A mislite već sam iskoristio tri minuta?

Sve ste iskoristili gospodine Stefanoviću.

Dobro, samo da završim rečenicu.
Gospodine Ljajiću, ako možete odgovorite gde su otišle pare koje su do sada skupljene za sanaciju poplava, naročito 1003, i kada će građani Srbije to da čuju? Hvala.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Za reč se, gospodine ministre, moramo prvo po Poslovniku, javio gospodin Đukanović, po Poslovniku.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Reklamiram i 106. i 107. i 109, posebno 109, jer ste bili dužni da oduzmete reč i da izreknete opomenu malopređašnjem govorniku.
Takav maliciozan način, posebno uvredljiv prema Svetoj stolici i prema svim možda Rimokatolicima, na kraju krajeva, u ovoj zemlji je zaista nešto što je skandalozno. Ako baš hoćemo iskreno, pa bar Sveta stolica nije priznala nezavisnost Kosova, a neko ko je diplomata i ko nam se tako predstavlja morao je da ima malo više diplomatskog takta.
Naravno, da ne pričamo o tome na koji maliciozan način se neko izražavao o ljudima koji su, baš kao što ste vi malopre rekli, trenutno heroji i koji pokušavaju da spasu Majdanpek i sve ono što nam je ostalo u nasleđu od njih koji su nam napravili ovakav haos u državi i zato danas imamo ovolike probleme u kompletnoj našoj infrastrukturi. Zaista ste bili dužni da mu oduzmete reč, da ne slušamo onakve gluposti i, naravno, da mu izreknete opomenu. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Đukanoviću.
Sam izraz lica i osmeh dok je govorio neke rečenice govori građanima Srbije više nego što bih ja mogao da govorim. Mislim na osmeh gospodina Stefanovića.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne)
Hvala.
Po Poslovniku, reč ima gospodin Srđan Kružević. Izvolite.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem mom prethodniku što je ostavio broj 108, pošto smo izređali i 106, 107. i 109.
Vas, gospodine predsedniče, želim da upozorim da već dugo vremena ovde u Skupštini ne pričamo o temi dnevnog reda danas. Ako mi dozvolite, iskoristio bih priliku da skrenem pažnju narodnim poslanicima, ne aludirajući ni na jednog pojedinačno, da bi možda bilo vreme da u Srbiji prestanemo da dajemo najoštrije kritike kada je nekome u Srbiji potrebna motivacija da se stvari dovedu u red. Možda ovo zvuči onako u globalu jako, ali ja aludiram upravo na istočnu Srbiju i na onaj deo o kojem smo slušali i juče i danas.
Naime, ako pričamo da država nije u stanju da uradi neke stvari, direktno pominjemo montere koji su zaposleni u „Elektromreži Srbije“, ja iz iskustva koje imam u elektroenergetskom sistemu mogu da vam kažem da su to jedni od najboljih montera u Evropi. Prisustvo i gospodina Petrovića i kompletnog menadžmenta EPS-a mora u ovoj situaciji da bude za svaku hvalu, iz prostog razloga što davati motivaciju tim ljudima na terenu u ovom momentu može samo da bude pohvalno. Oni koji to ne razumeju, molim da takve stvari ne komentarišu.
Definitivno, ukoliko postoje bilo kakvi problemi i neke nejasnoće, vi treba da upozorite na to da se takva pitanja postavljaju u danu za pitanja Vladi Republike Srbije, a nikako jednom ministru koji čak nije ni resoran u toj oblasti, a posebno ne predsedniku Skupštine. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Kruževiću.
Možda sam malo i prekoračio mogućnost kao predsedavajući, ali ne mogu dozvoliti, kada znam i kada vidim da gospodin Petrović zajedno sa svojim monterima, da gospodin Antić kao ministar čak rizikuje svoj život po drugi put za kratko vreme i, zbog situacije u kojoj se nalaze putem elementarnih nepogoda neki delovi Srbije, ima pretnju za svoj život, da se onda pojedini poslanici na takav način izražavaju o tim herojima koji u ovom trenutku rade za građane Srbije.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Hvala.
Da li se još neko javlja po Poslovniku?
Gospodine Stefanoviću, nemate mogućnost.
(Borislav Stefanović, s mesta: Javljam se po Poslovniku.)
Kada je prekršen Poslovnik?
(Borislav Stefanović, s mesta: Više puta.)
Morate da se javite odmah po učinjenoj povredi Poslovnika.
Da li sam u ovom trenutku prekršio Poslovnik?
(Borislav Stefanović, s mesta: Da.)
Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Član 27 – vođenje Skupštine, i član 107. Zašto? Zato što je nekoliko puta rečeno, a nažalost vi ste potvrdili, da je bilo ko uvredio herojske montere koji rade na visokim visinama i po teškim uslovima. Prvo, to nije istina, to niko nije rekao.
Druga stvar, ozbiljna optužba da sam ja uvredio Vatikan, koji nije priznao Kosovo, iako su Emirati priznali među prvima, ali ajde. Nisam ja uvredio Vatikan, molim vas. Prvo, kolega Đukanović toliko zna latinski i zna šta sam rekao. Naprotiv, izneo sam njihovu nemerljivu doprinos svetskoj mudrosti i kulturi… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Stefanoviću, upravo sebe demantujete. Kažete i rekli ste da je neposredno povređen Poslovnik, a javljate se na onaj govor ili na ono izlaganje koje je imao gospodin Đukanović pre gospodina Kruževića.
(Borislav Stefanović, s mesta: Vi ste ga prekršili jer ste rekli – ne mogu da slušam kako pričate…)
Ja vam i sada kažem da ne mogu da dozvolim da, dok ljudi koji su herojski već danima na visini i neljudskim naporima rizikujući svoj život rade za građane Srbije, mi sedimo u toploj sali i na negativan način i negativnim konotacijama pominjemo te ljude. Dozvolite da imam pravo da iznesem svoje mišljenje.
Reč ima ministar u Vladi, dr Rasim Ljajić.
Izvinite, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Kružević.