… Da ako kažete da je tajkunski zakon, vi ste ga pisali kao bivši režim, ne vi lično, nego neko iz bivšeg režima. Zahvaljujem.
Sada prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Ovaj set od četiri zakona, ugovori i okvirni sporazum, poslanici Nove stranke će podržati, glasaće - za.
Dva zakona, Zakon o zaštiti ribljeg fonda i Zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje su naravno značajniji. Okvirni sporazum treba da se potpiše ,tu nema nikakve sumnje, oko Save, i naravno ugovor o saradnji sa EUMESTAT. To su stvari oko kojih, ja mislim, nema nikakve sumnje, nigde u Srbiji.
Što se tiče ova dva zakona, Zakon o zaštiti ribljeg fonda je bolje rešenje nego prethodni zakon sa verovatno još nešto mana, koje će, nadam se biti popravljene delom amandmanima koje su neke kolege podnele, delom podzakonskim aktima, delom kroz primenu i nadam se još jednu izmenu koja će biti, ako ona bude potrebna.
Što se tiče Zakona o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, mislim da je to dobar zakonski okvir. On se prvi put pojavljuje u našem ustavo-pravnom sistemu, nema ga nešto mnogo ni po Evropi, ali to ne znači da je to loše rešenje. Bilo kakva sumnja oko toga da li je tajkunsko da li je zelenaško ili je tako nekako, mislim da ne stoji. Ovo liči, a kažem liči, zato što ćemo videti u primeni kako će to da ide, na jedan pravi tržišni zakon.
To je faktički jedan, odnosno država daje jedan potpuno definisani ugovor, odnosno okvir jednog ugovora između dve strane gde postoji poljoprivredni proizvođač, bilo da je fizičko lice, bilo da je kompanija, s druge strane neko ko ima novac koji želi da u to plasira, i to se zove tržišna proizvodnja.
Ako je neko tajkun, onda je to neko ko radi nešto protiv zakona, i njemu je mesto ne u raspravama u Skupštini Srbije, nego u zatvoru. Ovo nije ta situacija. Ja i gospodin Pavićević ćemo podržati ovaj zakon.
Ne bih da ulazim detalje, mislim da su sva rešenja takva da mogu da dobiju prolaznu ocenu. Obrazloženje je, za razliku od mnogih drugih zakona koji dolaze nama na odlučivanje, vrlo sadržajno, široko, sa svim aspektima koji su neophodni za jedno dobro obrazloženje. Tako da sa te strane imate pohvalu.
Ali kad ste već tu, mislim da je to dobra prilika da vam dam jedan predlog, i mislim da je taj predlog dobar i da trebate da pozitivno odgovorite na njega, a to je da srpska javnost, preko vas, i preko još nekih ministarstava sazna koliki je obim novca, sredstava, kroz razne vidove podsticaja poljoprivredne proizvodnje uložen u poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji u zadnjih 10 godina, recimo od 2004. godine do 2014. godine.
Po internetu, po podacima koje sam mogao da nađem na internetu, to je negde blizu ili preko tri milijarde evra, negde od 275 miliona u 2004. godini, govorim o evrima, preko minimalnih 197 u 2005. godini i maksimalnih 390 u ovoj godini, ili nešto više od toga. To je ogromna suma novca. I to je potrebno da se ulaže u poljoprivredu i tu nema nikakve sumnje, ali, mislim da je jako važno srpskoj javnosti, a pre svega poslanicima, da se zna koji su efekti tih ulaganja, gde su otišla ta sredstva? Ko su korisnici svih tih sredstava?
Mislim da je dobro da to bude zajednički izveštaj Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva trgovine i Ministarstva unutrašnjih poslova. Da Ministarstvo poljoprivrede da izveštaj ko, kad i za koje namene je dobio koja sredstva, kakva sredstva za razne podsticaje poljoprivredne proizvodnje.
Da Ministarstvo poljoprivrede da izveštaj o stanju robnih rezervi, skladištari privatni, situacije gde se da nekom pšenica, pa miševi pojedu pšenicu, pa to posle nestane, a Ministarstvo unutrašnjih poslova da za svaku subvenciju da svoje mišljenje da li je ona bila zakonita ili nije. Znači, bilo da se radi o subvencijama ili o nekim drugim davanjima.
