Dobar dan, dame i gospodo, poštovani građani, ja u funkciji guvernera, vi u funkciji poslanika, ali svi predstavnici građana, jer smo to uvek i posle funkcija, a i pre njih.
Poštovane dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, pred vama je danas Predlog zakona o osiguranju, prvi iz seta finansijskih zakona koje Narodnoj skupštini Republike Srbije, u skladu sa svojim ovlašćenima, predlaže NBS. Ovim setom propisa, institucija koju vodim, daje svoj doprinos reformama regulatornog okruženja u Republici Srbiji, a u cilju približavanja evropskim standardima.
Promena zakona koji uređuje osiguranje stavljena je u sam vrh prioriteta Vlade Srbije izloženih u ekspozeu premijera iz aprila ove godine.
Predlog zakona o osiguranju, koji je NBS pripremila, sadrži sve elemente reformskog zakona i zato očekujemo da se njegovim usvajanjem uvede red u ovaj segment finansijskog sistema zemlje, čime ćemo poboljšati, kako investicioni ambijent, tako i zaštitu naših građana.
Narodna banka Srbije obavlja funkciju nadzora osiguranja od 2004. godine. Kada sam preuzela rukovođenje ovom institucijom, funkciju nadzora zatekla sam u vrlo lošem stanju sa zastarelim regulatornim okvirom i neefikasnim mehanizmom delovanja. Zato je čitava 2014. godina bila posvećena reformama u tom segmentu nadležnosti NBS.
Nacrt zakona o osiguranju, koji smo zatekli, a koji nije dobio pozitivne kritike stručne javnosti, jer nije nosio suštinske promene u odnosu na postojeći sistem, kompletno inovirali, uskladili sa evropskim standardima, ali i standardima relevantnih međunarodnih organizacija i institucija koje odražavaju najbolju svetsku praksu.
Novi, unapređeni tekst ovog propisa izneli smo pred sud javnosti i dobili pozitivne ocene od predstavnika struke osiguranja, privrede, naučne javnosti i nadležnih državnih organa. Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je, neposredno pred ulazak ovog predloga u parlamentarnu proceduru, pozitivno mišljenje o njemu i konstatovalo da će on predstavljati kvalitativni iskorak u regulisanju sektora osiguranja u Republici Srbiji.
Mnoge kvalitetne sugestije dobijene u javnoj raspravi, otvorenoj u maju ove godine, ugrađene su u tekst i postale su sastavni deo Predloga zakona. Ovom prilikom zahvaljujem svima koji su u javnoj raspravi uzeli učešće i pomogli nam da učinimo ovaj propis što boljim i prihvatljivijim za buduću primenu.
Usvajanje Predloga zakona o osiguranju takođe je jedan od koraka u procesu pridruživanja Republike Srbije EU. Pripremljen je tako da u celini odražava važeći pravni režim za delatnost osiguranja u EU i zato je jedan od ciljeva i doprinosa njegovog donošenja i harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa evropskim direktivama. Iako su polazne pretpostavke pri izradi ovog Predloga zakona bile direktive EU, koje su trenutno u primeni u oblasti osiguranja, u njega su ugrađene i naznake nekih budućih tendencija u ovoj oblasti.
Evropska komisija imala je prilike da izvrši uvid u tekst Predloga zakona o osiguranju i o njemu se pozitivno izrazila. Slična mišljenja dolazila su i iz krugova stranih investitora. Zato imamo razloga da verujemo da će ovaj propis stvoriti temelje modernog i uređenog tržišta osiguranja u Republici Srbiji.
Konkretno, promenom zakona kojim se uređuje osiguranje na način kakv smo predvideli ovim predlogom, stvoriće se pretpostavke za dalji razvoj i unapređenje delatnosti osiguranja, efikasnije i kvalitetnije poslovanje društava za osiguranje, povećanje finansijske discipline na tržištu osiguranja, a svakako i bolju zaštitu građana i privrednih subjekata u ulozi osiguranika, korisnika osiguranja ili trećih oštećenih lica.
Dakle, Narodna banka Srbije ovim propisom daće doprinos ne samo reformskim procesima i evropskim integracijama Srbije, već i onom što je osnovna misija naše institucije u nadzoru nad finansijskim institucijama, na obezbeđivanju građanima Republike Srbije mogućnosti da koriste moderne, jasno razumljive i njihovim potrebama prilagođene finansijske usluge, odnosno da nesmetano ostvaruju svoja prava po tom osnovu.
Izložiću vam najvažnije novine koje bi uveo Predlog zakona o osiguranju kao i njihove očekivane efekte po oblastima.
Pre svega koju reč o delatnosti osiguranja. Predlogom Zakona o osiguranju uređeni su odgovarajući pojmovi koji definišu ovu delatnost. Svrstani su grupe, podgrupe, potom i vrste koje su u celini usklađene sa direktivama EU. Isto se odnosi, ono što javnost posebno zanima, i na nemogućnost istovremenog obavljanja poslova životnih i neživotnih osiguranja. Naime, nije dozvoljeno da se društva za osiguranje osnivaju kao entiteti koji će istovremeno obavljati dve navedene grupe poslova, ali sa druge strane se dozvoljava društvima koje ovaj propis zatiče u takvom stanju, da svoje poslove zadrže, ali uz uslov da sprovedu sve potrebne radnje u cilju odvojenog upravljanja imovinom, kapitalom i obavezama.
Ovo rešenje poznaju i evropske direktive, a za Republiku Srbiju, je odabrano kao jedino primereno u datom trenutku, s obzirom da prethodni pravni okvir ni tokom desetogodišnje primene, nije obezbedio potpuno razgraničenje poslova životnih i neživotnih osiguranja, što je bila namera ranijeg zakonopisca.
Predlogom Zakona o osiguranju mnogo detaljnije je regulisana materija vezana za osnivanje, organizovanje poslovanja i korporativno upravljanje akcionarskim društvima za osiguranje. Omogućeno je da se ista osnivaju kao jedno personalna, a detaljno je razrađen sistem organa upravljanja društvom, kao i njihove nadležnosti. Za sva pitanja koja ovde nisu posebno uređena upućujući zakon društvima za osiguranje ostaje zakon kojim se reguliše pravni položaj privrednih društava.
