Samo da završim rečenicu.

Ja moram da vas upozorim.

Investitor to mora da prenese u vlasništvo Elektrodistribucije, a za to mu treba saglasnost službe, tj. institucije koja se, izvinjavam se Direkcije za imovinu, izvinjavam se dok sam našao tačan podatak, tako da u Nišu imamo jednu zgradu u Igmanskoj ulici koja je četiri godine bez struje zato što još nije došla saglasnost od Direkcije za imovinu da može da se prenese Elektrodistribuciji.
Sve to navodi da ćemo vrlo teško dobiti to što vi obećavate, tj. dozvole u roku od 20, 30 dana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bradiću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovana ministarko, drage kolege narodni poslanici, kao što je ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS, naša drugarica Suzana Spasojević, istakla, poslanička grupa SPS će bezrezervno u danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona, a ja bih sa stanovišta struke, dakle, pravničke struke, zamolio da obratite pažnju na nekoliko i sugestija krajnje dobronamernih, a i komentara koje ću izneti u komentaru, odnosno diskusiji povodom ovog predloga zakona.
Prevashodno moram da krenem od jednog praktičnog i životnog iskustva koje se vezuje za grad iz koga dolazim, a to je Užice. Konkretno, u Užicu već nepune dve godine nije izdata ni jedna jedina građevinska dozvola, što je zaista nešto što se može smatrati poražavajućim, poražavajućim zbog toga što je to greh rukovodstva lokalne samouprave s jedne strane, a s druge strane loših zakonodavnih rešenja koja se na našu sreću i sreću građana Republike Srbije, a sigurno građana Užica sada popravljaju.
Ono što pravnički može da se istakne u startu kada se posmatra uvodni deo ovog zakona jeste da ste vi kao predlagač uradili nešto što do sada predlagači zakona nisu uradili, a to je da ste ustrojili načela na kojima se zakon zasniva i zbog toga poslanička grupa SPS snažno podržava ta načela, pre svega ona koja su fundamentalnog značaja i koja zadovoljavaju vitalne interese građana Republike Srbije.
Zašto ovo govorim? Pa, ako već imamo načelo održivosti i načelo horizontalne i vertikalne koordinacije, onda smo uspeli u nečemu što do sada niko od predlagača do sada nije uspeo. Ako je stanje održivosti da imamo kapacitete i resurse kako obnovljive, tako i neobnovljive koje moramo čuvati, negovati, a na drugi način istovremeno i omogućavati da se ti resursi u buduće koriste, onda je Užice za to najbolji primer.
Nedavna nesreća građana Užica, koja se vezuje za vodosnabdevanje, upravo podrazumeva jedan od tih resursa koji su od vitalnog interesa za građane. Da je postojalo poštovanje načela održivosti, kao što je sadržano u ovom zakonu, da su poštovane regulative, pa čak i one koje se vezuju za odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, pitanje je da li bi došlo do posledica do kojih je došlo, da su se srušili objekti koji su bili u blizini vodozahvata. Opet, shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, da su se poštovale inspekcijske odluke, te posledice za građane koji su stravična nezadovoljstva, a istovremeno i stravične neprijatnosti trpeli, sigurno ne bi postojale, odnosno ne bi se desile.
Ono što takođe želim da istaknem, barem kad je moj okrug u pitanju, Zlatiborski okrug, jeste nesporna činjenica da bi barem grad Užice, kao centar okruga, trebao da bude stožer planskih aktivnosti, svih aktivnosti koje se vezuju upravo za ono što se sada promoviše u ovim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i da upravo kroz ovaj princip, ovo načelo horizontalne i vertikalne koordinacije uspemo u tom strateškom planiranju kako bi planska aktivnost dostigla onaj nivo koji podrazumeva uređenje prostora na adekvatan način za servisiranje potreba građana sa najboljim mogućim rešenjima, a ona su ovde već i sadržana.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što smo do sada imali jednu vrstu disinhronizacije ili nedovoljne sinhronizacije sa republičkim organima. Bez obzira što je naša koalicija SPS i SNS u tom smislu zakazala, ovo sad više nakon donošenja ovog zakona ne može biti ni u kom slučaju opravdanje da se ta sihronizacija, u odnosu na ono što podrazumeva vertikalnu koordinaciju, ne ispoštuje, a ona je po meni jako dobro sistematizovana u odredbama ovog zakona.
