Hvala, predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre, moram da priznam da sam potpuno prijatno iznenađen da je konačno ova država počela da misli na malog poljoprivrednika, što do sada, nažalost, nije bio slučaj, jer je ova država radila isključivo za tajkune. Ovo je prosto neverovatno, čak mogu da kažem revolucija u poljoprivredi, da je neko malo počeo da misli na onog malog proizvođača, što je veoma pozitivno. Tim pre što će mali poljoprivrednik ubuduće moći da založi svoj budući rod i da na taj način stekne sredstva.
Pravo da vam kažem, ovo i nije tako loše za ove banke koje su inače poslovale po sistemu „trange-frange“ i otimale ljudima i imovinu i sve živo, jer će morati sada da svoje kredite i te kako plasiraju u nešto što se zove proizvodnja, što je njihova primarna delatnost, ili bi bar trebalo da bude, ali, nažalost, nisu se tako ophodile.
U svakom slučaju, veoma, veoma pozitivno, kao što smatram da je veoma pozitivno da se subvencije koje se ubuduće daju, da se daju do 20 hektara, a ne samo ovim poljoprivrednicima koji su imali po 100 hektara, a to su uglavnom bili tajkuni i oni su jedino to dobijali.
Sviđaju mi se i neke druge mere koje pokušava država da preduzme. Recimo, lično sam sa gospodinom Golubovićem o tome pričao, ne znam kako će se Vlada odlučiti, ali sam lično veliki protivnik da se subvencionišu ovi što uzimaju državnu zemlju u zakup. Jer, mi smo do sada imali situaciju da, recimo, neko uzme u zakup državnu zemlju a da bezmalo dobije isto toliku subvenciju i da onda ne radi ništa. Zemlja se zaparloži, oni lepo žive a poljoprivrednik propada.
Molio bih vas ubuduće da se jako obrati pažnja na licitiranje prilikom licitacije zemljišta, zato što su uglavnom tajkuni dolazili do tog zemljišta, a mali poljoprivrednik nije mogao da dobije ništa, i to kako, to je bio jedan prevaran način – lokalna samouprava da bi obezbedila sredstva daje zemljište na licitaciju, a onda tajkun angažuje gomilu ovih malih poljoprivrednika, oni navodno licitiraju, daju ogromna sredstva, iako ih niko ne pita odakle nekom od njih milion ili dva miliona dinara, dobiju to u zakup i, naravno, suštinski, tajkun je sve to uzeo u zakup, ne radi se ništa, država ima veliki problem.
Zato bih vas zamolio da se ubuduće i te kako povede računa oko te licitacije zemljišta, jer mali poljoprivrednik nije dobijao apsolutno ništa. Nije mogao da dođe do tih nekih 20 hektara, jer bi tajkun uzeo sve, a zašto, zato jer mu je neko omogućio da ima takav monopolski položaj.
Moram da vam kažem, potpuno se slažem, poljoprivredni proizvod je berzanska roba i to je nešto gde tržište diktira cenu. Međutim, kod nas baš i nije bilo tako, kod nas je tajkun diktirao cenu. I onda smo imali situaciju da vi možete da proizvedete koliko kod hoćete, da imate vrhunski rod, ali da vam cenu namerno obori tajkun, a posle to izvozi po duplo većim cenama. To je nešto što se ovde dešavalo i tako se upropaštavala naša poljoprivreda.
Ako se po jutru dan poznaje, ovo je zaista velika, velika promena i sa velikim zadovoljstvom ću za ovako nešto glasati. Konačno je država počela da misli na malog poljoprivrednika.
Ja sam ubeđen, gotovo više nego sam siguran, a to je da ćete imati strahovitih pritisaka od raznih tih tajkunskih lobija, koji su navikli ovde da drže monopole i da jedini oni budu Bogom dani. Verujem da ćete vi razbijate te kartele i to je nešto što je primarna vaša delatnost, čini mi se kao ministra poljoprivrede i uopšte čitavog ministarstva, kao i ove komisije što služi za navodnu zaštitu od monopola. Nisam video da oni nešto rade.
