Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Žao mi je što nema ministra. Sigurna sam da bih ga ubedila da bar deo ovog našeg amandmana prihvati.
Ovaj amandman se odnosi na član 13. Ja bih volela da ga svi zajedno još jednom čujemo. „Informacija sadrži podatke o kršenju propisa o kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnost po život i javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i podatke radi sprečavanja štete velikih razmera“.
Ovakav stav ovog člana mi smo stekli utisak da sadržina informacije je u stvari data kumulativno, da ne postoji alternativa, da svako onaj ko želi da iznese informaciju koja se odnosi na bilo kakve prekršaje mora da sadrži upravo sve ovo.
Mi smo predložili da se umesto reči: „kao“ doda reč: „ili“.
Predložene su izmene koje se odnose i na stav 2. i novi stav 3. Oni imaju za cilj da jasno odrede da se informacija može otkriti na bilo koji način i da uzbunjivač nije dužan da dostavlja bilo koje podatke o sebi, odnosno da nije dužan da otkriva svoj identitet, što je u skladu sa sledećim stavom, da postoji obaveza postupanja po anonimnim obaveštenjima.
Preciziranje u samom zakonu da se informacija može otkriti na bilo koji način, onemogućava da se kasnije nižim aktima uredi takva procedura koja bi nametala uzbunjivaču obavezu da mora, na primer, dostavljati informaciju u pisanoj formi. Sledećim stavom se predviđa da uzbunjivač ne mora da potpisuje dokumenta u kome otkriva informaciju ili da ne mora da otkriva bilo koji podatak ukoliko to ne želi, čime se ne utiče na njegovo pravo na zaštitu. Dakle, i dalje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač.
U obrazloženju koje smo dobili od Vlade kaže se da Vlada ne prihvata amandman jer je odredba Predloga zakona u dovoljnoj meri precizna u pogledu sadržine informacije koja se otkriva, da se radi o mogućim informacijama koje mogu biti predmet otkrivanja.
Takođe, u dovoljnoj meri je članom 13. odnosno pomenutim članom Predloga zakona jasno i sažeto određen način otkrivanja informacije koja ne zahteva dodatno preciziranje.
Naravno, još jednom Vlada odbija bilo kakvo preciziranje i u svom maniru dalje ostavlja da bitna pitanja uređuje nekim nižim aktom, odnosno aktom ministra i tako je potvrdila da je sve ovo više kao farsa i da se zakon donosi kako bi se sutra moglo da se obračunava sa političkim neistomišljenicima, a ne da bi se štitio javni interes.
Smatramo da je potrebno da se zakonom jasno preciziraju način otkrivanja informacija i to ovako kako smo mi predvideli našim amandmanom, najšire moguće, jer ako se ostavi podzakonskim aktima, vrlo lako se može desiti da se podzakonskim aktima oteža način otkrivanja informacija. Tako je onda nekome dato pravo, ali ne i mehanizam da to pravo vrši. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Minut i 40 sekundi je potrošeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Amandmane kojima se posle člana 13. dodaje naziv člana i član 13a, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 14. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ovaj amandman je veoma jasan. Jednostavno, u članu 14. stav 4. posle reči: „zakona“ tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „i da ga objavi na svojoj internet prezentaciji“.
Mislim da je obrazloženje suvišno, ali potrošiću koji sekund. Dakle, osim dostavljanja pravila o uzbunjivanju, amandmanom se predviđa i njihovo objavljivanje na internet prezentaciji poslodavca, što omogućava šire upoznavanje sa pravilima, ali na kraju i kontrolu da li je poslodavac izvršio obavezu.