Predlogom zakona o osiguranju preciznije i celovitije je regulisana uloga Narodne Banke u aktivnosti licenciranja. Uređeni su uslovi koje podnosioci zahteva moraju ispuniti, kriterijumi koje NBS procenjuje, kao i razlozi za odbijanje zahteva, odnosno oduzimanje dozvola i saglasnosti. Kako propisuju direktive EU, fokus aktivnosti izdavanja dozvola i saglasnosti biće na licima koja stiču učešće u kapitalu iznad propisanih pragova, licima koja vrše upravljanje, tehničko osposobljenosti za obavljanje delatnosti i poslovnom planiranju.
Zaštita korisnika koja je i krajnji cilj svih aktivnosti nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja, takođe značajno je unapređena u odnosu na dosadašnja rešenja. Jedna od najbitnijih novina je poglavlje posvećeno obavezi informisanja ugovarača osiguranja, čijom će se primenom poboljšati svest građana o pravnoj prirodi proizvoda osiguranja, odnosno sprečiti bilo kakvo dovođenje u zabludu u vezi s pravima koja proističu iz osiguranja.
Takođe, uređeno je i da je prodavac osiguranja dužan da informiše kupca, tj. osiguranika o načinu, rokovima i drugim bitnim pitanjima vezanim za ostvarivanje prava koja proizilaze iz realizacije štetnog događaja.
Sa druge strane, uređena je i obaveza društava za osiguranje da čuvaju poverljive podatke o svojim klijentima. Prodaja kao važan aspekt i specifičnost delatnosti osiguranja regulisana je preciznije, pri čemu je najznačajnija promena vezana za način definisanja poslova koje subjekti u svojstvu kanala prodaje obavljaju, što bi trebalo da doprinese njihovoj značajnijoj ulozi u razvoju delatnosti osiguranja, ali i zaštiti interesa zainteresovanih strana.
Predlogom zakona o osiguranju, izmenjeno je dosadašnje rešenje koje je zahtevalo da se poslovi u zastupanju u osiguranju mogu obavljati isključivo po osnovu radnog odnosa, jer se to rešenje u praksi pokazalo kao kontraproduktivno. Drugim oblicima pravnog pokrića obavljanja ovih poslova, otvara se prostor da se kanali prodaje bolje kontroliši, ali da se spreči rad na crno, odnosno da država redovno dobija odgovarajuće prinadležnosti.
Predlog zakona o osiguranju uvodi nove veličine načina obračuna adekvatnosti kapitala društava za osiguranje u cilju višestrukih garancija njihove trajne solventnosti. Cenzusi osnovnih kapitala po visini su usklađeni sa rešenjem iz direktive EU, ali je predviđeno njihovo buduće automatsko usklađivanje sa evropskim indeksom potrošačkih cena. Iznosi koji su odabrani ne bi trebalo značajnije da utiču na tokove kapitala na makro nivou, što nam je u ovom momentu i bio cilj.
Kvalitetnijim uređenjem obračuna adekvatnosti kapitala sam cenzus ne gubi na značaju, već se solventnost procenjuje na temelju dovoljnosti kapitala, da apsorguje stvarno preuzete rizike, što i jeste intencija evropskih direktiva. Očekujemo da će novouspostavljeni odnos raspoložive i zahtevane margine solventnosti uz koncept garantnog kapitala dati mnogo precizniju i pouzdaniju sliku kapitalne adekvatnosti u društvima za osiguranje.
Investiranje je veoma važna komponenta poslovanja društava za osiguranje. Nove odredbe koje regulišu materiju su fleksibilnije od prethodnih, a mnogo je veći značaj dat investicionoj politici samih društava za osiguranje, što takođe odgovara trendovima u savremenoj evropskoj regulativi.
Očekuje se da i ovo bude podsticaj da se investicioni potencijal iz delatnosti osiguranja usmeri ka finansijskim instrumentima i deluje kao podrstrek razvoju domaćeg finansijskog tržišta koji će biti sve značajniji kako se i sama delatnost osiguranja bude razvijala.
Društvo za osiguranje ubuduće će imati obavezu uspostavljanja modernog i efikasnog sistema upravljanja koju čine četiri funkcije, interne kontrole, upravljanje rizicima, interna revizija i aktoarstvo. Očekuje se da se na ovaj način poveća samodisciplina društava za osiguranje i njome preduprede mnogi rizici u njihovom poslovanju. Narodna banka Srbije će i ubuduće tragati za efikasnijim i pouzdanijim načinima kvalitetne edukacije ovlašćenih aktoara u postupku licenciranja. Takođe, predlogom zakona o osiguranju bliže su uređena i pitanja vezana za eksternu reviziju u delatnosti osiguranja.
Cilj je da aktuarstvo i revizija budu pouzdane kontrole i indikatori potencijalnih teškoća u društvima za osiguranje kako bi se blagovremenom reakcijom supervizora problemi mogli otkloniti pre nego što eskaliraju. Narodna banka ostaje posvećena zaštiti građana i privrednih subjekata kao osiguranika, korisnika osiguranja i trećih oštećenih lica.
Predlog zakona o osiguranju donosi unapređene odredbe o kontroli koja bi trebalo da podigne svoju efikasnost, brzinu i delotvornost, ali i da se zasniva na celovitijim i pouzdanijim informacijama koje pristižu iz društava za osiguranje. Uvedeni su novi oblici supervizorskog delovanja među kojima se ističu javno objavljivanje informacija i pismene mere upozorenja, mere nadzora su šire, a očekuje se da će biti i efikasnije. Možda je i najvažnija novina jeste uvođenje mogućnosti da Narodna banka Srbije neposredno izriče novčane kazne subjektima koje nadzire što će biti značajan faktor podizanja tržišne discipline.
Pored svega, uspostavljaju se i osnove za dodatni nadzor tj. superviziju grupe društava za osiguranja. U cilju bržeg okončanja pregovora sa EU i Svetskom trgovinskom organizacijom, Predlog zakona o osiguranju sadrži i odredbe koje su predmet tih pregovora, a tiču se delatnosti osiguranja. Te odredbe stupiće na snagu po uključenju Republike Srbije u navedene organizacije, a radi se prvenstveno o slobodi pružanja usluga, odnosno obavljanju delatnosti osiguranja preko ogranka. Na ovaj način dodatno doprinosimo ubrzavanju toka ovih pregovora, ali i štitimo domaće subjekte omogućujući im da se u preostalom vremenu adekvatno pripreme za kvalitetno konkurentsko nadmetanje.
