Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.12.2014.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Nisam siguran da je to kulturno nasleđe, ali dobro, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Jeste nekulturno, jeste ružno, ali spada u nasleđe.
Uglavnom, neću se sporiti sa vama, gospodine predsedavajući, ja ću preći na ovo što je bitnije, što se tiče poljoprivrede i poplava.
Velika voda može da bude velika nevolja. Velika voda može da bude i velika korist. Oni koji su vladali pre nas to nisu znali. Zato je ono što je trebalo da bude velika korist i ono što smo trebali mi da koristimo koristilo nas. To je postala velika šteta. Kad je velika voda u pitanju, ukoliko sredite tokove reka i slivova, ukoliko sredite akumulaciju za odlaganje vode kad je ima previše, onda tu vodu koju odložite možete posle da koristite u svrhe poljoprivrede. Velika voda ne mora poljoprivredi da nanese veliku štetu. Velika voda može da bude i blagodet za poljoprivredne useve, pa i za vinograde ukoliko je sušna godina. Može kap po kap sistem, tako da velika voda može da doprinese i većem rodu grožđa, može da poboljša i više sorti vina.
Za razliku od mog kolege poljoprivrednika, ja ću pokušati da kažem da je ovaj zajam veoma bitan i što se tiče rudarstva i što se tiče poljoprivrede. Šteta u poljoprivredi je 228 miliona. Trideset i nešto hiljada gazdinstava će se teško oporaviti u narednih pet do 10 godina od šteta koje im je nanela voda. Ta šteta se možda nije mogla izbeći, možda se nije mogla preduprediti, ali mislim da je ranijom pameću, nekim trudom, znanjem i znojem ta šteta svakako mogla biti manja.
Stoga, apelujem na Vladu da se uči na tuđim greškama, a ne na svojim i da pokušamo sa ovim novcem i sa drugim novcem, ne samo da saniramo štetu koja je bila 1,7 milijardi u poljoprivredi i 228 miliona, u rudarstvu i energetici 500 miliona, što može da bude veliki problem za snabdevanje električnom energijom, ne samo stanovništva, već i privrede, da se ubuduće vodi računa i ako treba da se povuče neki grandiozan zajam da se slivovi reka, kanalske mreže itd. urede na način da sve bude dvofunkcionalno, kada imamo višak vode da ga povučemo u neke akumulacije i odložimo, a kada imamo velike i ekstremne suše da iz tih akumulacija snabdevamo naša poljoprivredna polja i da tako uvećavamo prihod, a ne da nam poplava nanosi štetu.
Bez obzira što nisam specijalista za rudarstvo, s obzirom da sam više puta sa kineskom delegacijom posećivao Kolubaru, moram takođe, bez obzira što se to ne tiče ni ministra kulture ni ministra trgovine, da kažem da je ova šteta koja se odnosi na rudarstvo značajna. Takođe, moram i da ih podsetim na projekat koji je veoma interesantan, a radi se o Kolubari A, gde je projekat urađen da se iskoristi ugalj koji se do sada nije koristio, koji je niskokaloričan, da se iskoristi komunalni otpad i da se na Kolubari A napravi uz pomoć fluidnog kotla nova termoelektrana koja će proizvoditi toplotnu energiju i 300 megavati struje, tim pre što mi imamo manjak električne energije. Ukoliko bi sada, daj bože, uspostavili privredni sistem i ukoliko bi razvili naglo ekonomiju, mi bi morali da uvozimo značajnu količinu električne energije.
Taj projekat sam takođe dostavio nadležnim ministarstvima. Dakle, za njega postoji interesovanje investitora koji to mogu da urade, da zbrinemo preko 180 miliona tona niskokaloričnog uglja koji termoelektrane ne mogu da koriste i koji sada predstavlja otpad, da na takav način pokušamo da nadoknadimo štetu koja nas je zadesila, da napravimo od Termoelektrane Kolubara, koja gotovo nije u funkciji, koja treba da prestane sa radom 2020. godine, novi potencijal u proizvodnji električne energije i time snabdemo našu privredu, pre svega prerađivačku industriju, dovoljnom količinom električne energije i to od uglja i komunalnog otpada koji se i ovako i onako mora na neki način zbrinuti.