Poslanička grupa SPS snažno podržava rešenje koje vi kao predlagač ističete vezano za projektnu dokumentaciju koja je potrebna za izgradnju objekata, a u kojoj su sadržane one definicije koje se vezuju za potrebe lica sa invaliditetom, potrebe dece i starih lica. Zašto ovo ističem? Jednostavno, iz razloga što su već i građevinska rešenja prisutna u novoizgrađenim objektima ili objektima koji su nedavno izgrađeni.
Dalje, ono što takođe zaslužuje bezrezervnu podršku poslaničke grupe SPS sadržano je u vašem predlogu člana 6. stav 2. Zakona o kome raspravljamo, u kojem je predviđeno da Vlada Republike Srbije propisuje uslove svojstava građevinskih proizvoda, odnosno, ocenjuje i proverava ispunjenost tih svojstava, odnosno kvalitet materijala koji se trajno ugrađuje u objekte.
Zašto ovo ističem? Upravo zbog toga što su kolege prethodnici, kada su o ovome diskutovali, istakli činjenicu da imamo pojavu u Beogradu tzv. smrdljivih zgrada, zgrada u koje vlasnici stanova, koji su te stanove legitimno stekli, na osnovu legalno zaključenih ugovora, ne mogu da koriste, odnosno ne mogu da se usele u svoje stanove. Zato vas pozdravljam u ovim rešenjima, jer je upravo obaveza Vlade Republike Srbije sada i sistemski definisana i sada će kroz jednu stručnu kontrolu jedan nadzor postojati i pravilo da se ni jedan jedini element, građevinski element ne sme ugraditi ukoliko je štetan i ukoliko izaziva štetne posledice po zdravlje ljudi, kao i okolinu, a samim tim onemogućava funkcionalnu upotrebu stanova u tim objektima.
Ono što je u Predlogu zakona, kako je to moja uvažena koleginica Suzana Spasojević istakla, od fundamentalnog značaja jeste tzv. objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata, što je nesumnjivo najkvalitetnije rešenje zakona.
Ja ću se ovde saglasiti i sa kolegom Jovanovićem iz stranke gospodina Velje Ilića, koji je istakao jednu činjenicu za koju se nadam da ste je prihvatili što se tiče samih rokova, rok od pet dana, odnosno rok od 15 i 30 dana. Rok od 15 i 30 dana nije sporan, ali rok od pet dana zaista treba biti kao rok od pet radnih dana i u tom pravcu bi zaista bilo krajnje korisno i kroz amandmanski proces i prihvatanjem tih amandmana popraviti kvalitet ovog dela zakona, za šta se slažem da je vaša krajnje dobronamerno stanovište u vidu prihvatanja upravo doprinos podizanju kvaliteta ovog zakona.
Ono što takođe ističem kao pravno jako značajno jeste da su kvalitetno rešena i ona pitanja koja se vezuju za institute izdavanja zemljišta u zakup, kao i svojinsko pravni odnosi, odnosno oblici prava svojine na zemljištu. To je zaista nešto što se mora pohvaliti u odredbama ovog zakona i to je zaista nešto što smatram da je progresivno učinjeno kao iskorak napred u odnosu na dosadašnje zakone koje smo imali donete ovde u ovom parlamentu.
Želim da vam skrenem pažnju, gospođo ministarka, da imamo jedan problem, a taj problem se vezuje za institut zemljišta za redovnu upotrebu objekata. Naime, u ovom zakonu, u odnosu na raniji Zakon o planiranju i izgradnji, je daleko bolje definisano pitanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i jako je značajno što je rečeno da to zemljište podrazumeva kako zemljište u gabaritima objekta, odnosno ispod objekta, kako i ono zemljište koje je dovoljno da bi se formirala jedna građevinska parcela.
Gospođo ministarko, zamolio bih vas da imate u vidu da smo tu faktički u situaciji da imamo paralelna rešenja u dva zakona. Jedan je zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, a drugi je upravo ovaj zakon o kome raspravljamo, a to je Zakon o planiranju i izgradnji.
Zašto ovo komentarišem? Zato što u Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa takođe postoji institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta, ali je sasvim drugačije sistematizovan i regulisan.
Zamolio bih vas da bar na Vladi što pre dođemo do rešenja da se Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, bar što se tiče ovih pravnih instituta, eliminiše, odnosno da ne bude više u pravnom saobraćaju i da ne bude više u pravnom životu, zato što se postavlja pitanje – šta je ovde leks specijalis?
