Zahvaljujem, gospođo Tabaković.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima predstavnik poslaničke grupe dr Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Gospođo Tabaković, guverner Narodne banke, posle vašeg izlaganja, detaljnog, preciznog, jasnog, nama poslanicima preostaje vrlo malo da kažemo. Vi ste to, kao i uvek do sada kada nešto branite, učinili na jedan vrlo eksplicitan način, vrlo jasan, svima razumljiv. Sama ta činjenica govori o ozbiljnosti kojom ste vi krenuli u rešavanje ovih pitanja.
No, vi niste imali lagan zadatak. Ove zakone je već najavio i premijer Aleksandar Vučić u svom ekspozeu. Oni su se dugo očekivali. Njih je očekivala i stručna i naučna javnost. Vi ste imali još jedan zadatak, da ove zakone uskladite, harmonizujete sa zakonima EU, a isto tako da to uradite i sa onom što se očekuje kad Srbija bude članica Svetske trgovinske organizacije. Vi ste to dobro uradili i upravo zbog toga poslanička grupa Socijaldemokratske partije, baš zato što se radi o reformskim zakonima, daće punu podršku ovim zakonima.
Neću govoriti o svim detaljima, zaista ste to vrlo iscrpno govorili. Ja ću pokušati da kažem nekoliko stvari, a to je da ćemo mi dati nekoliko amandmana da neke od ovih stvari iz ovih zakona malo popravimo. Nadam se da ćete vi s punom pažnjom razmotriti naše amandmane i kada budemo govorili o pojedinostima o tome ćemo da razgovaramo na način kao što smo i dosad govorili.
Oblast koju ste vi regulisali je vrlo složena oblast. To je oblast koja je dinamična, koja se brzo menja, gde se uvode velike novine i treba odgovoriti na ta pitanja koja su zaista vrlo složena i vrlo teška.
Pre svega tu mislim na ono što ste i vi govorili, a to je elektronski novac, elektronsko poslovanje. Znate, kada smo dobili prve automate, za nas je to bilo čudo. Automati za podizanje novca su već prevaziđeni. To znači da ta brzina promena u ovoj oblasti biće zaista veoma velika i što se Srbija bude brže i kvalitetnije menjala i reformisala ona će biti deo evropske zajednice naroda, što naš cilj i jeste. Drugo, zaista ćemo moći da budemo u konkurenciji sa svima ostalima.
Ja sam u potpunosti siguran da sa ekipom koju imate u Narodnoj banci možete da odgovorite na sve izazove koji će biti, jer imate kadar koji je stručan, koji je edukovan, koji je osposobljen za sve izazove savremenog tehnološkog poslovanja, i oko bankarstva i sve ono što nas čeka.
Ono što je veoma važno, ovo je materija koja je dosta stručna. Mnoštvo je novih rešenja, instituta koji su novi, koji građanima nisu poznati, ali malo po malo mislim da ćemo mi naći razloga da sve ovo možemo primeniti u daljem našem radu.
Svi ovi zakoni koje ste predložili imaju osnovni cilj da urede ovu oblast, urede oblast osiguranja, finansijskog poslovanja, platnog prometa, da se zaštite prava korisnika usluga, da ta prava budu jasna, transparentna, da građanin bude zaštićen, a da se poveća odgovornost onoga ko pruža te usluge iz prostog razloga jer smo u ovoj oblasti imali dosta toga što je bilo u nekom ranijem periodu nejasno mešetarenja i često je u tim situacijama građanin bio taj koji je bio oštećen i morao je da polaže račune banci ili nekom drugom.
Ja ću početi oko Zakona o osiguranju. U ovom zakonu, koji je jedan temeljit i osnovni zakon koji ste dali, koji je širok, vi ste tu jasno precizirali šta su životne, ne životna osiguranja, zatim poboljšanje kvaliteta usluga, transparentnost.
Ono što želim da naglasim, posebno je nuđenje usluga. Ono što je dobro i što ste sami u svom izlaganju rekli, nuđenje usluga će moći da ide i kada neko nije u stalnom radnom odnosu.
Pojačana je i nadzorna uloga Narodne banke Srbije i to je ono što je dobro. Dobro je jer ćemo na taj način sprečiti mešetaranja koja su se javljala u ovoj oblasti. Često vi zaključite osiguranje i taj koji je taj činio, nudio, nestane sa tržišta, pa posle ne znate kako i na koji način da regulišete svoja prava koja ste imali.
U ovom delu veoma je značajno i to da su ovo i finansijske organizacije koje poseduju znatan kapital. Jako je bitno da oni učestvuju u finansijskom tržištu. Zbog toga rešavanje ovih pitanja za nas je vrlo važno. Ovaj zakon je jedan od osnovnih zakona koje ste predložili.
Sledeći zakon koji ste predložili jeste zakon o platnom prometu. On je zaista reformski zato što bolje uređuje na tržišnim osnovama prava i obaveze banaka i klijenata.
Neću da naglasim ono što ste i sami govorili, elektronsko bankarstvo, elektronski novac, platne kartice, sada je to mnogo bolje uređeno, preciznije, jasnije, posebno sa stanovišta onih prava korisnika usluga koji će u znatnoj meri biti zaštićen i koji će moći sada da svoja prava bolje, kvalitetnije i transparentnije ostvaruje.
Ono što je dobro u ovom zakonu jeste da nema više monopola u pružanju platnih usluga. Jednostavno, tu ekskluzivu neće više imati samo banke ili pošte. Moći će i drugi učesnici da se uključe u platni promet, uz licencu Narodne banke Srbije, jer ako toga nema, nema kontrole, doći ćemo u situaciju, pošto mi pokušavamo uvek da ono što je dobro nađemo zaobilazne puteve, ali ja se nadam da ste i taj sektor u vašoj Narodnoj banci osposobili, da će kontrola biti i tih licenci i svih onih koji budu u ovom tržištu učestvovali.
Jedinstven registar računa za fizička lica je veoma dobra stvar. Dobro je što je tajno, ali će zato nadležni državni organi imati uvid u to. Mislim i na sudove, na policiju i na sve ostale koji će biti u kontroli svega ostalog.
Sve ono što ste rekli o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga jeste upravo usklađivanje sa ovim prethodnim zakonima. Dobro je, dalje pojašnjenje, dalje regulisanje ovih pitanja.
Svesni smo činjenice da to nije kraj. Ovo je oblast koja se brzo menja. Očekujem da ćemo mi vrlo brzo dobiti ponovo neke izmene i sigurno u Narodnoj skupštini o njima raspravljati, jer to je oblast koja se najbrže menja, oblast koja će u svakom slučaju imati ono što svi očekujemo.