To je lako napraviti, to je tabela gde bi prvo bilo ime onog ko je dobio novac, da li je to fizičko lice ili je to neka kompanija, koliko para, kad, pod kojim uslovima, za koje namene, vaš komentar da li je to bilo uspešno, da li je to dalo efekta u podsticaju nečega. Što se tiče robnih rezervi, kako je poslovanje i dali tu ima nečega što je dobar podsticaj i Ministarstvo unutrašnjih poslova koje će dati da li se oko i oko čega se vode istrage, da li je nešto presuđeno kao kriminalna radnja, verovatno je bilo i takvih stvari, ali dobro je da srpska javnost, a pre svega poslanici u ovom parlamentu imaju celokupnu sliku o tih tri milijarde i skoro 300 miliona. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću na ovim sugestijama.
Reč ima narodna poslanica Nada Lazić.
Izvolite, gospođo Lazić.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo iz Ministarstva, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, kao što je moj kolega iz poslaničke grupe LSV već najavio, ja ću se u mom izlaganju osvrnuti samo na ovaj Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.
Naime, ono na šta želim da fokusiram svoju diskusiju u vremenu koje imam na raspolaganju, je upravo član 7. koji se odnosi na naknade za korišćenje ribarskog područja. Naime, u ovom članu je došlo do izmene u odnosu na sada još uvek važeći zakon, odnosno došlo je do ukidanja mogućnosti da se naknade za korišćenje ribarskog područja na teritoriji AP Vojvodine, ali i uopšte na celoj teritoriji Srbije koriste, u ovom slučaju kada govorim o AP Vojvodini, koriste se preko Pokrajinskog budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.
Podsetiću da se u još uvek važećem članu 6. koji govori o naknadama za korišćenje ribarskog područja, kaže da naknade za korišćenje ribarskog područja koriste prihod budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta AP Vojvodine, ali se koriste preko Pokrajinskog, odnosno Republičkog budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.
Jedna posebno za mene važna rečenica na kraju tog člana kaže – sredstva od naknade za korišćenje ribarskog područja koriste se namenski za zaštitu, unapređenje i održivo korišćenje ribljeg fonda. Nažalost, ovaj član je u novom zakonu promenjen. Ova rečenica na kraju je izgubljena, a naknade se ne ubiraju, odnosno ugašen je budžetski fond za te potrebe.
Želim samo da naglasim kako je taj fond do sada funkcionisao u Vojvodini i koliko je važno da on bude namenski. Ovaj Fond za zaštitu životne sredine pri Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine raspolagao je godišnje u iznosu od oko 24 miliona dinara. To su bila namenska sredstva koja se već pet godina koriste za sufinansiranje programa korisnika ribolovnih područja u Vojvodini. Do sada je plasirano preko 70 miliona dinara korisnicima ribolovnih voda za programe u četiri segmenta. Radi se u unapređenju rada ribo-čuvarske službe, tehničko i materijalno opremanje korisnika ribolovnih područja, poribljavanje ribolovnih voda i revitalizacija ribljih staništa, odnosno vodenih staništa koja su najugroženija u Srbiji.
Uzimajući u obzir, moram i to da napomenem, da smo mi jedna od retkih zemalja na teritoriji Evrope koja ne prečišćava otpadne vode i zato su nam površinske vode izuzetno ugrožene i pitanje je kako u takvim okolnostima ovu delatnost razvijati na pravi i kvalitetan način.
Vraćam se na korišćenje na teritoriji Vojvodine. Time je ovim sredstvima koja su ulagana unapređeno upravljanje ribolovnim vodama i smanje negativan uticaj na ribolovne vode i faunu voda.
Korisnici ribolovnih voda su bili zadovoljni aktivnostima Sekretarijata, govorim isključivo na teritoriji Vojvodine, jer su sva pristigla sredstva, prema Zakonu o ribljem fondu još uvek važećem, bila po njima usmeravana, za razliku od korisnika ribolovnih voda u drugim delovima Srbije, na osnovu informacija koje imamo, gde sredstva opredeljena za te namene nisu korišćenja onako kako treba.
Pored toga, Sekretarijat je sredstvima Fonda pomagao i upravljače zaštićenih područja koja su kroz unapređenje ribolovnih staništa i voda i sprečavanje ribokrađe, unapređivali i opšti biodiverzitet i prirodne vrednosti tih zaštićenih područja, često od međunarodnog značaja, uzimajući u obzir da su ta neka područja proglašena za zaštićena područja i pomagalo se upravljačima koji su bili i korisnici ribolovnih voda.
