Zahvaljujem.
Vreme je da odmah kažem da se zahvaljujem što procenjujete ispravno da uvođenje novih servisa i primena Zakona o platnim uslugama pruža mogućnosti, ali ne vidim razlog za sumnju unapred da li će ti efekti biti postignuti i da li će biti iskorišćeni.
Pre svega, to su koristi koje se pružaju i biće realizovane na domaćem tržištu. To znači da se osnivaju nove domaće platne institucije u kojima će raditi ljudi odavde i gde će se omogućiti elektronska trgovina koja će svojom cenom biti konkurentnija zbog svih onih delova o kojima sam govorila, direktno plaćanje bez mogućnosti da se naplaćuje provizija od strane pružaoca usluge i onog drugog, koji prima i ne daj bože eventualno posrednika. To je korist koju očekujemo, da se osnuju nove institucije, da u njima rade novi ljudi, ljudi odavde i da pre i iznad svega građani koji tu uslugu moraju i treba da koriste dobiju jeftiniju uslugu i da ne budu upućeni samo na banke koje sada bukvalno diktiraju cenu te elektronske trgovine.
Za sada imamo samo dve banke koje bukvalno omogućavaju pružanje usluge elektronske trgovine i to pod takvim uslovima da se privredna društva, odnosno pravna lica i ne odlučuju da to koriste. Na nama je da stvorimo okvir i da stvorimo uslove, da promovišemo i da verujemo da će se prednosti koje ovaj zakon nudi realizovati. Naša misija se time ne završava. Naš zadatak upravo počinje donošenjem i usvajanjem ovog zakona, a posao na promovisanju, stvaranju uslova za rad, kontrolisanju i na najbolji način reklamiranju tih usluga biće nadzor nad primenom zakona.
Nadzor nad primenom zakona u Zakonu o platnim uslugama je jedno, a mogućnost da ograničimo kamate finansijskim institucijama, bez obzira na to što sam i sama građanin i svesna koliko je to skupo i teško. Prosto, ne možete da tretirate bankarsku uslugu cenom lekova, ne možete kamatu da tretirate komunalnom uslugom, ne možete da je tretirate energentom. To su oblasti koje su i u svetu, u onom svetu na koji želimo da se ugledamo, u jednom delu kontrolisane, ali cena bankarske usluge kamata jeste cena novca, ali pozajmljivanje novca u stvorenim i zatečenim uslovima u ovom društvu jeste kao hleb. Ne zadužuje se ko ne mora. Razumem ja vas, ali mi razumevanje teškoća ne omogućava da kršim osnovna načela tržišne privrede, a to je da u postojanju sistema u kojem banke nude svoje usluge, same određuju kamatu.
Sada ću da vam kažem šta mi radimo kao banka. Na primer, mi nismo primenili u Zakonu o platnim uslugama najnoviju direktivu gde ćemo, ali ćemo je primeniti već od iduće godine, cene usluga koje će domaće platne institucije, pa i strane pružati biti uvek transparentno i jasno prikazane, da bi građanin mogao da se opredeli i da koristi najjeftiniju, a najbolju uslugu. Mi to sada radimo sa bankama.
Prosto imam utisak da mi dovoljno ne predstavljamo javnosti sve ono što Narodna banka radi i nudi. Imate uporedni pregled kamata pasivnih i aktivnih na dinarske novoodobrene, stare kredite, na devizne kredite, koliko svaka banka pojedinačno nudi i naplaćuje. Mi preračunavamo njihovu nominalnu kamatu u onu efektivnu, u ono što je stvarni trošak građana, omogućavajući građanima da na našem sajtu iz pouzdanih podataka i izveštaja koje dobijamo dajemo prvi korak te konkurencije i mogućnosti da građani izaberu. Mi to možemo da uradimo.