Da li je onda u odnosu na Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa leks specijalis ovaj zakon ili imamo Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa koji primenjujemo? Zašto? Zato što u sudskoj praksi dolazimo do problema? Sudovi će se oglašavati nenadležnim i reći će da su ovo upravne stvari, upravni postupci, prebacivati na upravne organe, nadležne organe lokalne samouprave, ali kada se pojave tužbeni zahtevi, gde se kaže – ja hoću da mi se prizna pravo na zemljište, na redovnu upotrebu objekta, po odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, onda imamo koliziju dva zakona, tako da bi to trebalo što pre izbeći i na adekvatan način rešiti.
Takođe, poslanička grupa SPS podržava rešenje iz predloženog zakona, koje podrazumeva mogućnost pokretanja prekršajnih postupaka u slučaju da dođe do nepostupanja nadležnog organa, shodno odredbama ovog zakona, ali vas molim, gospođo ministarka, da imate u vidu još jednu činjenicu. Nije dovoljno da se samo pokrene prekršajni postupak i da se na taj način završi sankcionisanje onoga ko ne postupa shodno odredbama zakona.
Šta ćemo u situaciji ukoliko stranka nepostupanjem organa, neprikupljanjem po službenoj dužnosti, eks oficio, one dokumentacije koju sada mora da prikupi, ne stranka, već organ, šta ćemo u situaciji ukoliko do toga ne dođe? Imamo zastoj postupka. Nismo definisali rok do kada taj zastoj može da teče, odnosno da traje, što znači da može da traje i na neodređeno vreme, što bi bilo i te kako značajno da se definiše. Stranka trpi štetu, ima pravo na naknadu te štete, a mi aboliramo organ ili referenta koji je tu štetu uzrokovao.
Lično moje mišljenje, a i poslaničke grupe SPS, je da bi u toj situaciji regresiranje naknade štete trebalo upravo da bude od onoga ko je tu štetu i uzrokovao, a to je organ ili referent organa koji je postupao u tom predmetu.
Ovde se postavlja još jedno pitanje, pa ću vas zamoliti i za odgovor, kada budem završio ovu diskusiju, kada se radi o tzv. stručnoj kontroli tehničke dokumentacije, kontroli koja je sa stručnih parametara definisana u odredbama ovog zakona, pa je logično da tu kontrolu može vršiti samo onaj ko ispunjava zakonom propisane uslove, licenciran, stručne reference itd.
Postavlja se pitanje odgovornosti takvih lica. Da li inženjeri koji su evidentirani, odnosno upisani u inženjerskim komorama, istovremeno plaćaju premije osiguranja, dakle, osigurani su za štetne posledice svog, hajde da kažemo, nepravilnog delovanja, da li je to osiguranje dovoljno da bi pokrilo određene štete i štetne posledice koje se pojave u takvim situacijama, da su stručne kontrole neadekvatne, nepravilne i da izazivaju nove posledice? Naravno da u tom pravcu mora biti daleko bolje definisano i sistemski rešeno upravo u ovom Predlogu zakona.
Takođe, smatramo u poslaničkoj grupi SPS da termin „rani javni uvid“ treba promeniti. Radi se o tzv. prethodnoj kontroli tehničke dokumentacije i to je nešto što ulazi u domen javnih rasprava, pa bi možda terminološki, nadam se da ćete ovo prihvatiti kao dobronamernu sugestiju, trebalo izmeniti ovu formulaciju, da ne bude „rani javni uvid“, jer je javni uvid nešto sasvim drugo, pravnički posmatrano. U svakom slučaju, prethodna kontrola kroz javnu raspravu podrazumeva upravo suštinski ono što ste vi ovde podveli pod tzv. „rani javni uvid“.
Ono što mi takođe snažno podržavamo u poslaničkoj grupi SPS jeste uvođenje institucije glavnog gradskog urbaniste, zaista jedno dobro rešenje, koje, nadamo se, u praksi može da zaživi u smislu, sa pravilnim i posledicama i pravilnim efektima, dobrih sistemskih rešenja.
Malo pre sam rekao šta se podrazumeva pod svojinskim režimom građevinskog zemljišta, koji su to oblici svojine. Govorim ovde o svim oblicima svojine, govorim o zakupu. Ono što bih pohvalio jeste oročavanje zakupa. Do sada smo imali situacije koje su se, gospođo ministarko, zloupotrebljavale. Imali smo zakupe na 99 godina, imali smo zakupe gde su se bukvalno organi lokalnih samouprava pojavljivali kao uzurpatori, kao oni koji uzorkuju zloupotrebe. Sada je to krajnje dobro rešenje što je oročen zakup na vremenski period od pet godina. Možemo da polemišemo da li je moglo biti tri godine, da li je možda moglo da bude čak i 10, ali ni u kom slučaju 99 godina.