Pozivajući se na mišljenje Ministarstva finansija, koje je u toku izrade nacrta zakona, u kome su učestvovali predstavnici Pokrajinskog sekretarijata, a u kome se samo navodi potreba preispitivanja postojanja budžetskih fondova zbog obaveze prelaska na programskim modeli finansiranja, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je ukinulo mogućnost da se navedena sredstva realizuju preko Pokrajinskog budžetskog fonda. Smatramo da stav Ministarstva finansija nije u suprotnosti sa dosadašnjim raspolaganjem sredstvima u okviru Pokrajinskog budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, jer su ta sredstva dodeljivana za programsko finansiranje korisnika ribarskih područja kroz realizaciju konkretnih projektnih aktivnosti. Zbog toga ovo ne može biti argument za preispitivanje postojanja Pokrajinskog budžetskog fonda ili za oduzimanje sredstava koja su se obezbeđivala za konkretne namene u oblasti zaštite životne sredine.
Napominjem da smo mi juče u okviru Odbora za zaštitu životne sredine imali raspravu upravo na ovu temu i čuli smo stav, odnosno mišljenje predstavnika Ministarstva poljoprivrede da ni oni nemaju ništa protiv da to i dalje ostane budžetski fond, ali da je upravo Ministarstvo finansija bilo to koje se tome usprotivilo i zbog čega je ovaj predlog ovakav izašao danas pred nas.
Ukidanjem mogućnosti da se deo naknade za korišćenje ribarskog područja na teritoriji AP Vojvodine koristi preko Pokrajinskog budžetskog fonda, Fond ostaje bez ovih namenskih 24 miliona dinara, koliko je do sada bilo ubirano godišnje i to će imati nesagledive posledice na životnu sredinu i prirodne resurse.
Osim toga, ukidanje ili smanjenje sredstava u oblasti zaštite životne sredine u direktno je suprotnosti sa zahtevima koji stižu od Evropske komisije u procesima priključivanja naše zemlje EU. Podsećam da se radi o Poglavlju 27. koje se odnosi na životnu sredinu i koje je jedno od najkompleksnijih i, to smo u više navrata čuli, najzahtevnijih oblasti, a mi, nažalost, prema životnoj sredini i dalje imamo maćehinski odnos i to će ostaviti stvarno velike posledice.
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine je resornom ministarstvu uputio više inicijativa u kojima je ukazivao upravo na potrebu preispitivanja stava o ukidanju realizacije sredstava preko Pokrajinskog budžeta za zaštitu životne sredine. Ukazivao je i na potrebu izmene zakona o zaštiti životne sredine, jer, prema odredbama 85, 85a i 87. ovog zakona, Pokrajinski budžetski fond ne ostvaruje nikakve prihode od naknada za zagađivanje životne sredine na teritoriji Pokrajine Vojvodine i od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Vojvodine.

Vreme, gospođo Lazić.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Milan Latković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege, ako pođemo od nesporne činjenice da je poljoprivredna proizvodnja naša velika šansa u obezbeđivanju stabilnosti razvoja Srbije, onda smo u potpunosti svesni izuzetne važnosti i značaja Predloga zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Ovaj zakon je nastao kao rezultat prepoznatih problema u finansiranju poljoprivredne proizvodnje i potrebe naših poljoprivrednika da budu što konkurentniji na tržištu kako kvalitetom i kvantitetom, tako i kontinuitetom u proizvodnji. Da bi bili u mogućnosti da to postignu, neophodno je umanjiti nedostatak kreditnih sredstava za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, što je prepoznato i u Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije, a odnosi se na nedostatak kratkoročnih finansiranja u periodu od setve do žetve, zatim nedostatka srednjoročnog finansiranja osnovnih sredstava sa trajanjem od više godina i nedostatak dugoročnih kredita za kupovinu zemljišta. Upravo da bi se uočeni problemi otklonili Ministarstvo poljoprivrede je pravovremeno dovelo ovakav zakonski predlog.
Donošenjem ovog zakona stvara se mogućnost za uspostavljanje sistema pre setvenog finansiranja u Republici Srbiji koji bi primarnim poljoprivrednim proizvođačima olakšao pristup izvorima finansiranja u trenutku kada im je novac i najveća potreba, a to je pred setvu ratarskih kultura.
Podsetio bih da je ovaj predlog zakona rezultat projekta realizovanog u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Takođe, tokom izrade tog nacrta ovog akta održane su i konferencije u februaru meseca 2012. i 2013. godine, na kojima su učestvovali predstavnici bankarskog sistema, zatim osiguravajućih društava i proizvođača i prerađivača.