Mi smo preporukama za kredite u švajcarcima omogućili da se one neodredive kamate bukvalno sankcionišu, ali ne možemo da nateramo banke, jer je ovo tržišni sistem, da one bukvalno daju reprogram kredita jer su otvoreno govoreći, posegli smo za tom merom jer su banke bile u prilici da procene rizik valutnih za razliku od građana koji nisu bili u stanju niti su imali te informacije, niti su mogli da izvrše kvalitetnu procenu rizika zato što im je nuđen. Postmoderni način življenja je bio život na kredit i zaduživanje za sve. Sada kada se efekti finansijske krize produžavaju, sada kada nema sigurne plate ili primanja, kada nema otvaranja radnih mesta dinamikom koju smo svi očekivali, jednostavno ne mogu da kažem – građanin nije znao u šta ulazi. Banka je znala više, ali je i građanin morao da zna. Ne vredi mi da glumim Majku Terezu, ovo je život u kojem svako mora da snosi posledice svojih odluka pojedinačno i svako od nas i svako ko koristi kredit bitno je informišemo građane u punoj i potpunoj meri da nema onih sitnih slova na dnu ugovora. Bitno je da ne kaže niko od nas ovde neistinu da nisu propisani opšti uslovi i prava građanina koji se osigurava da se sa njima upozna.
Izvinite, da li ima neka druga reč nego obmanjivanje javnosti ili govoriti neistinu ako neko kaže da to ne piše u zakonu, a piše precizno članom 82. i 84? Neka se uvredi koliko god hoće, najveća je uvreda govoriti neistinu za mene i za bilo koga.
Takođe vas molim da vrlo oprezno koristimo podatke o padu BDP. Zašto sve ono što je dobar podatak kao činjenica, npr, međunarodnim metodologijama merena inflacija je na najnižim nivoima, međunarodnom metodologijom merene strane direktne investicije su milijardu i 400 miliona? Najviše smo pitanja dobili a otkuda sada to strane direktne investicije tako velike merene metodologijom koju smo dužni da primenjujemo kao zemlja kandidat.
Te podatke, gde su cifre pozitivne, gde otvaraju neku nadu, veru da može da se ide napred, one se prećutkuju, ali se projekcija o padu društvenog proizvoda, projekcija, prognoza, predviđanje, uzima za konačno, iako ona nije, ne znam gde ste našli podatak 2,4. Najcrnje prognoze iz Srbije su da je to minus 2% za ovu godinu.
„Komerc banka“, mi dobijamo kao Narodna banka izveštaj i procene kredibilnih institucija koje nas posmatraju kroz prizmu podataka koji su javni. Jedna „Komerc banka“ kaže da ne očekuje za Srbiju da taj pad bude manji, odnosno da ne bude veći od minus 1,4%. Ja ne znam, ne mogu da budem vidovita i to su podaci koji će biti konačni tek u prvom kvartalu iduće godine. Ali, ako mi kažemo - pad BDP i sve tamne podatke i loše cifre ističemo u prvi plan, izvinite, da li tako radimo kada govorimo o sebi? Da li prvo ističemo svoje mane ili prvo govorimo o onome što smo uradili, što je naš rezultat i što smo namerni da uradimo?
Ja bih prosto volela, nikad nisam za prećutkivanje. Danas sam se suočila sa praksom da se može obmanjivati javnost i delimičnim govorenjem istine. Delimično govorenje istine je kada kažete da dovodite u ustavno neravnopravan položaj osiguravajuće kuće koje su zatečene kao kompozitna društva koja obavljaju uslugu i životnog i neživotnog, a ona koja su osnovana za samo jednu vrstu osiguranja, nastavljaju tako da postoje ili se mogu osnivati samo za jednu od tih osiguranja, ali se prećutkuje zarez iza kojeg stoji da oni koji imaju licencu za obavljanje jednog i drugog osiguranja moraju da odvoje upravljanje imovinom, kapitalom, itd.
Čim prećutite taj deo, izvinite što se obraćam vama, samo govorim o onome o čemu se danas ovde govorilo, ne mislim na vas vi to niste ni pominjali, kada prećutite taj bitan uslov da se odvoji upravljanje imovinom, kapitalom i obavezama, vi prosto zamaglite onaj prvi deo i zaista može da izgleda da dovodite u neravnopravan položaj nekoga na domaćem tržištu, iako u stvari primenjujete direktivu i kako je to, ponosna sam, jedan mladi kolega, gospodin Orlić, obrazložio, niko od nas ne traži da najstrožije uslove primenimo u ovom trenutku i odmah za svoju zemlju, već nam se ostavlja prilika da neke stvari liberalizujemo u poslednjem trenutku.