Pored navedenih, Predlog zakona o osiguranju donosi i niz drugih inovacija sa kojima ste mogli da se upoznate kako iz samog teksta predloženog propisa, tako i iz obrazloženja koje smo pripremili i dostavili Narodnoj skupštini Republike Srbije. Apsolutno smo sigurni da sva predložena rešenja donose poboljšanje kako za subjekte u delatnosti osiguranja, tako i za celinu tržišta i finansijskog sistema, odnosno za građane i privredne subjekte koji usluge osiguranja koriste.
Moji saradnici i ja smo danas pred vama da učešćem u raspravi damo sve neophodne odgovore i pojašnjenja. Zahvaljujemo se što ste prihvatili da se ovaj zakonski predlog razmatra po hitnom postupku, a brza harmonizacija regulative u delatnosti osiguranja nužna je i iz razloga što se i evropske pravne tekovine menjaju usled čega će nas u budućnosti očekivati nova usaglašavanja. Predlogom zakona o osiguranju, koji je danas pred vama, stvara se kvalitetan preduslovi i za te buduće procese.
Očekujem da ćemo o predlogu ovog zakona u nastavku voditi kvalitetnu i konstruktivnu raspravu, a mi ćemo se truditi da sve predloge narodnih poslanika i da one koji donose poboljšanje unesemo u tekst pre usvajanja.
Prelazim na obrazlaganje Predloga zakona o platnim sistemima i on jeste zaista jedan potpuno nov zakon koji se uvodi u pravnu regulativu Republike Srbije. Za platne sisteme ne kažu slučajno da je to krvotok finansijskog sistema. Uz tržišne institucije koje na njemu funkcionišu, on je kritična komponenta i pretpostavka nesmetanog funkcionisanja ekonomskih tokova.
Likvidnost finansijskih tržišta zavisna je od stabilnog i efikasnog funkcionisanja uspostavljenih aranžmana za kliring i poravnjanja plaćanja, a njihovo bezbedno i efikasno funkcionisanje je od fundamentalnog značaja za održavanje finansijske stabilnosti, sprovođenja mera monetarne politike, ubrzavanje tokova privredne aktivnosti i smanjenje opštih društvenih troškova transfera novčanih sredstava.
Članom 4. tačka 9. Zakona o NBS propisano je da NBS uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom. Članom 59. – da NBS vodi računa o efikasnom i sigurnom funkcionisanju i razvoju platnog sistema i u skladu sa zakonom donosi propise kojima se uređuje ovaj sistem.
Na osnovu navedenih ovlašćenja, a radi ciljeva koje NBS želi da postigne u oblasti platnog sistema, a koje ću vam danas predstaviti, pripremili smo Predlog zakona o platnim uslugama kojima se na sveobuhvatan način uređuje platni sistem Republike Srbije, a pre svega tri važne celine – pružanje platnih usluga, elektronski novac i platni sistemi.
Ubrzan tehnološki razvoj, pojava novih platnih usluga i instrumenata i opšta tendencija unapređenja pružanja tih usluga na globalnom nivou u protekloj deceniji doveli su do pojačanje konkurencije na tržištu usluga plaćanja i pojave novih učesnika. Sa druge strane, to je povećalo i potrebu da se pruži sveobuhvatna i efikasna zaštita korisnicima tih usluga. Pravni okvir za pružanje platnih usluga ustanovljen je Zakonom o platnom prometu koji više ne predstavlja odgovarajuću osnovu za razvoj tržišta platnih usluga u našoj zemlji, kao ni podsticaj realnoj ekonomiji.
Zakon o platnom prometu karakteriše čitav niz ograničenja, a nabrojaću samo neka od njih. Restriktivan je u pogledu institucija koje imaju pravo pružanje platnih usluga, nisu posebno uređene najvažnije platne usluge, kao što su izdavanje, prihvatanje i plaćanje platnim karticama, novčane doznake, plaćanje izvršeno preko telekomunikacionih i drugih sličnih operatera.
Direktno zaduženje se ne definiše na način koji odgovara pravim karakteristikama ove platne usluge, ne postoji regulativa koja detaljno uređuje poslovanje i nadzor nad platnim sistemima, ne postoje odredbe kojima se umanjuju sistemski rizici u slučaju nesolventnosti nekog od učesnika u platnom sistemu.
Ovaj zakon ne reguliše veliki broj pitanja koje je neophodno zakonski regulisati, a primenjena rešenja u najvećoj meri nisu usklađena sa savremenim tržištem platnih usluga.
Zakon o platnom prometu ne uređuje i ne prepoznaje elektronski novac, niti institucije elektronskog novca, a prisutni su i praktični problemi i nedoumice pri tumačenju i primeni određenih odredaba. Zbog svega iznetog, danas pred vama NBS predstavlja Predlog zakona o platnim uslugama kojim se na sveobuhvatan način uređuje platni sistem Republike Srbije, a rekoh, pre svega tri važne celine – pružanje platnih usluga, elektronski novac i platni sistemi.
Najvažnija novina koju Predlog zakona o platnim uslugama donosi je da ona na sistematičan i celovit način uz poštovanje načela pravne sigurnosti i vladavine prava uvodi nove privredne subjekte na tržištu platnih usluga, pružaoce platnih usluga, institucije elektronskog novca i platne institucije. Pored toga, ovim predlogom se uređuju ugovorni odnosi između pružalaca i korisnika platnih usluga, uvodi se institut elektronskog novca, uređuje se poslovanje platnih sistema i nadzor nad učesnicima na tržištu platnog sistema Republike Srbije, propisuju se kaznene odredbe i sve što je neophodno u vezi sa tim.