Bitna novina predloga zakona ogleda se u uvođenja zaloga na budućim poljoprivrednim proizvodima, odnosno zalog na budućem rodu kao sredstvo obezbeđenja i plaćanja. Na taj način poljoprivredni proizvođač, kao i banke ili prerađivači, dobijaju finansijska sredstva za finansiranje poljoprivredne proizvodnje koja je obezbeđena budućim radom. U slučaju da nakon žetve, odnosno berbe poljoprivredni proizvođač nije u mogućnosti da vrati pozajmljena sredstva, aktivira se zalog i zajmodavac postaje vlasnik poljoprivrednih proizvoda, čime naplaćuje svoje potraživanje.
Istakao bih da ovakvo rešenje olakšava pristup finansijskim sredstvima, jer se za finansiranje ne zahteva obavezna hipoteka, što je često otežavalo pristup finansijskim sredstvima.
Takođe, važno je ukazati da je zalog privremenog karaktera, odnosno do koje kalendarske godine u kojoj se obavlja žetva, odnosno berba, a to se sve precizira ugovorom među stranama. Pored toga, propisana je i mogućnost definisanja obaveza u novčanom ili robnom obliku, kao i mogućnost njihovog prevođenja iz jedne u drugu, što će strane međusobno regulisati ugovorom.
Radi sigurnosti, kako poljoprivrednog proizvođača, tako i zajmodavca, propisano je da se ugovor o finansiranju poljoprivredne proizvodnje upisuje u registar ugovora o finansiranju, što će pružiti pravnu sigurnost, omogućavajući proveru da li je određena parcela opterećena obavezom, odnosno poljoprivredna proizvodnja na toj parceli.
Da ovakav sistem već daje rezultate dokaz je uspeh koji je ostvaren njegovom primenom u Brazilu, kao i u Rusiji i Ukrajini. Ubeđen sam da postoje i svi neophodni uslovi da ovakav sistem finansiranja poljoprivredne proizvodnje bude uspešan i u našoj zemlji.
Takođe bih iskoristio priliku da kažem da će ovaj Predlog zakona naići na odobravanje velikog broja poljoprivrednika iz sremskog okruga, kojima će ovakva zakonska rešenja u velikoj meri olakšati finansiranje proizvodnje.
Podsetio bih vas da u Sremu postoji oko 30.000 registrovanih gazdinstava, da se obrađuje oko 230.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je pod žitaricama 147.000 hektara, pod sojom oko 30.000 i pod industrijskim biljem oko 40.000 hektara. Od površina pod voćnim vrstama najzastupljeniji su zasadi pod jabukom preko 1.600 hektara, šljivom oko 1.000 i na kraju breskva preko 700 hektara.
Ovi podaci pokazuju trenutno stanje u poljoprivredi sremskoga kraja. Saglasićemo se da pomenute površine na voćnjacima nisu zanemarljive, ali istovremeno sam siguran da se podna sremska ravnica i padine Fruške gore mogu daleko više i bolje iskoristiti, kako bi prinosi i površine pod voćnjacima bili daleko bolji i veći. Verujem da će tome doprineti i mere koje ovaj zakon propisuje.
Upravo zbog svega navedenog, poslanička grupa će s punim zadovoljstvom u danu za glasanje podržati ovaj i druge predloge zakona iz oblasti poljoprivrede. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu Skupštine Srbije je Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. To je novi zakon koji menja postojeći, koji je u primeni od 2009. godine.
Rekli ste u obrazloženju ovog zakona da je on korak unapred i da predstavlja poboljšanje postojećeg rešenja, ali mi se čini upravo suprotno, mislim da je korak unazad, a objasniću i zašto.
Ukoliko se zaista poveruje u bombastične naslove, izjave ministra Vulina, da je zaposlenost i talas zaposlenosti neverovatan i da se zaista to dešava u Srbiji, onda može da se kaže da građani Srbije nemaju vremena za ribolov i da ribolovaca ne treba ni da bude. Ali, ako pogledamo realno stanje i činjenice, dolazimo do velikog broja zainteresovanih, 55.000 njih koji su kupili dozvolu u ovoj godini, doduše, taj broj se smanjuje iz godine u godinu, ali je svakako veliki broj. Ako imamo tri zainteresovane strane, imamo državu, imamo korisnike ribarskih područja i imamo ribolovce, nejasno je zašto je iz javne rasprave isključena jedna strana. Zašto u javnoj raspravi nisu učestvovala udruženja ribolovaca, Savez ribolovaca? Zašto nijedna njihova primedba nije prihvaćena? Zašto je jedina ključna izmena ta koja se odnosi upravo na Udruženje ribolovaca koja su potpuno isključena iz ovog zakona? Ona se pominju samo u definicijama, a pri tom, nikakav drugi član se ne bavi udruženjima, niti savezom, a imamo savez koji je priznat i u svetu i koji ima svog člana u upravnom odboru Svetskog udruženja ribolovaca. Potpuno je nejasno zašto je to učinjeno.
Imamo situaciju da država pooštrava kaznenu politiku prema korisnicima. To je možda jedan od načina. Ali, čini mi se da je edukacija i pravilan nadzor daleko bolji. Potpuno je na neadekvatan način ekologija prisutna u ovom zakonu i to je posledica isključenja ribolovaca iz ovog zakona, jer je potpuno poznato na koji način oni učestvuju u ovoj delatnosti i kako su u prethodnim godinama učestvovali. To ne nešto što je loše i što neće doprineti ekologiji na rekama.
Zašto se dodatno birokratizuje procedura? Možda vi kao predlagač smatrate da će to doprineti boljitku ribljeg fonda, većim prihodima države, ali mislim da sveukupni rezultat neće biti bolji, nego će biti lošiji.
Dosta su nejasna pojedina rešenja kada se radi o kaznenim odredbama. Ja sam podneo amandman. Mislim da zakon ne može da se ispravi amandmanima, jer je generalno pogrešna koncepcija, isključena cela jedna grupa koja je bila zainteresovana. Ali, podneo sam jedan amandman koji se odnosi na član 15, gde se preti korisnicima kaznama koje su i milion dinara i pri tom, jedan stav koji je u sledećem tekstu – korisnik je dužan da izvesti ministarstvo a za ribarsko područje na teritoriji autonomne pokrajine i nadležni pokrajinski organ o promenama na ribarskom području koja su od značaja za korišćenje ribarskog područja.
Ovde se ostavlja puno prostora za administriranje inspektorata, ministarstva. Ne postoji jasan stav o tome koja je to promena koju korisnik treba da evidentira i da obavesti ministarstva. Ostavlja se mogućnost da se vrši pritisak na korisnika, ostavlja se mogućnost za korupciju, direktno. Takve stvari u zakonima treba izbegavati. Ne treba ostavljati ni zrno prostora za administriranje. Ako već imate 12 stavova u ovom članu koji se bave obavezama korisnika, zašto nisu mogla da budu navedena još tri koja će jasno opisati navedene promene koje treba da registruje korisnik i da onda izvesti ministarstvo?
Mislim da ovaj član govori o jednoj koncepciji koja je loša, da imamo korisnike s jedne strane, imamo državu s druge strane, koja kod sebe drži i nož i pogaču, a onda smo jednu grupu koja je bila zainteresovana i bila u komunikaciji sa jednom i sa drugom stranom, a to su ribolovci, potpuno marginalizovali i sklonili u stranu. Mislim da je to loše.
Govorili ste o tome da je predloženi zakon u skladu sa evropskim integracijama, sa zahtevima evropskog zakonodavstva. Mislim da je i prethodni bio i da to u principu ništa ne znači. Ali, mislim da su pojedinačna rešenja, koja su dobra, a odnose se na poseban račun koji ste pomenuli, to je moglo da se uradi izmenama i dopunama, ali bi sačuvali onda udruženja ribolovaca i ribolovce u jednom malo boljem obliku u sadržaju ovog zakona.
Mislim da ste mogli da se ugledate i na primere u Hrvatskoj i Sloveniji, koji imaju daleko bolje stanje i na rekama i u ekološkom smislu i da su ti njihovi zakoni i njihova primena mogli da budu reper i za naše ministarstvo. Zaista je nejasno zašto je to potpuno drugačiji koncept nego što je kada se govori o ovim dvema zemljama, koje su dosta približne našoj, u smislu neke tradicije i prethodnog zakonodavstva, kada smo bili u zajedničkoj državi.
Na kraju, mislim da ovaj zakonski predlog nije dobar, da treba da se povuče, da se napravi jedna potpuno celovita koncepcija koja će od početka uključiti i ovu veliku grupu od 55.000, da kažem, zainteresovanih građana, koji na neki način koriste svoje slobodno vreme, bave se sportskim ribolovom, a nisu adekvatno ispoštovani ni u javnoj raspravi, niti su adekvatno zastupljeni u ovom zakonu. Mislim da zakonsko rešenje nije dobro i ako smo želeli da nešto unapredimo, da reformišemo, onda valjda to treba da se reformiše da bude bolje, a ne da bude lošije. Hvala.