Podržavam i stav u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju da JP PTT obavlja menjačke poslove i učestvuje u platnom prometu sa inostranstvom. To je dobro. Često mi, govoreći o javnim preduzećima, dajući neke postulate tržištu, očekujemo da javna preduzeća ne mogu učestvovati u tržišnoj utakmici. Ne vidim zašto ne bi mogla? Javno preduzeće PTT „Pošta Srbije“, kao što znate, posluje pozitivno, donosi prihod, od toga država ima koristi i ne vidim razloga da budu van tržišne utakmice. To je dobro i to je ono što ćemo mi u narednom periodu uvek podržavati, jer javna preduzeća ne treba da budu teret države i poreskih obveznika. Javna preduzeća mogu, ukoliko se dobro vode, kvalitetno vode, davati i profit.
Poslednji zakon koji ste nam ponudili, izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, to je nešto što je bilo za očekivati. To je jedan svetski fenomen. Nažalost, ono je negativno, pa se ta pošast mora rešiti. Srbija kao deo sveta mora ravnopravno učestvovati u tom delu jednog svetskog fenomena koji se zove pranje novca i da stanemo na put i finansiranju terorizma.
Na kraju, da naglasim, poslanička grupa SDPS će sa zadovoljstvom glasati za zakone koje ste predložili, jer su reformski zakoni, jer ste odgovorili na one zadatke koji su pred vama postavljeni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik, narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Gospodine predsedavajući, gospođa Tabaković, kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je jedan izuzetno važan set reformskih zakona. Gospođa Tabaković je, zahvaljujući i svom profesionalnom obrazovanju i iskustvu kao dugogodišnji narodni poslanik, zaista sve predloge zakona obrazložila na jedan veoma jasan i razumljiv način.
Ovom prilikom želim da kažem da će NS u Danu za glasanje podržati ove predloge zakona zbog toga što su oni u ovom trenutku neophodni Srbiji, što se finansijsko tržište i vreme u kojem živimo promenilo. Imam utisak da smo na pojedine promene ovih zakona čekali jako dugo.
Narodna banka Srbije vrši nadzor nad celokupnim finansijskim sistemom u Srbiji. Kao što ste i rekli, gospođo Tabaković, ovi predlozi zakona će biti veoma važni kako bi se unapredio investicioni ambijent u Srbiji, a takođe i zaštitili građani.
Što se tiče Predloga zakona o platnim uslugama, tačno je da se ovim predlogom unapređuje sigurnost plaćanja građana, pre svega preko interneta, da će se manje koristiti platne kartice, da će se sprečiti na taj način zloupotreba, da se na taj način smanjuje opticaj gotovog novca, da se smanjuju i rizici i da se ovim predlogom zakona, koji će se uskoro implementirati u praksi, na neki način i menjati stare navike građana da se plaća preko gotovog novca, preko kartice.
Dakle, ovim Predlogom zakona mi na neki način ulazimo u taj sistem modernog ili, rekla bih čak, i nužnog poslovanja, koji se sve više koristi svuda u svetu.
Sada bih se pre svega u svom izlaganju bazirala na Predlog zakona o osiguranju. Ovaj postojeći zakon smo doneli pre 10 godina. U međuvremenu smo imali nekoliko izmena i dopuna tog zakona, sa obrazloženjem da će doći nov. Zaista je ovo jedan veoma obiman, temeljan zakon, koji ima 250 članova, koji je teško bilo stručno sagledati sa svih aspekata, ali zakon koji će nam doneti potrebne novine.
Nekako, u vreme kada je ovaj postojeći zakon donet, jako puno stranih osiguravajućih društava je došlo u Srbiju. Procena je bila da je srpsko tržište veoma značajno u ovoj oblasti. Međutim, sa ekonomskom krizom, koja je i počela 2008. godine, do današnjeg dana nije na pravi način iskorišćeno celokupno tržište, odnosno građani Srbije nisu bili motivisani ili nisu bili edukovani na pravi način da koriste sve aspekte osiguranja.
Mislim da je veoma važno zbog građana Srbije da iznesem nekoliko podataka da u Srbiji danas trenutno posluje 27 društava za osiguranje. Isključivo poslovima osiguranja se bave 23, a poslovima reosiguranja četiri društva. Posmatrano prema vlasničkoj strukturi kapitala, od 27 društava za osiguranje, njih čak 21 je u većinskom stranom vlasništvu, a svega šest u većinskom domaćem.
Ulaskom na naše tržište, sva osiguravajuća društva su dobila veliki broj grinfild licenci i najveći broj društava za osiguranje u stranom vlasništvu je poreklom iz Austrije, Slovenije, Španije, Italije, Francuske i Hrvatske.
Osnovni numerički pokazatelji trenutne situacije na tržištu su sledeći. U odnosu na isti period 2013. godine povećana je ukupna premija osiguranja za 5,2%, tj. na 51,4 milijarde dinara. Dominantno je učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj primeni i iznosi 79,1%. Životna osiguranja povećala su učešće u ukupnoj premiji sa 18,8 na 20,9%. Najčešći tip osiguranja kod nas je osiguranje vozila. Oko 11% stanovnika Srbije osigurava svoj život, dok je udeo građana koji samostalno vrše uplate penzionih doprinosa još niži.
Imajući sve ovo u vidu i sve ove pokazatelje, naše tržište osiguranja je svakako jedno od najperspektivnijih u regionu. Očekuje se da će naše približavanje EU poboljšati životni standard, što će dati i veće mogućnosti za povećanje premije po glavi stanovnika. Ali, vrlo je bitno raditi na širenju obaveznih osiguranja i uvođenju i unapređenju ponude osiguranja.
Širenjem obaveznih osiguranja država povećava nivo zaštite najširih slojeva stanovništva, ali u isto vreme smanjuje i rashode u budžetu, jer ceo taj postupak rashoda u stvari prebacuje na osiguravajuća društva.
Naravno da je u slučaju podsticaja razvoja finansijskog tržišta neophodno raditi na edukaciji stanovništva. Moram da pomenem da je majskim poplavama jako malo ljudi bilo osigurano, osiguralo svoje njive, svoja domaćinstva. Imam informacije da prilikom požara u „Depou“ u Bulevaru kralja Aleksandra čak nijedan preduzetnik koji je imao one tezge nije imao osiguranje na svoju robu. To su pokazatelji koji nam pokazuju da moramo raditi sa stanovništvom na osiguranju i automobila, života, imovine i svega.
