Zahvaljujem, gospođo ministarka.
Nemate mogućnost na repliku. Samo pominjanje imena nije dovoljno.
Reč ima gospodin Đukanović, povreda Poslovnika.

Mislim da je trebalo da mi date pre.

Izvinjavam se, nisam video da ste se javili.

Na izlaganje prethodnog govornika, član 107. Zaista je uvredljivo i strašno je kako se dostojanstvo ovog parlamenta narušava kada tako neko iznese paušalno, pa kaže da je otprilike bačeno 800 miliona evra u poljoprivrednu proizvodnju tokom prošle godine. To je nešto što je zaista zastrašujuće, tim pre što upravo do njega sedi njegov predsednik koji je dobio od države besplatne subvencije, odnosno bespovratne subvencije za vinogradarske proizvode, a oni se sada brinu navodno na šta su potrošene pare.
Jeste, oni su stvorili tajkunski lobi u poljoprivredi, upropastili su nam poljoprivredu i zato imaju najmanje prava danas da nekome nešto prigovaraju, tim pre što sadašnja Vlada i te kako pokušava da razvije malog poljoprivrednika i to nam služi na čast i ponos, za razliku od njih koji su razvijali tajkune. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Đukanoviću.
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi? (Ne.)
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone i druga akta iz dnevnog reda ove sednice.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15 časova i 35 minuta. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Gordana Topić.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gosti iz ministarstva, koleginice i kolege, u svom obraćanju govoriću o Protokolu o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, kao i o Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita (EUMETSAT).
U Republici Srbiji postoji regulativa za zaštitu od poplava, a to je, pre svega, Zakon o vodama i Zakon o vanrednim situacijama, kao i mnogi drugi podzakonski akti, ali da bi imali što potpuniju odbranu od poplava, neophodna je koordinacija i saradnja svih nadležnih institucija, kako u zemlji tako i sa susednim zemljama. Posebno je važno za Srbiju, zato što kroz našu teritoriju protiču međunarodne reke, od kojih je i reka Sava. Upravo zbog toga je neophodna međunarodna saradnja, ne samo uspostavljanjem preventivnih mera, već i brzim reagovanjem u slučajevima poplava.
Svi smo videli kolika je zajednička i koordinirana akcija važna, naročito tokom majskih poplava, kada su osim Srbije bile ugrožene i druge zemlje regiona. Veliki poplavni talas ostavio je katastrofalne posledice, kako za stanovništvo, privredu, poljoprivredu, tako i u svim drugim oblastima. To je još jedan dokaz značaja i potrebe regionalne saradnje i koordinacije.
Podsetila bih da je Protokol o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum o slivu reke Save potpisan od strane Srbije, BiH, Hrvatske i Slovenije. Osim toga što nam je zajednička reka Sava, od izvora do ušća, težimo ka tome da nam bude zajednička politika voda, koju sprovodi EU, odnosno usklađivanje sa integracionim procesima EU. Upravo zbog toga, obaveza svake zemlje potpisnice sporazuma je praćenje rečnog toka i prosleđivanje informacija o svim promenama i dešavanjima na samom toku. Sporazum se usklađuje i sinhronizuje aktivnostima na rečnom toku u slučaju opasnosti od poplava, na koje utiču ljudske aktivnosti i prirodne promene, preduzimanjem odgovarajućih mera i aktivnosti za očuvanje životne sredine kojima bi se izbegle opasnosti od ugrožavanja biljnog i životinjskog sveta, opstanak naselja, stanovništva, sprečavanje ugroženosti zdravlja, kulturnog nasleđa, privrede, poljoprivrede.
Pored Protokola, postoje i posebne osnove kojima će se rukovoditi zemlje potpisnice ovog sporazuma, kao što je Direktiva 2000/60 Evropskog parlamenta i Saveta EU od 23. oktobra 2000. godine, u kojima je uspostavljen okvir za aktivnosti Unije u oblasti politike voda.
