Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam.

Mislim da je odlično što govorite o selu zbog toga što je ovo prvi put da u Zakonu o planiranju i izgradnji upravo govorimo kako na jedan zakonit način, odnosno kako da se zakonito gradi i na selu. O tome se do sada nije radilo ni u jednom Zakonu o planiranju i izgradnji toga nije bilo. Prema tome, od sada ćemo imati i u selima, neće više biti bespravne gradnje.

Kada pitate da li može da se gradi farma, nije pitanje ovog zakona, sasvim sigurno je da može, ali mora da ispuni one druge uslove, a to su pre svega uslovi koji se tiču zaštite životne sredine i studije procene uticaja, sve ono što je neophodno da bi se farme gradile. Kad ste predložili uredbu, mi ćemo o tome da vidimo sa Ministarstvom poljoprivrede, potpuno ste u pravu treba definisati tačno tipski šta može da se radi kada ste pominjali uredbu sa Ministarstvom poljoprivrede. Toliko.

(Marijan Rističević, s mesta: Uključite me.)

Marijane, po kom osnovu?
(Marijan Rističević, s mesta: Uključite me.)
Ministarka je tako lepo odgovorila da ja ne vidim potrebu da bilo šta sada komentarišete. Stvarno ne vidim.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovana ministarko, moram da budem iskren da smo mi danas ovde očekivali da bude Zakon o planiranju i izgradnji, a ne dopune Zakona o planiranju, imajući u vidu činjenicu da ste u prethodnih nekoliko meseci, dana, nedelja pompezno najavljivali ovaj zakon. No, na kraju krajeva nije ni toliko bitno važno je da se mi skoncentrišemo na ovaj zakon i da ukažemo na sve manjkavosti, a i prednosti ovog zakona.
Mislim da, kao što sam rekao, da je mnogo bolje da je donet novi zakon, jer svi znamo koliko je kritikovan prethodni zakon. Svi znamo koliko je dopuna ovog zakona bila, ako se ne varam ovo je po treći put da u Skupštini Srbije od 2009. godine se vrši dopuna Zakona o planiranju i izgradnji.
Potpuno razumem razloge donošenja ovih dopuna, jer imajući u vidu da moramo da uskladimo sa zakonima, pre svega EU i naravno da donošenje ovog zakona i težnja ka većoj harmonizaciji sa sektorskim zakonima.
No, pored svega toga mislim da ovaj zakon ima dosta interesantnih i pozitivnih ponuđenih rešenja, ali ne vidimo baš kako će izgledati prečišćeni tekst zakona u primeni, jer neke procedure u ovom zakonu su dodatno produžene kao deo oko planiranja prostora umesto koncepta plana uvodite rani javni uvid koji će i onako dug proces donošenja plana produžiti bar za 15 dana, a imajući u vidu kakva nam je administracija i koliko vremena će nam trebati da administracija uobliči odgovore na primedbe i sugestije iz tog plana.
Međutim, nažalost, i ovim zakonom nisu rešeni drugi problemi koji postoje. Očigledno da druge probleme ste odložili za nove zakone koji regulišu drugu oblast kao što je konverzija zemljišta i naknadu, i to omogućujete možda i gradnju oblike svojine koji ne poznaje Ustav Srbije. Na primer, možda na odluku investitora da po konačnom rešenju o građevinskoj dozvoli započne gradnju na osnovu korisništva, a onda ne bude mogao da konvertuje uz nadoknadu ko će da plaća uvećane troškove i izgubljenu dobit u tom slučaju.
Ovo oko Ustava samo ću podsetiti da postoje svi oblici svojine nad građevinskim zemljištem i to pre svega državno, zadružno i privatno. Pa, onda kako ko može na regulisano korisništvo sa konverzijom da gradi u ovom slučaju?
Ovom izmenom ste požurili, verovatno zbog „Beograda na vodi“, što potpuno razumem, imajući u vidu činjenicu da je Vlada prihvatila „Beograd na vodi“ kao nešto što je opšte dobro za Srbiju.
