Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala, predsedavajući. Gospođo Tabaković, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, SPO – DHSS retko kažu da su u potpunosti zadovoljni zakonskim rešenjima koja dolaze u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali danas je taj dan. Zbog čega? Gospođa Tabaković i ja smo bili kolege narodni poslanici kada smo bili u Vladi Mirka Cvetkovića, kao deo vladajuće većine. Ako se sećate, dosta smo kritikovali mnoga zakonska rešenja. Zbog čega? Zbog toga što postoji nešto što i sada koriste neki ministri u vladajućoj koaliciji iz širokog spektra evropskih rešenja u nekoj oblasti, nađe se rešenje koje nije primereno našim prilikama ili rešenje iza koga se krije interes nekog kapitala, doduše, mnogo više u prethodnim vladama i ne ide se suštinski u prave reforme i zbog toga taj naš evropski put dugo traje. I tada i sada sam pričao da su reforme u oblasti bankarskog sistema fiskalne i monetarne politike - reforme u oblasti osiguranja nešto najbolje što su uradile sve vlade od 5. oktobra pa na ovamo i tim putem ste vi nastavili i zaista ste doneli zakone koji su apsolutno zahtev vremena.
Šta je to kada kažemo ovako nešto što je pohvalno, a da ne bude da se ja udvaram ovim rešenjima? Pokušaću građanima Srbije to da predstavim na svoj način. Kada je državni revizor podnosio izveštaj o svom radu, predočio nam je da u Srbiji postoji nešto više od 16.000 pravnih lica koji mogu biti predmet državne revizije. Izvršena je revizija u 65 pravnih lica i zaključak je svuda isti – stanje je loše. Ne upravlja se dobro sredstvima, ne vrši se dobar nadzor, ne postoji dovoljna odgovornost, narodski rečeno, postoji javašluk.
Mislim da je i bankarski sektor pokazao zadnjih godina, gde god imamo aferu sa plasmanom kredita bez pokrića, sa uticajem politike na rad banaka itd, a to su banke u kojima je država ili isključivi vlasnik ili ima značajan svoj udeo, to su banke koje su ili doživele kolaps ili su na ivici egzistencije, i pokazuje se da je upravo zbog toga što su sve vlade posle 5. oktobra propustile da naprave reforme u interesu građana, u interesu snaženja institucija sistema, pokazalo se da je država i dalje najlošiji poslodavac.
Međutim, postoje i svetle tačke. Jedna od svetlih tačaka je nezavisna institucija, zove se Narodna banka Srbije. Zbog čega? Zakon o platnim uslugama je nešto što kada odete u inostranstvo i ako kažete da kod nas ne postoji elektronski novac, ne postoje nove institucije mimo pošte i banke koje se bave elektronskim plaćanjem, da postoji monopol. Samim tim, ako postoji monopol, onda postoji uslovljavanje, onda su veće cene usluga, to opet ide na štetu građana. Mi smo neko ko je pričao o potrebi uvođenja konkurencije u svim oblastima našeg života. To je potrebno da se uradi, znači, vi ste uradili u vašem sektoru i vi ste vaš posao završili dosta dobro, ali je potrebno da Vlada uradi u svim ostalim segmentima svog delovanjima i da osnaži institucije države koje moraju uvek da budu na usluzi građana i građanin kada vidi ispred sebe državnog činovnika i državnu instituciju mora da oseća pravičnost, mora da oseća sigurnost. Ako toga nema, građanin nema poverenje u državu.
Evo, što se tiče sektora osiguranja, gde je posle 5. oktobra i još uvek u velikoj meri iznevereno poverenje građana. Neću pričati mnogo o 90-im godinama. Bile su, ne ponovile se. To je jedan organizovan pljačkaški državni sistem, pa i u sferi osiguranja. Zbog čega? Zbog toga što je osnivački kapital za osnivanje osiguravajućih kuća bio, čini mi se, 10 ili 12 hiljada dolara. Zamislite, neko ko raspolaže milionima ili desetinama miliona ili stotinama miliona evra novca, nadzor je bio jako loš, opljačkan novac isisa iz osiguravajućih fondova, nema novca da isplati odštetne zahteve oštećenim licima, prebacuje sve kasnije na garantni fond, a stečajevi tih osiguravajućih organizacija po pravilu traju preko 10 godina.
Sada zamislite situaciju u kojoj je neko ili čak cela porodica, ima takvih slučajeva, recimo, u auto nezgodi doživela teške telesne povrede, ostanu invalidi, ne mogu da naplate štetu zbog toga što je država svojim kriminalnim delovanjem dozvolila takvim ljudima da isisavaju te fondove od javnog interesa, zatim, iako je izvučen kapital, stečajni upravnik sa ogromnim ovlašćenjima često iz nekih i lukrativnih razloga ne želi da okonča stečajni postupak a oštećena lica ne mogu da naplate pre okončanja stečajnog postupka novac iz garantnog fonda, a garantni fond se tek ponaša bezobrazno zato što uslovljava oštećena lica da se odreknu kamate koju im je sud dosudio da bi im isplatili samo glavnicu, a s obzirom na protek vremena kamata je višestruko veća u odnosu na glavnicu.
Kada oštećeno lice dođe u takvu situaciju, kakvo poverenje i razmišljanje može da ima o državi? Najgore moguće. Zbog čega ste vi nastavili dobrim putem? Zbog toga što su vaši prethodnici, a i vi sada zaista detaljno, kao u medicini sa magnetnom rezonancom ili sa skenerom, vi bukvalno svakodnevno imate pregled finansijske stabilnosti i likvidnosti osiguravajućih kompanija, jer one obavljaju veoma važan društveni posao, raspolažu sa ogromnim novcem i sa ogromnim investicionim potencijalom. Pored onih ranije, malo i rigidnih mera Narodne banke Srbije po pitanju izricanja kazni, oduzimanja dozvole za rad itd, vi sada idete na jednu preventivnu kontrolu koja je dobra i taj sistem interne kontrole se pojačava, kao i aktuarske kontrole i supervizije i kontrole Narodne banke i daje se jedna fleksibilnost.