Imali smo jednu neverovatnu situaciju da, recimo seljak proizvodi, a onda ste imali samo jednog tajkuna kao otkupljivača, recimo Miškovića, koji nije plaćao ljudima ništa. Vi mu prodate jabuke, kruške i ne znam šta, on to prodaje u svojim marketima, on je bio jedini monopolista, a dobavljačima ne plaća ništa i onda kaže – ja sam jako uspešan privrednik. Tako može da bude uspešan privrednik svako, zato što imate zaštitu države i zato što ste monopolista i baš vas briga kako tako mali poljoprivrednik tu propada.
Konačno je država uzela male poljoprivrednike u zaštitu. Molim vas, pošto je ovde i bilo i te kako dobrih predloga, vezano za Zakon o zadrugarstvu, da se hitno takav zakon donese i ono što vas veoma molim, to je da se uradi što stručnija, što bolja edukacija naših poljoprivrednika. Mislim da to strašno nedostaje našim poljoprivrednicima, mislim da su oni po tom pitanju u veoma velikom minusu zato što, znate šta, ljudi moraju da nauče kada će se preorijentisati da možda nešto drugo proizvode.
Mi smo navikli ovde, to je taj tzv. samoupravni sistem, ili direktivna ekonomija, pa, jel tako, plaća će mi uvek država i garantovaće mi cenu. To sada više ne može da bude tako, pošto je ovo berzanska roba, ali naši poljoprivrednici još uvek nisu navikli na to da im tržište diktira cenu, doduše i razumljivo, s obzirom da opet, ponavljam ovde su tajkuni diktirali cenu nažalost, a ne toliko tržište, ali kako god, morate da ih edukujete.
Ljudi još ne znaju da je potrebno da se udružuju i dalje individualno, previše idu, ulaze grlom u jagode i onda na kraju propadaju, i onda im je naravno svako kriv, a to je upravo zato što država nije ništa učinila kako bi edukovala tog poljoprivrednika i da mu objasni kako je možda najbolji način da bi svoj proizvod negde i plasirao. Naravno da tu postoji i problem kako da plasirate robu, posebno zato što razni karteli drže kompletno tržište, ali verujem u ovo, s obzirom da ovaj zakon koji donosite i koji ćemo mi svi sa velikim zadovoljstvom ovde da podržimo, verujem da ćete te kartele krenuti da razbijete i da će ova država konačno početi da živi od poljoprivrede, da ima šta da izveze, na kraju krajeva da ima i nekih proizvoda, a ne samo da sirovinu negde izvozi jer, potpuno je nenormalno da mi kao poljoprivredna zemlja imamo nenormalan uvoz poljoprivrednih proizvoda a verujem da možemo mnogo toga sami da proizvedemo i da naravno na taj način zaštitimo svog seljaka. Hvala vam. Ovo ćemo, naravno svojski podržati.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Imate još minut i 30 sekundi. Izvolite.

Toliko sam tačno ostavio da apelujem na Ministarstvo poljoprivrede i na saradnike ministra poljoprivrede da sve amandmane koji su prihvatljivi, da njima oplemene ove zakone.
Ne tvrdimo posebno da je Zakon o finansiranju poljoprivrede idealan. Međutim, on je mali korak u dobrom pravcu. Vreme je da podignemo novu poljoprivrednu politiku i da se razumemo, mi koji tvrdimo da je poljoprivreda naša šansa, kažemo da se ekonomska moć jedne zemlje ne meri količinom novca i dijamanata, već količinom zdrave hrane i pijaće vode koju ta zemlja može da proizvede.
Mislimo da sem poljoprivrede valja dizati i prerađivačku industriju, da ono što seljaci naprave, proizvedu i da radnici prerade i da tako budu zadovoljni i jedni i drugi i da napravimo neku dodatnu vrednost, da to što napravimo kao radnici, kao seljaci zajedno sa svim drugim građanima Srbije podelimo.
Mislim da je vreme za novu poljoprivrednu politiku da se okupimo oko problema i da bez obzira ko je do sada grešio, da okrenemo neku našu novu stranicu i s tim u vezi apelujem na sve poslanike da prihvatimo sve amandmane koji su prihvatljivi i da usvojimo ove predloge zakona. Mislim da će primena Zakona o poljoprivredi biti odložena za šest meseci, takav amandman postoji. Odbor za poljoprivredu će ga usvojiti.