Ponuđenim rešenjima sigurno ćete, na neki način, doskočiti i analizi Svetske banke, jer ovde su neke moje kolege govorile o svemu tome i mislim da ćemo se dopunama ovog zakona pomeriti za nekih 10-ak mesta na toj lestvici. Ali, nažalost, mi ne rešavamo probleme oko izdavanja ovih dozvola. Jer, očigledno da se ovde postavlja pitanje kako će investitor graditi, šta mu sve treba u tom slučaju, jel treba prihvatiti projekat za gradnju, ugovor za građevinsko zemljište, kao i uplatu po istom, prijavu radova, pa će tek onda početi da radi.
Međutim, po ovom ovde, po dopunama ovog zakona, možemo videti da kod građevinske dozvole nema obaveze zaključivanja ugovora o naknadi za uređenje građevinskog zemljišta, jer obično to traje najduže i najskuplja je stavka, bez dokaza o uplati ili bar dokaza o prvoj rati uplate.
Dobro je u ovom zakonu što odgovornost prebacujete na struku. Znači, odgovorne inženjere, ali, ja se bojim da li je Inženjerska komora Srbije u okviru koje su sud časti, kadrovski i organizaciono i primereno i suštinski, spremne za primenu ovog izmenjenog i dopunjenog zakona. Nažalost, ja mislim da nije. Jer, sigurno isključivanje administracije i dodatno zastrašivanje započinjanih prijavama i njihova odgovornost, stvorićete dodatnu zakočenost u procesu dobijanja dozvola, koja može potrajati kao što je, nažalost, i do sada bilo.
Pored toga, ne vidim da će Zakon o upravnom postupku moći da bude van primene, kako u administraciji kod donošenja akata po ovoj izmeni i dopuni zakona, tako i kod drugih državnih organa i institucija. To je verovatno predviđeno da se ovom izmenom kroz član 134. da odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuje pitanje neće primenjivati ovim propisima iz životne sredine. Znači, jedini zakon koji je obuhvaćen oko toga.
Izmenom i dopunom Zakona predvideli ste oko 30-ak podzakonskih akata od strane Vlade i resornog ministra, članom iz te izmene i dopune Zakona da će se to doneti do 15. februara, a u pojedini slučajevima i do 15. oktobra 2015. godine. Lično se bojim da je neophodno da se ove izmene i dopune Zakona prolongiraju i budu odložene sa primenom, bar do 1. marta 2015. godine, jer, imajući u vidu kakva je naša administracija, ko je sve uključen, bojim se da to neće uspeti. Neće moći naše lokalne samouprave, znajući u kakvom su stanju i kako su kadrovski osposobljene, da donesu sve to. Iz tog razloga se bojim da bi trebalo ovaj zakon, ne osam dana po stupanju na snagu, nego barem od 1. marta 2015. godine da stupi na snagu. Iako se svi borimo za što kraće rokove i za što bržu primenu ovakve vrste zakona, nažalost, bojim se upravo onog što sam rekao, da naše lokalne samouprave nisu osposobljene da mogu da sprovedu taj zakon na samom terenu.
Sasvim na kraju, što se tiče ovog zakona, mislim da će biti donet u ovoj Skupštini, ali, ako prihvatite naše amandmane koje smo podneli, ima ih preko 20, poslanička grupa Socijaldemokratske stranke će glasati za ovaj zakon. U protivnom, bićemo protiv ovog zakona. Mi mislim da smo kroz amandmane pokušali da poboljšamo kvalitet ovog zakona i da će se kroz usvajanje amandmana svakako brže, bez obzira što se u ovom zakonu izdavanje dozvola ograničava na 28 dana, da će se na ovaj način olakšati i ubrzati proces izdavanja dozvola. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Novica Tončev. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kiolege narodni poslanici, uvažena ministarko, kao jedan od predstavnika građevinske industrije želim da pohvalim ovaj Predlog zakona koji upravo rešava neke od brojnih problema sa kojima smo se sretali svakodnevno, od dobijanja raznih saglasnosti i dozvola do početka gradnje.
Posebno je dobro što se ovim zakonom skraćuju rokovi za dobijanje svih saglasnosti i dozvola na jednom šalteru. Moja koleginica, koja je i predstavnik naše poslaničke grupe, lepo je iznela šta sve mi mislimo kao poslanička grupa SPS i neću da se ponavljam zašto su dobre ove izmene Zakona o izgradnji i planiranju.