Mislim da je vrlo važno da se obrati pažnja da se u aktuelnom trenutku akcenat stavi na to korporativno upravljanje koje, između ostalog, podrazumeva uspostavljanje boljeg sistema kontrola, unapređenje upravljanja rizicima, jačanje transparentnosti, jačanje dobre prakse poslovanja, fer odnos prema klijentima, kao i pravovremenu isplatu šteta.
Znamo da u Srbiji danas imamo jako malo osiguranja sa državnom strukturom. Jedno od njih je i „Dunav osiguranje“. „Dunav osiguranje“ se u ovom trenutku muči sa svojim poslovanjem, pokušava da opstane na tržištu. Znamo da je „Takovo osiguranje“, kao jedno od retkih preostalih domaćih osiguravajućih društava, izgubilo dozvolu NBS za rad polovinom ove godine. Od domaćih osiguravajućih društava na tržištu se nalazi još „Automotosavez osiguranje“, „Eneprojekt garant“, „Globus osiguranje“, i to je uglavnom sve kada se radi o domaćim osiguravajućim kućama.
Tačno je da se liberalizacijom tržišta povećava konkurencija. Položaj osiguravajućih kuća liberalizacijom tržišta je teži, ali bih vas zamolila da učinite sve što je u moći NBS da se adekvatnim nadzorom i svim ostalim aspektima pomogne „Dunav osiguranju“ i našim osiguravajućim društvima kako bi zajedno sa stranim opstali na tržištu.
Kada pominjem mehanizam kontrole NBS, vidim da je ovim zakonom dobro postavljen, ali je vrlo važna primena u praksi nadzorne kontrole. Ja ću, ako mi dopustite, izneti i jedan negativan primer kontrole NBS od građanina koji mi je neposredno pred raspravu o ovim zakonima to rekao. Izneću ga samo kao jedan primer kojim će se, verujem da će se primenom ovog novog zakona, ubuduće ta kontrola bolje sprovoditi.
O čemu je reč? On se obratio NBS za intervenciju zbog toga što osiguravajuće društvo, preko koga je osigurao neki deo svoje imovine, mu nije isplatio novac. Narodna banka Srbije je reagovala i tražila je od tog osiguravajućeg društva da u pismenom obliku dostavi razloge zbog toga. Međutim, ništa se posle toga nije desilo i on je ponovo pozvao NBS. Narodna banka Srbije se pozvala na te razloge osiguravajućeg društva. Do sudskog spora nije došlo zbog toga što je druga osiguravajuća kuća, koja je bila u jednom sistemu, isplatila novac građaninu.
Ovaj primer iznosim sa ciljem i da napomenem, sa verom, da će novi zakon u nadzornoj ulozi imati bolju primenu i da se ovo više neće događati.
Mislim da je dobar i član 65, koji predviđa sve obaveze izvršnog odbora, da se odredbama člana 82. do 84. precizno definiše sadržaj i informacija koje je neophodno dostaviti klijentu, odnosno potencijalnom klijentu. Sami ste rekli da Predlog zakona uređuje investiranje sredstava osiguranja, i to na način na koji je usklađen sa važećim direktivama EU. Mislim da je ovaj rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata adekvatno odmeren, imajući u vidu činjenicu da je početak primene novog zakona određen u istom roku od dana stupanja na snagu. Dakle, po svoj prilici, negde polovinom juna 2015. godine.
Još jednom, želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovana guvernerko, dame i gospodo kolege poslanici, činjenica da danas 15. decembra ove godine na dnevnom redu nije budžet Republike Srbije, ni njegova rasprava, ni usvajanje, iako je najavljeno u ekspozeu na koji se pozvala i guvernerka kada je obrazlagala današnje zakone koji su predloženi, govori o tome da ova Vlada nije bolja i drugačija od prethodnih, kako je najavljivala.
Ovi zakoni jesu deo reformskog paketa, koji je bio najavljen od strane premijera, u ekspozeu, ali su oni bili najavljeni za prvih 100 dana Vlade. Od tih 100 dana prošlo je još više od 100 dana i nama je došlo pre deset dana u proceduru pet zakonskih predloga, koje je guvernerka ovde više od sat vremena obrazlagala, sa 567 članova po hitnom postupku. Da usvojimo zakone u nekoliko dana, kada čitate obrazloženje zakona, koji su počeli da se pišu pre dve i po godine, kada je Zakon o osiguranju prvi put urađen kao nacrt i u aprilu 2012. godine je vođena javna rasprava.
Zakoni koje danas usvajamo stupiće na snagu, neki za šest meseci, neki za tri meseca, neki za skoro deset meseci, a mi imamo nekoliko dana i sati da se o tim zakonima opredelimo, što možda najbolje govori o odnosu Vlade prema ovom parlamentu i ulozi poslanika, kako ih ona vidi. Mi treba da budemo jedan protočni bojler, koji se neće mnogo pitati, koji će izglasavati sve ono što dolazi iz Vlade ili, u ovom slučaju, Narodne banke, bez mogućnosti da kvalitetno utičemo na predloge zakona, jer priznaćete da je bilo malo vremena da se samo pročitaju ovi zakoni, a kamo li da se uđe u neku suštinu, da se sagledaju sve posledice koje će donošenje ovih zakona imati.
To je glavni razlog i protivljenje naše poslaničke grupe protiv ovih zakona. Smatramo da ne želimo da pristanemo na tu ulogu poslanika koji nemaju priliku i ne mogu da se uključe u raspravu i daju kvalitetne predloge za izmene i dopune zakona. Podneli smo nekoliko amandmana na ove zakone. Verujemo da će ih predlagač usvojiti, jer oni mogu, a možda i neće, kao što obično biva, ovde se gleda ko je predlagač amandmana, a ne šta je sadržina amandmana.
Ono što je mene iznenadilo kada sam slušao, a pažljivo sam slušao guvernerku i obrazlaganje ovih zakona, je činjenica da sve ono što se nalazi u obrazloženju zakona u pisanom obliku i ono što je guvernerka rekla danas razlikuje. Ne znam da li je to zato što je ovaj zakon potpisala guverner NBS Jorgovanka Tabaković, a da je danas sa nama zamenica predsednika SNS Jorgovanka Tabaković? Neke stvari nisu u saglasnosti, ono što je napisano i ono što je rečeno.
Rečeno je ovde da je prva verzija zakona, koja je rađena 2012. godine, bila loša. To nigde ne može da se pročita. Mogu da vam pročitam šta piše o tome kako je išla javna rasprava i nigde ne stoji da je taj predlog bio loš. Takođe, nigde je stoji da je stanje 2012. godine, kada je gospođa Tabaković izabrana za guvernera, u oblasti kontrole poslova osiguranja bilo loše.