Mislimo da je ovo veoma važno i ukoliko ste zaista iskreni u nameri, a gospodin Jovičić je bio ovlašćen da brani ovaj zakon, ako ste zaista iskreni u nameri da ovu stvar rešite potpuno jasno, otvoreno i transparentno i da zaista uzbunjivačima date zaštitu kakvu zaslužuju, ovo je jedna od stvari koja, po mom mišljenju, ako se ministar slaže, treba da stoji i da se ubaci da je obaveza na internet prezentaciji, kako bi se vršila kontrola da li je poslodavac izvršio svoju obavezu, da to stoji u ovom Predlogu zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović i Branka Karavidić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ovaj član se odnosi na obaveze poslodavca. Mi smo u našem amandmanu predvideli da se u stavu 4. posle reči: „dostavi“, dodaju reči: „bez odlaganja“, da se posle stava 4. doda novi stav 5. koji bi glasio: „Poslodavac je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa ili bilo kog drugog odnosa koji podrazumeva radni angažman u smislu zakona koji reguliše radne odnose, dostavi radno angažovanom licu obaveštenje o pravima iz ovog zakona.“
Postojeći stav 5. postaje stav 6, iza koga se dodaje novi stav 7. koji glasi: „Informacija mora da sadrži ime, prezime, radno mesto, kontakt telefon i adresu elektronske pošte lica ovlašćenog za prijem informacija i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem, koje se objavljuju na zvaničnoj internet stranici poslodavca i na oglasnoj tabli kod poslodavca“.
Mi smo predloženim amandmanom predvideli rešenja kojima može da se obezbedi veći stepen zaštite uzbunjivača. Naime, utvrđuje se obaveza da svako radno angažovano lice mora dobiti obaveštenje o pravima iz ovog zakona, a objavljivanjem podataka lica ovlašćenog za prijem informacija, mehanizmi predviđeni ovim zakonom postaju dostupniji i transparentniji, čime se ujedno i sprečavaju eventualna lutanja u pronalaženju ovlašćenih lica, čime se sprečava nepotrebno širenje podataka o uzbunjivanju i uzbunjivačima.
Naravno, i ovaj amandman je Vlada odbila, sa obrazloženjem da je u dovoljnoj meri precizno uređena obaveza poslodavca da dostavi svim radno angažovanim licima pismeno obaveštenje itd. Mi i dalje smatramo da Vlada na svaki mogući način izbegava bilo koje dodatno preciziranje. Vlada smatra da je dovoljno kada ne odredi rok u kome nešto treba da se uradi. Kako onda zamišlja da neko bude sankcionisan što nešto nije uradio ako nije utvrđeno do kada je morao nešto da uradi? Znači, ne postoje rokovi.
Nije dovoljna obaveza da poslodavac imenuje ovlašćeno lice ako niko za to lice ne zna. Suština je da se zna ko je lice je kome može da se prijavi uzbunjivanje. Još jedan dokaz da Vlada želi da ovaj zakon bude mrtvo slovo na papiru je upravo i to što ne želi da prihvati ovaj naš amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Iskorišćen je minut od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.
Samo mi recite koje vreme želite da koristite?

Vreme šefa poslaničke grupe.
Želeo bih da naglasim naš stav koji su i koleginica Biljana Hasanović Korać i koleginica Branka Karavidić iznele, a to je da s jedne strane treba da se maksimalno zaštiti lice koje ima potrebu da bude uzbunjivač, odnosno da ukaže na neku nezakonitost, da se ono zaštiti na svaki način i da mu budu dostupni podaci o mogućnosti da bude u statusu uzbunjivača.
Ministar dobro zna pravnu maksimu da nepoznavanje prava škodi. Međutim, koliko je uopšte svaki zaposleni u mogućnosti da bude upoznat sa zakonom o zaštiti uzbunjivača? Da li mislite da svi zaposleni imaju pregled propisa koje donosi Narodna skupština Republike Srbije i da li mogu da se snađu u njima? Da li mogu da znaju dovoljno šta su njihova prava? Mi smo ovde želeli da preciziramo da već prilikom prijema zaposlenih lice bude upoznato sa mogućnošću kome da se obrati za slučaj da se pojave nezakonitosti. To je jedna stvar.
Druga stvar o kojoj smo govorili jeste da se ne pojave profesionalni uzbunjivači, lica koja će koristiti to pravo radi zaštite svog statusa mimo opšteg interesa, a to je zaštita zakonitosti.