Ja ću se ovde malo više založiti oko građevinske operative i građevinarstva. Takođe, hoću da svoju diskusiju posvetim jednom članu zakona, a radi se, naime, o članu 133. Zakona.
Zakon o planiranju i izgradnji koji je izašao 2009. godine, članom 133. stav 2. tačka 6. predviđa da za hidroelektrane i hidroelektrane sa pripadajućom branom, snage 10 i više megavata i termoelektrane snage 10 i više megavata i termoelektrane, toplane, električne snage 10 i više megavata, kao i dalekovodi i trafo stanica napona 110 i više kilovata, građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. Postavlja se pitanje – u čijoj je nadležnosti izdavanje građevinske dozvole odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova po članu 145. Zakona za prateće objekte, kakvi su, na primer: upravne zgrade, portirnice, garaže, nastrešnice, dovodni kanali i slično?
Ja sam vodio opštinu Surdulica od 2008. godine, a sada sam predsednik Skupštine. U opštini Surdulica imamo Javno preduzeće „Vlasinske hidroelektrane“, koji ima urađene četiri hidroelektrane i ima urađenu branu i za sve ove prateće objekte opština Surdulica je izdavala od 2009. godine do sada sva odobrenja i naša građevinska lokalna inspekcija je kontrolisala izvođenje tih radova. Mi smo u opštini Surdulica izdali negde oko 25 što odobrenja za izgradnju, što legalizovali objekte za potrebe ovog preduzeća.
Međutim, pre mesec dana nam je poništeno jedno rešenje i vi ste ga potpisali, poštovana ministarka, da mi nismo kao lokalna samouprava nadležni niti da izdajemo dozvolu, niti da kontrolišemo radove, a radi se o dovodnom kanalu u obali utvrde i još nekim sitnim radovima.
Moje pitanje i molba je da se ovim zakonom ili podzakonskim aktima uredi ovo. Ako ostane ovo rešenje koje ste vi poslali i poništili naše rešenje, onda moramo sva 25 odobrenja i rešenja i legalizacije da poništimo.
Ja ću da vam pojasnim. Naime, „Vlasinske hidroelektrane“ su raspisale tender koji je vredan 25 miliona dinara. Počeli su radove bez građevinske dozvole i to tri objekta. Kada su ljudi videli, oni su prijavili da se radi bez dozvole, podneli prijavu. Sada, da bi neko ispeglao tu prijavu i da se ne kazne odgovorna lica, onda je ministarstvo zbog toga poništilo ovo rešenje, što mislim da nije u redu, jer i mi kao partija vladajuće koalicije se borimo da se zakoni primenjuju, a ko napravi prekršaj, treba da odgovara za to.
Smatram da ovo rešenje, kojim ste poništili naše rešenje, treba ukinuti. opština Surdulica je podnela upravni spor što se toga tiče. Znači, ovde je bitno da rešimo prateće objekte.
Drugo što želim ovde da kažem jeste da bi neka građevinska firma, odnosno preduzeće gradilo i učestvovalo na tenderima, ja se nadam da će i u našoj zemlji, pošto idemo napred, da se gradi neka nova brana ili neki objekat veliki, da bi preduzeće koje je registrovano u Srbiji moglo da izvodi ovakve radove, treba da poseduje licencu 050 G1, koja kaže - „Izvođenje građevinskih konstrukcija“. Da bi neko naše preduzeće dobilo ovakvu licencu treba da ispuni sledeće uslove – da ima neki sličan izgrađen objekat, da ima zaposlenog inženjera licenciranog koji je radio na takvom objektu, a mi znamo da u zadnjih 30 godina u Srbiji nije urađena nijedna tolika brana, nijedna tolika hidrocentrala i zato vas molim da uredimo da i naša građevinska operativa može da dobije ovakve licence i da učestvuje, a ne da nam učestvuju samo strane firme na ovakvim objektima.