Obrazloženje za donošenje ovog zakona kaže da se ovaj zakon donosi zato što je u poslednjih deset godina sektor osiguranja transformisan, povećan je nivo tržišne discipline, na tržište su ušli novi učesnici sa većinskim stranim kapitalom, razvijene su nove usluge i povećan nivo zaštite osiguranika, korisnika osiguranja i trećih oštećenih osoba.
Implementacija važećeg Zakona o osiguranju ukazala je i na nedostatke pojedinih rešenja, što je uz opredeljenje ka harmonizaciji domaćih propisa sa pravnim tekovinom EU u oblasti delatnosti osiguranja ukazala na potrebu za redefinisanje i unapređenje zakonskog okvira delatnosti osiguranja donošenjem novog zakona o osiguranju.
Znači, tih nekih loših stvari nema. Da ima, možda bi mogli da razgovaramo da li su možda postojeća zakonska ograničenja onemogućila Narodnu banku da reaguje kada je na džep građana naše države napravljen udar od letos i povećano obavezno auto osiguranje za preko 40%.
Tražili smo kao poslanici kroz poslanička pitanja odgovor kako je moguće da do tolikog povećanja dođe i da li će NBS nešto uraditi? Ne sećam se da smo dobili taj odgovor.
Ovi zakoni, naravno, imaju dobre strane i upravo ovo što je u razlozima za donošenje ovih zakona, što sam citirao, jeste činjenica da zakon koji je donet pre deset godina, danas u oblasti osiguranja ili platnog prometa teško da može da se koristi s obzirom na razvoj tehnologije, a pre svega pre 10, 12 godina mobilni telefoni nisu, ni ovi „smartfoni“ nisu postojali i neke funkcije koje se danas koriste u platnom prometu u svetu nisu ni postojale i naravno da je potrebno usklađivanje našeg zakonodavstva sa onim što se dešava u relanosti. To će biti potrebno i u buduće. Ne možemo ni mi da zamislimo kako će sve tehnologija napredovati u narednih pet godina i kakve će sve mogućnosti biti i šta će se na tržištu pružanja finansijskih usluga sve dešavati.
Dobra stvar u ovom zakonu je što postoje neke odredbe koje se, kaže – stupiće na snagu kada Srbija postane članica EU. To je pozitivno i pozdravljam taj pogled u daljinu NBS. Nadam se da to neće biti tako daleko. Mada, bojim se, sa tim kako ova Vlada radi na tome da to nije bliža budućnost. U svakom slučaju, verujem da nam je danas cilj isti za razliku od nekih prošlih vremena i da ćemo svi dati svoj maksimalan doprinos da do tog cilja i dođemo.
Ono što je dobro, konkretno u Zakonu o platnom sistemu, je tehnička neutralnost i što će omogućiti primenu nekih novih tehnologija i možda jeftinije korišćenje novca od strane građana, jer, slažem se, i to je dosta dobro u ovom obrazloženju zakona napisano da danas Srbiji, građani, možda, na najskuplji način koriste novac sa gotovinom što je, da kažem, najskuplji način i za same građane i za državu i da ćemo u budućnosti neke zemlje u vrlo bliskoj budućnosti planiraju potpuno da ukinu gotov novac. Ja mislim da smo mi još daleko od toga, ali treba tome da težimo.
Postoje dobre stvari, naravno, i u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Pre svega, ono o čemu je guvernerka govorila da će se obračun kursa prilikom isplate rata kredita građana koji su uzimali kredite do 2011. godine po novom zakonu obračunavati po najmanje istom tipu kursa, a u svakom slučaju povoljnijem kursu po građane što je, uzimajući u obzir činjenicu da je danas kurs na rekordno visokom nivou, verovatno će danas biti preko 122 dinara srednji kurs, da će se taj trend na žalost u budućnosti i nastaviti. Bez obzira što nas guvernerka već nekoliko meseci umiruje da je stanje pod kontrolom, da je sve po planu, do duše, poslednja izjava je nešto malo pomerena sa te pozicija pa nam sada guvernerka nudi primere Rusije i Turske gde su promene kursa mnogo veće u odnosu na promene u Srbiji, verujem da ima i nekih zemalja gde su te promene još veće ali se iskreno nadam da nećemo u budućnosti slušati da ima neko i sa tako velikim promenama kursa i ako ovako nastavimo, bojim se da ćemo po tim kursnim razlikama preteći u negativnom smislu i Rusiju i Tursku, koja nam se sada nude kao primeri u kojoj je stanje lošije nego što je to danas u Srbiji.
Ono što me je na kraju izlaganja malo iznenadilo, izlaganja gospođe Tabaković, a to je njena, da kažem, svađa sa ekspertima koje je i ovde ona iskoristila ovu govornicu da, obrazlažući izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju, još jednom odgovori na optužbe da je razlog za ne dolazak, odnosno nefunkcionisanja „pej pala“ zakona, mislim vi ste to ponovo ovde obrazložili da nije, pa ste onda rekli da nećete govoriti o nekim drugim kompanijama da ne bi pravili reklamu, ali, evo, jednoj kompaniji smo napravili ovde reklamu u raspravi i mislim da jednostavno nije bilo potrebe da ovde polemišete sa nekim ekspertima ili sa kim god već, koji su u javnosti izneli te tvrdnje. Mogli ste da sačekate ako neka takva tvrdnja stigne od strane poslanika pa da na nju onda i odgovorite.
U svakom slučaju smatramo neprimerenim, ponavljam, da se ovakvi zakoni donose po hitnom postupku, da nemamo mogućnost da se do kraja upoznamo sa svim detaljima i da se konsultujemo sa nekim zainteresovanim stranama da vidimo da li postoji neka druga rešenja. Vi ste rekli ovde da ste najbolja rešenja izneta u javnoj raspravi uneli u ovaj predlog. Možda neko drugi misli da neka druga rešenja su bolja pa da smo ovde mogli kroz amandmane ta rešenja da predložimo o njima i ovde da raspravljamo pre konačnog usvajanja zakona i stavljanje nas poslanika u taj loš, podređujući položaj je za nas neprihvatljivo i to je glavni razlog za naše protivljenje usvajanja ovih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima guvernerka Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine Đurišiću.
Prva neka primedba koju sam sebi upisala jeste da mi je žao što Narodna skupština nije centralno mesto rasprave o jednom ovakvom zakonu kao što je Zakon o osiguranju ili platnim uslugama, a ona to nije iz objektivnih razloga.
Sama sam bila narodni poslanik i ako išta cenim, cenim stav koji će narodni poslanici ovde izneti jer oni ovaj zakon konačno i usvajaju. Od svega što ste izneli ja ću prvo poći sa onim da prihvatam vašu primedbu da je možda moje obrazloženje na primedbe da „pej pal“ nije tu, zato što postoje zakonska ograničenja, bila preuranjena.