Važno je naglasiti značaj Okvirnog sporazuma o slivu reke Save, FASRB, koji je potpisan u Sloveniji, 3. decembra 2002. godine, na osnovu čijeg člana 15. je i osnovana međunarodna Savska komisija, zadužena za implementaciju protokola, sa ciljem sprečavanja i ograničavanja opasnosti, smanjenje rizika od poplava i smanjenje ili ublažavanje negativnih posledica poplava.
Istakla bih da šest meseci od potpisivanja, tj. od stupanja na snagu ovog Protokola, savska komisija će doneti program za izradu plana upravljanja rizicima od poplava u slivu reke Save, koji će sadržati tačno određene obaveze, mehanizme, nosioce aktivnosti i rokove realizacije.
Kod izrade preliminarnih procena rizika od poplava, svaka strana je u obavezi da razmenjuje bitne podatke putem komisija ili bilateralno. Posebno je značajna identifikacija područja kod kojih postoji potencijalni rizik od poplava, kao i razmena karata plavnih područja.
Radi boljeg funkcionisanja i sprečavanja opasnosti od poplava, bitna je razmena meteoroloških i hidroloških podataka, a posebno pravovremena prognoza velikih voda.
Strane ugovornice će uspostaviti usklađeni ili zajednički sistem za prognozu i upozoravanje na opasnost od poplava, a Savska komisija će da koordinira, na osnovu svih prikupljenih podataka strana ugovornica planom upravljanja rizicima od poplava.
Istakla bih da strane ugovornice mogu sklapati bilateralne ili multilateralne sporazume, kao i aranžmane koji nisu u suprotnosti sa ovim Protokolom, što, verujem, može da doprinese što boljoj efikasnosti i koordinaciji.
Poslanička grupa SPS svesna je, pored značaja ovog Protokola i značaja Predloga zakona o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita (EUMETSAT). Značaj ovog ugovora je u činjenicama da su međusobno povezani, jer saradnjom Republičkog hidrometeorološkog zavoda sa EUMETSAT-om dobijamo pravovremene informacije meteoroloških i hidroloških promena, na osnovu kojih se može pravovremeno reagovati i izbeći katastrofe, kako vezane za poplave, tako i za održivu zaštitu životne sredine, ljudskih i materijalnih resursa i uopšte izbeći ili ublažiti opasnost od bilo koje vremenske nepogode, adekvatnim i pravovremenim upozoravanjem i reagovanjem.
Podsetila bih da je Evropska organizacija za eksploataciju evropskih satelita osnovana još 1986. godine. Prvi sporazum tadašnje savezne vlade, SRJ potpisan 2002. godine, a važeći sporazum ratifikovan je 23. novembra 2009. godine u trajanju od pet godina i ističe 22. novembra ove godine, 2014. godine. Upravo zbog toga je važno da mi što pre potvrdimo ovaj ugovor.
Naglasila bih da ugovor stupa na snagu dana kada EUMETSAT primi zvanično obaveštenje o izvršenom potvrđenu od strane Republike Srbije. Pošto rok ističe, važećeg ugovora za nekoliko dana, izuzetno je važno što ćemo ga ubrzo usvojiti. Zbog dobre saradnje i želje obe strane potpisnica da se saradnja nastavi do pristupanja Republike Srbije EUMETSAT -u u svojstvu punopravne zemlje članice, dogovoreno je da se ovaj ugovor dodatno izmeni i to u članu 7. stav 1. tako da ugovor ostaje na snazi do 31. decembra 2017. godine.
Podsetila bih da organizaciju čini trideset država, a Srbija je za sada jedina preostala pridružena članica. Trenutno pristupanje ovoj organizaciji nije moguće zbog postojećih ekonomskih i budžetskih poteškoća. Od potpisivanja ugovora sa EUMETSAT -om uspostavljena je dobra saradnja o operativnoj uključenosti i primenom satelitskih produkata neophodnih za funkcionisanje sistema rane najave i opasne hidrološke i meteorološke pojave, što je od izuzetnog značaja za naš RHMZ. Danas je nemoguće zamisliti savremenu hidrometeorološku službu bez korišćenja satelitskih podataka. Osim pomenutog članstva u ovoj evropskoj organizaciji predstavlja i strateški interes za našu zemlju u procesu integracija EU.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS će glasati za predložene zakone u Danu za glasanje. Hvala vam.

