer očigledno mi na ovakav način usitnjeni, razjedinjeni, ne možemo biti ozbiljna partner na tom ogromnom ruskom tržištu. Svi govorimo kako nam je to rusko tržište ogroman potencijal.
Zatim, mora ministarstvo više učiniti, uvažena ministarko, da se vrate zadruge u Srbiju. Bez zadruga ili nekog drugog modela zadruga, modela agro-koperativa gde ćete okupiti najveće proizvođače na jednom mestu. Tu da se uključe i lokalne samouprave. To su pitanja na koji način mi možemo da budemo ozbiljni partneri kako ruskom tržištu tako i nekim drugim velikim tržištima.
Ovaj zakon je, još jednom da kažem, i pionirski poduhvat da na jedan drugačiji način rešimo da primarni poljoprivredni proizvođači dobiju svež novac, ali da pokušamo i da na sve druge aspekte sagledamo i da ljudima pomognemo. Pazite, uz energetiku poljoprivreda jeste ta grana koja nam donosi novac u izvozu, donosi nam suficit, ali po meni ni 30% nije iskorišćeno kako bi moglo da bude.
Poslanička grupa Nova Srbija će u danu za glasanje podržati donošenje ovih zakona. Naravno, ono što hoću da istaknem, da ćemo podržati i preostala tri zakona.
Osvrnuo bih se samo u par rečenica o Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava uz okvirni sporazum o slivu reke Save.
Vi ste i u uvodnom delu već to rekli. Ovaj sporazum je već verovatno trebao da bude potpisan i usaglašen još pre par godina, ali očigledno sve ove elementarne nepogode, naročito ova poplava koju smo imali mi i sve zemlje u regionu su doprinele do toga da više odlaganja nema i da se ovaj sporazum mora što pre potpisati.
On se i treba potpisati, jer su ove poplave pokazale da samo zajedničkim snagama sve zemlje u regionu mogu se od te pošasti odbraniti.
Ono što bih takođe rekao u jednoj rečenici o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, naravno da ćemo podržati ovaj zakon, ali bih vas hteo zamoliti da razmislite i to je jedan od mojih kolega već rekao, da se ribolovačkim udruženjima, u opštinama i gradovima omogući da gazduju tim nekim manjim jezerima ili manjim rečnim tokovima, jer ti ljudi apsolutno, ne samo što štite taj rečni riblji fond, već utiču i na zaštitu životne sredine, imaju i akcije čišćenja i svega ostalog, tako da ulažu jedan ogroman entuzijazam i njih u svakom slučaju treba podržati.
Naravno, podržaćemo i Predlog zakona o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji između Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita i sa time bih završio.
Zamolio bih vas samo, na ovo konkretno, da li bismo mogli već u budžetu za narednu godinu, što se tiče primarne poljoprivredne proizvodnje da računamo da će država dati značajnije subvencije oko osiguranja i šta će se desiti sa Zakonom o protivgradnoj zaštiti?

Zahvaljujem.
Reč ima Marjana Maraš.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pred nama su danas veoma značajni zakoni iz oblasti poljorivrede.
Dakle, Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Zbog posebnog značaja i činjenice da se ovakav zakon prvi put donosi u Srbiji, a jedini je takav u regionu. Najpre želim da govorim o Predlogu zakona o obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Važnost ovog zakona je u tome što se njime zaokružuje sistem poljoprivrede pre i posle žetve.
Osnovni razlog donošenja ovog zakona, kako je to rekla i uvažena ministar, prof. dr Snežana Bogosavljević-Bošković, jeste povećanje obima primarne poljoprivredne proizvodnje, kao strateški važnog razvojnog segmenta.
Dakle, poljoprivredna proizvodnja je od izuzetnog značaja za ekonomiju Srbije. Najvažnija komparativna prednost i velika razvojna šansa, a povećanje konkurentnosti tog sektora je jedan od prioritetnih ciljeva u procesu evropskih integracija.
Današnje stanje poljoprivrede u Republici Srbiji i njeni potencijali, ograničenja pokazuju da se u poljoprivredu ne ulaže dovoljno, a razvoja nema bez velikih ulaganja.
U Srbiji dominira porodično gazdinstvo i privatna svojina, dok prosečna veličina komercijalne farme, preduzeća, iznosi od 500 do 700 ha.
Srbija ima veoma povoljne prirodne uslove, zemljište i klimu, a za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, kako biljnu, tako i stočarsku, iskusne proizvođače, vrhunske stručnjake i naučne radnike u svetu priznate selekcije raznih biljnih proizvoda.
Učešće poljoprivrede u ukupnom BDP Republike Srbije u prethodnoj dekadi iznosilo je 11,3%, dok agrobiznis u celini učestvuje sa preko 20%.
