Nemate još mnogo vremena, zamolio bih vas da zaključite vašu raspravu.

… Nije važno.
Jedino što vidimo da je ovde kontinuirano to je očigledno namera Vlade da i dalje zapošljava svoje stranačke kadrove jer vidimo da će se voditi potpuno novi registar ovih ugovora. Nejasno je da li to znači neka nova radna mesta, zašto se to ne radi u APR gde inače postoji registar založnih prava.
Jedino što je dobra vest što izgleda ove uloge o zalogu poljoprivrednih proizvoda neće praviti notari, tako da ćemo to shvatiti možda kao znak da se Vlada možda malo dozvala pameti kada je u pitanju ta stvar.
Međutim, drugi zakon o kome hoću da govorim i na kome se, mislim, završava moje obrazlaganje je Predlog zakona o potvrđivanju protokola o zaštiti od poplava uz okvirni sporazum o slivu reke Save. Čini mi se da smo mi ratifikacijom ovog sporazuma preuzeli na sebe nekakve obaveze za koje je sada jasno da ne možemo da ih ispunimo. Mi se obavezujemo na neku vrstu saradnje. Reći ću vam da u vreme majskih poplava predsednik opštine Šid iz SNS nije želeo da sarađuje sa…

Nije tema poplave u Srbiji. Tu temu smo imali. Molim vas da završite. Imate još 15 sekundi.

Očigledno, sve što ide protiv SNS nije tema, tako da odustajem. Odlično radite. Svaka vam čast. Nastavite. Svaka čast.

Reč ima Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Bogosavljević Bošković, poštovane gošće i poštovani gosti iz Ministarstva, danas ste u jednom brojnom sastavu i mislim da je to dobro.
Poštovana gospođo ministarka, vi retko gostujete u Narodnoj skupštini. Mislim da je ovo danas i prvi put da dolazite u Skupštini da branite izvesne predloge zakona i smatram na osnovu sadržine tih predloga zakona…

Gospodine Toškoviću, nemojte dobacivati

Možda sam se i prevario, ali nisam siguran. To je moje sećanje, ali možemo da popravimo to. Smatram da je to vreme koje ste možda izdvojili za jedno temeljno pripremanje ovih predloga zakona i dobro izdvojeno ukoliko su predlozi zakona dobri, a gospodin Živković je već ovde malopre rekao da ovi predlozi zakona jesu dobri i retko je iskustvo nas narodnih poslanika u ovoj Skupštini da u odnosu na delanje izvršne vlasti imamo ovako temeljna obrazloženja i predloge zakona za koje i mi možemo da kažemo da su dobri. Zato ćemo mi podržati i glasaćemo za sva četiri predloga zakona koja vi danas ovde branite, ali bih iskoristio vreme koje imam i na koje imam pravo da vam saopštim i nekoliko komentara koji se tiču toga da možda nešto može da se ispravi u inače dobrom tekstu da bi bio još bolji, da kažemo, možda i najbolji nakon što ga usvojimo ovde u Narodnoj skupštini.
Na primer, kada govorimo o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, meni je na primer bilo veoma zanimljivo i mislim da je veoma važan ovaj deo koji se tiče ustanovljavanja i proglašavanja ribarskih područja. Meni se čini da u sadržinskom smislu tu nema nekih naročitih razloga za primedbe, ali u članu 11, koji se tiče tog poglavlja, da kažem, imamo jednu stvar, na koju mislim da je upozorila i gospođa Čomić, i meni je ostalo nejasno, pa ako možete u jednom dijalogu koji ovde treba da vodimo to da pojasnite. Na primer, kaže se u stavu 2. člana 11. – čuvanje ribarskog područja vrši lice koje je zaposleno na neodređeno vreme kod korisnika, koje ima stečeno obrazovanje itd. i koje nije osuđivano za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, krivičnog dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita i krivično delo prevare. To se sve tiče ovog ribočuvara.
Sada se pitam – zašto je ova lista iscrpljena ovde? Na osnovu kojeg kriterijuma, gospođo ministar, je odlučeno da baš ovo bude izdvojeno a ne i nešto drugo za šta je neko okrivljen i za šta postoji neka presuda da je neko osuđen za neko krivično delo?
Ovde imamo izdvajanje nekih dela i meni se čini da nije jasno zašto je ovo izdvojeno. Smatram da to može da se popravi ovde.
Ovaj Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, meni je na primer privukao pažnju ovaj deo čl. od 4. do 9. ugovor o finansiranju. Tu očigledno imamo različite stavove ovde u Narodnoj skupštini. Smatram da je to dobro uređeno u npr, da se i ne samo u tom delu nego i u drugim delovima Predloga zakona obezbeđuje bolja kontrola, pa čak i veća sigurnost za poljoprivrednike.
Imam jednu stvar koju moram tim povodom da vam kažem i možda da odgovorite i na to pitanje. Gospođo ministar, vi kažete u obrazloženju ovog Predloga zakona da se u poljoprivredu ulaže manje nego što je neophodno. Dakle, vi smatrate da mora još više. Mi smatramo da treba da se ulaže, da novac koji se do sada izdvajao da treba da se ulaže u poljoprivredu, ali smatramo da je veoma važno pitanje kako se trošio taj novac koji se izdvajao i do sada jer ipak nije to neki mali zanemarljiv novac.
Gospodin Živković je ovde pomenuo u periodu od 2003. godine do danas 3.246.315.080 evra. Mislim da je veoma važno pitanje i da se ovde odgovori na to pitanje kako je svaki cent, svaki evro potrošen ili u 2013, 2014. godini od kada imamo novu vlast ovde opet sam izračunao da je tu potrošeno skoro 800 miliona evra. Molim vas da nam odgovorite na to pitanje – na koji način je trošen i ovaj novac da bismo znali da li da se povećava taj novac?

