Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, drage moje Nišlije, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.
Gospođa ministarka je u dva navrata rekla da je ideja ovog zakona donošenje i menjanje zakona koji je donet 2009. godine. Osnovna ideja je to što štitimo i želimo da štitimo riblji fond, što želimo da zaštitimo ribolov na području Republike Srbije. Ja se tu potpuno slažem da Zakon koji je donet 2009. godine ima svojih nedorečenosti. Zbog toga sam ja i pretpostavio i očekivao da novi zakon reši te probleme, ali čitajući ovaj zakon ja nemam taj utisak.
Dakle, prva i osnovna zamerka vama kao Ministarstvu je da je, sami ste rekli, ovaj zakon jedan dokument koji treba da reši odnos između države, korisnika ribolovnih područja, tih zakupaca, kako god da ih zovemo, i očekivao sam i ribolovaca Republike Srbije, kojih u Srbiji po popisu, tj. po podatku iz 2013. godine ima 50.069. To morate priznati da je jedna zavidna brojka ljudi koji vole taj sport, koji vole ribolov, koji idu na reke i to je, hajde da tako kažem, naša prva linija uzbunjivača, juče smo o uzbunjivačima pričali, za sve ono što se dešava u prirodi, a nije na dobrobit zajednici, na dobrobit prirode i našeg okruženja. Znači, to su ljudi koji prvi jave da nešto nije u redu.
Ovim zakonom ja ne vidim njih, oni uopšte nisu sagledani. Sada mi uopšte nije jasno da li Ministarstvo ima politiku da ugasi ribolovačka društva, udruženja, da ugasi Ribolovački savez Srbije ili želi da kroz njegov osnaženje, popularizaciju, jer to je jedna nevladina organizacija, neprofitna, apsolutno neprofitna, koja okuplja ljude raznih profila, raznih struka, sa jednom zajedničkom ljubavi prema pecanju, prema reci, prema vodi, prema prirodi… Da li mi to želimo da unapredimo ili želimo mi to da dezavuišemo i da uništimo?
Kao posledica ovog zakona iz 2009. godine, koji nije bio dobar, imamo da nam pada broj registrovanih ribolovaca od nekih 80.000, koji je bio 2003. godine, na 50.069, kao što sam rekao, iz 2013. godine. Oni nisu uvažavani ni tokom javne rasprave. Bilo je očekivano da budu pozvani, da budu sastavni deo komisije ili tog radnog tela koji je pravio Predlog zakona. Vi ste odlučili, kao Ministarstvo, da nema potrebe. Dobro, to je vaše legitimno pravo. Mislim da ovakav zakon, ponavljam da imate potpuno pravo da ga doneste i vi ćete ga verovatno usvojiti, pošto imate apsolutnu većinu u Skupštini, je odraz politike kako vi doživljavate tu oblast u našem društvu, kroz vaš politički program i ono što ste obećali građanima.
Mislim da bi trebalo da uvažite naše amandmane. Ja sam podneo ispred stranke Zajedno za Srbiju 13 amandmana, koji se baš bave ribolovcima i ribolovnim savezom, koji mislim da treba da bude sastavni deo ovog zakona, jer to je taj treći oslonac ovog zakona koji treba da ima aktivno učešće. Mislim da bez jakih ribolovnih organizacija, ovo što ste vi napisali u zakonu, je nesprovodivo. Jedino ako podzakonskim aktima to vi budete rešili.
Vi ste rekli da imate edukaciju, da su to obavezni zaključci da imaju edukaciju. Vi verovatno znate, a ja ću vam pročitati, da Savez sportskih ribolovaca Srbije ima preko 70 ovlašćenih trenera, ima 18 selektora i trenera nacionalne reprezentacije, ima 180 sudija svih kategorija i preko 500 sportskih saradnika u ribolovu. Znači, to je jedna zavidna, hajde tako uslovno da kažem, sila koja može da edukuje mlade naraštaje o kojima svi pričamo i gde se apsolutno svi slažemo da treba edukovati decu da zavole sport, da vole ribolov, da vole prirodu i da vole da izađu na reku.
To su ljudi koji su kvalifikovani, nemamo mi šta tu da izmišljamo. Mi imamo gotov sistem, samo trebamo da ga iskoristimo, da ga unapredimo i da damo šansu ljudima koji to rade iz ljubavi, a ne iz profita, da odrade ono što vole i na dobrobit svih.