Gospođo Čomić, vaša poslanička grupa ima minuta još, da li želite to vreme da iskoristite? Ne. Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milan Novaković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, cenjeni gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, od ova četiri predloga zakona koji se danas pred nama nalaze, najpre ću nešto da kažem o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.
Ovim zakonom uređuje se upravljanje ribljeg fonda u ribolovnim vodama koje obuhvataju zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda kao dobra od opšteg interesa. Zakonom je tako obuhvaćeno očuvanje diverziteta ihtio faune i ekološkog integriteta vodenih eko sistema, kao i zaštita ukupnog unapređenog biljnog i životinjskog sveta.
Riblji fond Republike Srbije predstavlja značajan prirodan resurs te kao takav zaslužuje maksimalnu pažnju donošenjem zakonskih akata u njegovom korišćenju i eksploataciji.
Na ovaj način uređujući ovu oblast ispunjavamo i zahteve EU i načela koja proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta, Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune, Potvrđivanju konvencije o očuvanju divljih vrsta životinja, kao i ratifikovanih sporazuma u oblasti ribarstva.
Predlog zakona uvažava do sada postignuti stepen i tehničko- tehnološki razvoj različitosti, specifičnosti prostora Republike Srbije i na celovit način reguliše ulog, zaštitu i promet riba i ostalih životinja koje žive u vodi.
Odredbe ovog zakona odnose se i na ribolovne vode. Riba u ribolovnim vodama Republike Srbije je prirodan resurs i kao takav je državna svojina. Osim ribe u ribnjacima, poluribnjacima, kavezima u ribolovnoj vodi i ograđenim i pregrađenim delovima ribolovne vode za gajenje riba koje je svojina vlasnika objekata za gajenje riba. Važeći Zakon o zaštiti o održivom korišćenju ribljeg fonda koji je stupio na snagu 23. maja 2009. godine, ima niz nedostataka, koji su uočeni u ovom periodu, te će donošenjem novog zakona koji detaljnije reguliše sve njegove segmente i preciznije definisanje osnovnih pojmova u sprovođenju i primeni, doprineti unapređenju sistema upravljanja ribljim fondom.
Ovim zakonom usaglašavamo takođe interese države, privrednih subjekata pojedinaca sa naglašenim poštovanjem, očuvanjem ukupnog sistema ribljeg fonda i celovitu usklađenost sa međunarodnim ugovorima u ovoj oblasti.
U danu kada bude rasprava pojedinostima, nadam se da ćemo doći do usaglašavanja svih onih detalja koje smo danas ovde čuli od kolega, kako iz pozicije, tako i opozicije, ali je jedna bitna pretpostavka, što je ova Vlada izašla sa predlogom da menja i konkretne poteze, da povuče u zbilja jednoj dosta neuređenoj sferi, gde apsolutno nije postojao red koji zaslužuje ova sfera naše privredne grane i ekološke sredine.
Sada ću nešto više da kažem o Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Ovim zakonom uređuje se ugovor o finansiranju poljoprivredne proizvodnje i registrovanje ovih ugovora, zaloga nad budućim poljoprivrednim proizvodima, čime se obezbeđuje naplata potraživanja po ugovoru o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, registrovanje i pravno dejstvo ove zaloge. Zakonsko založno pravo nad poljoprivrednim proizvodima zalogodavca. Van sudsko namirenje iz zaloge nad budućim poljoprivrednim proizvodima, kao i druga pitanja od značaja za finansiranje i obezbeđenja finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Donošenjem ovog zakona, proizilazi iz potrebe povećanja obima primarne poljoprivredne proizvodnje kroz unapređenje tržišnog modela finansiranja poljoprivrede. Uticaj globalne finansijske krize na našu zemlju uslovio je značajno smanjenje budžetskog finansiranja, pa s tim u vezi i neophodnost pronalaženja alternativnih izvora za finansiranje poljoprivredne proizvodnje.