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Reč ima ministar u Vladi Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, pre ove pauze i nakon svih ovih diskusija koje smo čuli želim samo kratko da vam se obratim, a na kraju svih izlaganja ću dati odgovore i na konkretne primedbe po svakom od zakona koje danas branimo danas ovde u Skupštini.
Ono što želim da vam kažem to je da mi ne krijemo stanje. Neko je od poslanika, mislim gospodin Čikiriz, rekao – zašto krijete, zašto ne kažete?
Stanje u poljoprivredi jeste teško, mi ga ne krijemo. Pre nekoliko dana smo izdali zelenu knjigu izveštaja o stanju u poljoprivredi u 2013. godini i planiramo da svake godine izdajemo izveštaj gde ćemo na sistemski način prikazati sve statističke brojke. Stanje je teško, ali mi znamo da ovo stanje nije od pre godinu, dve, tri, ovo stanje je posledica dugogodišnje ne brige za ovaj sektor i statistika je ta neumitna, a koja lako može da pokaže od kada imamo značajno pogoršanje stanja baš kada se radi u oblasti stočarske proizvodnje. Ko ne veruje može da vidi, od 2000. godine, pa na ovamo. Nažalost, nismo uspeli da ga zaustavimo ni u poslednje tri, četiri godine, mada oscilacije su sada manje izražene.
Ko je kriv što je to tako? Ko je kriv što su uništene prerađivačke fabrike, poljoprivredni kombinati? Ko je kriv što ulagana sredstva nisu išla malim i neposrednim korisnicima, poljoprivrednim proizvođačima? Ko je kriv za pojavu tajkuna? Pominjao ih je gospodin Senić. On kaže mi pravimo zakon za tajkune. Molim vas, uvaženi poslanici, to nije tačno. Mi pravimo zakon za poljoprivredne proizvođače, pre svega za male poljoprivredne proizvođače. Radi se o kratkoročnim kreditnim sredstvima, radi se o sredstvima koja će oni moći da koriste da bi zasnovali, obnovili svoju proizvodnju. Oni su mali, oni nemaju, a da pri tom ne moraju da daju hipoteku na kuću, oni ne moraju da daju hipoteku na traktor, na imanje, nego koriste budući rod kao zalog.
Pominjali ste, nije dovoljno obezbeđen taj koji uzima sredstva. Kažete – viša sila. To je jasno i tačno je. Nismo u zakonu predvideli obavezno osiguranje, ali mi računamo da će naši poljoprivrednici sami prepoznati važnost osiguranja i da će ga u sledećim godinama u znatno većoj meri koristiti.
Mi smo pokušavali i ranije, a pokušavaćemo i ubuduće, da konkretnim delima, znači, regresiranjem premije osiguranja pomognemo poljoprivrednicima. Mi izdvajamo 40% od vrednosti premije, to ćemo raditi i ubuduće. Ostavili smo njima da procene šta im je bolje. Mi hoćemo za njih da ponudimo povoljan i stabilan način finansiranja pošto nemamo mnogo mogućnosti. Imamo sredstva agrarnog budžeta, izborili smo se, i ja sa vama zajedno u prethodnom periodu kao poslanik, da agrarni budžet bude 5% i borićemo se i ubuduće. Tih 5% znam nije dovoljna, malo je, ali mi imamo toliko koliko imamo i mi moramo svi zajedno da vodimo računa, više nego što se to radilo u prošlosti, da svaki ovaj dinar bude iskorišćen na pravi način, na efikasan način. Prosto, to su naše mogućnosti. Radimo intenzivno da obezbedimo i druga sredstva.