Sa druge strane, naši građani sada imaju situaciju da i strane osiguravajuće kompanije pod istim uslovima kao i domaće osiguravajuće kompanije mogu da posluju ovde, što opet utiče na pojačanje konkurencije i na sniženje cene osiguranja. Istovremeno se ostavlja mogućnost i našim kompanijama da uz dozvolu Narodne banke Srbije posluju u inostranstvu. Da li je to dobro za sve građane? Jeste. Da li je dobro za sprečavanje monopolskog položaja? Jeste. Da li se sa ovim zakonskim rešenjima bilo ko na tržištu osiguranja stavlja u privilegovan položaj? Niko. To je nešto što smo mi želeli da vidimo u svim segmentima delovanja našeg društva.
Bez obzira što smo mi i u Dušanovom zakoniku u 14. veku imali neke elemente osiguranja, država se u istorijatu osiguranja tek negde u drugoj polovini 19. veka više bavi osiguranjima i donošenjem zakonske regulative, a kod nas je to tek počelo početkom 20. veka. Tada je izdavanje dozvola za osiguranje bilo diskreciono pravo, a tek od 1937. godine se vrši nadzor države nad poslovanjem osiguravajućih organizacije. Nije loše pomenuti 90-te, pomenuti te početke i pomenuti onaj prvi slučaj jednog beogradskog trgovca koji je kod jedne tršćanske kompanije, čini mi se 1837. godine, osigurao svoju kuću. Kuća je ko zna iz kojih razloga posle nekoliko dana izgorela i on je u potpunosti naplatio odštetu. Takvi primeri mogućih zloupotreba, niko sada ne može sa sigurnošću da kaže kako se desio taj prvi osigurani slučaj osiguranja imovine u Srbiji i da li je bilo zloupotreba ili ne, ali u svakom slučaju prevare u osiguranju i od strane korisnika osiguranja, čak i međunarodne prevare su jako velike.
Ja sam neko ko je i pre šest, sedam godina ukazivao na organizovani kriminal u ovoj oblasti. Neke su organizovane kriminalne grupe završile iza rešetaka, ali neke, nažalost, još uvek nisu. Ako i gradonačelnik Novog Sada, to sam rekao i ministru pravde, kaže da su gradska preduzeća koja isplaćuju odštete zbog povreda putnika u javnom prevozu dovedena na ivicu kolapsa, da ispada da je svakog trećeg Novosađanina ujeo pas lutalica u gradu, da postoje grupe koje se bave dijagnostikovanjem lažnih povreda, pre svega istegnuća vratova itd, mislim da država zaista u tom delu, ali to nije segment delovanja Narodne banke, treba da uradi sve što treba da uradi, a pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, tužilaštvo i sud.
Šta su dobra rešenja ovog zakona? Ja sam u ime naše poslaničke grupe podneo nekoliko amandmana koji, čini mi se, nisu suštinski. Oni se tiču, pre svega, jednog našeg pogleda na Zakon o osiguranju, zbog činjenice da je naše ubeđenje da je zakon ipak pisala struka, što je naravno dobro, a da pojedina terminologija treba da bude ili preciznije definisana ili malo bliža građanima, recimo po pitanju saosiguranja, reosiguranja, samopridržaja itd, kao i po pitanju toga da interni revizor treba između ostalog da kontroliše i elektronski sistem obrade podataka i tačnost i ažurnost, ne samo finansijske, već i knjigovodstvene evidencije, koja je veoma značajan segment delovanja jednog osiguranja.
Ono što je dobro, to je da ste razdvojili životno i neživotno osiguranje, ali da ste i onim kompanijama koje se sada bave tom vrstom osiguranja dozvolili, pod uslovima da odvojeno upravljaju imovinom, kapitalom i obavezama, da nastave da rade taj posao, što je zaista elegantno rešenje i dokaz fleksibilnosti ovog zakonskog predloga. Vidi se zaista kakav značaj ima javna rasprava, u kojoj učestvuju svi zainteresovani subjekti, od osiguravajućih kompanija, zastupnika i posrednika u osiguranju, udruženja osigurača, udruženja pravnika Srbije, komorskog sistema, univerziteta itd. Vidim da su zaista sve konstruktivne primedbe u ovom zakonskom tekstu prihvaćene.
Drugo, ono što je ključna stvar funkcionisanje jedne države u vremenu kada se smanjuju plate i penzije. Znate kakva je percepcija građana? Naši građani apsolutno dobro znaju da procene situaciju i stanje i kada treba biti solidaran i kada ne treba biti solidaran. To su pokazale i majske poplave. Takav je bio odziv građana i solidarnost koja je zaista na najvišem mogućem nivou. Građani ne bi imali ništa protiv smanjenja plata i penzija kada bi videli da država u svim segmentima svog delovanja, a pre svega po pitanju finansijske discipline, štednje na svim nivoima itd, ima ujednačen pristup. Čini mi se da je rezignacija građana zbog smanjenja plata i penzija upravo zbog toga što se i dalje ne štedi na svim nivoima na način na koji, recimo, štedi Narodna skupština Republike Srbije sa ukidanjem brojnih privilegija, povlastica, čak i ukidanja vode na sednicama nadležnih odbora, protiv čega ja nemam ništa. Ali, ako se tako ponaša jedna institucija, ako se tako ponašaju neke institucije, onda tako treba da se ponašaju sve institucije. Kada građani vide opštu štednju na svakom nivou, onda će i to što se od njih traži da štede prihvatiti apsolutno kako treba. Ovako mi se čini da je to glavni razlog negodovanja građana zbog smanjenja plata i penzija.
Šta je osiguranje? To građani treba da znaju. To je udruživanje sredstava radi zajedničkog snošenja rizika. Ono je nastajalo i pre četiri milenijuma je postojalo u Vavilonu. Kinezi su kod karavana znali da udruže svoja sredstva, da bi u slučaju pljačke nekog od učesnika karavana ili celog karavana mogli iz tog fonda da isplate štetu. Tako je bilo i što se tiče pomorske trgovine, trgovačkih brodova. Zanimljiva je i jedan istorijska činjenica, da su se engleski trgovci u 15. veku okupljali u londonskim kafanama i dogovarali o pravljenju nekih mini osiguranja. Jedna od tih kafana gde su se okupljali je kafana jednog Britanca koji se zvao Edvard Lojd i danas je Lojd jedna od najvećih osiguravajućih kompanija u svetu. Dobila je naziv po tom vlasniku kafane gde su se okupljali engleski trgovci.
Ono što je u svakom slučaju dobro, to je da će građani koji osiguraju imovinu, život bilo kojom vrstom osiguranja biti sigurni da će u slučaju nastanka osiguranog slučaja njima biti isplaćena šteta. U slučaju čak i oduzimanja dozvole za rad, odlaska osiguravajućih kompanija u stečaj i likvidaciju, postoji garantni fond u koji novac ulažu sva osiguravajuća društva, koji će isplatiti štetu građanima. To je najveća vrednost ovog zakona – stalna kontrola, ne samo Narodne banke, ali dominantno Narodne banke sa najvećim ovlašćenjima da daje dozvolu, da izriče mere, da ostavlja rokove za otklanjanje uočenih nedostataka i nepravilnosti, sa jednim fleksibilnijim pristupom, sa jednim dužim rokovima i mekšim pristupom da se kompanijama koje su na ivici solventnosti ostavi mogućnost da ipak ozdrave, da ne bi izgubile dozvolu za rad, što je u interesu države, u interesu građana, u interesu kompanije i svih zaposlenih u osiguranju.
Onako kako sam počeo, tako ću i završiti. Mislim da, ako bi ova Vlada u svim segmentima svog delovanja, i kod svih zakona koji dolaze u Narodnu skupštinu Republike Srbije, kao što ste vi uradili, primenjivala najbolja evropska rešenja, da su radile to sve vlade posle 5. oktobra, mi bismo sada, bili formalno ili ne, članica EU, imali u potpunosti uređenu državu. Nažalost, to se nije desilo i ono što ja ispred moje poslaničke grupe želim da kažem, da i u onoj situaciji kada kritikujemo stanje u određenoj oblasti, a ne hvalimo samo slepo sve poteze koji dolaze u Narodnu skupštinu Republike Srbije, čini nam se da najviše pomažemo vlade Republike Srbije i ministrima, tako smo radili bez obzira da li smo u vlasti i opoziciji, tako ćemo raditi u želji da Srbija zaista bude jedna uređena, normalna i stabilna država Srbija i sve i njene institucije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo Tabaković, uvaženi članovi Narodne banke Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je set zakona koji je predložila Narodna banka Republike Srbije koji regulišu veoma važne oblasti u finansijskom sistemu naše zemlje.
Svoju diskusiju počeću od Predloga o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, kojim se u osnovi nastavlja jedan pozitivan trend približavanja zakonodavnog okvira za delatnost osiguranje rešenjima koja se primenjuju na tržištu osiguranja EU.
Jednim delom Predlog zakona o osiguranju proistekao je i iz potrebe uvažavanja odgovarajućih stavova osiguravajućih kompanija. Osim toga, važeći Zakon o osiguranju dosta je restriktivan i to je, između ostalog, i stvorilo potrebu da se zameni novim zakonskim rešenjem koje bi podstaklo razvoj tržišta osiguranja.
Među najvećim problemima osiguravača je bilo dugo očekivano rešenje po pitanju podele kompozitnih društava i zapošljavanje prodavaca osiguranja. Znamo da kod nas, po trenutno važećem zakonu, nije moguće da se neko uz svoj redovan posao bavi i prodajom osiguranja, da prethodno ne mora da da otkaz na svom radnom mestu.
Ovaj zakon reguliše da je način angažovanja prodavaca osiguranja takav da oni to sada mogu da rade samo ako su zaposleni u osiguravajućoj kući, dok u drugim zemljama EU, gde je tržište osiguranja više razvijeno nego kod nas, postoji mogućnost prodaje osiguranja na načine koji ne podrazumevaju obavezan radni odnos. Ukoliko jedno osiguravajuće društvo ima obavezu da radnika obučava pre nego što ga zaposli, ili u toku kada ga zaposli, pa kada prođe izvesni vremenski period da taj radnik stekne iskustvo da bude dobar prodavac osiguranja, to zaista iziskuje i dosta vremena i dodatnih troškova i naravno utiče na zaradu tog osiguravajućeg društva.
Može se s jedne strane reći da je dobro što je Predlogom ovog zakona o osiguranju fleksibilnije pristup angažovanju prodavaca osiguranja, jer će tako biti smanjeni troškovi koji su vezani upravo za ovo obučavanje i sve ostale pripremne radnje oko angažovanja radnika, i da će oni moći kvalitetnije da organizuju svoje vreme i ostvaruju neku dodatnu zaradu, ali s druge strane, opet, sigurno može se javiti dilema šta se dešava sa radnicima koji već rade u nekim osiguravajućim kućama, upravo na radnim mestima prodavaca osiguranja.
Kada su u pitanju kompozitna društva, prema Predlogu ovog zakona otklanja se neizvesnost o statusu kompozitnih društva koja već duži niz godina postoji, jer znamo da je više puta produžavan taj rok za razdvajanje kompozitnih društava za osiguranje, tako da je upravo taj nerešeni status koji je bio neizvestan i predstavljao zaista smetnju postojanju ovih društava.
Predlog ovog zakona u skladu sa zakonskim rešenjima EU, kompozitna društva koja već po predlogu ovog zakona, ta kompozitna društva već mogu da nastave da posluju takva kakva jesu uz razgraničenje imovine, obaveze i kapitala, a sva nova društva koja se nakon usvajanja ovog zakona osnivaju, mogu se baviti, odnosno moraju se baviti odvojeno životnim i odvojeno neživotnim osiguranjem.
Takođe, jedno od značajnih novina je liberalizacija tržišta kako za strane osiguravajuće kompanije, tako i za domaće kompanije u smislu da se otvaraju mogućnosti obavljanja delatnosti i u drugim državama neposredno ili preko ogranaka. Princip dobrovoljnosti osiguranja imovine i lica, i dalje je osnovni princip na kome se zasniva osiguranje u našoj zemlji. Naravno, postoje i neke prepreke koje razvoj osiguranja dodatno remete kao što su ekonomska nerazvijenost, kultura osiguranja i koja na izuzetno niskom nivou, i neodgovornost.
Razmišljajući o osiguranju, a sigurna sam da ste i vi koji ste više, gospođo Tabaković, u ovoj materiji, možda razmišljali da je najbolje, sa Predlogom zakona, uvesti obavezno osiguranje za sve građane. Međutim, i sami ste rekli, ekonomski stepen razvijenosti i svi preduslovi koji tome treba da prethode da fabrike rade, da radnici u fabrikama rade, bi naravno bili jedni od osnovnih preduslova da se ta ekonomska moć građana poveća da bi moglo zakonom da se reguliše obavezno osiguranje.
Ali, šta me je navelo na ovo razmišljanje? Pa, upravo katastrofa koja nas je proletos zadesila i koja je pokazala koliko smo neodgovorni kada je osiguranje i zaštita i imovine u pitanju, i kada govorimo i o fizičkim licima, i o pravnim licima i kada govorimo uopšte o državi. Zaista se s pravom postavlja pitanje – kako je moguće da neke velike kompanije koje su strateški važne za državu nisu bile osigurane? Poplave i nepogode koje su nas zadesile zaista treba da budu opomena i državi i poljoprivrednicima i privrednicima i građanima da se zakonskoj regulativi, uslovima osiguranja i procedurama i svim drugim aspektima koji su bitni za ublaženje i smanjivanje posledica elementarnih nepogoda, zaista mora pristupiti strateški i sveobuhvatno.
Jedan od problema je što građanstvo nije dovoljno upoznato sa koristima koje mogu imati od različitih proizvoda osiguranja. U odnosu na zemlje u okruženju mi spadamo u grupu onih gde je kultura osiguranja na izuzetno niskom nivou, zato je što pre potrebno raditi na podizanju nivoa znanja o osiguranju kod stanovništva Srbije, odnosno edukacije stanovništva o potrebi i pogodnostima osiguranja i života i imovine, jer ukoliko donosimo zakone o osiguranja, a ne povećava se broj onih koji se osiguravaju plašim se da to u sadašnjim uslovima nije dovoljno. Svakako predlog novog zakona o osiguranju je otišao korak napred u mnogim segmentima i sigurno je da će rešiti probleme u tom sektoru i doprineti da osiguravajuće kompanije budu aktivnije na finansijskom tržištu u Srbiji.
Kada je u pitanju zakon o platnom prometu, internet tehnologije su potpuno otvorile vrata konceptu elektronske ekonomije i transformacije u ekonomskoj sferi i tranzicija ka digitalnoj ekonomiji neće biti potpuna ukoliko se ne izmeni forma novca.
Predlog zakona o platnom prometu uvodi dva nova, ali ipak prepoznatljiva instituta u platnom prometu i to su platne institucije i institucije elektronskog novca.
Zakon o platnom prometu, koji je usvojen još 2002. godine, ne prepoznaje ove institute i zbog toga postoji potreba da se donese novo zakonsko rešenje koje bi na jedan sistematičan i sveobuhvatan način regulisao i ovu sferu platnog prometa, koja se u svetu već uveliko koristi i razvija.
Važeće zakonsko rešenje predviđa da isključivo banke i preduzeća za PTT usluge mogu da se bave poslovima platnog prometa i u Srbiji najveći rast upravo beleži elektronsko bankarstvo i platne kartice.
Međutim, razvoj savremenih tehnologija i stvaranje novih platnih usluga instrumenata doveli su do pojačane konkurencije na tržištu usluga plaćanja i pojave novih učesnika, kao i potrebe da se ti korisnici, odnosno korisnici tih usluga, zaštite na odgovarajući način.
Jedan od najvažnijih strateških ciljeva Republike Srbije je ulazak u EU. Obzirom da je jedan o četiri osnovna stuba na kojima počiva pravo EU sloboda kretanja kapitala, javlja se potreba da se i domaći zakonski okvir u oblasti platnog prometa uskladi sa odgovarajućom regulativom EU.
Predlogom ovog zakona sigurno će se omogućiti veća konkurencija u platnom prometu, kvalitetnija i raznovrsnija usluga plaćanja, a građani bi sve poslove koje su do sada obavljali u bankama mogli da obave preko pružalaca platnih usluga, izuzev stambenih kredita i oročene štednje.
Dobro je što će NBS uspostaviti jedinstven nadzor nad poslovanjem svih učesnika na tržištu platnih usluga, čime će se obezbediti sigurnost za sve korisnike ovih usluga koji su do sada ove usluge koristili na sopstveni rizik. Predlog zakona svakako odgovara na najvažnije faktore razvoja određenog načina plaćanja, a to su brzina, pogodnost i bezbednost.
Razlog za donošenje izmena Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma jeste, takođe, usklađivanje sa propisima EU, odnosno direktivama u oblasti platnih usluga i elektronskog novca. Postojeće zakonsko rešenje iz ove oblasti je još iz 2009. godine i pošto su u zakonsku regulativu uvedene nove vrste privrednih subjekata, platne institucije, institucije elektronskog novca, bilo je neophodno pojam obveznika u Zakonu o sprečavanju novca i finansiranja terorizma proširiti i na te subjekte, imajući u vidu moguću uključenost tih subjekata i u domaće i u strane tokove plaćanja.
Predlog izmena i dopuna Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga je izuzetno važan predlog zakona. Važan je za sve korisnike finansijskih usluga koje, inače, zauzimaju značajno mesto i u ekonomiji naše zemlje i u životima naših građana. Izmenama i dopunama zakona se omogućava građanima da svakako pouzdanije, sigurnije i mirnije obavljaju neke od neophodnih poslova, kao što se to radi u svim civilizovanim zemljama EU.
Predlogom ovog zakona je predviđeno i proširenje zaštite korišćenja finansijskih usluga i na preduzetnike i na poljoprivrednike koji će imati ista prava kao i sva druga fizička lica, odnosno potrošači.
Predviđena je i dodatna zaštita korisnika finansijskih usluga, jer će davaocu sredstava obezbeđenja biti priznat položaj korisnika finansijske usluge sa svim mogućim instrumentima zaštite. Takođe je unapređen i postupak zaštite korisnika u pravcu veće odgovornosti finansijskih institucija, što posebno pozdravljamo, za svoj rad sa korisnicima i efikasnija i delotvornija zaštita korisnika finansijskih usluga, što znači da se skraćuju rokovi, ovo o čemu ste i vi pričali, za davanje odgovora finansijske institucije na prigovor korisnika koji, uz to, još ništa neće ni koštati.
Osnovni ciljevi koji će se ostvariti predloženim zakonskim rešenjima su, pre svega, unapređenje i modernizacija platnog prometa i u zemlji i sa inostranstvom, povećana zaštita korisnika platnih usluga, povećana konkurencija na tržištu platnih usluga uvođenjem platnih institucija i institucija elektronskog novca i uspostavljanje jedinstvenog nadzora NBS nad poslovanjem svih učesnika na tržištu platnih usluga.
Predloženim setom zakona, Zakonom o osiguranju, platnom prometu, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca, svim tim zakonima stvaramo jedan sveobuhvatan pouzdan i moderan sistem platnog prometa.
Ovo su izuzetno dobri predlozi zakona zbog svega onoga kako ste nam vi objasnili, iz svega ovoga što sam ja pokušala, iako ne tako stručno kao vi u svojoj diskusiji da iznesem, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće predloge ovih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerka, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je hitan postupak po kome je ovaj set zakona na predlog NBS došao u proceduru neprihvatljiv za nas iz DS zato što nije bilo dovoljno vremena da se na pravilan način razmotre svi ovi predlozi koji danas stoje na dnevnom redu Narodne skupštine i vi ste kao nekadašnja poslanica svesni koliko je važno da Narodna skupština raspravi na pravi način o ovim temama.
Imali ste javnu raspravu, za neke predloge je trajala i dve godine, osvojili ste dosta predloga zainteresovanih strana, sve je to bilo dobro, a onda kada je trebalo da se po redovnoj proceduri uputi Narodnoj skupštini, to je izostalo.
Želim da vas obavestim da mi kao poslanička grupa smo predložili zakon o ograničenju bankarskih kamata pre više meseci i on je svaki put odbačen od strane vladajuće većine, a smatramo da je on daleko važniji za građane, nego što su neke druge rasprave.
Ako taj zakonski predlog nije mogao da bude prihvaćen za raspravu u redovnoj proceduri, nema razloga da ovi vaši predlozi ne budu u takvoj proceduri prihvaćeni u Narodnoj skupštini.
Ono što je simptomatično kod vašeg odgovora zašto je hitan postupak, to je, dali ste odgovor da je to zato što je Zakon o osiguranju trebao da se donese do kraja godine zbog odvajanja delatnosti. Mislim da je mogao da se izdvoji taj zakon i da on ide po hitnom postupku, a da ostali idu i početkom naredne godine, obzirom da veliki deo primena ide naredne godine i narednih godina i da prosto ima dovoljno vremena da se sve institucije koje su učesnici procesa pripreme.
Mislim da postoji dosta dobrih izmena kada se radi o Zakonu o osiguranju i tu nema dileme da postoji jedna poboljšana i zaštita korisnika i jasnije procedure što se tiče samih organizacija koja se bave ovim poslovanjem.
Ali, ostaje nam jedna dilema, kada ste sada izdvojili u obrazloženju hitnog postupka Zakona o osiguranju, zašto je bez ikakvog obrazloženja omogućeno društvima koja se bave osnovnim osiguranjem vozila da podignu cenu za 45%? Zašto je data saglasnost ako znamo da ne postoji osnov za to u realnim ekonomskim merama, naročito kada se radi o broju saobraćajnih nezgoda i o tome da je primena novog Zakona dovela do određenih poboljšanja?
Ne postoji obrazloženje, a zluradi mogu da kažu da je to učinjeno kako bi se stimulisao plasman tih istih društava u državne hartije od vrednosti i to je nešto što nikada nije obrazloženo i nikada javnost nije obaveštena zašto je data saglasnost na povećanje ovih iznosa.
Sami ste dobro primetili da građani ne mogu da plate osiguranje, a naročito ne mogu da plate dodatna osiguranja, životna, ne mogu da plate ako ne primaju plate i penzije ili ako imaju smanjenje plata i penzija, što se desilo građanima Srbije u prošlom mesecu.
Što se tiče Zakona o platnim uslugama, takođe mislim da je napravljen jedan ozbiljan pomak i da u tom smislu nema puno primedbi, osim možda nekih nedorečenosti. U tom smislu, podneo sam i amandman. Recimo, kod jedinstvenog registra računa, moglo je tačno da se definiše za pravna lica koji su to podaci koje javni registar vodi, a ne da se kaže u jednoj tački da će druge podatke koje propiše Narodna banka Srbije takođe voditi registar. Mislim da nije dobro, ako imamo osam tačaka koje jasno definišu šta konkretno vodi registar, nije bilo sporno da ih bude još osam, ali da ostavimo ovako nedorečenu ovu tačku, mislim da nije prikladno i da je moglo na bolji način da se to učini.
Ima još takvih tačaka u predlozima zakona, ali prosto nije bilo dovoljno vremena da se one na pravi način analiziraju i da se podnesu pravi predlozi amandmana. Možda su neki poslanici i uspeli. Ja se nadam da ćete ozbiljno razmotriti te predloge.
Zakon o deviznom poslovanju, sami ste rekli da se tiče domaćih platnih institucija koje se bave uslugama, kao što se bavi „Pejpal“ i ako je omogućeno stranoj platnoj instituciji, normalno je da to mogu i domaće da rade. Mislim da je u tom smislu mogla da bude jedna sveobuhvatnija promena ovog zakona, da se potpuno liberalizuje što se tiče i fizičkih lica i pravnih lica to isto poslovanje, jer to je učinjeno u zemljama regiona, u Hrvatskoj pet godina pre pristupanja i nije nikakve negativne posledice imalo.
Predstavnik Narodne banke na odboru je rekao da će se pokrenuti na proleće u razgovorima o tome, a mislim da je to moglo već da se učini i mislim da bi to bio dodatan mali napor koji bi omogućio mnogo bolje uslove mnogim građanima Republike Srbije koji imaju u svojim delatnostima i u svom životu probleme zbog administrativnih barijera koje postoje.
Mislim da je zaštita građana, kada su u pitanju bankarske usluge i usluge osiguravajućih društava, u prvom danu, a ne banaka i osiguravajućih društava. U tom smislu, smatram da kao narodni poslanici, da je trebalo da imamo više vremena upravo da bi razmotrili sve one pozicije u ovim zakonima koje se tiču upravo građana. Ne možemo da imamo puno poverenje u predlagača zato što je gubitak NBS u 2013. godini iznosio preko 44 milijarde i vi ste objasnili razloge zašto se knjigovodstveno vodi gubitak. Ali, niste rekli pravi razlog. Shvatam da ne možete reći da je NBS kriva za lošu fiskalnu politiku i da ste vi krivi zato što Vlada Srbije pravi budžetske rupe koje treba da se popunjavaju na neki drugi način.
Zbog ovih razloga, zbog razloga da je NBS i neke druge pozicije imala na nedovoljno dobar način branjene, kada su u pitanju građani, pre svega mislim na povećanje cena usluga za osnovno osiguranje vozila, mi iz DS ne možemo podržati ovaj set zakona. Nadamo se da će ovi zakoni biti popravljeni amandmanima narodnih poslanika. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospođa guvernerka.

Prihvatajući primedbu gospodina Đurišića da sam preuranjeno obavestila da razlozi za jedan deo posla koji ne može „Pejpal“ da radi nije na delu regulatornog i na strani NBS, nego na strani tehničke neopremljenosti „Pejpala“, sada bih na isti takav način želela da na vreme kažem jedan koji je ključan, ilustrativan. Uzeću samo jedan, neću da govorim o svim razlozima zbog kojih se nalazimo u situaciji u kojoj se nalazimo. Monetarnoj politici je dat preveliki značaj unazad deset i više godina, mnogi su mislili, čak i akademska struka, da monetarna politika može mnogo toga ili gotovo sve sama. Ne, ne može, pa ni NBS, kakve god mere da donosi.
Sve ono što se dešava u fiskalnoj politici dođe na naplatu kroz monetarnu politiku. Znači, svaki nedostatak novca i svako veće trošenje od zarađivanja na kraju se prelije na monetarnu politiku, na njene mere, na njenu reakciju koja se zove ili velika inflacija, visoka inflacija, koja je posredno oporezivanje građana ili se iskaže kao negativan finansijski rezultat monetarne institucije koja, htela ne htela, mora da rešava probleme koji proizilaze iz većeg trošenja od zarađivanja ove ili bilo koje vlade. To nije samo teorija.
Na isti način kako će NBS morati da rešava, slikovito i jednostavno za građane prikazano, onu zagađenu vodu koja će se slivati iz velikih i uglednih bankarskih sistema posle stres testova koje radi Evropska centralna banka, gde stvari nisu tako sjajne kao što izgledaju, jer ne postoje brane koje štite Republiku Srbiju i naš finansijski sistem od problema koji dolaze iz banaka matica, na isti takav način ne postoji ni vremenska brana između prethodnih vlada i ove NBS, niti postoji barijera kojom se mogu sačuvati bilansi NBS od računa koji se ispostavlja nasleđem, koji se zove zaduživanje bez mogućnosti vraćanja povlastica ili trošenje, a bez realnih izvora prihoda.
To znači da je više nego desetogodišnji račun stigao na naplatu, gde je pod željom da se izmeni struktura proizvođenja, da se promenom vlasnika, ali pukom promenom vlasnika kao privatizacijom, promeni struktura koja će više proizvoditi, zarađivati, omogućavati životni standard, iako se u tu privatizaciju išlo prilično nekritički, gde se prodavalo a da se nisu istovremeno stvarali novi privredni objekti iz tog novca, iako je Narodna banka Srbije, koju ja predstavljam u kontinuitetu kao jedna od guvernera, koji sada vrši tu funkciju, ako je Narodna banka Srbije 2006. i 2007. godine, pa gotovo i 2008. godine imala ogromne prilive od prodaje preduzeća, od prodaje kapitala, koji su se merili stotinama, a kada je „Mobi 063“ u pitanju preko milijardu, blizu milijardu i po priliva deviznih sredstava, Narodna banka Srbije je tada, zbog trošenja Vlade koji su građanima na onom što je jednokratni prihod, omogućavala da imaju bolji život, bolji standard, povećavala im plate, znajući da to neće kontinuirano da pristiže, stvarala troškove Narodnoj banci koja je iskazivala gubitke u tim godinama kada je morala da taj višak dinara, koji se pojavljivao u novčanom sistemu, finansijskom sistemu, da povlači i da stvara gubitak, koji je, na primer, iznosio 375 miliona evra u jednoj godini.
Znači, odlukom Vlade da prodaje preduzeća, da taj novac daje u potrošnju, a ne da ga stavlja u kapitalne investicije i da stvara nacionalne investicione planove koji su to bili po nazivu, a deo toga ne i stvarno neki investicioni planovi, stvarani su problemi Narodnoj banci koja je imala gubitak, koja je morala da plaća povlačenje tog novca, iako je u to vreme pre finansijske krize ta ista Narodna banka, a i Vlada sa njom prihodovala ogroman novac od deviznih rezervi na međunarodnim tržištima kapitala.
Na primer, u godini kada je Narodna banka Srbije prikazala gubitak od 375 miliona evra, imala je prihod, verovali vi ili ne, od 400 miliona evra od deviznih rezervi. Da li znate koliko danas ima na devizne rezerve koje su preko 10 milijardi evra? U desetinama hiljada se mere ti prihodi, zato što najkvalitetnije banke i finansijske organizacije kod kojih mogu da se plasiraju sredstva imaju nulte kamate, a neke od njih čak i negativne. Znači, plaćaju da bi čuvali vaš novac. Sad neko može to da ne uzme u obzir, a neko mora da uzme u obzir promenjene okolnosti onog što je bila zlatna kiša u neko doba, kada se nije očekivalo ono što je donela kriza 2008. godine.
Ne ova stranka ili ona stranka, ne ja kao guverner ili vi kao poslanik, svi zajedno sada živimo stvarnost o kojoj moramo da govorimo posmatrajući ukupnu sliku. Od te slike ja ću da vam dam samo jedan detalj, jer je vezan za današnju raspravu.
Imam pred sobom sačuvan Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za razvoj privatnog i finansijskog sektora između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj iz 2009. godine. U junu mesecu je objavljen u „Službenom glasniku“, u broju 42, naziv tog zajma, onaj numerički naziv, je 7651yf i iznosio je 34 miliona i 900 hiljada evra, blizu 35 miliona evra jedan zajam, koji kaže – zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora. Gde je taj novac otišao? To ćete pitati vi kao poslanici. Ja sam tada pitala - da li je moguće da u jednom zakonskom projektu, koji nam stvara obavezu finansijsku, znači, imamo dug koji danas vraćamo vi i ja zajedno i svi građani Srbije, gde nisu definisani načini gde će biti uložen taj novac i šta će se sa tim realizovati, ali jeste u obrazloženju zakona dati su ciljevi koji se postižu ovim dugom.
Pročitaću vam ono što se nalazilo na strani 27 ciljeva zakona za koji smo zadužili državu Srbiju sa 35 miliona evra: Ostvarivanje planiranih ciljeva realizovaće se preko izrade i primene strategije za privatizaciju preostalih finansijskih institucija koje su u većinskom vlasništvu zajmoprimca. Zajmoprimac je država Srbija.
Znači, 2009. godine se država Srbija obavezala da će smanjiti učešće, citiram, radi smanjivanja učešća zajmoprimca u finansijskom sektoru sa sadašnjih, govorim o 2009. godini, 17,29% na 10% u 2010. godini, kada su u pitanju banke, i u smanjenju učešća sa sadašnjih, tadašnjih, 2009. godine, 34% na 30% u 2010. godini, kada su u pitanju osiguravajuća društva.
Poštovani poslaniče Ivane, uzeli smo kredit od 35 miliona evra da bi smanjili učešće države sa 17,29% na 10% u 2010. godini u bankama i da bi smanjili učešće sa sadašnjih, tadašnjih, 34% na 30% u 2010. godini za osiguravajuća društva.
Zašto? Da li su Srbi manje dobri upravljači u bankama, osiguravajućim društvima ili manje umeju da budu efikasni menadžeri u kompanijama ili se država pojavila kao neko koje sam u sebe sumnjao da će umeti da vodi finansijski sektor? Vi govorite o prioritetu Zakona o ograničavanju kamata u finansijskim institucijama i bankama, predstavljajući se ljudima koji žele da zaštite građane. Štitim ih i ja jednako kao i vi, ali u sistemu nasleđenih obaveza i u tržišnoj privredi ne može Narodna banka da ograničava kamate bankama, ne možete građane da smatrate nedoraslim u preuzimanju obaveza, nego im kroz zaštitu korisnika omogućavamo da budu upoznati sa svim elementima rizika koje preduzimaju i preuzimaju. Zato smo i dali izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali ne možete da okrivite ni sebe, ni mene, ni Vladu, ni bilo koga što je ovo samo jedan od kredita koji pristiže na naplatu i danas u 2014. godini 325 miliona evra je država Srbija isplatila samo po osnovu kamata. Sto miliona u ovoj godini imamo više troškova po osnovu kamata u odnosu na prethodnu godinu.
Moram da izrazim hrabrost ovoj Vladi koja ide u reformske procese i ne daje zadatke narednim vladama, nego ih oročava za svoj mandat, preduzima nepopularne, neodložne i teške mere, rizikujući sopstvene mandate koji su joj u drugom planu u odnosu na neophodne i neodložne mere građanima. U tom smislu imam samo jedan apel, pogledajmo široku sliku računa nasleđenih koje moramo, kao odgovorni činioci države, da prihvatamo i da izmirujemo. Nemojmo da ljudima ubijamo nadu da ne može da bude bolje.
Iznosim ovu istinu da bi znali koliko teških mera moramo da preduzmemo svi. Želim da iznesem nadu da iz ovog može da se izađe zajedno sa vama, koji niste zaslepljeni… Ja sam pripadnik Narodne banke Srbije i trenutno imamo nezavisnu poziciju, ali se vi prema meni ne ponašate kao prema guverneru koji ima političku prošlost i iznosite dobre karakteristike zakona. Sve vreme sam to radila kao poslanik o kom god zakonu da sam govorila. To je nada za ovu Srbiju da mogu da se ovako teški, nasleđeni problemi rešavaju zajedno.
Kao što kaže jedan moj uvaženi kolega, ljudima je potrebna istina, ali se zbog istine ubija. Ljudima je još više potrebna nada, jer se zbog nade živi. Tu smo da zbog vas mladih ljudi i ovih koji sede ovde, kojima se divim za lojalnost institucija, za predanost poslu, vama za posao koji radite, da tu nadu u ljudima probudimo, da su problemi privremeni, da ih ne smemo uvećavati, da zatečene probleme moramo javno da iznesemo u obimu u kojem on jeste nasleđen, ali ne da kukamo nad onim što se desilo.
Iskaču kosturi u Narodnoj banci u kojoj sedim svakodnevno. Slikovito da kažem sa kakvim se sve problemima suočavam. Izvinite, da li ste ikada igde pročitali tekst o tome da upirem prstom u prethodne, koji su mi u nasleđe ostavili da moram da zatvorim sa saradnicima četiri banke u kojima je država imala učešće?
Ne očekujem ja da me savremenici za to pohvale, ali znam da je moj zadatak bio da sprečim zloupotrebu tih prečica koje su dovodile do pljačkanja državnog budžeta i građana posredno, time što su se stvarale banke i u njih ulivao novac koji nije mogao da bude produktivno upotrebljen. Nikada nisam gledala kako se banka zove, ni ko je njen osnivač, ali, jesam sedela sa svima onima koji su nudili rešenja, kao što sam sedela i kao što smo preduzeli sve pre nego smo oduzeli licencu jednom osiguravajućem društvu. Ako se ičim ponosim, ponosim se svojom nepristrasnošću i željom da razgovaram sa svima onima koji mogu da pomognu stabilnosti finansijskog sistema. To i radimo.
Razgovarala sam i sa onima za koje su govorili da su nedostojni da se sa njima razgovara. I sa onima za koje su govorili da nemaju dobre namere, ali sam ih primala u zgradi Narodne banke, gde se sluša svaki razgovor, jer to je istorija koju stvaramo. Nemam ni lične prijatelje u bankarskom poslu, nemam nikakve ni tajne, ni skrivene interese u bilo kojoj od tih organizacija i zato mi nije bilo lako kada sam znala poimence koliki je broj ljudi zaposlen u tim bankama, ali da su te banke one trule jabuke koje moraju da budu odstranjene iz finansijskog sistema.
Kaže neko – imati istorijski rezultat, najniža inflacija. Malo ko gleda nisku inflaciju, jer to vam je kao vodoinstalater – dok funkcioniše sistem u kući, sve je u redu, čim pukne cev, ko je kriv? Zovite vodoinstalatera. To je uloga Narodne banke. Dok sve funkcioniše, nema problema.
Ali, istorijska uloga o kojoj će se jednog dana pričati Narodne banke i njenog rukovodstva sada je ta što je sprečila da državu iscrpljuju, zloupotrebljavaju, povezane grupe lica raspoređene u par banaka. Ja ću biti potpuno mirna kada pravosudni sistem pravosnažnim odlukama okonča postupke i kada se dokazi za ono što smo mi nedvosmisleno utvrdili svojim kontrolama završe utvrđenom krivicom i pravosnažnim oduzimanjem nezakonito stečene imovine.
Dosledan princip u Zakonu o platnim sistemima, koji želimo da sprovedemo, a to je da svaki građanin kroz registar jedinstvenih računa, rado ćemo prihvatiti preciziranje osam plus osam predloga koje imate, ako to treba, ali uvek mora da ostane još nešto ostalo, jer uvek život ide ispred nas kao kontrolora. Znate, uvek je ispred nas korak onaj koga kontrolišemo. Zato sebi moramo da ostavimo mogućnost da doskočimo, kontrolom tog nekog elementa koji će se pojaviti.
Ali, na isti način, kako sam vrlo otvoreno i jasno potpisala mišljenje Narodne banke Srbije da primena sporazuma u kojem američka država kontroliše poreske račune i sve račune svojih državljana, i preko ovlašćenih lica, time što će oni sami da potpišu da prihvataju da ih banka može kontrolisati, u ime i za račun američke države i mimo Zakona o bankarskoj tajni, jer kad sami pristanete, to je moguće, na isti takav način ću podržati i svaku aktivnost poreskih organa države Srbije da utvrde tokove i kretanja građana koji zarađuju i državi treba da plate njen pripadajući deo. Zato će taj registar računa biti tajan, ali će omogućiti državi da ona svoj deo zakonom propisanih prinadležnosti primi. Zašto ću to da učinim uvek? Zato što ova država i Narodna banka Srbije, kao njen deo, iako nezavisna institucija, čini sve da je građani doživljavaju svojom, da ne izbegavaju plaćanje poreza.
To što imate povećani prihod u budžetu, u jednom dobrom delu je rezultat prevođenja sivih tokova u regularne. I svako od nas se zalaže za to da zaradimo, radimo, ali, što rekli stari – Bogu božje, caru carevo. A ja ću reći i ponoviti, zaista sam impresionirana izjavom koju sam čula od jednog visokog državnika – Bog će ti možda oprostiti, ali, kažu, izraelska država neće. A ja kažem – Bog može da nam oprosti kroz molitvu, ali mi sve treba da uradimo kao država da niko ne živi parazitski na račun onih koji porez ne mogu da izbegnu, ne mogu da plate savetnike za tako nešto, ne mogu da potplate neke druge koji bi mogli da im obezbede zaštitu.
Sigurna sam, poštovani gospodine Ivane, da se za istu državu Srbiju zalažemo, a svako na svoj način. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođi Tabaković.
Pre nego što dam reč, pretpostavljam na osnovu replike, kolegi Ivanu Jovanoviću, samo da pročitam obaveštenje o produženju današnjeg rada.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone i druga akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Prihvatiću lično vaš odgovor i poređenje sa nekim prošlim periodom, ali smatram da to isto važi i danas, kada imamo povećanje javnog duga za preko šest milijardi i da je prosto nemoguće, ako se ta sredstva koriste samo za vraćanje starih dugova, da se taj dug uvećava. Ali, poređenje koje ste učinili želeći da istaknete važnost konzistentne fiskalne i monetarne politike, prihvatam, pogotovo kada ste rekli da ti problemi nastaju još od 2006. godine, kada, podsećam Demokratska stranka nije bila u vlasti i nismo se bavili tim velikim privatizacijama o kojima se toliko govori.
Druga stvar koja je važna kod fiskalne i monetarne politike koje treba da budu komponenta razvoja a ne samo održanja, da je ovo jedna razvijena zemlja, to bi tako i bilo, ali, recimo, primer elektronskih uplata, gde država zahteva od korisnika da nosi kopiju uplatnice, državni organ zahteva kopiju uplatnice, ne priznaje elektronsku uplatnicu iako smo Zakon o trgovini doneli pre tri ili četiri godine i to je problem koji ne možete vi rešiti. Ali, Vlada ne čini ništa da te probleme građana reši, da im olakša funkcionisanje i upravo s tog aspekta sam ja i govorio.