Koristim ovu priliku da vam se zahvalim na izlaganju, ali želim i da dodam, zahtev da se liberalizuju tokovi u računima deponenata, da mogu bez ograničenja da iznose novac u inostranstvo van Srbije. Izvinite, preporuku od Međunarodnog monetarnog fonda imamo da budemo konzervativni i vrlo sam im zahvalna na tome što nam savetuju da to bude poslednji korak u liberalizaciji tokova kapitala.
Zamislite vi, u atmosferi koja se u Srbiji stvara od jedne bučne manjine u medijima, da je sve katastrofično, da će predviđanja jednog analitičara, koji kaže, projektuje, ja se ne usuđujem da projektujem, da će kurs u 2017. godini biti 130. Šta bi se desilo sa domaćom štednjom, odnosno sa štednjom u evrima, da postoji ova liberalizacija? Strah kapital natera da u trenutku odleprša, ako ne postoji ograničenje.
Niko nije preneo tako bučno i zvučno izjavu tog istog ekonomiste kada kaže da će rast biti u narednoj godini i veći od onog koji Vlada prognozira. Govorim o jednom optimističnom scenariju čoveka koji je vrlo stručan i kome je dozvoljivo da iznosi takve prognoze zbog iskustva koje ima i nepristrasnosti takvih prognoza. Tako da se posebno zahvaljujem svima vama koji sa oprezom i sa verom da ove promene donose nova radna mesta, nove usluge, konkurenciju i mnogi od vas su imali prilike da vide kakav je taj trend rasta elektronske trgovine. Mnogi mogu da vide koliko je tokova već uvedeno u regularne i ja se svima vama koji tako gledate zahvaljujem.
Onima koji su promovisali neke druge vrednosti, neke druge, nazovi magnate u ovoj državi, kojima nije krivica što su magnati, nego način na koji su dolazili do novca, sve one povezane grupe koje su oštećene zatvaranjem vrata na koja su oni ulazili i znali su koje ih brave otvaraju, prevaljujući trošak tih i takvih banaka na pleća državnog budžeta, ja se njima ne čudim, ja znam da svako radi ono u šta je uveren ili za šta je plaćen.
Koristim priliku da u odsustvu kolege, moji su poslanici kolege, to govori koliko uvažavam Skupštinu, da odgovorim na pitanje da li je devojka kulturolog primljena u NBS u sektoru za devizne poslove. Samo jedno mogu da kažem - greh je izreći takvu laž. Ja nisam dužna samo da pred vama kažem – greh je.
Ja sam dužna zbog tih i svih ostalih koji rade u NBS, a to ću i da učinim, da podnesem tužbu protiv onoga ko je to izrekao i da se u sudskom postupku pred nadležnim organima pokaže i dokaže što je pre moguće ko to pokušava da dovede u pitanje jednu od institucija ove države, a to je NBS, koja još uvek važi za najkredibilniju instituciju, koja iznosi najpouzdanije podatke i ima najkvalifikovaniji kadar koji je vrlo lojalan instituciji u kojoj radi, tako da nezakonito iznošenje podataka, a pre svega neistine, moraju da budu sankcionisane.
Onaj ko je spreman da izrekne takvu laž, mora da bude spreman i da za tu laž plati. Svi drugi koji iznosimo, ako nam se to desi, neistinu, takođe treba da odgovaramo i baš zbog onih koji govore istinu i koji veruju u nas i u vas koji ste ovde došli, da razgovaramo, koji ste glasali ili niste glasali i koji tražite preispitivanje rada NBS, zaslužujete, zaslužujemo da se istina čuje i zna.
Način da se NBS proveri šta radi, koja se ponosi svojom odgovornošću u parlamentu, je prisustvo odborima. Mi smo bili polovinom godine sa kompletnom ekipom. Taj odbor nije bio tajno zakazan. Na njemu je trebalo razgovarati o monetarnoj politici za narednu godinu, o rezultatima NBS i to je Poslovnikom predviđen način na koji mi polažemo račun.
Ostaćemo otvoreni da na svaki način na koji je moguće te račune pred građane položimo, jer niko od nas ne treba da zaboravi, ja sam danas i počela svoje izlaganje time da smo mi pre, posle i uvek građani Republike Srbije, da polažemo nekom račune. Ja prethodni život nisam imala. Verujem da je to figurativno rečeno, ali sam spremna da položim račune pre svega pred vama kao osoba koja vodi odgovornu instituciju i vrlo sam svesna, nije mi prvi put da učestvujem u vlasti.