Mislim da zakoni nisu sveto pismo, ukoliko imaju neke nedostatke, da ćemo ih ispravljati. Mislim da je stvarno vreme da poljoprivredu koja je bila napuštena i zapuštena, unapredimo kao što je vreme da unapredimo državu koja je bila u istom stanju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Danas iz meni nepoznatog razloga nisam dobio repliku iako sam dva puta oslovljen imenom i gospođa ministarka se osvrnula na moju diskusiju, pa želim da ponovim pitanja na koja ona nije odgovorila u svom obraćanju.
Dakle, zašto se kamate za ugovore o finansiranju u poljoprivrednoj proizvodnji kriju? Zašto one neće biti prijavljene registru? Da li će registar ugovora biti objavljen na sajtu ministarstva? Zašto se ministarstvo tj. država meša u tržište, dakle zašto reguliše odnose između dva učesnika na tržištu, poverioca i dužnika na taj način što favorizuje poverioca, jer ukoliko dužnik ne razduži svoj dug poveriocu, ide u pasivni status, u registru poljoprivrednih gazdinstava?
Zašto u zakonu nema garantovane cene, a ima čak i da je u ugovoru predviđeno na kojoj će parceli da se odvija proizvodnja a nema garantovane cene za određene proizvode i zašto u zakonu nisu predviđene obaveze da se obavežu poverioci, dakle organizatori poljoprivredne proizvodnje da otkupe i plate proizvode?
Dakle, zakonom se predviđa da dužnik mora da razduži svoj dug poveriocu, a sa druge strane, nije predviđeno da se sankcioniše onaj ko na primer uzme poljoprivredne proizvode u smislu da ih otkupi, a ne isplati. Imamo primere iz prošlih godina da se i mleko i suncokret i kukuruz i mnogo toga od poljoprivrednih proizvoda nije isplatilo, da nije isplaćeno.
Takođe, ostaje i pitanje zašto se ne dopušta poljoprivrednom proizvođaču da se poziva na višu silu i na taj način da reprogramira svoje obaveze prema poveriocu? Dakle, mnogo pitanja na koje nismo dobili odgovore pa sam ih ovog puta ponovio. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Hvala lepo.
Na kraju današnje rasprave, želim svima vama da se zahvalim, svima koji ste govorili o zakonima koje je predložilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Pomogli ste nam da građanima bliže predstavimo ove zakone i očekujem da isto tako budete prisutni i da isto tako sa istim elanom i žarom govorite i kada budu na dnevnom redu amandmani. Očekujemo naravno da će biti sledeće nedelje, radujemo se velikom broju amandmana i mogućnosti da opet govorimo o temama iz oblasti poljoprivrede.
Dosta je pitanja bilo u toku današnje rasprave, dosta problema potegnutih ili pomenutih, dosta i pozitivnih sugestija, dosta i optimizma. Ja ću pokušati da samo na pitanja koja sam uspela da zapišem da dam odgovore.
Evo da počnemo od Zakona o predžetvenom finansiranju. Kao što znate, mi sa ovim zakonom i kao što ste i čuli, želimo da uspostavimo sistem kojim ćemo značajno olakšati poljoprivredniku da dođe do novčanih sredstava onda kada su mu najpotrebnija, na početku setve. Ne radi se o novom obliku finansiranja, radi se samo o novim uslovima finansiranja. Mi želimo da mu pomognemo time što po prvi put se daje mogućnost da zaloga bude na budućem rodu.
Naravno, usvajanjem ovog zakona mi u stvari stvaramo pravni osnov za dalji rad na implementaciji istog. Kao što smo rekli za implementaciju ovog zakona, važan je naredni period, narednih nekoliko meseci kada će se napraviti i registar, kada će se uspostaviti čitav sistem da funkcioniše.
U tom smislu potrebna nam je i zajednička aktivnost banaka, prerađivača, proizvođača i, naravno, nas na nivou ministarstva. To je jedn posao koji znači i jednu obuku, obuku u kojoj učestvuju oni koji su nam i pomogli da dođemo do ovog zakona. Radi se o ozbiljnim institucijama, o Organizaciji za hranu i poljoprivredu, odnosno FAO i o Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Dakle, ovo su institucije koje su uložile do sada novac u pripremi ovog predloga zakona i uložiće i onaj drugi deo novca koji je potreban da ovaj zakon u praksi i zaživi.
Neko je pomenuo rok kada će početi da važi ovaj zakon. Ja se iskreno nadam da će to biti 1. mart, kako bi naši poljoprivrednici već za prolećnu setvu mogli da koriste ova sredstva.