Zatim, važno je reći da poljoprivreda sa prehrambenom industrijom predstavlja jedinu srpsku granu, srpske privrede koja ostvaruje pozitivni bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni i to u kontinuitetu od 2005. godine uz stalni trend rasta suficita.
Kako bi se taj trend održao, pa i povećao, moraju se obezbediti stabilni i kontinuirani izvori finansiranja poljoprivredne proizvodnje. Znamo da se poljoprivredna proizvodnja do sada uglavnom oslanjala na budžetsko finansiranje, međutim, znamo i da aktuelna finansijska situacija u našoj zemlji je uticala na značajno smanjivanje obima budžetskog finansiranja poljoprivrede.
Dakle, trebalo je pronaći i druga alternativna rešenja za finansiranje poljoprivredne proizvodnje. Za većinu poljoprivrednika u Srbiji, stalni problem jeste nedostatak sredstava za finansiranje primarne proizvodnje.
Upravo iz tih razloga, kako smo čuli, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je u okviru projekta Evropske banke za obnovu i razvoj i organizacije za hranu i poljoprivredu UN pristupilo izradi Zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
U postupku izrade ovog zakona, organizovana je javna rasprava u kojoj su učestvovali brojni predstavnici i organizacije poslovnih udruženja privrednih subjekata, stručnjaci i domaći konsultanti iz oblasti poljoprivrede.
Osnova zakona je jedan novi oblik finansiranja poljoprivredne proizvodnje. To je model kratkoročnog kreditiranja poljoprivredne proizvodnje, pri čemu će se krediti vraćati iz sredstava stečenih prodajom poljoprivrednih proizvoda ili zaloge na budućim poljoprivrednim proizvodima.
Imajući u vidu činjenicu da je ovaj zakon prvi koji uređuje oblast kratkoročnog finansiranja i obezbeđivanja finansiranja, najpre će se primenjivati na poljoprivrednom proizvodu u oblasti primarne biljne proizvodnje, a ukoliko efekti primene budu pozitivni, može se primeniti i u drugim poljoprivrednim sektorima, npr. u stočarstvu.
Dakle, naši poljoprivrednici će imati mogućnosti da svojom proizvodnjom garantuju kod zajmodavca i tako dođu do povoljnih sredstava, bilo da je u pitanju novac ili repromaterijal, a bez hipoteke na nekretnine.
Takođe, omogućava se i finansiranje poljoprivredne proizvodnje na osnovu procene budućeg roda. Na osnovu te procene utvrđivaće se i visina kredita koje poljoprivredni proizvođači mogu unapred da dobiju, pre setve i žetve.
Kreditori mogu biti komercijalne banke, zainteresovani prerađivači, trgovačke kuće i drugi zainteresovani subjekti. Finansiranje se obavlja na osnovu ugovora o finansiranju kojim se regulišu obaveze na osnovu obaveze i prava dužnika poverioca.
Ugovor o finansiranju upisuje se u registar ugovora koji vodi Agencija za privredne registre.
Zakon predviđa da korisnik ima obavezu da sredstva koja je primio vrati poveriocu na ugovoreni način. Kako je primarna poljoprivredna proizvodnja useva u velikoj meri izložena objektivnim rizicima, npr. vremenske nepogode, poplave i suše, neophodno je ugovorom obezbediti odgovarajuću ravnotežu između zaštite interesa zajmodavca i zaštite interesa proizvođača primarnih poljoprivrednih proizvoda, da u slučaju nastupanja okolnosti, usled kojih dolazi do uništavanja roda ili smanjenja planiranog prinosa.
S obzirom da viša sila ne odlaže ispunjenje nastale obaveze, a da zakon ne propisuje obavezu da poljoprivredna proizvodnja bude osigurana, očekuje se da će sistem nametnuti obavezu osiguranja proizvodnje, odnosno da će uvesti praksu osiguravanja useva. Do sada je premija osiguranja različitih useva bila od 2.500 do 4.500 dinara, ali to nije bila praksa kod nas, iako je država refundirala 40% od te premije.
Sa druge strane, predloženo je zakonsko rešenje, pruža snažan podsticaj osiguravačima da pomaže tržišno konkurentan i prihvatljiv model osiguranja poljoprivredne proizvodnje.
To može biti još jedan stimulans za naše poljoprivredne proizvođače da dođu do novčanih sredstava u momentu pre žetve.
Stručnjaci smatraju da bi zakon o predžetvenom finansiranju trebalo da dovede do spuštanja kamatne stope na poljoprivredne kredite. To je sistem koji obezbeđuje dodatni izvor kreditnog finansiranja naših poljoprivrednih proizvođača.
Propisivanjem zakonskog založnog prava, značajno se povećava sigurnost poverioca u vezi ugovora o finansiranju, potencijalna mogućnost da poverilac stekne zakonsko založno pravo u slučaju da na dan dospeća potraživanja ne postoje budući poljoprivredni proizvodi. Smanjuje se rizik ovog pravnog posla za poverioca.