Dakle, treba jednim udarcem da ubijemo dve muve i da električnu energiju koju dobijemo koristimo da ovu štetu koja je od 1,7 milijardi što pre nadoknadimo, da vodu koristimo u funkciji razvoja poljoprivrede, da seljaci proizvedu što više primarnih poljoprivrednih kultura, da razvijemo stočarstvo, da razvijemo prerađivačku industriju, jer imamo 30 do 40 hiljada tovišta prazna i klanična industrija nam radi sa 30 do 40% kapaciteta.
Koristim ovu priliku, zato što je ministar trgovine prisutan jer je ujedno i ministar telekomunikacija, da mu kažem da obrati pažnju jer se moramo na neki način braniti od preteranog uvoza mesa, mleka, sireva itd. u narednom periodu. S tim u vezi, ja uvek nudim podršku, ne samo mene, već i Odbora za poljoprivredu, da na određeni način pokušamo da sem ove štete u poljoprivredi ne pretrpimo štetu zbog damping uvoza koji se ovih dana dešava, jer smo samo po damping cenama ove godine uvezli negde preko 350.000 svinja do današnjeg dana.
Dakle, želim da kažem da ne samo ovim zajmom uredimo neke bedeme, a nadoknadimo neku štetu u rudarstvu i energetici, već da s onim o čemu sam govorio unapredimo proizvodnju električne energije, da unapredimo poljoprivrednu proizvodnju i ako treba da povučemo još neki zajam, da konačno sredimo naše kanalske mreže, vodotokove i slivove, da ono što je bila velika nevolja postane velika korist za poljoprivredu i da bude velika korist za prerađivačku industriju. Jer, bez obzira što sam predsednik Odbora za poljoprivredu i poljoprivrednik, poljoprivreda bez prerađivačke industrije neće moći da funkcioniše.
Nama je poplava trebala da doprinese da se okupimo oko jedne nevolje i da pokušamo svi zajedno, dok smo bili složni, da rešimo neka pitanja i da sve što seljaci proizvedu, da prerađivačka industrija i radnici prerade i na takav način dignemo ekonomsku moć ove zemlje, jer samo ukoliko dignemo ekonomiju ove zemlje, Srbija će biti ponovo mala zemlja sa velikim narodom. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka
Hvala, gospodine predsedavajući.
Pre nego što počnem da govorim, molim jedno pojašnjenje. Vidim da je već izvesno vreme pravilo da ako na početku govornik kaže da podržava predlog zakona, onda može da priča apsolutno šta želi. Samo bih pitala da li se to onda odnosi i na opozicione poslanike. Ako je – da, ja ću reći da podržavam, da bih mogla da govorim.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vrlo ste duhoviti, ali to pravilo ne postoji u Narodnoj skupštini.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka
Ovo je vrlo ozbiljna stvar. Ne pitam da bih bila duhovita, nego pitam zbog toga što, recimo, narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću nije bilo dozvoljeno da govori o uzroku štete od poplava, a gospodin Rističević je malo pre govorio, samo što sam ja zapisala…
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospođice Jerkov, vi ste se javili po dnevnom redu, a ne na repliku povodom gospodina Živkovića. Pripadate sasvim drugoj poslaničkoj grupi. Ali, da, u pravu ste, gospodin Živković je bio na vašoj listi.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka
Ja ću pokušati da govorim, verovatno neuspešno, ali vi procenite za šta držite da je relevantno za diskusiju ili ne.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Izvinjavam se, gospodine Stefanoviću, nisam odmah video vezu između gospođice Jerkov i gospodina Živkovića, ali sam se onda setio da je gospodin Živković bio na vašoj listi.