Bila sam ministar od 1998. godine do 24. oktobra 2000. godine. Vodila sam vrlo osetljiv resor, za ekonomsku i vlasničku transformaciju, u vreme kada je trebalo privatizovati i „Politiku“ i „Novosti“ i „Beočinsku fabriku cementa“, ali i najuspešnije privatizacije iz tog doba i najuspešnije kompanije i danas postoje i jesu rezultat rada tih ljudi i nadgledanja mene kao ministra.
Nijedna jedina afera ili ružan trag iza mene nije ostao. Ja to dugujem, pre svega, sebi i to je dokaz moje doslednosti da pošteno i u interesu građana Srbije obavljam svoj posao. Izvolite, ja ću rado uvek da se odazovem da na odborima, kako to u ovom trenutku Poslovnik predviđa, položim račun pred vama. Hvala.

Gospodine Ćiriću, po kom osnovu?

(Goran Ćirić, s mesta: Replika, pogrešno sam protumačen.)

Izvolite, hajde da čujemo to pogrešku.

Guvernerka se obraćala uglavnom meni, a mislim da ste me pogrešno razumeli. Samo sam hteo da razjasnimo nešto, ako mogu.
Pošto ste pomenuli, mislim da ste pogrešno razumeli, da sam ja tražio da vi administrativnim putem smanjite kamate. To nije tačno. Ja sam vas pitao, jer ću i u amandmanu, posebno o Zakonu o osiguranju, upravo predložiti da se oslobode tehničke rezerve osiguravajućih društava. Niste odgovorili na taj deo pitanja, a rekli ste da je to bio zahtev da se administrativno skinu kamate. Dakle, nije to bila suština tog predloga.
Druga stvar, ako govorimo o nekim podacima, koji se pojavljuju u javnosti, vi ste rekli od minus 2%, pad od 2% BDP u toj nekoj proceni, da li će biti 2,4%? Nema niko ovde namere da plaši ovde ljude. Mi smo imali nažalost situaciju u ovoj godini kada su se stvarno plašili ljudi različitim biblijskim, stogodišnjim, ovakvim ili onakvim, događajima u Srbiji.
U tom smislu sam samo hteo da razjasnimo ovaj deo, jer mislim da ste ostali dužni ovaj odgovor vezan za osiguravajuća društva. I potencijalno taj amandman na član 131. Dakle tu smo dali taj amandman i ja mislim da bi to bilo važno da se usvoji, kao predlog, jer će to zaista liberalizovati tržište, u stvari pojačati konkurenciju koja neće administrativno skidati kamate u Srbiji, nego kroz razvoj konkurencije, upravo smanjiti, ubeđen sam, i kamate i cenu novca koji se plasira našoj privredi i građanima Srbije. Hvala, predsedavajući.

Reč ima guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Govorila sam o ovde pominjanom zakonu, kojem se navodno nije posvetilo dovoljno pažnje, kojim je trebalo ograničiti kamate, a ne o tehničkim rezervama o kojim vi govorite. Pogledaćemo amandman pažljivo, ali načelno.
Kad kažete rezerve, sama svrha tog novca u rezerve. To znači da one budu raspoložive u najkraćem mogućem roku za isplatu štete, odnosno za pokazivanje da odgovarate, ne samo po kapitalnoj adekvatnosti u trenutku osnivanja, nego da u svakom trenutku, kao osiguravajuće društvo, jeste spremni da odgovorite na obaveze koje imate. Plasmani osiguravajućih društava za sada idu preko banaka i nikome ne ide na ruku trenutna situacija na finansijskim tržištima gde je plasiranje novca, ne najteži posao, nego posao koji ne donosi rezultate.
Znači, mi imamo u ovoj godini smanjenje čak i doznaka iz inostranstva, ni tamo ne cvetaju ruže, pa i naši ljudi koji rade u inostranstvu šalju manje para. Te banke koje imaju najviši rang, gde se drže i devizne rezerve države, kada kažem države zna se šta predstavlja državu, sve ono što su devizna sredstva koja, za razliku od ranijih godina, stoje na našim računima, a ne pretvaraju se u odmah u dinarsku likvidnost, već samo i pažljivo u skladu sa potrebama Vlade da vrše neke isplate uz najave itd, vrlo je teško plasirati ih, jer danas niko ne želi da uzme novac, jer ne zna u šta će da ga uloži. Banke se uzdržavaju od kreditiranja. Kažu - nemamo kvalitetnu klijentelu. Opet, ljudi nisu spremni da planiraju neku proizvodnju, jer ne znaju gde će da je plasiraju.