Što se tiče načina na koji se obezbeđuje zaloga, odnosno pominjala se dosta viša sila, zaštita, odnosno osiguranje itd, mi jesmo bili u dilemi da li da se kao obavezna odredba u zakonu uvede i obavezno osiguranje. Posle različitih analiza i različitih mišljenja, suprotstavljanja istih jedni drugima, mi smo zaključili da je možda bolje da se ne propisuje zakonski obaveza da poljoprivrednik osigura svoj posed, ali smo svesni da će praksa sama po sebi nametnuti ovu potrebu.
Mi se radujemo da što veća zasejana poljoprivredna površina bude osigurana. Dakle, mi smo i ranije, a i ubuduće planiramo da pomažemo na taj način što regresiramo premiju osiguranja u iznosu od 40%. Dakle, na uložena sredstva u osiguranje mi dajemo povraćaj 40% uloženih sredstava i u ovom slučaju, ali i u onim drugim slučajevima kada se ne koriste kreditna sredstva koja se predviđaju ovim zakonima.
Naša preporuka jeste - osigurajte svoje useve. Vidimo svi klimatske promene, grad, poplave. Svake godine imamo po nešto od toga.
Neko je pitao o tome dokle se stiglo sa zakonom o zaštiti od grada. Moram da vas podsetim da je tema ili da su pitanja zaštite od grada još od 2011. godine iz RHMZ prešla u ingerenciju MUP Republike Srbije. Koliko smo mi informisani i upoznati, postoji Predlog zakona o zaštiti od grada, predat je na usvajanje. Očekujemo da ovaj zakon vrlo brzo bude usvojen. Potreban nam je ovaj zakon zbog toga što ćemo sa ovim zakonom u jednom značajnom delu uključiti i lokalne samouprave koje će, naravno, morati da preuzmu deo finansiranja i odgovornosti.
Postoje i neke druge inicijative koje su tehnološki sigurno naprednije, inicijative uvođenja, recimo, aviona i razbijanja oblaka određenim hemijskim sredstvima. To su inicijative koje dolaze od uvaženog ministra Velimira Ilića, ali za sada su to samo inicijative. Struka će dati konačnu reč.
Sve ovo govorim iz prostog razloga da znate da Vlada brine i misli kako da reši ovaj problem, ali opet želim da vas podsetim da ova Vlada postoji tek šest meseci, funkcioniše i da znate šta nas je sve zateklo nakon preuzimanja dužnosti određenih resora i ministarstava.
Dakle, pitanja više sile ostavljamo samim poljoprivrednicima da odluče kako će, da li će osigurati ili neće, ili će računati na dobru sreću u određenoj godini. U svakom slučaju, mi kao ministarstvo, s obzirom na sve ono što sam rekla, predlažemo da se usevi uvek u najvećoj mogućoj meri osiguravaju makar dok ne nađemo neko drugo i povoljnije rešenje.
Postavilo se i pitanje da li će se moći koristiti ova sredstva ako se iznajmljuje državna zemlja u zakup. Pitanje je bilo i vezano za restituciju državnog zemljišta. Zakon predviđa mogućnost korišćenja ovih sredstava i kada je u pitanju državno zemljište.
Istina je da se priprema novi zakon o poljoprivrednom zemljištu, da razmišljamo o mnogim stvarima kada se radi o ovom problemu i da imamo sigurno ta pitanja restitucije koja nas u značajnoj meri sputavaju u nekom ekspresnijem donošenju rešenja, ali što se tiče samog ovog zakona, moguće je ostvariti pravo na kreditna sredstva i u slučajevima kada se iznajmljuje državna zemlja.
Neko je rekao – zašto izvozimo primarne poljoprivredne proizvode, zašto izvozimo kukuruz, zašto ne izvodimo meso, ne izvozimo mleko? Ja moram da vam kažem da smo duboko svesni stanja u poljoprivredi i svesni smo ovog svog hendikepa. Mi izvozimo ratarske kulture umesto da izvozimo poluprerađene ili prerađene sirovine. Izvozimo iz prostog razloga što nemamo drugo rešenje. Godinama je stočni fond uništavan i sada je na nekom minimumu koje ne želimo ni da pominjemo jer nam je to jedan veliki minus. Ono što je najteže u celoj toj priči je to što svi znamo šta znači obnoviti stočni fond. Lako je reći – mi hoćemo više svinja, hoćemo više mleka, hoćemo više mesa, a svi znamo da je za obnavljanje stočnog fonda potrebno vreme.