Vi ste malo pre, ministre, rekli – nema apsolutne zaštite uzbunjivača, niti ima apsolutne zaštite od uzbunjivača. Rekli ste - ako se pokaže da je to bilo neistinito što je uzbunjivač tvrdio, da će njemu poslodavac moći da da otkaz posle određenog vremena. Kako, ministre, kako kada vam sudski procesi traju četiri, pet godina ili se nikada ne završavaju? Ko će uopšte znati šta je istina? Nije samo pitanje sadašnjeg štrajka advokata i činjenice da pravosuđe ne funkcioniše. I ranije je bilo slučajeva da su sudski procesi trajali godinama. Dakle, neko će taj svoj status uzbunjivača koji je dobio moći da koristi dok se postupak ne završi, ja to tako razumem, a postupak će se završiti kada se završi i onda građanin ne treba da se plaši za svoju sigurnost, kako je neko malo pre rekao.
Građani treba da se plaše za svoju sigurnost u brojnim pogledima u Srbiji, i za svoju socijalnu sigurnost, da li će sutra imati šta da jedu i da kupe za sve manje plate i penzije i za svoju ličnu sigurnost. Ne možete reći gospodinu Raši Popovu ili dekanu Fakulteta političkih nauka da se ne plaši ničega. Oni su na svojoj koži osetili pravni sistem Republike Srbije, kako on funkcioniše i kolika je sigurnost.
Dakle, ne možete reći, niste obezbedili mehanizme da zaštitite niti uzbunjivača, niti druge od uzbunjivača u sistemu kada u suštini pravosudni sistem ne funkcioniše.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Član 107.
Vidim da je gospodin Veselinović danas veoma nadahnut da koristi neke stvari, da li iz neznanja, da li iz zle namere, pa tako smo malo pre videli da je tražio usvajanje zakona koji će se selektivno odnositi samo na neka lica, ne na sva lica, ali ovo je sada zaista prevršilo svaku meru. Da su gospodin Popov i dekan Fakulteta političkih nauka na svojoj koži osetili, citiram, snagu države Republike Srbije, a znamo i srpska javnost zna da su i uvaženi gospodin Popov i uvaženi dekan Fakulteta političkih nauka bili izloženi fizičkoj torturi i fizičkom napadu na ulici. Nekome ko je sada došao u Srbiju, nekome ko je sada okrenuo Drugi kanal RTS-a i čuo gospodina Veselinovića, mogao bi da posumnja da je država Srbija, da su organi države Srbije napali gospodina Popova i dekan Fakulteta političkih nauka. Dokle više ide taj bezobrazluk? Dokle više ide ta mržnja i to korišćenje takvih stvari zbog sitnih političkih poena?
Ja vas molim gospodine Arsiću, da sledeći put reagujete, da reagujete i da tražite istinu, a istina je druga, da videli su i gospodin Popov i dekan Fakulteta političkih nauka, snagu države zato što su oni koji su direktno umešani i koji su uradili takvo gnusno delo, procesuirani, privedeni, određeno im je zadržavanje, otkriveni su ko su i šta su, da se to više nikome ne ponovi, ali reći da su dvojica ljudi, uvaženih ljudi u našem društvu, ali da nisu uvaženi, da nisu taj i da ne rade taj posao, pa ma ko je napadnut, izgrednik mora da se pronađe, bio dekan ili ne bio dekan. Ali reći da su oni osetili snagu države na svojoj koži i da to čujemo u najvišem zakonodavnom telu Republike Srbije i da se ne odreaguje i da neko to koristi samo i isključivo zbog političke mržnje je krajnje, je krajnje bezobrazno i traži sankciju gospodine predsedavajući. Samo istina i ništa drugo. To zaslužuju građani Srbije koji nas gledaju.

Zahvaljujem.
Kolega Babiću, meni je jako teško da čitam misli narodnih poslanika šta će ko u određenom trenutku od njih da izgovori. Slažem se da je to bilo neumesno, ali jednostavno ne mogu da reagujem pre nego što se desi, nego eventualno kasnije.
U svakom slučaju imam poverenja u većinu narodnih poslanika ovde, da će oni da odreaguju kako treba i da, kako vi nazivate taj govor mržnje, osude i pred Narodnom skupštinom i pred građanima Srbije. Ovako kada bih ja zabranjivao, gospodinu Janku Veselinoviću, on bi verovatno od tog trenutka krenuo da priča kako u Srbiji postoji diktatura.
Zahvaljujem.
Po Poslovniku dr Janko Veselinović. Izvolite.