Ono što je jedna od osnovnih zamerki je da u Zakonu o ribljem fondu nedostaju ozbiljne stručne službe, odnosno organizacije koje će isključivo ili uz odgovarajuće procedure obezbediti upravljanje, a time i očuvanje ribljeg fonda u ribolovnim područjima, što je navedeno u uvodnim odredbama kao cilj zakona.
Zakon daje mogućnost da ribarsko područje može da se ustupi na korišćenje bilo kom privrednom društvu, javnom preduzeću ili drugom pravnom licu koje ispunjava zakonom nabrojane uslove koje je lako ispuniti. Koliko sam video, ono što nije valjalo u Zakonu iz 2009. godine je samo učešće na konkursu, tenderu, kako god da zovemo to kada se dodeljuju ribolovna područja. Pošto vidim da se ljudi bune oko tih ribolovnih područja, u Srbiji imamo pet ribolovnih područja. Nekada ih je bilo 18 i mislim da bi trebalo da se vratite na broj 18, jer je to mnogo efikasnije i lakše, prirodnije, da budu manje jedinice, nego da budu velike jedinice koje će imati više zakupaca ili korisnika, kako ih zovete.
Nije jasno zašto se daje mogućnost bilo kom privrednom društvu, kao i javnom preduzeću da upravlja ribarskim područjem, a ne pravnim licima, poslovnim udruženjima ili udruženjima građana osnovanih jedino i isključivo sa ciljem unapređenja, održavanja i zaštite ribljeg fonda. Ovo je iz razloga zato što se upravo te službe isključivo osnivaju sa ciljem zaštite ribarskog područja i nema nikakvog drugog skrivenog interesa, imajući u vidu da im je to isključivo jedina delatnost, što obezbeđuje objektivnost u odlučivanju, savesnost, stručnost i kompetentnost, razvoj i odgovornost u vezi sa korišćenjem ribarskog područja i drugih prava koja proizilaze iz ovog prava.
Ono što ste u ovom Predlogu zakona dali Skupštini na razmatranje, nije mi jasno, kada govorite o uslovima za dobijanje dozvole za korišćenje ribarskog područja, vi ste u članu 6. u stavu 3. u tački 3. napisali da taj koji podnosi zahtev, vlasnik preduzeća ili privatnik nije u roku od dve godine, pre objavljivanja konkursa za ustupanje ribarskog područja na korišćenje, kažnjavan za privredne prestupe i prekršaje iz oblasti zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda. To znači, ako je prošlo tri godine od kažnjavanja za takav prestup, on može da konkuriše. Pretpostavljam, ako ste limitirali na dve godine.
Pitam vas – kako možemo nekome ko je napravio privredni prestup ili napravio neki ekološki ispad u prirodi, namerni, zbog čega je kažnjen, da poverimo da gazduje prirodnim blagom Republike Srbije? Kako možemo da dozvolimo da neko ko je već kažnjen za nešto što je protivno zakonu i što je protivno prirodi i ekologiji, da mu damo posle dve godine šansu da ponovo gazduje ribolovnim područjem?
Jer ono što proizilazi iz ovog zakona, ljudi koji konkurišu i privredni subjekti koji konkurišu za dobijanje ribolovnog područja to rade iz čistog finansijskog interesa. Ono što je spisak lepih želja, to je taj elaborat koji nose i podnose i gde pišu kako će oni da unaprede i očuvaju to ribolovačko gazdinstvo, tj. područje za koje konkurišu.
Ovim zakonom pokušavate u ovim članovima da to sankcionišete i da pokušate da stavite pod kontrolu i da obavežete tog zakupca ribolovnog područja da ispuni to što je obećao. Opet da se vratim, zaobilazite društva ribolovaca koja su prirodno ljudi dobre volje koji žele da unaprede ribolov, reke, da budu čistije, bolje i lepše. Mislim da treba ozbiljno da razmotrite naše amandmane, jer bez tih usvojenih amandmana mislim da će ovaj zakon biti jako nedorečen. Ovaj zakon kako su rekle moje neke kolege – ostavlja mnogo praznina i mogućnosti manipulacije, te vas molim da razmotrite naše amandmane i da u danu kada budemo glasali za ovaj zakon, ako usvojite amandmane damo i našu podršku. Hvala.