Znači, sve ono što se zove nedovoljan rast, privreda na koju smo mi upućeni, odražava se na nas kao nemogućnost planiranja i ulaganja, ni u klijente u Srbiji, zbog čega mi, ja to moram da priznam, imamo stagniranje kreditnog rasta u Srbiji već neko vreme. Rastu samo zaduženja građana koji su prinuđeni da se zaduže da bi refinansirali svoje obaveze. Znači, taj neki zamajac u proizvodnji, koji se zovu narudžbe, sigurne narudžbe iz inostranstva, su nešto što treba da otkoči zastoj u samom bankarskom sektoru. Zaista se slažem da više štednja postaje prosto neatraktivna, u smislu ko je lud da ima samo na nivou inflacije, da ne gubi u stvari na toj štednji, a ona je na istorijski rekordno visokom nivou od 8,4 milijarde evra.
Moramo naći načine da ljudi koji imaju višak ulože, ali da se to ne pretvori u sve instrumente kontrole i sisteme obezbeđenja, da se ne pretvori u neki već viđeni krizni sistem, koji je ostao iza nas, i koji ostavlja svoje posledice i dan danas.
Pažljivo ćemo razmotriti vaš amandman, sa jednom načelnom ogradom da rezerve podrazumevaju raspoloživost u najkraćem mogućem vremenu.
Nismo se pogrešno razumeli. Pričala sam o drugoj stvari, tako da se nadam da prihvatate ovo obrazloženje.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.

Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, teško je nakon ovako nadahnutog izlaganja, gospođe guvernerke, bilo šta reći.
No, osvrnuo bih se na ono što je danas provejavalo u svim diskusijama, danas kada raspravljamo o dva sasvim nova zakona, o izmeni i dopuni tri zakona. Ono što mi smeta jeste naknadna pamet onih koji su u prethodnom periodu imali sve instrumente, koji su mogli sve ove izmene i dopune, sve ove nove zakone sami da primene, oni koji su uništili bankarski sistem, koji sada pričaju o tome kako nemamo novca, kako nema ni građanstvo novca, nema ni privreda novca. Nadam se da ćemo ovim predlozima zakona stvoriti i popraviti ekonomski ambijent i doći u situaciju da primenimo sve ove dobre predloge u ovim zakonima.
Za razliku od rasprave u prethodnih pet sati, vratio bih se malo na smisao ovih današnjih predloga zakona, za razliku od pojedinaca, koji ne znaju da nacrt zakona i treba da bude na javnoj raspravi, a tek nakon nacrta zakona, predlog zakona dolazi u Skupštinu na razmatranje.
Deset godina nakon donošenja Zakona o osiguranju, nakon izmena i dopuna koje su donošene u više navrata sve do 2013. godine, došlo se do saznanja da je potrebno uraditi potpuno novi Predlog zakona, a pre svega zbog uočenih nedostataka u procesu primene istog, kao i zbog preuzetih obaveza u postupku pregovora sa STO, koji se odnose na liberalizaciju segmenta usluga osiguranja, kao i na usklađivanje naših propisa sa propisima EU, a koji se tiču ove oblasti.
Cilj Predloga zakona je i unapređenje ove oblasti, koji je u prethodnom periodu u mnogome popravila svoj status, kako kroz dolazak novih učesnika na tržištu osiguranja sa većinskim stranim kapitalom, tako i kroz povećanje discipline, pružanje novih usluga i povećanje zaštite korisnika usluga osiguranja.
Prilikom izrade ovog predloga zakona vodilo se računa da se na najbolji mogući način prenesu i ugrade pravne tekovine EU iz oblasti osiguranja. Sem osnovnih odredbi o osiguranja, saosiguranju, reosiguranju i poseban naglasak je stavljen na postupak kontrole rizika, tj. utvrđena je obaveza društva za reosiguranje do određenih uslova, deo rizika iznad limita reosiguranja u zemlji i inostranstvu, a ono što je posebno značajno, u vreme velikih elementarnih nepogoda, mogućnost prenosa celokupnog rizika na društvo za reosiguranje u zemlji ili inostranstvu.