Da, ali sam smatrala da je ovo mesto gde ne treba da otvaramo priče koje imaju obrazloženja koje neko drugi ne želi da čuje. Nijedan poslanik nije izneo, možda ne bi ni izneo tu primedbu, ali je ovo jedino mesto na kojem mogu da iznesem pred svima vama da vi koji ste zaista upućeni ili držite do istine, prihvatite činjenicu da „pej pal“ nema nikakvih zakonskih ograničenja, ni bilo koja druga institucija, strana platna institucija, da prima i da postoji taj platni promet između rezidenata, odnosno domaćih građana i inostranstva.
Ali, zloupotrebe u medijima, gde se tehničke nemogućnosti koje je i sam „Pej pal“ priznao u pismu Narodnoj banci, i dalje provlače kroz javnost stvaraju jednu vrstu rizika za Narodnu banku kao instituciju koja se samoodbranaški ponaša, a neutemeljeno. Utemeljeno je i ovo je mesto gde ja to odgovorno tvrdim, pozivajući se na činjenice, i to ostaje u zapisniku. Znači, izvinjavam se poslanicima koji nisu izneli primedbu, a ja sam preuranjeno odgovorila na napade koji su dolazili iz javnosti.
Sve drugo vrlo ću kratko obrazložiti. Razlog za hitan postupak nije ni nedostatak vremena da se o zakonu razgovara, niti brzina da se usvajanjem bilo kog rešenja provuče, rekla bih žargonski. Razlog za hitan postupak je isključivo tehničke prirode. Postojeći Zakon o osiguranju sadrži odredbu koja kaže – ukoliko se poslovi životnog i neživotnog osiguranja ne razgraniče, ne razdvoje sve osiguravajuće kuće koje posluju u tom režimu, a to ne urade do 31. decembra, sa 1. januarom gube dozvolu. Vi ste verujem bili poslanik prethodne godine, verujem i one pre prethodne, kada je taj rok odlagan već par godina unazad.
Mi smo zaključili da nema razloga da Zakon o osiguranju, koji je od aprila meseca kada je stari prestao da bude osnova, taj o kojem vi govorite iz aprila 2012. godine prestao da bude osnova za razgovor, jer nije bio ni dovoljno usklađen sa regulativama EU, nije bio dovoljno ni prilagođen potrebama ove privrede, rađen je i razgovaran na svim stručnim nivoima, institucijama, komorama, bio je u javnoj raspravi, u skraćenoj verziji je bio dostavljen i Evropskoj komisiji. Evropska komisija je na njega dala mišljenje.
Razlog za hitno usvajanje je samo da ne izlazimo pred vas, mi ili Ministarstvo finansija, sa produženjem roka za razdvajanje životnog od neživotnog osiguranja, a da onda posle Nove Godine krećemo sa zakonom, a zakon je već spreman, odobren od svih relevantnih institucija, samo poslaničke grupe, zbog zauzetosti drugim poslovima i mnogim reformskim zakonima, nisu imale vremena da sa njim upoznaju pre nego smo vam ga dostavili prošle nedelje.
Moram da vam kažem zašto nismo ranije dostavili vama. Bio je spreman maja meseca, jer za nas kao Narodnu banku koja svoju politiku po Zakonu o Narodnoj banci usklađuje sa ekonomskom politikom Vlade, mi smo svoj zadatak dobijen u ekspozeu premijera uradili na vreme. Osamnaestog jula smo poslali paket zakona, između ostalog i Zakon o osiguranja Vladi Republike Srbije, ali drugi nametljivi i važniji zakoni, reformski, nisu omogućili da Zakon o osiguranju dobije prioritet, niti je bio prioritet. On ni sada nije prioritet, da - budžet je prioritet, ali on je isuviše ozbiljna stvar, da bi rok kao forma bio ispred suštine.
Ne treba Vladi advokat. Ali ja vama želim da objasnim i građanima Srbije da razlog za hitnost jeste jedino da ne dolazimo dva puta u Skupštinu i bespotrebno trošimo vreme koje ovde košta.
Ono što želim pre svega da vam kažem jeste sledeća stvar - da bi postojale firme koje se osiguravaju, da bi postojali građani koji treba da plate životno ili neživotno osiguranje ili bilo koje drugo treba da postoje fabrike koje rade, investicije koje će pomoći da se takvi kapitalni objekti grade ili rekonstruišu postojeći i da postoje nova radna mesta, pa da bi iz toga mogli da proisteknu poslovi za Narodnu banku. Ne, nisam ja skromna i poslušna, pa puštam Vladu da se bavi drugim zakonima, a ne onima koji su u nadležnosti Narodne banke za koju sam ja odgovorna, nego prosto shvatam hijerarhiju ciljeva i prioritet poslova. Ne vredi ni Zakon o osiguranju, makar bio i najbolji, ako nemate po njemu koga da osiguravate. Ne vredi ni razdvojeno životno osiguranje ili nerazdvojena, ako nema ko da ga plati, da ga koristi.
Svima nam je cilj da ovi zakoni koje donosimo imaju dobrobit za građane. Naši zakoni jesu preduslov za to, ali ispred njih postoje svi ti reformski zakoni koji su vašom zaslugom ovde usvajani. Ja se zahvaljujem što ste vi prihvatili da o ovome razgovarate i molim vas, primedba da će taj zakon stupiti na snagu, Zakon o platinim uslugama, npr. 1. oktobra 2015. godine, ne remeti zahtev, ne poništava zahtev da mi o njemu razgovaramo danas, jer mi ga ne možemo usvojiti u septembru da bi on počeo da se primenjuje u oktobru.
Videli ste iz mog prilično dugog, a ja mislim neophodno dugog izlaganja, koliko poslova treba uraditi i pripremiti, da bi sve te institucije koje više neće dozvoliti da banke imaju monopol, nego će se i one baviti sem kredita stambenih, osim oročavanja štednje, gotovo svim ostalim poslovima. Pa nećemo imati samo bankocentrični sistem, moraju da se pripreme za njega. Da vide da li je Srbija tržište koje će ovde poslovati, moraju da postoje odeljenja za licenciranje, mora da postoji ustanovljen sistem nadzora, a da bi svi mogli da se pripremaju zakon mora da bude usvojen sa rokom važenja od 1. oktobra 2015. godine, i vi to sigurno znate, a ja samo dodatno želim da obrazložim.