Osnovne ciljeve koje Narodna banka Srbije želi da ostvari Predlogom zakona o platnim uslugama su: dalje unapređenje i modernizacija platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, povećana zaštita korisnika platnih usluga, a naročito potrošača, obezbeđivanje pouzdanog, sigurnog i transparentnog poslovanja pružalaca platnih usluga, povećanje konkurencije na tržištu platnih usluga, uvođenjem platnih institucija i institucija elektronskog novca, unapređenje poslovanja i konkurencija platnih sistema i konačnost poravnanja u bitnim platnim sistemima i smanjivanja sistemskih rizika, uspostavljanje jedinstvenog nadzora Narodne banke Srbije nad poslovanjem učesnika na tržištu platnih usluga i prevazilaženje problema koje nije rešio važeći Zakon o platnom prometu, stvaranje realnih pretpostavki za dalju modernizaciju i prilagođavanje nacionalnog platnog sistema po modelima i pravilima koji se primenjuju u najrazvijenijim evropskim zemljama, uvođenje jedinstvenog registra računa i za fizička lica.
Predloženim Zakonom, platne usluge se uređuju u skladu sa tržišnim i regulatornim tendencijama na globalnom nivou, pre svega u EU. Pored usluga koje su već dovoljno razvijene i uređene, otvaranje i vođenje računa, uplata, isplata i prenos novčanih sredstava i izdavanje i prihvatanje platnih kartica, ovim zakonom se na izričit i sistematičan način prvi put uređuju i usluge izvršavanja novčanih doznaka, kao i platne transakcije koje se obavljaju korišćenjem savremenih telekomunikacionih ili informaciono-tehnoloških uređaja, preko telekomunikacionih operatora. Realno je očekivati da će se na ovaj način uvećati pravna sigurnost i unaprediti segment tržišta platnih usluga koji se odnosi na plaćanja upotrebom savremenih tehnologija - internet, mobilni telefoni i slično, a kada je reč o našoj zemlji, od svih onlajn kanala kupovine u dinarima u zemlji, pre svega zbog nepostojanja pravnog okvira za institucije elektronskog novca, na raspolaganju su isključivo platne kartice izdate od strane banaka.
Sledeći važan problem koji Narodna banka Srbije želi da reši je da u skladu sa važećim Zakonom, samo banke i preduzeća poštansko-telegrafskog saobraćaja mogu da se bave poslovima platnog prometa. Time su svi potencijalni, nebankarski pružaoci platnih usluga onemogućeni da se bave ovim poslovima, što za posledicu ima niži stepen konkurencije, a što znamo, kao i svuda i uvek, negativno utiče na kvalitet i cenu usluga.
U skladu sa odredbama važećeg Zakona o platnom prometu, u Republici Srbiji u ovom trenutku samo banke i preduzeća PTT saobraćaja imaju pravo pružanja platnih usluga, naravno ne računajući poslove koje obavljaju Narodna banka Srbije i Uprava za trezor. Rešenjem koje predlaže Narodna banka Srbije omogućava se pristup tržištu platnih usluga dvema novim kategorijama pružalaca platnih usluga – platnim institucijama i institucijama elektronskog novca, a proširuje se i krug platnih usluga koje će moći da pruža javni poštanski operator, što bi neposredno trebalo da se odrazi i na povećanje konkurencije na ovom tržištu i kvalitet, cenu i raznovrsnost ponude tih usluga korisnicima.
Osnivanje domaćih institucija elektronskog novca i obavljanje plaćanja elektronskim novcem preko tih institucija u ovom trenutku nije zakonom uređeno, niti postoje druge pravne pretpostavke za poslovanje tih institucija. Ovakva situacija veoma nepovoljno utiče na razvoj elektronskog poslovanja i elektronske trgovine u našoj zemlji. Predloženim rešenjima institucije elektronskog novca moći će da se bave ne samo poslovima izdavanja elektronskog novca, već i pružanjem svih platnih usluga koje su utvrđene zakonom. Zato, uz prethodnu dozvolu za rad i nadzor Narodne banke Srbije, propisani uslovi poslovanja institucija elektronskog novca su nešto strožiji nego kod platnih institucija, uzimajući u obzir i moguće rizike kojima će te institucije biti izložene, ilustracije radi, predviđeno je davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća u ovim institucijama, npr. za preko 10% udela u kapitalu ili glasačkim pravima, a početni kapital je viši nego kod platnih institucija i iznosi 350.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.
Elektronski novac se obično određuje kao digitalni ekvivalent gotovog novca, odnosno elektronski pohranjena novčana vrednost koja se izdaje nakon prijema novčanih sredstava a prihvata se kao sredstva plaćanja od trećih lica. Ovaj novac zato predstavlja pripejd instrument i koristi se za plaćanje bez neophodnosti korišćenja računa u banci.
Elektronski novac može biti hardverski, npr. čip ili magnetna traka na kartici ili softverski pohranjen, npr. virtuelni računi na serveru za plaćanja preko interneta. Iako je još uvek udeo elektronskog novca ukupnim plaćanjima u svetu znatno manji od udela drugih instrumenata plaćanja, rastuća digitalizacija finansijskih usluga nesumnjivo će doprineti njegovoj sve većoj upotrebi u budućnosti.
Osnivanjem i poslovanjem institucija elektronskog novca doprineće se efikasnijoj primeni Zakona o elektronskoj trgovini koja je usko vezana sa elektronskim načinom plaćanja a neposredno će se povećati ponuda usluga plaćanja preko interneta, unaprediće se i sigurnost plaćanja preko interneta jer će se uvođenjem elektronskog novca omogućiti plaćanje bez korišćenja platnih kartica, čime se sprečava mogućnost njihove zloupotrebe do koje može doći kada se eksponiraju podaci koji se nalaze na njoj.
Uvođenjem elektronskog novca i institucija koje ga izdaju prevazići će se trenutna situacija u kojoj su one banke koje pružaju uslugu prihvatanja platnih kartica na internetu u poziciji da nameću uslove svim trgovcima koji žele da omoguće kupovinu i plaćanje njihovih proizvoda preko interneta a zbog nedostatka konkurencije u vidu pomenutih institucija. Takođe, stvaranjem pravnih pretpostavki za poslovanje platnih institucija, kao takođe nove vrste finansijskih institucija, omogućiće se privrednim društvima da se, u skladu sa sopstvenim poslovnim opredeljenjem, bave pružanjem usluga izvršavanja novčanih doznaka, što je do sada bilo isključivo moguće preko banaka, preduzeća PTT saobraćaja, izdavanja i prihvatanja platnih instrumenata, uključujući i platne kartice, usluga plaćanjem korišćenjem IT tehnologija i sličnog, kao i pružanjem većine drugih platnih usluga koje su do sada bile rezervisane isključivo za banke.