Kada sam ovde oko ovog problema, sada poneka javna preduzeća upotrebljavaju i zloupotrebljavaju Zakon o javnim nabavkama i za neki mali objekat, da li je to nastrešnica, garaža, magacin u okviru kompleksa kakav je Hidroelektrana Đerdap ili Vlasinske hidroelektrane ili Pirot, oni stave u konkursnu dokumentaciju da morate da imate licencu koja glasi IO 50G1. Ovakvu licencu u Srbiji može da ima možda „Hidrotehnika“, koja ne znam da li ispunjava uslove ili možda „Geosonda“. Onda je ovo izvor korupcije, samo jedna firma može da učestvuje na ovakvom tenderu, za šta nema potrebe, jer se ne izvode nikakve konstrukcije, već se rade manji zanatski radovi.
Znam da ste ekspeditivni i cenim vašu energiju na ovom polju i nadam se da ćete ovaj problem razrešiti ili vi ili mi u opštini da ga razrešimo, jer dolazimo do sukoba. Najbolje bi bilo da ovo rešenje koje ste podneli poništite, jer smo mi izdali, a ako ne, dajte nama nalog da mi poništimo sva rešenja, pa ćemo da vidimo, ali i nadalje da znamo ko je odgovoran. Opet, isto nema veze, i da poništite ova rešenja. Investitor je morao da ima odobrenje za izgradnju ili sanaciju. Da li ga izdajemo mi kao lokalna samouprava ili vi kao ministarstvo, on je morao da ima dozvolu.
Prijava radova koja stoji u opštini jer prijava radova na jednom papiru, gde nema nigde nikakvih papira o građevinskoj dozvoli i o izvođenju tih radova. Zato vas molim da o ovom problemu povedete računa i da razrešimo to.
Što se tiče pomoći našoj građevinskoj operativi, ja sam takođe zamoljen od mojih kolega, pošto sam znao da ćete vi biti danas tu i da hoćete da pomognete, jer je interes i ove zemlje i nas svih da pomognemo građevinsku operativu, a ja sam zamolio našeg premijera da nam i on pomogne, kad smo imali sastanak sa građevinskim firmama.
Evo nekoliko predloga kako možete da pomognete građevinskoj industriji. Jedan od njih je plaćanje poreza na dodatu vrednost, PDV, da utičete kao potpredsednik Vlade kod Ministarstva finansija da građevinska preduzeća plaćaju PDV po naplati izvedenih radova, a ne po ispostavljanju fakture, jer onda građevinska preduzeća, država i investitori ne plaćaju fakturisane radove, a mi moramo i građevinska preduzeća moraju da plaćaju porez državi.
Drugo rešenje bi bilo, ako hoćemo da naša građevinska industrija radi u inostranstvu, da nam pomognete oko izdavanja bankarskih garancija. Ni jedno građevinsko preduzeće u Srbiji nije više toliko jako da bi moglo samo da izvodi neku bankarsku garanciju, da učestvuje na tenderima u inostranstvu.
Treća stvar bi bila, kod raspisivanja tendera u Zakonu o javnim nabavkama, trebalo bi stavljati uslove da mogu i naše kompanije i naša preduzeća da učestvuju. Navešću vam Klinički centar u Nišu. Jedan od uslova da učestvujemo na ovom tenderu za moje preduzeće i ostala građevinska preduzeća je bilo da preduzeće ima urađeno, odnosno kompanija, neki zdravstveni objekat u vrednosti od 40 miliona evra pa na više. Toga u Srbiji nema. Zbog toga nam stranci rade i kliničke centre. Mi uzimamo kredit, ali mi plaćamo. Utičite da za ove velike projekte, uslovi konkursa da se prilagode i domaćim preduzećima.
Hoću da vam kažem, jedan primer čiji je tender sada u toku. Jedinica za implementaciju modernizacija škola, trenutno je tender u toku, ovo možete da proverite, po Zakonu o javnim nabavkama moramo da prilažemo bilanse ili skoring. Oni traže skoring i to traže skoring preduzeća da ima BB plus. Ja ću poslanike, kolege koji se bave nekim drugim poslom da upoznam. Znači, po našem zakonu postoji veoma slab skoring, označen je sa E, prihvatljiv sa D, dobar sa C, vrlo dobar sa BB i odličan bonitet sa A.
U redu je da traže vrlo dobar bonitet ili dobar. Oni traže BB plus. To je isto kao kada imate prosek ocena u školi 3,75, vi ste vrlodobri, kada imate 4 ste vrlodobri, kada imate 4,20 opet ste vrlodobri. Ali, oni ovde ne traže – vrlodobar, nego traže BB plus. Verujte mi da sam proverio da retko koja građevinska firma može da ima BB plus. Može da ima vrlodobar, ali BB plus nema.
Tako da, i ovaj posao koji je vredan će dobiti neka strana firma, a naša preduzeća će opet biti podizvođači i da li će uopšte biti i podizvođači. To je moje insistiranje kako možete iz iskustva da pomognete našoj građevinskoj operativi.
Što se tiče legalizacije objekata, mi smo imali Zakon o legalizaciji. Opet ću navesti primer jedne opštine kakva je Surdulica. Mi imamo tu Vlasinsko jezero, gde imamo negde oko 500 nelegalno izgrađenih objekata, možda i više. Ljudi su počeli da rade i projekte i dolazili u opštinu da plate. Međutim, bivši ministar Oliver Dulić, zbog sitnih političkih poena je došao jedne nove godine, ako se sećate i rekao – u Srbiji će biti legalizacija besplatna. Od ovog trenutka se više niko nije pojavio na šalteru, da dođe da legalizuje svoj objekat. Sada ljudi očekuju opet da će dobiti nešto besplatno.
Međutim, znamo da je Ustavni sud poništio, legalizaciju treba sprovesti, legalizaciju treba platiti isto onoliko koliko su platili ljudi koji su u legalnom postupku dobili dozvole.
Malopre sam rekao, naša poslanička grupa će podržati ovaj zakon. Mi smo dali nekoliko amandmana, nadam se da ćete da ih podržite, koji su korisni. Pozdravljamo donošenje izmena ovakvog zakona. Hvala.

Reč ima gospođa ministar.

Bilo bi bolje da nisam čula ovaj kraj, za Vlasinsko jezero. Dakle, u zoni zaštite, u prvoj zoni zaštite ne postoji zakon, ministar, ništa što može da vam dozvoli da legalizujete objekte. Govorim o Vlasinskom jezeru i ako je prva zona zaštite, a jedan deo jeste i dobili ste tu informaciju, nema legalizacije. Sve drugo što nije u prvoj zoni zaštite, sve što neće ugroziti živote ljudi, sve će se legalizovati.
Druga stvar, šta je cilj? Cilj je da stanemo sa bespravnom gradnjom, da stanemo sa utajom poreza, da stanemo sa radom na crno. Vi ste potpuno u pravu za građevinske kompanije. Mi planiramo, tj. radi se već, dakle, dokument građevinske politike, da sednemo sa građevinskim kompanijama, zato radimo i crne i bele liste, da vidimo šta je zdravo, šta može da se udruži i da država za ono što je zdravo stane iza tih kompanija i pomogne im da učestvuju i na tenderima i da rade. U pravu ste i za PDV.
Ono što je važno reći, a na početku ste krenuli od toga, vezano za kapitalne objekte, dakle, preko 10 megavata itd. Mi ćemo dodatno precizirati, ali je vrlo jasno i zakonom rečeno šta je prateći objekat, a šta je deo kompleksa, deo elektrane. Ono što je deo elektrane, ne možete vi sami sebi da date dozvolu, nego to mora da uradi ministarstvo. Ono što je prateći objekat, to je nešto što može da bude u nadležnosti lokalne samouprave. Prema tome, to što ste dobili takvo rešenje, ne može da se poništi rešenje, nego moramo da vidimo kako sve ostalo da bude na pravi način rešeno.
Pomenuli ste, takođe, licence. To su kapitalni objekti, ponovo ponavljam. Za njih moraju velike licence ili postoji mogućnost udruživanja kompanija da bi se učestvovalo na određenim poslovima. To je uobičajena stvar i trebalo bi da bude uobičajena stvar.
Ono što zaista fali i to niste samo vi, nego sve građevinske kompanije, jeste jasan stav države kakva je podrška građevinskoj industriji, jer nije dovoljno samo imati zakon i sve ovo što ćemo pripremiti. Mora da postoji i postojaće podrška države onome što je zdravo da bi građevinarstvo zaista moglo da napravi taj korak napred.

Izvolite, po kom osnovu?
(Novica Tončev, sa mesta: Hteo bih da pitam nešto ministarku.)
Ne može, nema pitanja. Niste dobili reč, žao mi je. Odgovoriće vam ministar kasnije u diskusiji nekog od vaših kolega.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Hvala gospođo predsednice.
Gospođo ministarka, kolege narodni poslanici, meni je drago ministarka da to kažete, za zaštitu zone u kojoj je zabranjena gradnja i ne postoji nijedan ministar koji to može da odobri, obeća ili bilo šta. Ja se potpuno slažem.
Podsetiću vas da je samo jedan od vaših prethodnika, ministar Velimir Ilić, koji je i sada sa vama u Vladi, na jezeru Vrujci upravo dozvoljavao legalizaciju, obećavao i omogućavao, iako apsolutno ne postoji bilo kakav zakonski osnov za to. Evo, to vam je samo jedan primer, gde je to isto rađeno od strane vašeg kolege iz vaše Vlade.
Dakle, kao što znate političari svašta obećavaju, pa čak i one stvari koje su protivzakonite. To smo bar od vaše Vlade nažalost naučili, a evo uče danas i prethodnih dana građani Majdanpeka.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji je trebalo da se usvaja, po nama, po redovnom postupku, s obzirom na obim izmena. Mislimo da je možda to bilo adekvatnije rešenje, da se donese potpuno nov zakon, jer uzimamo u obzir da broj članova koji se menja sada zaista… Čini mi se da bi možda bilo svrsishodnije da smo neki nov zakon, u nekom redovnom postupku, a ne ubrzanom, donosili ovde u Skupštini Srbije.
Ovaj zakon su pozitivno ocenili i NALED i strani investitori, i primedbe strukovnih udruženja su uglavnom prihvaćeni. Dakle, ja to moram da kažem. Međutim, čini mi se da ključni problem građevinarstva u Srbiji jednostavno nije rešen i mislim da on ostaje, kao prisutan. To je suštinski izostanak investicije u infrastrukturu u Srbiji.
Osim ranije dogovorenih kreditnih aranžmana za izgradnju Koridora 11 i par mostova koji su ranije dogovoreni, drugog novca za građevinu za sada ne vidimo, nema ga, a ona je, kao što svi ovde znaju i danas smo dosta o tome slušali od kolega, zaista zamajac privrede i komponenta privrednog rasta. Smatramo da bez rasta građevinskog sektora neće biti rasta srpske privrede.
Srbija je u 2013. godini zabeležila pad od čak 40% u građevinskoj industriji, iako je kao prethodni ministar, evo ponovo ga spominjem, Velimir Ilić obećavao procvat nakon izmena i dopuna Zakona o legalizaciji i ukidanja odredbi o konverziji. Bili smo ovde u Skupštini, sećamo se toga. Evo, poštovane kolege, da vas podsetim na to, od toga nije bilo ništa. Rezultat je skoro nikakav. Svako ko iole drži do istine, potvrdiće ovu činjenicu.
Slično će, na žalost, plašim se, biti i sa ovim zakonom. Zašto? Procedura jeste prebačena na jedan šalter. Ja mislim da je to sjajno. Mislim da je to neophodno, da je potrebno Srbiji, ali i ona je samim tim lakša za investitora i mislim da olakšavaju i potencijalno ubrzava sve procedure, potencijalno. Zašto? Zato što ostaje ne funkcionisanje i rascepkanost državnih službi u ovoj oblati, ogroman broj nadležnih organa važnih za funkcionisanje ove oblasti dovodi do potpune birokratizacije postupka. To su država, lokalna samouprava, agencije, notari, zavodi, javna preduzeća itd.
Bez investicija u infrastrukturu i novog zamaha stanogradnje, nema rasta građevinske industrije i pomaka sa trenutnih 4% u BDP, na žalost. Stanogradnja se ne može oporaviti kroz politiku štednje na penzijama i platama.