Dakle, ova Vlada ne snosi odgovornost zbog čega je stanje takvo, zašto izvozimo kukuruz, a ne izvozimo mese. Ono što moram da kažem je to da mi zaista intenzivno razmišljamo kako da podignemo stočarsku proizvodnju.
Kao što su kolege poslanici rekli i kao što svi znamo, naš predsednik Vlade premijer Vučić gotovo uvek kada ima priliku ukazuje na probleme u poljoprivredi, ukazuje na to koliko Vlada želi da pomogne poljoprivredi i koliko želi da pomogne stočarsku proizvodnju.
I sama sam svesna iskrenog opredeljenja kada se radi o ovome, ali ja moram da vam kažem sada i u ulozi profesora kojem je najuža oblast interesovanja i obrazovanja stočarstvo, da zaista uz sve naše dobre želje, uz sve naše raspoložive snage nije moguće ništa preko noći učiniti, pogotovo u stočarstvu, ali želim da vam kažem da verujete da mi zaista činimo ono što je u ovom momentu moguće.
Pitali ste za subvencije. Neki poslanici su rekli da se subvencije ne isplaćuju. Ja moram da kažem da, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji koju smo nasledili, isplaćujemo subvencije. Isplaćujemo ih u skladu sa važećim Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i sa važećom uredbom za ovu godinu. U potpunosti smo isplatili subvencije koje se odnose na podršku merama za biljnu proizvodnju. To je onih čuvenih 6.000 dinara po hektaru. U tom smislu u ovoj godini smo isplatili 11 milijardi dinara. Isplaćujemo premije za mleko. U potpunosti smo isplatili treći kvartal u iznosu od oko 4,6 milijardi dinara. Ostale isplate u smislu isplata za gorivo, za đubrivo, isplata mera u stočarstvu teku u skladu sa dinamikom dospeća. Niko nije pominjao da ove subvencije budu smanjene, da budu ukinute rebalansom budžeta. Još jednom kažem, Vlada je imala puno razumevanje za poljoprivredu i sve subvencije su ostale. Znači, biće isplaćene u skladu sa aktima koje sam već navela.
Neko pominje najave ukidanja subvencija u narednoj godini. Subvencije i premije neće biti ukinute. Niko ne pominje ukidanje. Jedino o čemu smo mi razmišljali je to da sredstva agrarnog budžeta koja su 5% budžeta se racionalnije troše.
U tom smislu smo predlagali i predlažemo i analiziramo da ubuduće za biljnu proizvodnju subvencije dobijaju oni koji imaju do 20 hektara, ali i oni koji imaju 100 i preko 100 hektara, samo za 20 hektara.
Razmišljali smo i o ovome što poslanik Đukanović kaže, da se ukine davanje subvencija za državno poljoprivredno zemljište. Ovo nismo iz razloga što ne želimo dalje da subvencionišemo, nego prosto sredstva agrarnog budžeta moraju racionalno da se troše.
Mi smo subvencionisali biljnu proizvodnju nekoliko godina u ovom sadašnjem obliku, a rezultat je 30% je udeo stočarske proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Nije u redu, nije dobro. Ratarska proizvodnja mora biti vezana za stočarsku proizvodnju.
Da ne dužim dalje vezano za subvencije, biće prilika da i o tome govorimo. Danas je ovo sasvim neki drugi zakon.
Što se tiče zadrugarstva, dosta poslanika je pominjalo ovu temu i mi smo i sami svesni koliko je važno da se mali poljoprivredni proizvođači udruže, da se osnaže, da ojačaju, jer jedino kao takvi mogu da budu značajniji faktor na tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Moram da kažem da je do novog Zakona o ministarstvima, a novi Zakon o ministarstvima je usvojen 26. aprila ove godine, neposredno pored formiranja Vlade, dakle, tek sa ovim novim zakonom, Zakon o zadrugarstvu je prebačen u delokrug rada našeg Ministarstva. Do tada ovaj zakon bio je u delokrugu rada Ministarstva privrede.