Na kraju, s obzirom da je od mojih prethodnika iz poslaničke grupe istaknuto ono što zaista zaslužuje pravi komentar u odnosu afirmacije predloženog teksta zakona, želim samo da istaknem da mi se čini da u ovoj situaciji u kojoj se sada nalazi naša i građevinska operativa, a i odbijanje investitora lošim zakonskim rešenjima, naročito nepravilnim postupanjem organa, sada dolazimo u fazu da konačno te stvari uređujemo. Zbog toga podržavamo sva ova sistemska rešenja, naravno, sa ovim predlozima za koja se nadamo da ćete ih prihvatiti i sa mogućnošću da kroz amandmane u raspravi u pojedinostima dođemo do još većeg kvaliteta ovog zakona. Mi u poslaničkoj grupi SPS ćemo dati ogroman doprinos tome i podržaćemo Vladu u svakom pogledu, a vas još jednom, prilikom izglasavanja ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa ministar.

Odgovor vezano za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije, koju ste tražili, dakle, ministar nadležan za poslove građevinarstva će doneti pravilnik o načinu, postupcima, obaveznom osiguranju koje mora da postoji. Ukoliko do štete bude došlo, onda će solidarno odgovarati i projektant i tehnička kontrola i investitor.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem.
Cenjena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, ovo je definitivno jedan od zakona koji su iščekivali sa nestrpljenjem i građani i investitori i lokalne samouprave, zakon koji će doneti red u naše građevinarstvo i omogućiti veći priliv investicija.
Čuli smo danas neke primedbe, istina, vrlo neubedljive, ali u principu, samo treba još jednom napomenuti zbog građana, da je ovaj zakon prošao jako dugu proceduru, rasprave u kojima su mogli da učestvuju sve zainteresovane strane i da je svako ko je želeo mogao da uzme učešća i da da svoje sugestije i primedbe. Čak su učestvovale i međunarodne organizacije, tako da je, posle višemesečna rasprave o zakonu, danas zakon pred nama izuzetno kvalitetan.
Samo još jednom da podsetim da se Srbija po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola nalazi na 186 mestu. Biti na trećem mestu otpozadi definitivno nije neka preporuka da investitori dođu u našu zemlju ili da ulažu u određene opštine, čak i oni koji su se odvažili da svoj novac ulože u određene opštine, čekali su po 200 do 700 dana, tako da ni to nije bilo ohrabrujuće da izdrže u tome.
Pored toga, dešavali su se problemi u pravno-imovinskim odnosima i nedovoljna pokrivenost planskom dokumentacijom, kao i neadekvatan kvalitet postojećih dokumenata. U tom smislu, želim samo da se osvrnem zašto su dokumenti bili uglavnom nedovoljnog, neadekvatnog kvaliteta. Konkretno ću reći za Užice. Nažalost, često ga pominjemo danas kao primer kako neke stvari nije trebalo raditi. U Užicu se do 2012. godine, bez obzira što su postojali jako dobri urbanisti, planska dokumentacija izrađivala u Aranđelovcu, tako da imamo na nekim planovima da je iznad ambisa od nekoliko metara planiran put.
Sada postoji služba pri Direkciji za izgradnju, koja uspešno radi i izrađuje planove. Zato smatram da kada se neko pita - gde su planovi, ovakvi planovi bolje da nisu onda ni postojali ako nisu rađeni onako kako treba.
Urbanista mora odlično da poznaje teren koji uređuje i on mora jako dobro da poznaje način i dinamiku njegovog korišćenja, kako se upravo ne bi ovakve greške potkrale, jer ih je posle jako teško ispraviti.
Pored problema rascepkanosti nadležnosti u institucijama, pominjali smo i visoke troškove dobijanja dozvole za gradnju. Ono što je ipak najveći nedostatak jeste da se i prethodni zakon, koji nije bio dovoljno dobar, nije se čak ni dovoljno primenjivao.
Još jednom ću pomenuti, nažalost, čuli smo više puta o Užicu kao gradu koji je postao sinonim kako primenu Zakona o planiranju i izgradnji ne treba raditi i to najglasnije od onih koji su temelje tome i udarili, pa sam želela samo da kažem da smo čuli da se od 10 hiljada podnetih zahteva legalizovalo samo 1.300 zahteva.