Imajući u vidu značaj poslova kojima će se baviti ovi subjekti, ustanoviće se pravni režim s detaljnim pravilima licenciranja i prudencijalnog nadzora koji će se primenjivati na poslovanje platnih institucija.
Kapitalni zahtevi za ove institucije znatno su manji u odnosu na banke. Početni kapital iznosi od 20.000 evra do 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i zavise prvenstveno od izbora platnih usluga koje će te institucije pružati i rizika koje će u svom poslovanju preuzimati u vezi sa tim uslugama.
Predviđena je i mogućnost poslovanja tzv. hibridnih platnih institucija, tj. privrednih društava, koja se pored pružanja platnih usluga mogu baviti ili se već bave i drugim privrednim delatnostima, npr. telekomunikacionim uslugama.
Ono što je važno istaći je da predloženi zakon svojom tehničkom neutralnošću i uvođenjem elektronskog novca daje mogućnost razvoja novih servisa i instrumenata plaćanja, čime će se unaprediti raznovrsnost i kvalitet servisa za korisnike platnih usluga, elektronski novac baziran na kartici i tzv. server elektronski novac, mobilni telefoni kao instrument plaćanja, „Near-field communication“ tehnologija - NFC, imate svi to na vašim mobilnim telefonima, itd.
Kada je reč o obavezi informisanja korisnika od strane pružaoca platnih usluga kod zaključivanja ugovora o platnim uslugama, u predugovornoj fazi, prilikom izmena i dopuna ugovornih odredbi ili informacija koje se moraju dati korisniku platnih usluga pre i nakon izvršavanja platnih transakcija, važeći Zakon o platnom prometu i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga navedenim pitanjima bave se parcijalno, selektivno i u znatno manjoj meri detaljno nego što je to potrebno. Brojna pitanja, kao što su rokovi izvršenja platnih transakcija, raspolaganje odobrenim sredstvima, saglasnost platioca za izvršenje platne transakcije, prijem platnog naloga, opoziv platnog naloga, momenat neopozivosti platnog naloga, odgovornost i postupanje kod neodobrene, neizvršene ili nepravilno izvršene platne transakcije, valutiranje sredstava, teret dokazivanja u slučaju spora i druga pitanja, važeći Zakon o platnom prometu ne reguliše ili ih reguliše na neadekvatan ili nepotpun način.
Zakonom koji danas predlaže Narodna banka Srbije se na detaljan, sveobuhvatan i izbalansiran način obezbeđuje veća zaštita korisnika platnih usluga, pre svega fizičkih lica. Neka od najvažnijih rešenja koja zakon u tom pogledu donosi su: obaveza pružanja kompletnih i detaljnih informacija korisniku platnih usluga pre zaključenja usluga sa pružaocem platnih usluga; obaveza pružalaca platnih usluga da dostavljaju korisniku odgovarajuće informacije pre i nakon izvršenja platne transakcije; transferi odobrenja u dinarima u Republici Srbiji moraju biti izvršeni u toku istog poslovnog dana; detaljno se uređuje odgovornost pružalaca platnih usluga u slučaju neizvršene ili nepravnilno izvršene platne transakcije; ograničena je odgovornost korisnika platnih usluga u slučaju krađe, gubitka i zloupotrebe ne samo platne kartice, već i bilo kog instrumenta; valutiranje transakcija može biti isključivo u korist korisnika platnih usluga, a teret dokazivanja ispunjenosti obaveza pružaoca platnih usluga u najvećem broju slučajeva snosi upravo pružalac, a ne korisnik. Dosadašnji način kako su korisnici koristili svoja zakonom nedefinisana prava dovoljno nam je dalo za pravo da uvedemo jednu ovakvu novinu.
Dalje, pravo korisnika platnih usluga da raspolaže novčanim sredstvima odmah nakon što su ta sredstva odobrena na njegovom računu; princip prenosa sredstava u punom iznosu kako je navedeno u platnom nalogu, bez prava pružalaca platnih usluga i posrednika koji učestvuju u izvršavanju platne transakcije na odbijanje njihovih provizija i troškova od tog iznosa; mogućnost povraćaja sredstava i u slučaju odobrene platne transakcije kod npr. direktnih zaduženja kada se iznos ove transakcije nije mogao razumno očekivati, a ispunjeni su i drugi uslovi primena tzv. „šer principa“, odnosno da svaki korisnik platnih usluga može platiti naknadu samo svom pružaocu platnih usluga, odnosno da dodatnu naknadu nemaju pravo da naplate niti pružalac usluga drugog korisnika platnih usluga koji učestvuju u transakciji, niti eventualni posrednik.
Zakon precizno uređuje pitanja kao što su momenat prijema naloga, uslovi pod kojima pružalac platnih usluga ima pravo da odbije izvršenje platnog naloga, naknade koje pružalac platnih usluga naplaćuje korisniku u vezi sa izvršenjem platne transakcije i druga značajna pitanja odnosa između pružaoca i korisnika platnih usluga.
Celokupnom svojom sadržinom ovaj zakon daje pozitivan impuls upotrebi bezgotovinskog načina plaćanja, što nesumnjivo može imati pozitivan uticaj na smanjenje upotrebe gotovog novca u opticaju.
Direktno zaduženje u zemljama EU predstavlja veoma popularan i troškovno efikasan servis za plaćanje komunalnih usluga: voda, gas, električna energija i slično, kao i drugih redovnih dažbina, dok u našoj zemlji po važećim propisima umesto tipične platne usluge predstavlja instrument obezbeđenja.
Relativno velika upotreba platnih usluga kao što je nalog za uplatu, kao i npr. upotreba debitnih kartica, prevashodno za podizanje gotovine na bankomatima i plaćanje gotovim novcem, karakteristična je još za nedovoljno razvijena tržišta platnih usluga.
Dominantan način plaćanja u Republici Srbiji je transfer odobrenja, uključuje nalog za prenos i nalog za uplatu, uz veoma malo učešće direktnih zaduženja u ukupnim plaćanjima, dok plaćanja elektronskim novcem u dinarima ne postoje iz već navedenih razloga. Usvajanje zakona koji predlaže Narodna banka Srbije pružiće mogućnost promene u navikama plaćanja na našem tržištu.
Sledeće pitanje. U našoj zemlji regulativa kojom se uređuje poslovanje i nadzor nad platnim sistemima je nepotpuna, a pri tome svi sistemi nisu posebno zaštićeni u slučaju nastupanja nesposobnosti plaćanja nekog od učesnika u sistemu. Predlogom zakona se obezbeđuju sveobuhvatna pravila za uspostavljanje platnih sistema, utvrđivanje i konzistentna primena zahteva koji će unaprediti sigurnost i stabilnost njihovog rada, povećanje tržišne konkurencije, kao i provera usklađenosti poslovanja platnih sistema i operatora tih sistema sa zakonom.
Sledeće važno pitanje koje se uređuje ovim zakonom je da se utvrđuju pravila koja bi trebalo da obezbede konačnost poravnanja u bitnim platnim sistemima, čime se nastoji da se u velikoj meri umanje pravni i sistemski rizici pri izvršavanju transakcija u tim sistemima. Uspostavljanjem registra računa fizičkih lica, što je novina, koji će voditi Narodna banka Srbije i koji neće biti javan, zakon će doprineti efikasnijem radu nadležnih sudova, MUP-a, istražnih i drugih organa koji imaju pravo da pribavljaju podatke o tim računima u odgovarajućim postupcima. Zakon ukida i obavezu vođenja registra ovlašćenja, što će dovesti do rasterećenja banaka, kao i dužnika i poverilaca.
Imajući u vidu da je Narodna banka Srbije nadležna za nadzor nad gotovo celokupnim finansijskim sektorom u Republici Srbiji, osim tržišta kapitala, i da raspolaže profesionalnim i dobro obučenim kadrom u oblasti supervizije, Narodnoj banci Srbije se zakonom poveravaju nadzorna ovlašćenja nad poslovanjem platnih institucija, institucija elektronskog novca i operatora platnih sistema.
Pored toga, Narodna banka Srbije vršiće nadzor i u delu poslovanja javnog poštanskog operatora koji se odnosi na pružanje platnih usluga i izdavanja elektronskog novca, što do sada nije bio slučaj, s obzirom na to da je JP PTT saobraćaja Srbije jedan od najvećih pružalaca platnih usluga prema broju klijenata koji svakodnevno vrše plaćanja u vrednosti po broju transakcija koje se tom prilikom izvrše.
Narodnoj banci Srbije obezbeđeni su odgovarajući instrumenti, uključujući i mogućnost novčanog kažnjavanja i oduzimanja dozvola za rad, kako bi nadzor koji se vrši mogao da bude i efikasan i efektivan.
Na kraju, ali nikako ne manje važno, odredbama Predloga zakona o platnim uslugama vrši se i usklađivanje sa propisima EU iz oblasti platnih usluga i elektronskog novca, odnosno sa odredbama Direktive o platnim uslugama na unutrašnjem tržištu, Direktive o osnivanju, nadzoru i poslovanju institucija elektronskog novca i Direktive o konačnosti poravnanja u platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti.
S tim u vezi, a uzimajući u obzir otpočinjanje pregovora u okviru poglavlja koje se tiče slobode kretanja kapitala, poseban deo zakona posvećen je odredbama koje će početi da se primenjuju po pristupanju Republike Srbije EU. Ovim odredbama uređuju se rokovi izvršenja prekograničnih platnih transakcija i platnih transakcija u evrima ili drugoj valuti države članice, zatim prekogranično pružanje usluga, odnosno mogućnosti za poslovanje platnih institucija i institucija elektronskog novca iz država članica u Republici Srbiji i obrnuto, kao i prekograničnu saradnju između nadzornih organa u Republici Srbiji i EU radi unapređenja vršenja poslova supervizije.
Kako je zakonom predviđen čitav niz novih rešenja, predviđen je i prelazni period do 1. oktobra 2015. godine, odnosno do početka primene ovog zakona, a usvajamo ga danas da bi svi oni koji će se po tom zakonu naći u pravnom prometu mogli adekvatno i da pripreme za njegovu primenu.
Dame i gospodo, želim da vam iznesem u najkraćem i novine koje se tiču zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji smo u okviru paketa zakona koje smo predložili i koji se odnose na platne usluge, dostavili i želim da vam u najznačajnijim crtama iznesem novine koje će posebno zanimati građane Republike Srbije i one na koje se proširuju nadležnosti zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Iako je jedan od glavnih motiva zašto smo u ovaj paket uvrstili i ovaj zakon bio u stvari njegovo usaglašavanje sa Predlogom zakona o platnim uslugama, predloženim rešenjima postiže se daleko više od toga. Ovim zakonom preduzima se jedan bitan iskorak u pravcu unapređenja zaštite korisnika svih bankarskih usluga, otklanja se većina manjkavosti postojećeg zakonskog okvira uočenih u njegovoj dosadašnjoj primeni i stvaraju odgovarajući preduslovi za blagovremeno i efikasno sprečavanje zloupotreba i otklanjanje nepravilnosti u ponašanju pružaoca finansijskih usluga, pre svega banaka, prema svojim klijentima.
Među najvažnijim rešenjima najpre treba izdvojiti proširenje zaštite koju pruža ovaj zakon na preduzetnike i poljoprivrednike. Uzimajući u obzir potrebu da se ovim licima pruže sve informacije i objašnjenja na osnovu kojih će moći da sagledaju da li ponuda odgovara njihovim poslovnim planovima i potrebama predloženo je da pri uzimanju kredita, polaganju novca, obavljanju plaćanja i korišćenju drugih finansijskih usluga, preduzetnici i poljoprivrednici imaju potpuno identičan položaj kao i obični građani, fizička lica.
Za razliku od njih pravna lica raspolažu obično većim resursima. Realne mogućnosti za racionalnu procenu ponuđenih usluga je kod njih na višem nivou, a upoređivanje i izbor ekonomski prihvatljivije ponude u njihovom slučaju su takođe veće, pa je zato zadržano rešenje, kao što je to slučaj i u dominantnoj uporednoj praksi, da se na pravna lica i dalje ne primenjuju odredbe Zakona o zaštiti koja važe za građane.
Ovo naravno ne isključuje mogućnost da se u skladu sa Zakonom o bankama, pravna lica i dalje ako su nezadovoljna ponašanjem banke obraćaju prigovorom u vezi sa poštovanjem odredaba koje se primenjuju na njihov ugovorni odnos.
Predlogom zakona proširuje se zaštita i na davaoce sredstava obezbeđenja, što do sada nije bio slučaj. Jemcu, žirantu, vlasniku stvari na koje se ustanovljava založno pravo, oni do sada nisu imali, a sada će uživati gotovo podjednaku zaštitu kao i korisnik finansijske usluge. Osnovni razlog za ovakvo rešenje leži u tome što se u praksi dešavalo da davalac sredstava obezbeđenja, jemac, žirant i ne zna kakve je sadržine ugovor iz kojeg proističu obaveze za koje on garantuje niti za koji iznos jemči, a u slučaju povrede njegovih prava, on nije uživao ni procesnu zaštitu kao korisnik.
Ovim zakonom se ovo menja, jer će se sada sve predugovorne informacije i kopije ugovora dostavljati i davaocu sredstava obezbeđenja, a on će moći da se punopravno obraća u slučaju povrede njegovih prava kako banci tako i Narodnoj banci ako nije zadovoljan odgovorom banke. Da prava korisnika zajamčena ovim zakonom ne bi ostala prazno slovo na papiru, od ključnog značaja je da se obezbede efikasne procedure za zaštitu prava korisnika finansijskih usluga. Otuda je posebna pažnja u njegovoj primeni posvećena upravo ovoj problematici. Tako se predloženim rešenjima ubrzava i čini delotvornijim postupak ostvarivanja prava korisnika, skraćivanjem roka banci za davanje odgovora na prigovor klijenta sa 30 na 15 dana uz mogućnost da banka produži rok za 15 dana samo izuzetno i to iz objektivnih razloga, odnosno kada postoji ili su nastupile okolnosti na koje ona nije mogla da utiče.
Pored toga, izričito će biti propisano da banka i pružalac finansijske usluge neće moći da naplaćuje nikakve naknade i druge troškove za postupanje po prigovoru, a biće dužna i da omogući podnošenje prigovora i na svojoj internet stranici na kojoj moraju obezbediti korisniku da se upozna sa načinom podnošenja prigovora i načinom postupanja po prigovoru. Sve ovo bitno će skratiti i olakšati klijentu put ostvarivanju svojih prava.
Dalje, ako je korisnik nezadovoljan prigovorom ili mu davalac finansijske usluge nije odgovorio u zakonom propisanom roku, on se može obratiti NBS pritužbom koja ako utvrdi da se banka ogrešila o klijenta nalaže otklanjanje nepravilnosti, a banci se može izreći i novčana kazna u slučajevima i na način propisan zakonom.
S tim u vezi, novina u ovom zakonu je i proširenje raspona kazni postojećeg, dosta uskog i nefleksibilnog okvira, od 500.000 do 800.000 dinara na iznos od 80.000 dinara do milion dinara, što će omogućiti da se u svakom pojedinačnom slučaju u zavisnosti od težine nepravilnosti i ponašanja davaoca finansijske usluge na izbalansirani način odmeri visina novčane kazne. Osnovna svrha postojanja novčanih kazni jeste da se one izriču uvek kada nastupe okolnosti za njihovu primenu, a ne to da se propisuju isuviše visoke kazne koje bi se onda relatizovale u praksi izbegavanjem da se primene zbog nesrazmere u odnosu na učinjeno delo.
Pored toga, unapređeni postupak posredovanja u kome se Narodna banka pojavljuje kao institucionalni medijator, s obzirom na to da se davalac finansijske usluge dodatno motiviše, da u postupku posredovanja pronađe kompromisno rešenje, naravno, u interesu korisnika, kako bi umanjio rizik od eventualne sankcije koju bi mu mogla izreći Narodna banka Srbije i javnog objavljivanja podataka o nepravilnostima koje je načinila ta banka.
Vrlo važna novina je to što Narodna banka Srbije neposredno preuzima odgovornost za ispitivanje nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredaba u delu finansijskog sektora koji nadzire, što predstavlja odgovarajuću paralelu u odnosu na nedavno usvojena rešenja u Zakonu o zaštiti potrošača, koji je usklađen sa relevantnim evropskim direktivama.
Tako bi se kao nepoštena poslovna praksa moglo tretirati, na primer, obaveštenje davaoca finansijske usluge upućenog klijentu, da se češćim korišćenjem određenog finansijskog proizvoda, kao što je na primer kreditna kartica, povećava šansa korisnika takve kartice na dobitak u nekoj nagradnoj igri – putovanja, novčane nagrade i slično.
Ovim zakonom Narodnoj banci Srbije poveravaju se delotvorni instrumenti, ne samo u pogledu mera koje će uslediti nakon što budu konstatovane nepravilnosti banaka, već se afirmiše i uloga centralne banke, kao institucije koja će moći i preventivno da reaguje i usmerava fer tržišnu praksu kada uoči neželjeno ponašanje prema klijentima u finansijskom sektoru.
Takođe, kao što sam na početku i rekla, ovim zakonom vrši se usklađivanje sa predloženim Zakonom o platnim uslugama, na taj način što se ugovorna materija o platnim uslugama u celini uređuje sada u matičnom Zakonu o platnim uslugama.
Naime, ugovor o otvaranju i vođenju računa i ugovor o izdavanju i korišćenju platnih kartica biće uređeni ugovorom o platnim uslugama u Zakonu o platnim uslugama, koji ima daleko šire značenje i sadržinu, jer obuhvata ne samo ove usluge koje se tiču računa i kartica, već internet plaćanja i plaćanje putem mobilnih telefona i drugih telekomunikacionih uređaja, novčane doznake i druge slične usluge.
S druge strane, kada pružaoci platnih usluga odobravaju kratkoročne kredite, što će moći da čine uz odgovarajuću adekvatnost kapitala prema Zakonu o platnim uslugama, na njih se u potpunosti primenjuju obaveze i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Jedna od bitnih novina ovog zakona je i odredba prema kojoj će sve banke koje su pre 2011. godine odobravale kredite po jednom tipu kursa, po pravilu je to bio kupovni, za banke niži kurs, a po kojima su klijenti u obavezi da otplaćuju obaveze po drugom nepovoljnijem tipu kursa biti u obavezi da nakon početka primene ovog zakona obračunavaju anuitete po najmanje istom tipu kursa, po kojem su kredit i odobrile, što smatramo da je fer rešenje, koje će makar u određenoj meri olakšati izmirivanje obaveza klijentima banke.
Najzad, s obzirom na obim i dubinu promena koje nova zakonska rešenja donose, predviđen je tranzicioni rok od tri meseca, kako bi se davaoci finansijskih usluga pripremili za njegovu primenu, osim odredaba koji se tiču usklađivanja sa Zakonom o platnim uslugama koji će u skladu sa rokom u kom će on početi da se primenjuje, pa će se i te odredbe primenjivati od 1. oktobra 2015. godine. Znači, samo odredbe koje se tiču isključivo Zakona o platnim uslugama.
I još par reči o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma, koji se u ovom paketu nalazi zbog potrebe da se uskladi sa ova dva osnovna zakona sa kojima smo izašli pred vas i o njima ću najkraće reći ono što je neophodno.
Jedini motiv za predlaganje izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju bio je upodobljavanje sa Zakonom o platnim uslugama kako bi se novim učesnicima na našem finansijskom tržištu, domaćim institucijama elektronskog novca i platnim institucijama koje će se osnivati od 1. oktobra naredne godine, omogućilo ono što je stranim institucijama elektronskog novca, poput Pej Pala, omogućeno još u 2012. godini da rezidenti preko tih institucija mogu vršiti platni promet sa inostranstvom, odnosno slati i primati novac po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga.
Moram da ponovim zbog svih onih koji ne žele da čuju, ne misleći na vas ovde, nego na javnost, molim vas da me pogrešno ne razumete. Jedini motiv za predlaganje izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju je usklađivanje sa Zakonom o platnim uslugama, kako bi se novim učesnicima, na našem finansijskom tržištu, domaćim institucijama elektronskog novca i platnim institucijama koje će se osnivati od 1. oktobra naredne godine, omogućilo ono što je već sada moguće, stranim institucijama elektronskog novca koje još od 2012. godine mogu da obavljaju poslove kojima rezidenti mogu da vrše platni promet sa inostranstvom, odnosno da šalju i primaju novac po osnovu elektronske prodaje roba i usluga.
Međutim, i pored kristalno jasnih odredaba i nedvosmislenog obrazloženja ovog zakona, ponovo su se čak i prošle nedelje u medijima pojavili natpisi, izjave tzv. „domaćih eksperata“ u ovoj oblasti koji su izneli tvrdnju da će Pej Palu zakonski biti omogućeno da obavlja ovu uslugu prijema tek od 1. oktobra 2015. godine u skladu sa pritajenom nadom da će 100 puta izrečena neistina možda jedanput postati istina.
„Neznanje prava ne izvinjava“, glasi čuvena pravnička poslovica, ali u ovom slučaju kao i u drugim sličnim slučajevima, NBS će istrajavati na edukovanju javnosti isprečavanju širenja dezinformacija u svakom pojedinačnom slučaju kako bi na taj način sprečila da štetne posledice neznanja ili loših namera budu reflektovane na poverenje investitora i poslovni ambijent u našoj zemlji.
I ovom prilikom naglašavamo da sve pravne prepreke za uvođenje servisa prijema novca za naše rezidente preko stranih institucija elektronskog novca, uklonjene u 2012. godini u prilog tome govori ne samo to što je Pej Pal zvanično obavestio NBS u oktobru mesecu ove godine da je obustavio servis prijema elektronskog novca nakon tri dana isključivo iz tehničkih razloga, a ne zbog regulatornih prepreka, već i činjenica da već u ovom trenutku licencirane kompanije iz EU pružaju usluge prijema novca našim rezidentima čija imena ne bih navodila da to ne liči na reklamu jer nije primereno.
Pored toga, izmenama Zakona o deviznom poslovanju, NBS postaje organ kontrole deviznog poslovanja kod institucija elektronskog novca i platnih institucija.
Zakon o izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je sa minimalnim brojem članova zakona koje menjamo u stvari pred vama samo zbog usklađivanja sa Zakonom o platim uslugama i zbog toga smo ga i dostavili u ovom paketu jer budući da NBS obavlja nadzor nad primenom ovog zakona, kod banaka i drugih finansijskih institucija koje kontroliše, naš nadzor je proširen i u delu sprečavanja pranja novca na platne institucije i institucije elektronskog novca.
Znači, s obzirom na to da smo i do sada vršili kontrolu nad organima koji su u finansijskom sistemu, proširuje se naša nadležnost i na te platne institucije čije formiranje očekujemo od 1. oktobra 2015. godine.
Isto tako, izričito je predviđeno i da su ove institucije obveznici tog zakona, a unosi se i izuzetak u vezi sa preduzimanjem mera praćenja stranke kada je vrednost elektronskog novca ispod određenog iznosa, što je rešenje u potpunosti usklađeno sa relevantnim propisima iz ove oblasti.
Da zaključim uvodno izlaganje, gde sam se trudila da budem ni preterano načelna, ni previše detaljna, da sam ponosna što pred vas iznosim zakone koji su pisani u Narodnoj banci uz pomoć struke, nauke, svih zainteresovanih strana, uz prihvatanje svih dobronamernih korisnih saveta i što pred sobom imate zakone koji nisu napisani uz slušanje, šaputanja bilo koje interesne grupacije, bilo kog lobija, budućih institucija ili bilo čega sličnog, sa čime je Srbija, uverena sam, konačno raskrstila.
Ovo su zakoni koji treba da doprinesu kvalitetu života svih građana Republike Srbije i zato vas, dame i gospodo poslanici i svi oni koji nas gledate i slušate, molim da date podršku ovim zakonima, jer svi tako preuzimamo obavezu da unapredimo delatnost u ovoj oblasti, a Narodna banka će sa ljudima koji su ga pisali i deo njih sedi danas ovde sa mnom, sedeće i kada bude rasprava u pojedinostima, zaista služe na čast i ponos Srbiji i svima vama.
Zahvaljujem se na pažnji sa kojom ste saslušali moje izlaganje.