Ovim zakonom se na sistemski način uređuje i unapređuje tržišni model kratkoročnog finansiranja, kojim se obezbeđuje finansiranje primarne poljoprivredne proizvodnje u periodu od žetve do berbe ili setve, pardon, od berbe do žetve, čime se stvara dobra osnova da potencijalni finansijeri budu više zainteresovani za plasman sredstava u poljoprivredu Republike Srbije, što će posebno uticati na smanjivanje novčanih sredstava iz budžeta za ovu namenu.
Sa jedne strane, između zaštite interesa poverilaca koji su spremni da finansiraju poljoprivrednu proizvodnju budućih poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane zaštita interesa proizvođača poljoprivrednih proizvoda, u slučaju nastupanja objektivnih okolnosti koje dovode do uništenja roda ili smanjenja planiranog prinosa, predloženo zakonsko rešenje uvodi značajnu pravnu zaštitu poverioca iz ugovora o finansiranju, a isključivanje negativnih efekata, nastupanja objektivnih rizika, trebalo bi da doprinese smanjivanju troškova primarne poljoprivredne proizvodnje u periodu od setve do žetve, s obzirom da u okvirima tradicionalne tržišne privrede, troškovi direktno zavise od rizika kojim je predmetno finansiranje izloženo.
Sa druge strane, predloženo zakonsko rešenje pruža snažan podsticaj osiguravajućim društvima da primeni i ponudi tržišno konkurentan i prihvatljiv model osiguranja useva i plodova od elementarnih nepogoda.
Moramo konstatovati da je u Srbiji godišnje osigurano negde između osam i 10 procenata ukupno obradivih površina, a od svega toga, oko tri posto učešća u osiguranju su poljoprivredna gazdinstva, što je veoma mali procenat, ako uzmemo u obzir da su troškovi premije osiguranja oko dva posto u proseku od prinosa, što je na nivou rasta u ubiranju useva ili plodova. Ako znamo da važeće subvencije koje država daje na plaćenu premiju osiguranja iznose 40% od plaćene premije, to nam jasno govori o svođenju rizika na minimum, kako za poverioca, tako i za dužnika.
Predmet ovog ugovora koji sklapaju poverioci i dužnici se registruju u Agenciji za privredne registre, pa samim tim tu postoji jedna jasna transparentnost u očiglednom delu koji je ovde neko komentarisao u smislu netransparentnosti, a na ovaj način se može apsolutno uvideti transparentnost u sklapanju ovih ugovora između dve ugovorene strane.
Ova odredba predstavlja praksu inspirisanu rešenjem usled čega će i ugovori o finansiranju sa inicijalnom robnom obavezom koja je takvim ugovorom predviđena, mogućnost pretvaranja robne u novčanu obavezu, moći da bude obezbeđena založnim pravom nad budućim poljoprivrednim proizvodima. Kao primer navodim ugovor o finansiranju u kojem je ugovorena obaveza dužnika da poveriocu isporuči određenu količinu poljoprivrednih proizvoda.
Istim ugovorom poverilac i dužnik mogu da se sporazumeju, da u slučaju da dužnik ne postupi na ugovoren način i ne isporuči robu poveriocu, da je obavezan da svoju obavezu izvrši u novčanom iznosu. Novčana obaveza, ugovorena na način kako je navedeno, predstavlja uslovnu obavezu koja može biti obezbeđena zalogom nad budućim poljoprivrednim proizvodima, na osnovu člana 7. stav 3. o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
Član 9. propisao je da, ako je dužnik koji je poljoprivredno gazdinstvo, ne postupi u skladu sa ugovorom o finansiranju i ne izmiri svoje obaveze, prevodi se u pasivan status i gubi prava na subvencije.
Zaloga koja je ograničena u trajanju do skidanja useva ili berbe plodova ili do kraja kalendarske godine, ne dovodi se u vezu hipoteke nad zemljištem, ali prav preče ima založni poverilac na datoj parceli na same useve.