Sve drugo, ni jednu primedbu koju ste izneli, neću da ignorišem, ali jednini i pravi posao, posao iznad svih poslova koje Narodna banka treba da uradi jeste da obezbedi makroekonomsku stabilnost, da obezbedi stabilnost u kojoj ćemo stvarati zajednički privredni ambijent u kojem će investitori hteti da dolaze i da otvaraju platne institucije i da otvaraju banke i da zadržavaju poslove osiguranja ili da otvaraju nove poslove osiguranja. Uslov svih uslova za taj makroekonomski ambijent i stabilnost je niska inflacija.
Nije u redu, ali ja ne mogu da imam lažnu skromnost, da ja to kažem, a da neko drugi prećutkuje, ali to je činjenica koja se vidi, beleži i mora da se istakne svuda - Srbija koja je bila u vrhu po toj visokoj inflaciji sa 12,2% međugodišnje svela je inflaciju na 2,2%, sada je to 2,4%. Mi smo neuspešni po onom što nama u memorandumu piše, mi treba da imamo inflaciju 4 plus, minus 1,5. znači, ja ne postižem pravi rezultat, jer nisam kao guverner, u cilju onom donjem, makar 2,5%, ispod toga smo. Ali to znači da je plata svakog građanina Srbije zaista vredna onoliko koliko i prima.
Šta bi vredelo da smo postigli neki drugi cilj, da smo inflatorno punili budžet ili da imamo rezultat koji nije snižavanje inflacije ispod gotovog koridora na evropskom nivou? Nemojte da zaboravite nikada davno izrečenu tvrdnju jednog od nemačkih državnika, ne samo o inflaciji, nego o stabilnosti uopšte, stabilnost nije sve, ali bez stabilnosti, odnosno u Srbiji bez inflacije sve je ništa, bez niske i stabilne inflacije.
Svi mi koji pamtimo 90-te, znamo da se iz takvog iskustva lako ne izlazi, a da bi mogli da planiramo kao pojedinci, kao porodice, kao privreda, kao država, mi moramo pre svega da imamo stabilnost, markoekonomsku i finansijsku. Taj posao će Narodna banka nastaviti da obavlja, ali ona ne može da obavlja taj posao sama, koordinacija monetarne i fiskalne politike i svih ostalih činioca koji treba da doprinesu toj stabilnosti, čiji smo mi samo jedan stub, i samo jedna ruka koja je čini, jeste posao svih nas, jer to je ono što privlači investitore, ali i stabilnost koja znači da mi danas razgovaramo o reformskim zakonima koji nisu, poštovani kolega, samo pogled u daljinu.
Mi smo po pitanju nadzora nad bankarskim sistemom gotovo potpuno spremni za Bazel III, što jeste nešto sa čime se suočava najrazvijeniji deo Evrope, zato što mi imamo 75% bankarskog sistema čije su matične banke u EU. Hoćemo, ali hteli ili ne hteli, mi moramo da budemo ne sa pogledom u daljinu nego sa pogledom u današnjicu i u stvarnost, stvarajući ambijent za sigurno poslovanje svih finansijskih institucija i mi to i činimo.
Očekujem zaista da vaša rasprava u ovom tonu bude i ja ću se sve vreme truditi da budem ono što sam dve godine i četiri meseca, a to je guverner NBS, ali to da ću ostati čovek koji je osetljiv na svo kršenje prava korisnika finansijskih usluga, na to da nepristrasno gledam na posao koji radim i na korisnike usluga onog posla koji radim, ja se time ponosim. Ponosim se svojim političkim, ako hoćete, bekgraundom, svojom političkom prošlošću zato što sam sve vreme na isti način kao i sada kada sedim naspram vas gledala i gledam interes građana i države Srbije i pitanje šta svako od nas smatra da treba da uradi u interesu građana Srbije.
Ponosna sam što sam iz mnogih ćoškova iz Narodne banke, ne dovela nove, izvukla iz senke najvrednije mlade ljude u najproduktivnijem dobu kada su u stanju da napišu ovako kvalitetan Zakon o osiguranju, a bitno je drugačiji od onog koji je bio u aprilu 2012. godine. Zaista sam neko ko može da kaže - zadovoljna sam osoba što su ti ljudi prepoznali u Izvršnom odboru i guverneru, koji je predsedavajući tog izvršnog odbora, saradnike da iznesu svaku ideju koja može da unapredi naš zajednički život. Takva zakonska rešenja imate pred sobom i zaista s ponosom ponavljam - jedan deo ljudi je tu, drugi deo sedi u banci, ne sedi nego radi, jedan deo njih je tu, spreman da odgovori na sve vaše primedbe, pitanja, a svi oni imaju jedan zajednički imenitelj. Radimo da svi zajedno kažemo da u ovoj Srbiji ne postoji nijedan drugi interes od zajedničkog interesa, a to je da ostanemo dostojni funkcije koju obavljamo.
Najponosnija na svoju funkciju poslanika i dugog sedenja u ovim klupama, danas sa jednakim ponosom ali i sa jednakom odgovornošću i prema građanima i prema vama, kao predstavnicima građana, i prema Vladi i njenom programu, ali iznad svega prema budućnosti koja će da meri potez svakog od nas, stojim pred vama i radim svoj posao. Zahvaljujem se. Ubuduće neću ovako dugo govoriti, što je navika iz poslaničkih vremena. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala, predsedavajući. Gospođo Tabaković, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, SPO – DHSS retko kažu da su u potpunosti zadovoljni zakonskim rešenjima koja dolaze u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali danas je taj dan. Zbog čega? Gospođa Tabaković i ja smo bili kolege narodni poslanici kada smo bili u Vladi Mirka Cvetkovića, kao deo vladajuće većine. Ako se sećate, dosta smo kritikovali mnoga zakonska rešenja. Zbog čega? Zbog toga što postoji nešto što i sada koriste neki ministri u vladajućoj koaliciji iz širokog spektra evropskih rešenja u nekoj oblasti, nađe se rešenje koje nije primereno našim prilikama ili rešenje iza koga se krije interes nekog kapitala, doduše, mnogo više u prethodnim vladama i ne ide se suštinski u prave reforme i zbog toga taj naš evropski put dugo traje. I tada i sada sam pričao da su reforme u oblasti bankarskog sistema fiskalne i monetarne politike - reforme u oblasti osiguranja nešto najbolje što su uradile sve vlade od 5. oktobra pa na ovamo i tim putem ste vi nastavili i zaista ste doneli zakone koji su apsolutno zahtev vremena.