Saglasno određenim direktivama EU izvršena je podela na životno i neživotno osiguranje, ali su utvrđene podgrupe neživotnog osiguranja, a pre svega radi preciziranja poslova koje će društvo obavljati iz pojedinih podgrupa osiguranja.
Posebno je definisano kojim propisima se uređuju oblasti obaveznog osiguranja u saobraćaju, a kojim dobrovoljno zdravstveno osiguranje, jer je to dodatnim propisom regulisano u EU. Sem što je Predlogom zakona propisano da NBS vrši nadzor nad ovom delatnošću, utvrđena je obaveza društva, posrednika, zastupnika u osiguranju, reosiguranju da obezbedi zaštitu prava osiguranika, tj. korisnika osiguranja i oštećenih lica. Takođe, propisano je da NBS vrši zaštitu korisnika usluga osiguranja.
Ono što bih posebno istakao je da je zadržan princip odvojenog obavljanja poslova životnog od poslova neživotnog osiguranja, što smo, u jednom trenutku, danas pomislili da nije tako dobro, slušajući kolege sa druge strane, osim zakonom utvrđenih izuzetaka. To se misli na društva za osiguranje koja su u trenutku donošenja ovog predloga zakona imala dozvolu za obavljanje poslova iz obe grupe, što je dobra praksa u EU.
Iz razloga da jedna vrsta posla ne bi pokrila obaveze druge vrste osiguranja, sve ovo u cilju zaštite i sigurnosti, pre svega korisnika usluga osiguranja.
Što se tiče poslova reoosiguranja, društvo može obavljati poslove reoosiguranja za obe grupe osiguranja. Predlogom zakona definisan je pored značajnog i kontrolnog učešća, pored pojma učešća u kapitalu ili prava glasa, pojam povezanih lica, obaveza prethodne saglasnosti u cilju sticanja ili uvećanja kvalifikovanog učešća u društvu za osiguranje, uslov je i ispunjenosti koje Narodna banaka Srbije ceni, kao i način o odlučivanju dobijaju prethodne saglasnosti, slučaj kojim se odbija zahtev, postupak otuđenja, odnosno umanjenja stečenog kvalifikovanog učešća, izricanje odgovarajućih mera od strane Narodne banke Srbije, pravne posledice za slučaj sticanja bez saglasnosti Narodne banke Srbije.
Ono što bih posebno naglasio je predlog stupanja na snagu zakona i to je bila tema o kojoj smo danas mnogo diskutovali, gde se navodi da zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, sa primenom šest meseci od tog datuma, osim odredbe koja se odnosi na strano društvo za reoosiguranje, koje će se primenjivati od dana pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i članova koji se odnose na strana društva za osiguranje koji se primenjuju nakon isteka četiri godine od pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji i odredaba koje će se primenjivati od dana pristupanja EU, a takođe se tiču liberalizacije usluga osiguranja, odnosno reoosiguranja.
Za razliku od nekog prethodnog perioda kada su u naše ime potpisivali unapred da ćemo primenjivati neke zakone, iako se ne zna kada ćemo pristupiti, ovo govori o onome koliko ste odgovorno pristupili rešavanju ovih problema i zaštitili pre svega korisnike usluga u RS.
Rekao bih još par reči i o ostalim zakonskim predlozima, pre svega o Predlogu zakona o platnim uslugama. Ubrzan tehnološki razlog i nove platne usluge i instrumenti, tendencija unapređenja tih usluga na globalnom nivou, kao i sve veća upotreba savremenih metoda plaćanje u Srbiji, pre svega mislim na rast elektronskog bankarstva i upotrebu platnih kartica, uslovili su promene Zakona o platnom prometu koji je važio od 2002. godine.
Smatram da je ovaj sveobuhvatan i celovit Predlog zakona upravo rešio sva pitanja i probleme koji su uočeni u oblasti pružanja platnih usluga, kao i prava i obaveze korisnika i pružalaca platnih usluga. Ovim Predlogom zakona i tzv. nebankarskim pružaocima usluga omogućeno je da se bave ovim poslom. Takođe, ovim zakonom definisan je i pojam elektronskog novca, kao i izdavaoca istog, čime smo omogućili našim građanima i privredi da koriste ovaj savremeni vid plaćanja.
Ovim Predlogom zakona izvršena je modernizacija i prilagođavanje našeg platnog sistema EU, stvoreni su uslovi za unapređenje poslovanja i konkurencije platnog sistema, obezbeđena je i povišena zaštita korisnika platnih usluga.
Da ne bih dužio jer ima još dosta kolega koji će se javiti za reč, u svakom slučaju, ove predloge zakona SNS će podržati u danu za glasanje i glasati. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Bojaniću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, a neka se prijavi narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Hvala.
Uvažena gospođo guverneru Narodne banke moram da vam čestitam na ovim zakonima. Prvo, zato što ste ispoljili jednu veliku hrabrost, a sami ste rekli tokom vašeg izlaganja da su ovo zakoni po prvi put koji su doneti bez nekakvog sufliranja ili bez intervencije raznih interesnih grupa i to je nešto što me veoma raduje, a moram da priznam da nisam siguran da će tek tako te interesne grupe mirno da to posmatraju, nego sam ubeđen da ćete preživljavati i dalje medijsku kampanju koja se vodi protiv vas samo zato što donosite ovakve zakone.
Prvo, vi ovim zakonima konačno, zapravo neki državni organ konačno izražava brigu o građanima, a ne brigu o bankama. Mi smo do sada imali vlasti koje su do sada isključivo vodile računa o interesima banaka i doživeli smo jedan sistem, uz naravno poštovanje svih koji su ovde želeli nešto da ulažu, ali smo imali banke koje su ovde suštinski bile, da ne iskoristim neki drugi termin ili da me neko ne shvati pogrešno, kao narko dileri i zaista su se tako ponašale. One su sve radile osim bankarskog poslovanja.
Znači, one uopšte nisu kreditirale privredu, nego su uglavnom uzimale od građana stanove ili njihovu imovinu zato što su im davale neverovatne kamate gde ljudi to nisu mogli nikako da vrate.
Sada ovde uvodite neke stvari vezane u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga obavezu bankama, što do sada nije bio slučaj, a sada će biti dužne da pre svega u toj nekoj pred fazi sklapanja ugovora građanima pojasne zapravo kakva je njihova obaveza bez tih sitnih slova. Te fus note su zapravo najvažnije zato što obično stave onim sitnim slovima i niko ne vidi otprilike šta tu piše i onda vam odjednom dođe neka obaveza za koju niste ni sanjali da ste tako nešto potpisali.
Sada po prvi put se uvodi njihova obaveza da vam već pre nego što sklopite ugovor oni izdiktiraju koja su sve vaša prava i obaveze i ono što je meni veoma važno, a to je, mnogi su zaboravili to ovde da kažu, banke su dužne da vam ponude kredit u dinarima pre svega, pa ako vi baš nećete, onda moraju da urade procenu u kojoj to moneti mogu da vam daju taj kredit kao građaninu. Tako da je to nešto što je veoma važno. Uvode se obaveze za banke koje do sada nisu postojale, jer je ovde očigledno neko radio, ne neko nego sve naše vlasti su do sada radile isključivo u interesu poslovnih banaka kojima su čak dali jednu neverovatnu stvar, a to je da kontrolišu finansijske transakcije u ovoj državi. To bi otprilike bilo kao kada biste dali recimo keru da čuva meso, da oni sada kontrolišu sve finansijske transakcije i nikada ništa bez malo nisu prijavljivali. Novac se ispumpavao iz države i to je zaista bilo nešto što je potpuno uništilo kompletnu privredu i uopšte naš bankarski sistem i finansije naše.
Jedan sam od onih koji žale za Službom društvenog knjigovodstva, koja je uništena, ali svestan sam da to ne može sada nikako da se vrati. Međutim, drago mi je što NBS preuzima mnogo jaču kontrolu nad finansijskim transakcijama i što se ubuduće tako više niko neće moći da ponaša, da ispumpava novac iz ove zemlje, nego ćete bogami vi kao NBS preduzeti apsolutno potpunu kontrolu i to je nešto što je veoma pozitivno i razumem pojedine poslanike ovde koji se ljute na uvođenje reda u naš finansijski sistem, ali znate šta? Ova država više nema taj luksuz da dopušta da se ispumpava novac iz nje. Ona jednostavno mora novac da zadrži ovde u Srbiji i zato vam čestitam, ali opet se plašim da ćete biti na medijskom udaru upravo zbog ovakvih zakona.