Izvolite, možete da branite gospodina Živkovića.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka
Ako vi možete u slobodnom vremenu da razgovarate, ne u vremenu poslaničke grupe naše.
Ja bih govorila o jednom od ovih zakona koji se nalaze danas pred nama, a to je Projekat hitne sanacije od poplava i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, kada je u pitanju hitna sanacija od poplava. Radi se o jednom zajmu za koji mislim da, prvo, niko neće osporiti ovde da je neophodan. Šteta koju je Srbija pretrpela u majskim poplavama je neverovatno velikih razmera. Zajam koji uzimamo je pod povoljnim uslovima, a vidimo da je dat pod mnogo povoljnijim uslovima od onih zajmova koji su netačno predstavljeni i neistinito predstavljeni da su najpovoljniji u istoriji Srbije, a radi se o zajmovima koje je Srbija uzimala od Ujedinjenih Arapskih Emirata i da nema onih drugih sedam milijardi evra za koje je Vlada Republike Srbije u vreme kada je u njoj bila SNS zadužila građane Republike Srbije, verovatno ovo danas ne bi ni bila tema.
Ovo danas ne bi ni bila tema da smo mi ikada u ovoj Skupštini imali priliku da razgovaramo o tome da li se šteta koja je nastala u majskim poplavama mogla sprečiti. Mi smo umesto sednice koju je tražila DS, a SNS nije želela da dozvoli, dobili sednicu na kojoj je predsednik Vlade držao beskrajne monologe i odgovarajući na pitanja koja mu niko nije postavljao.
Kao što je možda vama poznato, a predsednici Skupštine je i te kako poznato, DS je zatražila da se u ovoj Skupštini održi sednica sa posebnom temom, od posebnog značaja i da na nju ne budu pozvani političari, nego da budu pozvani direktori vodoprivrednih preduzeća u čijoj su nadležnosti zaštita od poplava, ljudi koji su vodili krizne štabove, ljudi koji su učestvovali u tom lancu komunikacije i umesto toga, mi smo dobili sednicu koja je bila u onom redovnom terminu četvrtkom, kada se postavljaju poslanička pitanja na koju nije došao niko od ljudi koji bi zaista mogli da nam kažu da li su se majske poplave mogle sprečiti, da li se šteta mogla umanjiti, nego smo umesto toga imali Aleksandra Vučića koji je celo pitanje sprečavanje štete koja je nastala u poplavama, doživljavao kroz onu rečenicu koju je uputio na onoj sednici Vlade – tišina tamo.
Baš zato što je odbranu od poplava vodio nestručan čovek koji je taj posao doživeo tako da na sednici Vlade ućutkuje ministre, načelnike policije, Vojske, Sektora za vanredne situacije, koji je davao naređenja direktorima vodoprivrednih preduzeća, koji se bavio poslom, koji apsolutno ne razume i za koji apsolutno nije stručan, mi imamo situaciju da je ta šteta očigledno mnogo veća nego što je trebalo da bude.
Da je ta šteta mogla da bude sprečena, vidi se na primeru kako je to radila AP Vojvodina, gde su za razliku od Vlade Republike Srbije slušani ljudi koji zaista o tome nešto i znaju i gde su glavnu reč u odbrani od poplava vodili ljudi iz „Vode- Vojvodine“, vodili ljudi koji se 20, 30 godina bave vodoprivredom, a evakuaciju su vršili ljudi koji su za to osposobljeni, koji se ne ljute na ljude i ne zameraju ljudima što se u situaciji kada im voda plavi kuću, ne ponašaju baš izuzetno racionalno i ne postupaju na način na koji to nestručni premijer od njih zahteva i tu se videlo da je šteta koja je nastala u majskim poplavama mogla biti sprečena.
Drago mi je da je sada došla predsednica, ona je meni na moje pitanje zbog čega nije sazvala sednicu koju je tražila DS, iako je po Poslovniku bila u obavezi to da učini, odgovorila da se nisu stekli uslovi da se takva sednica održi, drugim rečima, ona je odgovorila da se nisu stekli uslovi da se Poslovnik ispoštuje.