Istovremeno, koristim priliku da vas pitam – šta je bilo sa onim subvencionisanim stanovima koje je premijer Vučić najavljivao da će moći da se kupe za oko 300 evra po kvadratu? Sećate se koliko je to najavljivano i šta je bilo sa tim? Koristim vaše prisustvo da čujem šta se sa tim projektom dešava?
Mislim da je ovako pompezno najavljivanje skraćivanja procedura na 28 dana dok nezavisni analitičari kažu da je dva meseca realan rok, ukoliko investitor poseduje potrebnu dokumentaciju. Tu dolazimo do osnovnog problema imovinskog pravnih odnosa koje ne rešava ovaj zakon i koji su nasleđe sistema koji jako dugo ne funkcioniše, i to jeste suštinski problem.
Imamo prave izlive optimizma, kao svaki put kada nam donesete neki zakonski predlog i svaki taj zakon je ključan i doneće nam preporod. Na žalost, to se ne dešava.
Moram da vam kažem da, zahvaljujući merama koje su u ovoj državi sprovođene, u građevini je 2010. i 2011. godine radilo 85 hiljada radnika u Srbiji i pad koji je počeo 2008. godine je zaustavljen, velikom mukom. Vašim dolaskom na vlast, danas u građevinarstvu radi oko 55 hiljada radnika. Znači, za 30 hiljada manje. Nisam siguran da je ovo tačan podatak, ali vas molim da me demantujete ako grešim.
Pošto je vaša Vlada produžila važenje Zakona o pomoći građevini, koji je bio leks specijalis, sada treba da vas pitam – da li ste bilo šta na osnovu ovog zakona izgradili u Republici Srbiji za dve i po godine koliko ste na vlasti?
Što se tiče konverzije, koja je dosta spominjana ovde, moram da kažem i da vas pitam – kako je to konverzija zaustavila gradnju u Srbiji? Dajte mi neki egzaktan podatak. Sa tom konverzijom smo imali rast od dve godine u građevini i pad je posledica svega onoga što se dešavalo u celom svetu, a potom i nesposobnost ove vlasti da pokrenete jedan značajan građevinski projekat. Jedino što ste uradili jeste što ste završili projekte koje je počela ona prethodna vlast.
Dakle, molim vas da priču o 28 dana za građevinsku dozvolu stavimo ipak sa strane, zato što to što se stavi kao rok u zakon je jedna stvar i ne znači ništa, ako neki drugi uslovi nisu ispunjeni, ministre, i vi to dobro znate i mislim da ste o tome govorili. Ključni problem, po nama, je u javno-komunalnim preduzećima, koji nemaju uslove i saglasnost da objekte izdaju odmah, što opštine nisu odmah uradile urbanističke, itd. O tome smo, takođe, pričali. Te planove smo donosili, a sada je na lokalnim samoupravama ta aktivnost potpuno obustavljena. Na primer, imate primere Subotice i Inđije, gde se po onom Dulićevom zakonu dobijala dozvola za 30 dana. Zašto? Zato što su te lokalne samouprave bile organizovane i znale su šta rade. Kakva je sada situacija u opštinama? Vi to dobro znate, gospođo ministarka.
Molim vas, da završim sada, da mi odgovorite na par pitanja koja sam postavio za ministra Ilića, za stanove oko 300 evra i da nam objasnite kako će konverzija, kada se donese… Vi ste rekli – doneće se zakon o konverziji. Molim vas, ministarka da danas javno, pred Skupštinom Srbije kažete kada ćete doneti zakon o konverziji, kada tačno ili otprilike ćete doneti zakon o konverziji i da to kažete javno građanima Srbije? Ako ga ne donesete, tajkuni u Srbiji, na osnovu ovih vaših izmena i dopuna zakona, dobijaju apsolutno sve što hoće, apsolutno, mogu da grade na zemljištu na kojem imaju korišćenje i konverzija im nije potrebna. Na taj način grupi tajkuna omogućavate da rade sa parcelama koje su uzeli na korišćenje, kao da ih imaju u vlasništvu, a porez vam neće plaćati, tj. nama kao državi Srbiji. To je istina i vi znate da je to istina. Jedini način da ih zaustavite je zakon o konverziji, ako nam sada kažete kada će tačno biti donet i da li će se za konverziju išta plaćati u Republici Srbiji? Hvala.