To će realno doprineti uvećanju tržišnih efekata u finansiranju poljoprivredne proizvodnje, u skladu sa ovim zakonom. Nema sumnje da će donošenje zakona biti dobro i korisno za poljoprivrednike. Poljoprivrednici će biti rasterećeniji i neće morati da daju robu po najnižoj ceni kada je ona u otkupu.
Primenom zakona očekuju se sledeći efekti: povećanje kreditnog potencijala poljoprivrednih proizvođača, a time i očekivano povećanje obima proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda, uz smanjivanje troškova finansiranja proizvodnje.
Bankarski sektor će dobiti mogućnost plasiranja kredita uz smanjeni rizik i uz korišćenje fleksibilnog sredstva obezbeđenja. Potrošači će imati veću prehrambenu sigurnost, stabilizaciju ponude, povoljnije cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Izvoznici će dobiti kvalitet, kvantitet i kontinuitet i time obezbediti siguran plasman na inostrana tržišta.
Poznato je da su u Srbiji najvažniji poljoprivredni proizvodi kukuruz, pšenica, suncokret, šećerna repa, soja, krompir, jabuke, šljive, grožđe, svinjsko, goveđe, živinsko meso i mleko. Upravo primena ovog zakona treba da omogući da se na pravi način iskoriste postojeći potencijali, koji nisu mali, niti zanemarljivi.
Naime, prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, broj poljoprivrednih gazdinstava je 631.552. Površina poljoprivrednog zemljišta iznosi 3.861.477 hektara. Broj članova gazdinstava i stalno zaposlenih na gazdinstvima iznosi 1.442.628. Upravo rezultat naše poljoprivrede iskazan je u podacima Privredne komore Srbije, prema kojima ukupna robna razmena agrara Srbije sa svetom u periodu između januara i decembra 2013. godine iznosila je četiri milijarde 360 miliona dolara, od čega izvoz odnosi dve milijarde 799 miliona dolara, a na uvoz milijardu i 561 milion dolara.
Istakla bih činjenicu da poljoprivredna i prehrambena industrija u ostvarivanju društvenog proizvoda zemlje učestvuju sa oko 17% - poljoprivredna proizvodnja sa 10,6% i prehrambena industrija sa 6,4%.
Ovde želim da se osvrnem i na to da je ovaj zakon sigurno značajan i za sredinu iz koje dolazim. U opštini Vrbas je ukupno registrovano 1.663 poljoprivredna gazdinstva, a od ukupnog broja od 10.000 zaposlenih, ovo nisu podaci koji su negde objavljeni, ali su najpribližniji tačnim, u prehrambenoj industriji koju su nekada činili giganti poput „Karneksa“, „Vitala“ i „Šećerane“, ukupno radi 1.350, od toga u „Karneksu“ oko 1.000, u „Vitalu“ 150 a u „Šećerani“ svega 200.
Veoma je važno da se nikako ne zaboravi na male poljoprivredne posede i mala gazdinstva u Srbiji, jer uz podsticajne mere koje nudi ovaj zakon, oni mogu postati značajni proizvođači organske hrane. Dakle, povećanje produktivnosti poljoprivrede Srbije može se obezbediti uvećanjem profitabilnosti malog poljoprivrednog gazdinstva i njegovom zaštitom.
Poslanička grupa SPS će takođe podržati i usvajanje drugog Predloga zakona koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Potreba za zaštitom i održivim upravljanjem prirodnim resursima obavezuje nas na donošenje novih propisa kojima se uređuje zaštita i korišćenje ribe kao prirodnog resursa, koji su u vlasništvu države.
U primeni postojećeg Zakona i podzakonskih akata, uočeni su nedostaci pojedinih zakonskih rešenja, a nastala je i potreba za uvođenjem novih, kako bi se bolje uredio sistem zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda. Ovo podrazumeva uređivanje upravljanja ribolovnim resursima, koje obuhvata: očuvanje i zaštitu, ulov, korišćenje i promet ribe.
Dakle, neophodno je definisati obaveze i ovlašćenja svih subjekata koji učestvuju u poslovima zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda na jasniji, precizniji način i ujedno povećati odgovornost svih učesnika.
Za svaku državu, tako i za Srbiju, riblji fond predstavlja izuzetno vredan prirodni resurs, a ribarstvo važnu ekološku, ekonomsku, društveno korisnu i obrazovno-naučnu delatnost. Istovremeno, osnovni cilj mora biti dobro planiranje, efikasno upravljanje i unapređenje ribljeg fonda, kao i očuvanje biološke raznovrsnosti u ribolovnim vodama, održivo korišćenje ribljeg fonda i poštovanje etike ribolova.