Šta je to kada kažemo ovako nešto što je pohvalno, a da ne bude da se ja udvaram ovim rešenjima? Pokušaću građanima Srbije to da predstavim na svoj način. Kada je državni revizor podnosio izveštaj o svom radu, predočio nam je da u Srbiji postoji nešto više od 16.000 pravnih lica koji mogu biti predmet državne revizije. Izvršena je revizija u 65 pravnih lica i zaključak je svuda isti – stanje je loše. Ne upravlja se dobro sredstvima, ne vrši se dobar nadzor, ne postoji dovoljna odgovornost, narodski rečeno, postoji javašluk.
Mislim da je i bankarski sektor pokazao zadnjih godina, gde god imamo aferu sa plasmanom kredita bez pokrića, sa uticajem politike na rad banaka itd, a to su banke u kojima je država ili isključivi vlasnik ili ima značajan svoj udeo, to su banke koje su ili doživele kolaps ili su na ivici egzistencije, i pokazuje se da je upravo zbog toga što su sve vlade posle 5. oktobra propustile da naprave reforme u interesu građana, u interesu snaženja institucija sistema, pokazalo se da je država i dalje najlošiji poslodavac.
Međutim, postoje i svetle tačke. Jedna od svetlih tačaka je nezavisna institucija, zove se Narodna banka Srbije. Zbog čega? Zakon o platnim uslugama je nešto što kada odete u inostranstvo i ako kažete da kod nas ne postoji elektronski novac, ne postoje nove institucije mimo pošte i banke koje se bave elektronskim plaćanjem, da postoji monopol. Samim tim, ako postoji monopol, onda postoji uslovljavanje, onda su veće cene usluga, to opet ide na štetu građana. Mi smo neko ko je pričao o potrebi uvođenja konkurencije u svim oblastima našeg života. To je potrebno da se uradi, znači, vi ste uradili u vašem sektoru i vi ste vaš posao završili dosta dobro, ali je potrebno da Vlada uradi u svim ostalim segmentima svog delovanjima i da osnaži institucije države koje moraju uvek da budu na usluzi građana i građanin kada vidi ispred sebe državnog činovnika i državnu instituciju mora da oseća pravičnost, mora da oseća sigurnost. Ako toga nema, građanin nema poverenje u državu.
Evo, što se tiče sektora osiguranja, gde je posle 5. oktobra i još uvek u velikoj meri iznevereno poverenje građana. Neću pričati mnogo o 90-im godinama. Bile su, ne ponovile se. To je jedan organizovan pljačkaški državni sistem, pa i u sferi osiguranja. Zbog čega? Zbog toga što je osnivački kapital za osnivanje osiguravajućih kuća bio, čini mi se, 10 ili 12 hiljada dolara. Zamislite, neko ko raspolaže milionima ili desetinama miliona ili stotinama miliona evra novca, nadzor je bio jako loš, opljačkan novac isisa iz osiguravajućih fondova, nema novca da isplati odštetne zahteve oštećenim licima, prebacuje sve kasnije na garantni fond, a stečajevi tih osiguravajućih organizacija po pravilu traju preko 10 godina.
Sada zamislite situaciju u kojoj je neko ili čak cela porodica, ima takvih slučajeva, recimo, u auto nezgodi doživela teške telesne povrede, ostanu invalidi, ne mogu da naplate štetu zbog toga što je država svojim kriminalnim delovanjem dozvolila takvim ljudima da isisavaju te fondove od javnog interesa, zatim, iako je izvučen kapital, stečajni upravnik sa ogromnim ovlašćenjima često iz nekih i lukrativnih razloga ne želi da okonča stečajni postupak a oštećena lica ne mogu da naplate pre okončanja stečajnog postupka novac iz garantnog fonda, a garantni fond se tek ponaša bezobrazno zato što uslovljava oštećena lica da se odreknu kamate koju im je sud dosudio da bi im isplatili samo glavnicu, a s obzirom na protek vremena kamata je višestruko veća u odnosu na glavnicu.
Kada oštećeno lice dođe u takvu situaciju, kakvo poverenje i razmišljanje može da ima o državi? Najgore moguće. Zbog čega ste vi nastavili dobrim putem? Zbog toga što su vaši prethodnici, a i vi sada zaista detaljno, kao u medicini sa magnetnom rezonancom ili sa skenerom, vi bukvalno svakodnevno imate pregled finansijske stabilnosti i likvidnosti osiguravajućih kompanija, jer one obavljaju veoma važan društveni posao, raspolažu sa ogromnim novcem i sa ogromnim investicionim potencijalom. Pored onih ranije, malo i rigidnih mera Narodne banke Srbije po pitanju izricanja kazni, oduzimanja dozvole za rad itd, vi sada idete na jednu preventivnu kontrolu koja je dobra i taj sistem interne kontrole se pojačava, kao i aktuarske kontrole i supervizije i kontrole Narodne banke i daje se jedna fleksibilnost.
Sa druge strane, naši građani sada imaju situaciju da i strane osiguravajuće kompanije pod istim uslovima kao i domaće osiguravajuće kompanije mogu da posluju ovde, što opet utiče na pojačanje konkurencije i na sniženje cene osiguranja. Istovremeno se ostavlja mogućnost i našim kompanijama da uz dozvolu Narodne banke Srbije posluju u inostranstvu. Da li je to dobro za sve građane? Jeste. Da li je dobro za sprečavanje monopolskog položaja? Jeste. Da li se sa ovim zakonskim rešenjima bilo ko na tržištu osiguranja stavlja u privilegovan položaj? Niko. To je nešto što smo mi želeli da vidimo u svim segmentima delovanja našeg društva.
Bez obzira što smo mi i u Dušanovom zakoniku u 14. veku imali neke elemente osiguranja, država se u istorijatu osiguranja tek negde u drugoj polovini 19. veka više bavi osiguranjima i donošenjem zakonske regulative, a kod nas je to tek počelo početkom 20. veka. Tada je izdavanje dozvola za osiguranje bilo diskreciono pravo, a tek od 1937. godine se vrši nadzor države nad poslovanjem osiguravajućih organizacije. Nije loše pomenuti 90-te, pomenuti te početke i pomenuti onaj prvi slučaj jednog beogradskog trgovca koji je kod jedne tršćanske kompanije, čini mi se 1837. godine, osigurao svoju kuću. Kuća je ko zna iz kojih razloga posle nekoliko dana izgorela i on je u potpunosti naplatio odštetu. Takvi primeri mogućih zloupotreba, niko sada ne može sa sigurnošću da kaže kako se desio taj prvi osigurani slučaj osiguranja imovine u Srbiji i da li je bilo zloupotreba ili ne, ali u svakom slučaju prevare u osiguranju i od strane korisnika osiguranja, čak i međunarodne prevare su jako velike.