Dakle, nakon formiranja našeg Ministarstva, dobili smo ponovo natrag Zakon o zadrugarstvu i mi smo ozbiljno pristupili ovom pitanju, uviđajući njegovu važnost i značaj za poljoprivrednu proizvodnju. Formirali smo radnu grupu. Ona intenzivno radi na pripremanju predloga novog zakona i ja se prosto nadam i očekujem da ćemo vrlo brzo moći da vas obradujemo sa predlogom koji bismo naravno uputili u javnu raspravu.
To je otprilike ono što sam ja izdvojila kao najvažnije kada se radi o Zakonu o predžetvenom finansiranju, a sve pojedinosti koje se tiču sadržaja ugovora i izgleda ugovora u okviru već najavljenih amandmana na narednoj sednici.
Kratko, kada se radi o drugom izuzetno važnom zakonu, koji je takođe izazvao veliku pažnju poslanika, ja bih samo kratko navela neke od dilema poslanika koje su ovde izrečene pred nama.
Na primer, poslanik Arpad Fremond, postavio je pitanje ustupanja ribarskih područja. Što se tiče ribarskih područja, ribarska područja će se definisati rešenjem o ustanovljavanju ribarskih područja. Ustupanje ribarskih područja se može vršiti isključivo na konkursu, koji će uslediti nakon ustanovljavanja ribarskih područja, u skladu sa novim zakonom i nakon toga, konkursu koji će uslediti.
Mala ribarska područja imaju određen problem samoodrživosti, jer broj prodatih dozvola mora obezbediti finansiranje čuvara ribarskih područja. To je isto što ćemo rešavati u narednom periodu i ta mala ribarska udruženja neće biti zanemarena.
Što se tiče ribolovačkih udruženja, često su postavljali, ne samo Arpad, nego i drugi poslanici, pitanja - koliko su ona učestvovala u izradi ovog zakona? Ja moram da kažem da su ribolovačka udruženja bila aktivni učesnici svih javnih rasprava, iako su javne rasprave sve održane pre formiranja ove Vlade, ali moram da kažem da iako je ovaj Predlog zakona bio gotov pre našeg formiranja, da sam i posle toga imala prilike da razgovaram sa predstavnicima ribolovačkih udruženja o detaljima iz predloženog zakona i odlično smo se razumeli.
Nisam stekla utisak da imaju bilo šta protiv predloženih rešenja, čak su mi i rekli da su i sami bili pozvani i da su učestvovali u izradi predloženog zakona. Tom prilikom su me samo informisali o stanju na terenu koje zahteva što je moguće pre usvajanje zakona i preciznije definisanje obaveza i odgovornosti onih koji upravljaju ribarskim područjima. Ukazali su mi na to da je riblji fond u značajnoj meri osiromašen. Ukazali su na to da su veliki problemi na terenu i da su potrebne nove mere koje će zaustaviti neovlašćeno korišćenje i zloupotrebu ribljeg fonda.
Dragan Jovanović je postavio pitanje takođe vezano za riblji fond. Član 6. definiše uslove za ustupanje ribarskog područja. Predviđa da se ribarsko područje može ustupiti na korišćenje osim privrednom društvu i javnom preduzeću po važećem zakonu i drugom pravnom licu. To je i logično. Nama jeste bio cilj da se proširi broj potencijalnih subjekata koji mogu konkurisati za dodelu ribarskih područja, naravno, ukoliko ispunjavaju uslove propisane konkursom.
Narodna poslanica Gordana Čomić je takođe imala dosta primedbi ili pitanja. Član 14. ovlašćenja ribočuvara da fotografiše i snimi nedozvoljene radnje i lica. Krivičnim zakonom je propisano da će se kazniti lice koje neovlašćeno načini fotografski, filmski ili drugi snimak. Znači, akcenat je na tome da se neovlašćeno snima.
Ovim zakonom se upravo to ovlašćenje daje, tj. propisuju se ovlašćenja ribočuvara za vršenje te radnje, znači, snimanje lica u nedozvoljenim radnjama, krađa riba itd.
Inače, moram da kažem da je ovaj Predlog zakona prošao čitavu pravnu proceduru, prošao je Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja. Ministarstvo pravde i MUP su dali pozitivno mišljenje na nacrt zakona. To je ujedno i odgovor na član 11. koji je takođe gospođa Čomić apostrofirala.