Pitala bih se odakle 10.000 nelegalnih objekata, i to najviše do 2012. godine. U Užicu imamo problem da se zaista zakon nije primenjivao i imali smo problem da se nisu poštovali čak ni urbanistički propisi, u smislu građevinskih linija, u smislu spratnosti zgrada, pa sada još veći problem imamo da legalizujemo takve objekte koji štrče u našem gradu.
Pomenuli smo i jezero Vrujci. Nije tačna informacija da je iko dobio dozvolu za gradnju na jezeru Vrujci. Tada nije bila dozvoljena gradnja, nije ni sada, ali postojao je jedan propust koji se radio i to je bilo, takođe, do 2012. godine kada su korisnici ribarskog područja gradili, jer oni imaju pravo na to, male kućice u kojima će biti čuvar ribolovac, čuvar ribarskog fonda. Kasnije su se te kućice uvećavale i čak su se davale na upotrebu ili se prodavale drugim licima. Imamo slučajeve da su tadašnji gradski funkcioneri imali takve kućice na obali Vrutaka, tako da ne bi trebali oni da se pitaju odakle dozvole. Dozvole nisu postojale. Oko 70 objekata je do sada pomereno i potrebno je još neke objekte skloniti i krenuti u sanaciju akumulacije.
Što se tiče samog zakona, on pre svega ima za cilj doslovnu primenu. Doslovna primena će obezbediti da zakon zaživi što pre i da bude predvidljivost troškova i predvidljivost samog trajanja ove procedure, da više ne zavisi od toga da li nekoga poznajemo na šalteru ili da li smo u prijateljskim odnosima. Što se troškova tiče, sami investitori će plaćati od 40 do 60% manju naknadu, nego do sada. Neće imati obavezu da plate doprinos za uređenje građevinskog zemljišta sve do prijave početka radova. Brzina i pojednostavljenje samog procesa je postignuto uvođenjem objedinjene procedure. Čuli smo, jedan šalter, za 28 dana osoba koja dođe uz idejno rešenje dobiće građevinsku dozvolu.
Pojačana je odgovornost i istovremena zaštita svih strana koje učestvuju u ovom procesu. Pojačaće se uloga građevinskih inspekcija. To je ono na šta treba obratiti pažnju, jer do sada se uglavnom kontrolisala tehnička dokumentacija, a manje se kontrolisalo stanje na terenu. Sada će biti obrnuto. Propisane su najmanje dve obavezne kontrole tokom izgradnje objekta.
Ono što je još značajno, a što je retko koji zakon primenio i obuhvatio, a ovaj zakon vodi računa o tome, jeste zaštita životne sredine i bezbednost građana primenom ovog zakona.
Kao urbanista, osvrnula bih se na par novih pojmova. Znači, lokacijske dozvole se zamenjuju lokacijskim uslovima, u smislu pojednostavljenja procedure. Sada će to biti javna isprava, nešto poput informacije o lokaciji. Ukinut je koncept plana, a uveden je rani javni uvid. Meni se ovo zaista dopada i ne stojim iza one primedbe da će to produžiti izradu plana za 15 dana. Mislim da će upravo ovaj rani javni uvid olakšati urbanistima, kao i svim zainteresovanim stranama, zainteresovanim građanima da daju svoje sugestije na vreme, kako bi se kasnije izbegle neke naknadne izmene u planu. U startu se dobijaju smernice, neke primedbe i onda je urbanisti lakše da radi na tom planu. Glavni gradski urbanista je dobra ideja. Sigurno da će to biti osoba koja će biti odgovorna za koordinisanje poslovima gradnje, ali i samim ovim postupkom izdavanja dozvola.
Podzakonska akta, koja su potrebna, su već spremna, kao što smo čuli, i zakon može da stupi na snagu, a ono što je potrebno jeste da se u svim lokalnim samoupravama obezbede uslovi i da se što ozbiljnije radi na njegovoj kompletnoj primeni. Od druge polovine iduće godine ili od prvog kvartala, sada smo čuli, biće primenjen i elektronski sistem izdavanja dozvola. Slažem se sa koleginicom koja je rekla da u ovom elektronskom sistemu treba da se pojavi crvena lampica ispred svih onih koji su zloupotrebili svoj položaj u procesu izdavanja dozvola za gradnju. Dakle, dobijamo potpunu transparentnost, veću konkurentnost u investicionom smislu, jačanje naše građevinske industrije, veću uposlenost, što znači otvaranje novih radnih mesta, kao i povećanje učešća naše domaće građevinske proizvodnje u bruto domaćem proizvodu sa četiri na osam procenata. Iz svih ovih razloga, SNS će čvrsto podržati ovaj zakon u danu za glasanje.

Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić.