Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Gospođo Tabaković, uprkos ovoj poplavi amandmana, Srpska napredna stranka, što ste mogli da zaključite iz diskusije uvaženih koleginica i kolega i ja sam im zaista zahvalan zato što su govorili o suštini ovih zakona, a ne o brojanju dana ili brojanju stranica, nisu se bavili formom ili veličini slova, Srpska napredna stranka će bez obzira na tu poplavu amandmana podržati i glasati za predloge zakona koje ste predložili Narodnoj skupštini za usvajanje.
Danas sam strpljivo pratio gotovo ceo tok sednice i trudio sam se da vidim bar jednu suštinsku zamerku. Nisam je čuo, ali sam zato čuo vrlo kvalitetne odgovore, vaše odgovore, tendenciju i želju da se posle mnogo godina odlaganja Zakona o osiguranju, odlaganja razdvajanja životnih na neživotne, nekako je bilo najlakše reći - dajte nam još godinu dana, ali ne, vi ste veoma hrabro ušli u rešavanje ovog izazova i zbog toga imate podršku SNS.
Što se tiče forme, vidim da se tu govorilo o veličini fontova, neki fontovi koji odgovaraju dvadesetogodišnjacima za mene su već mali. Verujem da kada budem ulazio u neke druge godine, verovatno da će i ovi fontovi koji mi sada odgovaraju takođe biti mali. To je nešto što ne može zakonom da se predvidi, jer korisnici ovih zakona su ljudi koji imaju i 20, ali i 60 godina. Ne omalovažavajući bilo koga, ali mislim da su te zamerke zaista smešne.
Pošto sam po vokaciji matematičar, uzeo sam sebi za slobodu da vidim da u ovih pet zakona imamo 567 članova, da su ovi zakoni u skupštinsku proceduru upućeni od vaše strane, gospođo Tabaković, 5. decembra 2014. godine, a danas je, čini mi se, 15. decembar, tako da smo imali 10 dana da pročitamo više od tri člana koja je pročitao gospodin Pavićević, ili više od naslova koliko su pročitali određene kolege i videli da je potpis gospođe Tabaković i to im je bilo dovoljno da odbiju i da su protiv.
Međutim, kad smo kod te forme i poštovanja procedure, u skupštinsku proceduru je upućena poplava od skoro 600 amandmana. Šesto amandmana na 600 stranica koje treba obraditi i pročitati, ne 10 dana koliko su ovi zakoni u pitanju, već jedan dan i to sutrašnji dan, obraditi, pročitati i odgovoriti na kvalitetan način. Ne – briše se, ne – odbija se, već – odbija se zbog toga i toga, sa onom strpljivošću, sa onom trpeljivošću koju ima gospođa Tabaković, zato što poštuje Narodnu skupštinu jer je dugo jela hleb, i ako mogu da kažem da sam od nekoga učio ovaj zanat na kvalitetan i dobar način, učio sam ga u trenutku kada je gospođa Tabaković bila zamenik šefa poslaničke grupe „Napred Srbijo“ Srpske napredne stranke i ja sam joj na tome zahvalan.
Zašto neko nije postavio pitanje – dobro, ljudi, imate samo jedan dan da odgovorite na mnogo više materijala kojim smo vas zatrpali, sa željom ne da poboljšamo zakone, već sa željom da vas zatrpamo, da dobijemo priliku da govorimo, pa da pobegnemo iz sale, pa da odemo na neke važnije stvari. Lepo je ovde gospodin Atlagić primetio, nažalost, samo četiri narodna poslanika bivšeg režima. Ja sam im zahvalan zato što su ostali tu sa nama, ali sam mnogo više zahvalan mojim prijateljima iz SNS jer su celog dana bili ovde, jer su diskutovali i tražili sponu, tražili kvalitet, kao što sam zahvalan gospodinu Orliću koji je pružio tako snažno i hrabro ruku i rekao – ima prostora i mesta gde možemo da se dogovorimo, gde možemo svi da budemo usaglašeni.
To su najstabilnija mesta u našem društvu. Zašto bežite i zašto na tu pruženu ruku odgovarate šamarom? Ali, to više govori o našoj želji, o strpljivosti, o želji da primirimo i smirimo političku scenu, da postanemo stabilno, normalno i pristojno društvo, gde se političkim protivnicima neće stavljati kesa na glavu, kao što sam ja dobijao poruke, gde ćemo moći, ne da se stidimo, već da se ponosimo tačkama spajanja. Vidim da je ovde danas čak provejavalo i to zbog čega su nam potrebni i zašto smo dobili saglasnosti EU? Da li je to znak da neko odustaje od evropskih vrednosti, a gotovo svuda, na svakoj lokaciji, na svakom mestu, bilo gde da sam na svetu ponosno sam govorio da ako nešto spaja svih 250 ljudi u ovom visokom domu, u ovom stubu naše države, spaja želja za evropskom perspektivom i evropskom budućnošću Srbije. Zašto je neko zbog gole kritike ustao i rekao – pa šta će vam mišljenje? Da, tragaćemo za prijateljima, tragaćemo za mišljenjima, zato što smo pružili ruku ne samo ka opoziciji, ne samo ka bivšem režimu, pružili smo ruku ka svetu. To se vidi najbolje danas u Beogradu, 16 premijera, premijer Kine, ne samo najmnogoljudnije zemlje na svetu, već i zemlje sa najbrže rastućom ekonomijom. Ponos je biti danas i u Beogradu i u Srbiji…