Predložena rešenja su rezultat usklađivanja sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima u oblasti zaštite biodiverziteta, među kojima su Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune, Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja, kao i ratifikovanih sporazuma u oblasti ribarstva.
Kao primena navedenih konvencija, a radi održivog korišćenja ribljeg fonda u ribolovnim vodama Srbije, ustanovljavaju se ribarska područja. Istovremeno, vodi se računa i o izuzecima. Tako su članom 4. Predloga zakona definisani slučajevi u kojima se ribolovne vode rešenjem mogu izuzeti iz ribarskog područja. Cilj ovog rešenja je da se predvide situacije kada ribolovna voda ili njen deo imaju neku drugu primarnu namenu, snabdevanje vodom za piće ili kanalska mreža za odvodnjavanje.
Novina je i da su detaljnije precizirani i drugi uslovi za ustupanje ribarskog područja na korišćenje, potrebna dokumentacija, situacije u kojima ministarstvo može jednostrano raskinuti ugovor sa korisnikom, što nije bilo propisano važećim zakonom.
Osim toga, pooštravaju se i uslovi za dobijanje licence za ribočuvara. Licencu ribočuvara ne može dobiti lice koje je osuđeno za krivična dela. Istovremeno, ovlašćenja ribočuvara su dopunjena i u cilju otklanjanja nedostataka prilikom primene postojećih kaznenih odredaba u zakonu.
Posebna novina je uvođenje obaveze korisnika da u periodu korišćenja ribarskog područja periodično svake treće godine uradi monitoring kvalitativnog sastava uzrastne strukture ribljeg fonda, biomase, produkcije i ribolovnog pritiska na riblji fond. Time se stvaraju uslovi za kontinuirano praćenje efekata programa upravljanja na zaštiti i održivo korišćenje ribljeg fonda.
Posebna novina je da se za dobijanje saglasnosti na programu upravljanja ribarskim područjem korisnik mora prethodno pribaviti akt o ispunjenosti uslova zaštite prirode.
Predloženim zakonom zabranjuje se vršenje određenih radnji na ribarskom području i navode slučajevi koji su naročito zabranjeni, na primer loviti i uništavati riblju mlađ i primerke ribe u vreme mresta, lovostaja, loviti ribu neposredno rukom ili eksplozivom.
Članom 25. predviđeno je da je korisnik dužan da odredi pojedine ribolovne vode ili njihove delove za posebna staništa riba značajna za mrest riba, zimovanje, rast, ishranu i kretanje, migraciju riba. U posebnim staništima, zabranjuje se svaki vid ribolova i drugih aktivnosti.
Zakon definiše i izvore finansiranja, zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda, kao i način na koji se sredstva namenjena finansiranju, zaštiti i održivog korišćenja ribljeg fonda mogu koristiti.
Ono što je važno, zakonom se definišu prava i dužnosti i ovlašćenja inspektora. U zakonu su unete promene koje će ukloniti probleme koje su inspektori imali u toku vršenja inspekcijskog nadzora.
Ono što je posebna novina je ovlašćenje inspektora da na terenu može izdavati prekršajni nalog, što je usklađivanje sa Zakonom o prekršajima. Tako prekršajni postupak treba da postane efikasniji i ekonomičniji, a počinioci sankcionisani na licu mesta, a sudovi rasterećeniji.
Radi očuvanja i zaštite ribljeg fonda, ustanovljava se lovostaj za sve i pojedine vrste na ribarskom području, kao i zabrana riba koje nemaju propisanu veličinu.
Predlogom zakona su utvrđene i razgraničene nadležnosti organa republike, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave u oblasti ribarstva i zaštiti ribljega fonda.
Predloženim rešenjem u ovom zakonu, obezbeđuje se odgovornost svih gore navedenih subjekata za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda, kao obnovljivog prirodnog resursa sa jedne strane i nadležnih organa republike, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave sa druge strane.
Cilj donošenja ovog zakona je da održivo koristimo ribolovne resurse, da se uvede red kod korisnika na ribarskim područjima i da još bolje, kvalitetnije čuvamo naše ribolovne vode, imajući u vidu činjenicu da je riblji fond dobro od opšteg interesa u svojini Republike Srbije i zahteva posebnu brigu i zaštitu.
Sa druge strane, u Srbiji postoji veliki broj lokacija koje su izuzetno zanimljive za ribolovce i pravi marketinškim pristupom od njih bi se mogle napraviti atraktivne turističke destinacije.
Imajući u vidu sve ove razloge i želju da ovi zakoni u punoj meri ostvare svoju svrhu, SPS u danu za glasanje će podržati predloge zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljega fonda i Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, kao i predložene sporazume o kojima će više govoriti kolege iz mog poslaničkog kluba.