Pominjao je gospodin Senić IPAR program. Od kada sam preuzela da vodim ovaj resurs, zajedno sa svojim timom, danas je ovde samo deo tog tima, radimo da što je pre moguće uspostavimo operativnu strukturu. Pripremili smo program, evropska komisija čita izveštaje, očekujemo, ali prve ocene su više nego pozitivne. Predstoji nam onaj tehnički deo posla, preseljavanje Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca u Beograd. Obezbedili smo prostor i tehnički deo posla će biti realizovan u narednim danima.
Opet, pitam ja vas – odkud Uprava za agrarna plaćanja u Šapcu? Da li sam to ja ili moji saradnici koji su samnom preuzeli ovaj težak resor, zahtevan, to u prošlosti tako odredili ili su neki drugi? Ne želim da se vraćam u prošlost, prosto ne želim nikoga da kritikujem. Znam, nije lako, svima je teško bilo, ali mi prosto, kada nas neko prozove na ovakvo osetljivim pitanjima i ovako osetljivim temama, moram da kažem ono što je jednostavno istina. Cilj nam je da pomognemo poljoprivredi koliko možemo, ne možemo više. Ako bilo ko u ovoj sali zna neki bolji način, neki bolji fond gde bi mogli da dođemo do sredstava, najlepše bih ga molila da nam kaže. Mi ćemo sigurno učiniti sve da ta dodatna sredstva obezbedimo i sasvim sigurno da ih prosledimo krajnjem korisniku, jer mi znamo da je našem poljoprivredniku teško. Mi se svaki dan suočavamo sa tim i činimo zaista sve što je u našoj moći da pomognemo.
Što se tiče Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda želim samo kratko da kažem. Na sve primedbe, a sada sam čula da ima puno i amandmana, sa zadovoljstvom ćemo na svaki amandman odgovoriti. Sve ono što smatramo dobronamerno i da može da pomogne zakonu ćemo usvojiti. Biće prilika da se opet na ovim pitanjima pogledamo u oči, da razgovaramo i da vidimo šta je moguće, šta je najbolje, šta je u interesu države Srbije.
Ovaj zakon o ribljem fondu, to je zakon koji ima jedan osnovni cilj, da iznađemo najbolji mogući način da zaštitimo riblji fond, da ga čuvamo, jer je on prirodno bogatstvo. On je svojina države Srbije. On mora da bude zaštićen i oni koji koriste ribolovne vode moraju da ga koriste na održiv način. To je naše blago koje mi moramo predati našim budućim generacijama.
Mi smo naveli puno toga što smo želeli ovim zakonom da predložimo, što novi zakon podrazumeva kao unapređenje postojećeg stanja, poboljšanja stanja, odnosno sigurnija kontrola stanja na terenu. O tome sam i u uvodnom delu dosta govorila. Slažem se, mogu će je tu, naravno, postoje mogućnosti da neke pravne odrednice nisu baš najjasnije, ali zato i postoje amandmani. To ćemo sve pregledati i svakom amandmanu ćemo krajnje profesionalno prići i sve što je moguće ćemo ugraditi u zakon.
Ono što je sigurno i u šta ne treba da sumnja niko ovde prisutan, a ni naši građani, to je da ovaj zakon ima osnovni cilj da zaštiti riblji fond kao prirodni resurs, kao prirodno blago, državnu svojinu, da od toga država Srbija ima korist, a sa druge strane da ta korist bude obezbeđena kroz održivo korišćenje ribljeg fonda, koji još jednom kažem, moramo ostaviti našoj deci, generacijama koje dolaze u nasleđe.
Još jednom vam se zahvaljujem na kraju rasprave. Po pojedinačnim ovim temama ja ću pokušati da vam dam preciznije tumačenje, preciznije odgovore. Naravno, radujem se i danu u kom ćemo razgovarati o amandmanima. Sasvim sigurno ćemo učiniti sve da sve nedoumice eventualno razjasnimo, ne zbog samih nas ovde, već zbog građana Srbije koji treba da znaju šta je prava istina u svemu ovome što danas radimo. Hvala na pažnji.