Što se tiče zahteva za naknadu štete, član 16. nije novi član zakona. U praksi ovaj zakon je primenjivan i ranije. Znači, zakon koji je praktično prepisan iz prethodnog zakona. Iskustva sa terena kažu da ovaj član odlično funkcioniše, odnosno da ovaj zakon u skladu sa ovim članom odlično funkcioniše. Ovaj zahtev korisnik ribarskog područja podnosi nakon završenog posebnog postupka. Tek pošto se utvrdi odgovornost pravnog prekršajnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica, korisnik može ka njemu uputiti zahtev za naknadu štete. Što se tiče visine naknade štete, visina naknade za štetu nanetu ribljem fondu se propisuje podzakonskim aktom. Naknadu dobijenu po ovom osnovu korisnik je dužan da namenski upotrebi za zaštitu ribljeg fonda.
O načinu upotrebe korisnik je dužan da obavesti nadležno ministarstvo, odnosno nadležni pokrajinski organ. Pretpostavljam da je dosta dugo sve ovo da vam čitam. O tome ćemo kada bude reč o amandmanima.
Što se tiče Nade Lazić, a i Gordana Čomić je pomenula pitanje budžetskog fonda, član 7, nadležno ministarstvo je iniciralo predlog o obrazovanju budžetskog fonda za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda. Time je iskazan naš pozitivan stav o potrebama da ovakav fond postoji.
Ministarstvo finansija je radi usklađivanja sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, kojim je propisano uvođenje programskog modela budžeta, sugerisalo brisanje odredbe kojom se propisuje korišćenje sredstava od naknada sa posebnog namenskog računa Republike, odnosno pokrajine.
Inače, pitanje fonda je pitanje koje se često postavlja i često imamo dileme kako da finansiramo zaštitu životne sredine, odnosno ekologiju, da li da se vrati fond. Moji saradnici u Ministarstvu nemaju dilemu. Oni su za to da bude fond, ali sam svesna kada se pomene u finansijama fond, sam termin fond, zbog čega su ljudi ti koji kažu – kažite koliko treba, mi ćemo to programirati, predvideti, fond je nekada bio, znate kako su iskorišćena sredstva iz fonda, ne možemo se ponovo vratiti na to stanje.
Fond je ukinut pre 2012. godine zbog nenamenskog trošenja sredstava. Neko pre nas je bio takav da je trošio sredstva onako kako ne treba, a mi sada, ni krivi, ni dužni, snosimo posledice takvog činjenja, odnosno ne činjenja.
Što se tiče krivičnih dela, često su se pominjala pitanja krivičnih dela ribočuvara. Krivična dela navedena u članu 11. su ona koja su usko povezana sa prirodom posla koju obavljaju ribočuvari, a to je zaštita i održivo korišćenje ribljeg fonda, odnosno delatnosti korisnika. Takođe, počinioci krivičnih dela, kada odsluže kaznu, moraju biti integrisani u društvo. To su neke pravne odredbe koje su ugrađene u pojedine odredbe ovog zakona i koje su izazvale pažnju. To su pravni komentari.
Da odgovorim još Ivanu Jovanoviću, a ostalima ću odgovoriti u narednom viđenju kada budemo govorili o amandmanima. Dosta je toga, da vas ne zadržavamo. Oni koji su najviše kritikovali, njih i nema.
Što se tiče Ivana Jovanovića, pitao je za udruženja. Ovaj zakon je Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, a ne Zakon o ribarstvu. Takođe, udruženja sportskih ribolovaca su bila prisutna i učestvovali su u izradi ovog predloga zakona, pružena im je mogućnost da učestvuju u javnim raspravama. Ovim zakonom se pruža mogućnost udruženjima da učestvuju na konkursu za dodelu, odnosno ustupanje na korišćenje ribarskih područja, jer se širi krug lica koja mogu da konkurišu. Zakonom se udruženja ne ukidaju. Ona nastavljaju da postoje i u svom domenu doprinose zajedničkom radu.
Još jednom, toliko. Na sva ostala pitanja u okviru amandmana, nadam se, sledeće nedelje, u sredu. Hvala.

Zahvaljujem.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tač. 7, 8, 9. i 10. dnevnog reda.
Završili smo sa današnjim radom i nastavljamo sutra u 10.00 časova.