…a sama ministarka je rekla da je 2013. prodato 600 stanova govori o tome…

Gospodine Marko, molim vas, upozorio sam vas. Znači, prvi deo sam shvatio, sve ostalo što ste pričali je replika i neću vam to dozvoliti.
(Jovan Makrović, s mesta: Ne, to je obrazloženje.)
Jasno je meni, dali ste tako jasno obrazloženje u prvoj rečenici, da je meni jasno šta ste vi hteli. Ja mogu to samo da obrazložim sada, da li smatram da je povreda Poslovnika bila ili nije.
(Jovan Makrović, s mesta: Molim vas, samo da završim.)
Hvala vam. Neću vam dozvoliti dalju repliku.
Prijavite se ponovo ako mislite da treba još nešto obrazložiti.

Hvala vam. Hteo sam da kažem, činjenica koja je i ovde rečena u načelnoj raspravi da je 2009. godine prodato 13.000 stanova.
(Zoran Babić, s mesta: Nije ministar menadžer prodaje stanova. To ne pokazuje kvalitet rada ministra.)

Hvala vam lepo. Ne vidim ništa uvredljivo što je ministarka izrekla ovde u odnosu na prethodnika, jednostavno je samo konstatovala da je trebalo da bude zakon i zašto nije zakon urađeni ranije i to je to. Prema tome smatram da Poslovnik nije povređen. Ako smatrate da je povređen da li u danu za glasanje želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika?
(Jovan Marković, s mesta: Da.)
Da, u redu.
Borislav Stefanović, po kom osnovu?
(Borislav Stefanović, s mesta: Po amandmanu.)
U redu, reč ima Borislav Stefanović.

Gospodine predsedavajući, evo gospođa ministarka mislim da je dobro što je ovaj amandman usvojen i mislim da je dobro da smo i vi kao predstavnik Vlade ostali na tome. Dakle, da zaista ovaj amandman u jednom segmentu dodatno uređuje ovu materiju. Onda sve ostalo sada ako mi kažemo da nam je neko pomogao u izradi vi ne možete da se suzdržite i da ne reagujete. Mislim da to nije bilo potrebno, zaista.
Zašto? Prvo zato što i ovaj amandman koji je usvojen i kao još neki koji su usvojeni, mislim da je Vlada mudro učinila zato što to pokazuje da zajednički želimo da preciziramo stvari. Da zajednički želimo da rešimo probleme i da vi ili neko u vašem ministarstvu ipak snažno dovoljno sagledava problem sa stručnog aspekta. Mislim da je to pozitivno, zaista. Ali, kada se onda sklizne u taj domen politike, kada vam ime zasmeta, vašeg prethodnika to nije dobro, ja mislim. Zato što taj čovek šta god vi mislili o njemu kada napišete brojeve i to 186 mesto nije proizvod zakona, samo zakona, vi znate da je puno zakonskih predloga doneto i „leks specijalis“ koji niste primenili i činjenica je da smo mi na tom mestu i za vreme vaše vlasti i to dve i po godine. Ne možete vi sada sebe da abolirate od toga. Zašto vi niste doneli taj zakon.

Gospodine Stefanoviću, molim vas da se vratite na amandman.

Da, dakle, ovaj amandman će pomoći da stvari koje su bile rađene mnogo bolje nego danas budu bolje rađene i sada da građevinska industrija koja nam je pala za preko 40% od kada ste vi na vlasti, sada se poboljša, tačno je. Da broj radnih mesta u građevini se poveća i da stvari koje se tiču dokumentacije sada budu preciznije definisane. Zato je dobro što ste i ovaj amandman usvojili. Niko vam to neće prebaciti. Mi smo od početka govorili da treba što više amandmana opozicije usvojiti zato što se toliko menja zakon da se mogao potpuno doneti novi. I to ne po ubrzanoj proceduri nego po redu. Zahvaljujem se.

Hvala.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić?
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević?
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Izmena u ovom članu je izvršena zbog „Beograda na vodi“, po našem mišljenju.
Tu se u ovom članu koji je jako dug, ima 6,3,7 tačaka, postavlja i opcija da republička Vlada može svojom ocenom da proglasi nešto objektom od značaja za državu, što naravno nije nemoguće.
Ovde je problem što to nije definisano kao neki objekat koji je vezan za pitanja odbrane, ili za pitanje saobraćaja, zdravstva, ili nešto slično tome, nego se dopušta da Vlada bilo šta proglasi za objekat od posebnog značaja ili plan od posebnog značaja za celu državu, što podrazumeva da i kockarnice, hoteli, restorani, akva-parkovi i takve stvari postanu deo nacionalnog interesa, što je neozbiljno za jednu ozbiljnu zemlju.
Mi smo već u načelnoj raspravi govorili o tome da je bolja varijanta da se donese novi zakon, ovo će biti deveta verzija postojećeg zakona od 2007. godine, ako se ne varam, na ovamo, da je postao jedan dobar zakon oko koga smo se složili i sa ministarkom da je bio dobar, ali da je njegova mana bila u tome da nije sprovođen i jednim abditovanim, jednom malom popravkom tog zakona iz 2003. godine i njegovom primenom bi se stvorio jedan dobar osnov za dalji razvoj i planiranja i izgradnje u našoj državi.
Naravno da nisu jedini problemi u izgradnji i malih investicija samo u lošem zakonu. Naravno da postoje i razlozi koji su bar isto toliko važni, a to je ekonomska kriza i ova globalna, i ova regionalna, ali i ovaj najstarija naša srpska. Sigurno je da bi jedan dobar zakon, ne dobar nego odličan zakon, mogao da otkloni mnoge prepreke koje su i to nešto malo investicija sprečavale da dođu do naše države.
Zato ja mogu da obećam da ćemo poslanik Pavićević i ja do kraja marta sledeće godine, ako to već ne uradi nadležno ministarstvo, napisati predlog zakona o planiranju i izgradnji. Mi smo već počeli da na tome radimo. Mislimo da je rok od tri meseca sasvim dovoljan da se to završi i nećemo probiti taj rok sigurno.
Ja se nadam da ćemo i tada imati blagonaklonost koju smo imali u nekoliko slučajeva vezanih za ovaj zakon od strane ministarke. Mislim da je ovo jedna oblast života i rada u Srbiji gde ne bi trebalo da ima puno prostora za stranačka nadmetanja, na prepucavanja šta je bilo i kako je bilo. Svi znamo, ovo je oblast koja je stručna i ovo je oblast gde investitori prepoznaju koliko je to dobro ili loše.Prema tome, tu nema mesta demagogiji,bilo socijalnoj, bilo ideološkoj.
Znamo da je zakon od 2007. godine do danas koji je menjan, evo deveti put, bio loš. Složićemo se da, ako imamo usvojenih 50 i nešto amandmana na 100 i nešto članova ovog zakona, da i ova izmena nije bila dovoljno dobra. Ja ne prebacujem tu odgovornost ministarki zato što ona nije neko ko je u svojoj karijeri radio nešto ovako slično, tako da mislim da je tu najmanja krivica. Ovo je posledica jednog olako datog obećanja od strane predsednika Vlade pre izvesnog vremena, koje je naravno prekršeno u tajmingu, ali to je manje važno. Nije važna brzina, nije ovo trka na 100 metara, nego je važnije to da ne dobijemo kvalitetan predlog zakona.
Da ponovim još jednom šta su naše primedbe bile, generalno. Pre svega, to što je zadržana stroga hijerarhija planova. Time se generiše komplikovana procedura donošenja svih dozvola koje su neophodne za početak gradnje.
To je naravno isto tako loše zato što je zadužen prostor i plan Srbije, jedno konzervativno rešenje koje ne doprinosi ni decentralizaciji, ni regionalnom razvoju, ni bilo čemu što bi moglo da donese to da…

Vreme, gospodine Živkoviću.