Vi ste, što bi mnogi rekli, udarili zmiju u glavu i mislim da ćete imati velikih problema zato što ti lobiji neće nikako mirovati.
Moram da istaknem opet kod tog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, jednu veoma važnu novinu koju ste uveli, a to je – korisnici finansijskih usluga ubuduće će biti preduzetnici i poljoprivrednici.
Svaka vam čast na tome, zato što vidimo da država na jedan dobar način pomaže poljoprivredi. Nedavno je donet zakon po kome poljoprivrednik može da založi budući rod, ne mora više da zalaže traktore ili svoju kompletnu imovinu, pa da bude potpuno uništen, nego zalaže budući rod, a sada još postaje korisnik finansijskih usluga, što do sada nije bio slučaj. Evo, izbori su i u Mionici i u Lučanima. Kada odete kod poljoprivrednika, prvo na šta se žali je to što ne može da dobije normalan kredit. Sada mu se to dosta olakšava i mislim da država ovde apsolutno poljoprivrednicima izlazi u susret.
Veoma je dobar Zakon o osiguranju. Znam da se sada mnogi žale zašto se ovako nešto donosi. Ovde se podiže nivo i uspostavljaju neki standardi šta se sve ovde može zvati osiguravajućim društvom. Čast izuzecima, ima osiguravajućih kuća koje su čestito radile svoj posao i naravno da tim ljudima nemate šta da prigovorite. Ali, bilo je ovde veoma diskutabilnih osiguravajućih firmi koje su se u najmanju ruku bavile na neki način prevarnom delatnošću i na taj način su ljudima uzimali novac. Ovde se sada uvode visoki standardi koje morate da ostvarite kako biste se bavili ovim poslom i na ovom zakonu vam čestitam.
Gospođo Tabaković, moram da vam kažem da čujem razne prigovore, posebnom u tom finansijskom sektoru. Mnogi se žale što uvodite red, jer valjda su do sada voleli da žive u potpunom neredu.
Ova država je, bar po podacima koje su izneli američki stručnjaci, po procenama koje su ovde oni uradili, vezano za ispumpavanje novca iz ove države, od 2002. do 2012. godine, znači period od jedne decenije iz Srbije je ispumpano negde oko 50 i nešto milijardi evra što je zastrašujuća cifra. Zamislite da je taj novac ostao u Srbiji, da nije završio na nekakvim egzotičnim ostrvima, da nije na nekim of šor zonama na raznim računima to završavalo, da je mogla da se vrši normalna kontrola gde ide taj novac, ja verujem da bi ova zemlja cvetala.
Zato mi je sada potpuno neverovatno da oni koji su uveli taj sistem, da možete da ispumpavate novac odavde kako vam padne napamet, da stvarate državne banke iz kojih možete da izvlačite novac tako što vam neko iz kabineta javi i na ličnu kartu da odete da podignete neki kredit od 30 ili 40 miliona evra, na lepe oči bez ikakve garancije, sada oni nešto prigovaraju ovakvim zakonima koje vi ovde donosite. To je zaista nešto potpuno neverovatno. Pri tom smo čak čuli jednog poslanika koji nema nikakvu kritiku nego kaže ne sviđa mu se naslovna strana zakona. Nije ni pročitao zakon.
To nam samo pokazuje da ste vi ozbiljno pristupili ovom poslu i naravno da ćete imati apsolutnu podršku SNS, naravno da ćete imati punu podršku da novac ostane u državi i naravno da ćete imati punu podršku da nekako savladate sve ove medijske napade koji idu protiv vas od potpuno neverovatnih stvari da je NBS ušla u minus. Pri tom ljudi ne znaju razliku, nije to komercijalna ustanova pa da govorite o minusu, nego prosto to je knjigovodstveni minus, zavisi od kursa, ali je nekima ovde to jako teško objasniti.
Na kraju bih vam samo rekao da budete zaista potpuno hrabri, da hrabro uđete u sve ovo i verujem da ćete, uz našu pomoć, i veliku podršku koju će Vlada Republike Srbije pružiti, apsolutno pobediti i uvesti red u finansijski sistem ove države. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Đukanoviću.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojčić. Izvolite.