Ja sam neko ko je i pre šest, sedam godina ukazivao na organizovani kriminal u ovoj oblasti. Neke su organizovane kriminalne grupe završile iza rešetaka, ali neke, nažalost, još uvek nisu. Ako i gradonačelnik Novog Sada, to sam rekao i ministru pravde, kaže da su gradska preduzeća koja isplaćuju odštete zbog povreda putnika u javnom prevozu dovedena na ivicu kolapsa, da ispada da je svakog trećeg Novosađanina ujeo pas lutalica u gradu, da postoje grupe koje se bave dijagnostikovanjem lažnih povreda, pre svega istegnuća vratova itd, mislim da država zaista u tom delu, ali to nije segment delovanja Narodne banke, treba da uradi sve što treba da uradi, a pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, tužilaštvo i sud.
Šta su dobra rešenja ovog zakona? Ja sam u ime naše poslaničke grupe podneo nekoliko amandmana koji, čini mi se, nisu suštinski. Oni se tiču, pre svega, jednog našeg pogleda na Zakon o osiguranju, zbog činjenice da je naše ubeđenje da je zakon ipak pisala struka, što je naravno dobro, a da pojedina terminologija treba da bude ili preciznije definisana ili malo bliža građanima, recimo po pitanju saosiguranja, reosiguranja, samopridržaja itd, kao i po pitanju toga da interni revizor treba između ostalog da kontroliše i elektronski sistem obrade podataka i tačnost i ažurnost, ne samo finansijske, već i knjigovodstvene evidencije, koja je veoma značajan segment delovanja jednog osiguranja.
Ono što je dobro, to je da ste razdvojili životno i neživotno osiguranje, ali da ste i onim kompanijama koje se sada bave tom vrstom osiguranja dozvolili, pod uslovima da odvojeno upravljaju imovinom, kapitalom i obavezama, da nastave da rade taj posao, što je zaista elegantno rešenje i dokaz fleksibilnosti ovog zakonskog predloga. Vidi se zaista kakav značaj ima javna rasprava, u kojoj učestvuju svi zainteresovani subjekti, od osiguravajućih kompanija, zastupnika i posrednika u osiguranju, udruženja osigurača, udruženja pravnika Srbije, komorskog sistema, univerziteta itd. Vidim da su zaista sve konstruktivne primedbe u ovom zakonskom tekstu prihvaćene.
Drugo, ono što je ključna stvar funkcionisanje jedne države u vremenu kada se smanjuju plate i penzije. Znate kakva je percepcija građana? Naši građani apsolutno dobro znaju da procene situaciju i stanje i kada treba biti solidaran i kada ne treba biti solidaran. To su pokazale i majske poplave. Takav je bio odziv građana i solidarnost koja je zaista na najvišem mogućem nivou. Građani ne bi imali ništa protiv smanjenja plata i penzija kada bi videli da država u svim segmentima svog delovanja, a pre svega po pitanju finansijske discipline, štednje na svim nivoima itd, ima ujednačen pristup. Čini mi se da je rezignacija građana zbog smanjenja plata i penzija upravo zbog toga što se i dalje ne štedi na svim nivoima na način na koji, recimo, štedi Narodna skupština Republike Srbije sa ukidanjem brojnih privilegija, povlastica, čak i ukidanja vode na sednicama nadležnih odbora, protiv čega ja nemam ništa. Ali, ako se tako ponaša jedna institucija, ako se tako ponašaju neke institucije, onda tako treba da se ponašaju sve institucije. Kada građani vide opštu štednju na svakom nivou, onda će i to što se od njih traži da štede prihvatiti apsolutno kako treba. Ovako mi se čini da je to glavni razlog negodovanja građana zbog smanjenja plata i penzija.
Šta je osiguranje? To građani treba da znaju. To je udruživanje sredstava radi zajedničkog snošenja rizika. Ono je nastajalo i pre četiri milenijuma je postojalo u Vavilonu. Kinezi su kod karavana znali da udruže svoja sredstva, da bi u slučaju pljačke nekog od učesnika karavana ili celog karavana mogli iz tog fonda da isplate štetu. Tako je bilo i što se tiče pomorske trgovine, trgovačkih brodova. Zanimljiva je i jedan istorijska činjenica, da su se engleski trgovci u 15. veku okupljali u londonskim kafanama i dogovarali o pravljenju nekih mini osiguranja. Jedna od tih kafana gde su se okupljali je kafana jednog Britanca koji se zvao Edvard Lojd i danas je Lojd jedna od najvećih osiguravajućih kompanija u svetu. Dobila je naziv po tom vlasniku kafane gde su se okupljali engleski trgovci.
Ono što je u svakom slučaju dobro, to je da će građani koji osiguraju imovinu, život bilo kojom vrstom osiguranja biti sigurni da će u slučaju nastanka osiguranog slučaja njima biti isplaćena šteta. U slučaju čak i oduzimanja dozvole za rad, odlaska osiguravajućih kompanija u stečaj i likvidaciju, postoji garantni fond u koji novac ulažu sva osiguravajuća društva, koji će isplatiti štetu građanima. To je najveća vrednost ovog zakona – stalna kontrola, ne samo Narodne banke, ali dominantno Narodne banke sa najvećim ovlašćenjima da daje dozvolu, da izriče mere, da ostavlja rokove za otklanjanje uočenih nedostataka i nepravilnosti, sa jednim fleksibilnijim pristupom, sa jednim dužim rokovima i mekšim pristupom da se kompanijama koje su na ivici solventnosti ostavi mogućnost da ipak ozdrave, da ne bi izgubile dozvolu za rad, što je u interesu države, u interesu građana, u interesu kompanije i svih zaposlenih u osiguranju.
Onako kako sam počeo, tako ću i završiti. Mislim da, ako bi ova Vlada u svim segmentima svog delovanja, i kod svih zakona koji dolaze u Narodnu skupštinu Republike Srbije, kao što ste vi uradili, primenjivala najbolja evropska rešenja, da su radile to sve vlade posle 5. oktobra, mi bismo sada, bili formalno ili ne, članica EU, imali u potpunosti uređenu državu. Nažalost, to se nije desilo i ono što ja ispred moje poslaničke grupe želim da kažem, da i u onoj situaciji kada kritikujemo stanje u određenoj oblasti, a ne hvalimo samo slepo sve poteze koji dolaze u Narodnu skupštinu Republike Srbije, čini nam se da najviše pomažemo vlade Republike Srbije i ministrima, tako smo radili bez obzira da li smo u vlasti i opoziciji, tako ćemo raditi u želji da Srbija zaista bude jedna uređena, normalna i stabilna država Srbija i sve i njene institucije. Hvala vam.