Predloženo zakonsko rešenje predstavlja snažno smanjivanje rizika za založne poverioce, u čiju korist je zasnovana zaloga nad budućim poljoprivrednim proizvodim, koji bi trebalo značajno da utiče i na smanjenje dodatnih troškova u vezi sa finansiranjem primarne poljoprivredne proizvodnje, od setve do žetve, koje snose proizvođači.
U skladu sa rešenjima koje propisuje ovaj zakon, poljoprivredni proizvođač sada može upravo da založi buduće proizvode, koje proizvodi, što ga čini kreditno sposobnijim, odnosno, omogućava mu da lakše dođe do finansijskih sredstava pod povoljnijim uslovima odnosno po nižim kreditnim kamatnim stopama, nego što je do sada bio slučaj.
Ova vrsta zaloge ne isključuje ugovaranja drugih instrumenata obezbeđenja, a daje druge mogućnosti u tržišnom smislu, što zavisi od dogovora ugovornih strana, kao što je moguće skladištenje u javnom skladištu budućih poljoprivrednih proizvoda nakon žetve ili berbe, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javna skladišta za poljoprivredne proizvode.
U ovom slučaju, javno skladište izdaje vlasniku robni zapis za deponovani poljoprivredni proizvod, čijim bi prenosom poverilac stekao realnu zalogu na robi a poljoprivrednik mogućnost da sačeka sa prodajom poljoprivrednih proizvoda do dostizanja njihove što povoljnije cene na tržištu, što čini efekte proizvodnje znatno isplativijim.
Ova Vlada se upravo setila da obrati pažnju na male i srednje poljoprivredne proizvođače. To ne znači da umanjuje vrednost velikih robnih proizvođača poljoprivrednih proizvoda, ali upravo mali i srednji proizvođači nisu imali tu zaštitu koju im pruža upravo ovaj zakon, delom na budućim proizvodima tog zalogom bude kreditni sposobniji i ne daje u zalogu niti kuću, niti kombajn, niti bilo koju poljoprivrednu mašinu. To je ono o čemu na konkretan način ova Vlada vodi o malim proizvođačima računa.
Isto tako, danas smo slušali ovde neke demagoške stvari, a 12 godina su na vlasti određene stranke imale vremena da pokažu sve svoje umeće u svim onim silnim obećanjima, a ne da su samo zloupotrebljavali upravo ove male proizvođače kada su bile potrebne za razne manipulacije u raznim protestima koji su oni veštački pravili.
To što ova Vlada želi u ovom segmentu da pokaže jedan bitan i dominantan uticaj malih proizvođača je upravo prepoznavanje da u državi Srbiji preko 70% su mali i srednji proizvođači, ti koji upravo nose proizvodnju.
Mi ćemo sigurno u narednom periodu podržati sva zakonska akta u oblasti poljoprivrede, gde ćemo moći jasno da damo do znanja svakom našem seljaku da je on zbilja u spektru pažnje ove Vlade i ove vladajuće većine i to ćemo pokazivati apsolutno na ovaj način, kroz donošenje zakonskih akata a ne pravljenje imaginarnih situacija, gde smo imali i ćutali i prećutkivali do sada situacije.
Sada nekome ne valja ovaj zakon. Ja ću vas podsetiti samo na jednu stvar. Veliki robni proizvođači do sada uzimali su na paritetima od seljaka po veoma lošim uslovima po seljaka i proizvođača. Davali su mu seme, zaštitu bilja, veštačko đubrivo itd, po ugovorenim cenama koje kamate malo je reći da su 30% bile na godišnjem nivou, mnogo veće i on je na bazi pariteta morao samo da isporuči tu određenu količinu robe koju proizvede. Mi se ne bavimo time. Mi sada dajemo mogućnost da i poverilac i dužnik budu zaštićeni zakonskim aktima i da budu izjednačeni i mali i veliki proizvođači.
Stoga, u danu za glasanje, iz SNS sigurno ćemo podržati ovaj zakon i u očekivanju još mnogo zakona o poljoprivredi, da pokažemo pažnju prema našim proizvođačima da stvarno radimo za njih. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Nikolić.