Ako je cilj da DS svaki mesec podnosi zahtev za takvom jednom sednicom, mi to možemo učiniti, ali ja mislim da bismo mi na taj način prvo obesmislili ovu Skupštinu, a drugo, mislim da bismo ljude koji su zaista pretrpeli neverovatne štete u poplavama, dodatno uvredili, ponizili, kao da nije dovoljno što neki od njih u Obrenovcu još uvek nemaju kuće, a od onih kuća koje su spektakularno najavljivane da će biti do početka zime, očigledno da nema ništa.
Kada razgovaramo o ovom zajmu, jer mi danas pozajmljujemo jako puno para, mi pozajmljujemo 227 miliona evra, mi moramo govoriti o tome da li postoji nečija odgovornost zato što je šteta tolika kolika je i da li je to na bilo koji način moglo biti sprečeno.
Predsednice, mi ćemo, ukoliko želite, obnoviti svoj zahtev da napravite sednicu na kojoj će doći ljudi koji znaju o čemu govore i koji će umeti da nam kažu da li je u tom lancu komunikacije tih dana u maju bilo nekakvih propusta, a ne da dođe premijer koji će da nam drži političke govore.
To, izvinite, ljudi iz Obrenovca ne žele da slušaju. Oni žele da čuju da li je u „Vodama Srbije“, da li je u „Beograd-vodama“ bilo nekih propusta, da li je Hidrometeorološki zavod upozorio na vreme, da li su ljudi reagovali na vreme, da li je sve učinjeno što je moglo biti učinjeno i da li je evakuacija išla dovoljno brzo, da li se ta voda mogla zaustaviti?
Sve su to stvari na koje ti ljudi moraju imati odgovore. Mi umesto da im damo odgovor na to, mi danas donosimo Predlog zakona o zajmu, kažem, za koji niko ne spori da je neophodan, ali i te kako zahtevamo da se utvrdi odgovornost za takvu i toliku štetu i pre svega, što je najvažnije, za ljudske žrtve koje su tih dana u Obrenovcu nastale.
To se isto sada dešava i u Majdanpeku. Mi prosto ne znamo šta je čija odgovornost. Da li ima propusta EMS-a, da li ima propusta ministarstva i kako je moguće da jedna ledena kiša izazove takav kolaps zbog koga ljudi pet dana nemaju ni hrane, ni struje, ni vode, ni grejanje?
To su sve stvari o kojima mi ovde, pokušavajući da štitimo nekoga, izbegavamo da govorimo, a to su stvari koje su obaveza nas koji smo ovde birani u Skupštinu Republike Srbije, da o njima govorimo.
Niko do nas ovde nije došao da sedi i da pritiska dugme broj 4 kada vi, predsednice, pritisnete zvonce, pa ga upozorite da treba da glasa za neki predlog, nego smo valjda ovde došli da radimo.
Valjda smo ovde došli da o nekim stvarima govorimo, a ne samo da danas ili u danu za glasanje podržimo Predlog zakona kojim ćemo se zadužiti za 225 miliona evra i da ne kažemo čija je to odgovornost i da ne kažemo i ne postavimo pitanje da li se ta šteta mogla umanjiti, da li se ta šteta mogla sprečiti.
Poslanici DS imaju više odgovornosti i više osećaja obaveze prema građanima od toga da glasaju – za, kada vi pritisnete zvonce i zbog toga mi osećamo da je naša dužnost da postavljamo sva ova pitanja u ovoj Skupštini kada danas razgovaramo o ovome.
Verujem da ne osećaju svi poslanici tu potrebu, ali onda oni koji ne žele da razgovaraju o odgovornosti za štetu koja je nastala, zbog koje mi danas uzimamo zajam, treba da se zapitaju zbog čega su se uopšte kandidovali za narodne poslanike i zbog čega uopšte i sede u ovoj Skupštini. Hvala.