… pitanje monopola osiguravajućih organizacija sa kojima su građani svakodnevno suočeni. Recimo, dobijete uplatnicu za komunalne usluge, živimo u istom gradu, dobijete uz račun javnog preduzeća koje naplaćuje komunalne usluge recimo račun za osiguranje i čak nije izdvojena posebno stavka, nego ako slučajno to primetite pa kažete službeniku da vam to isključi, onda je to isključeno. Ne treba da se pravimo gluvi na to.
Nema tog člana koji taj monopol uništava. Naprotiv, ustanovili ste novi monopol za postojeće osiguravajuće organizacije, gospođo Tabaković. Slobodno saslušajte šta ću vam reći. Vi od dana usvajanja ovog zakona imate osiguravajuće
organizacije koje će moći da se bave životnim ili neživotnim osiguranjem, novoosnovane, novoregistrovane organizacije za osiguranje i imate organizacije koje su dobile državni monopol koje će moći da nastave da se bave i jednom i drugom vrstom osiguranja. Mislim da je to duboko neustavno, da se radi o nejednakosti pravnih subjekata, gospođo Tabaković, na tržištu i smatram da će neko ako to pitanje potegne pred Ustavnim sudom poništiti jednu takvu odredbu.
Sem toga, moj prethodnik je možda čak i željom da pravi parodiju pomenuo pravu stvar, pomenuo je osiguranje poljoprivrednih proizvođača od rizika štete, poplave, mraza itd. Da li vi znate da je svet prevazišao te modele osiguranja, da je moderni svet, ako govorite o osiguranju od tih rizika, pronašao nove modele koji se zovu finansijski derivati ili vremenski derivati koji pokrivaju rizike od manje ili veće količine padavina u određenom toku godine? To ne rešava Zakon o osiguranju. To rešava Zakon o hartijama o vrednosti i berzama, ali Vlada nije učinila ništa na tome. To govorim iz razloga što Srbija jeste zemlje kod koje rizik loše poljoprivredne proizvodnje, suše, poplave može da ugrozi celu ekonomiju, BDP.
Govorili ste, gospođo Tabaković, vrlo nadahnuto o, citiraću, evropskim pravnim tekovinama i rekli ste, citiraću, da ste bili dosledni u svojim stavovima. Niste, gospođo Tabaković. Sada ste pomenuli, od 1992. godine ste poslanik. Da ste dosledni i da ste zastupali vaše stavove, znate koje je stavove zastupala SRS i gospodin Šešelj i koje sada zastupa. Vi ste te stavove branili 17 godina vašeg mandata, a sada branite neke druge stavove i u tom smislu smatram da je vaša doslednost na neki način dovedena u pitanje.
Sa druge strane ima puno stvari koje u ovom Zakonu o osiguranju jesu pravno sporne. Naći ću u ovoj hrpi papira član 24. koji se tiče osiguranja koje akcionarsko društvo za osiguranje obavlja. Rekao sam da je ono duboko, po meni, sporno kada je u pitanju ustavnost.
U članu 92. Zakona o osiguranju se govori o tome da se poslovima zastupanja osiguranja može baviti i lice koje nije u radnom odnosu, ali problem je ono što vi kao obrazloženje dajete – zloupotreba. Kažete da je bilo puno zloupotreba, a da li je tu Vlada Srbije da primenjuje zakone ili da se povlači pred svakom zloupotrebom? Zloupotreba bi mogla biti u činjenici da je neko obavljao posao zastupanja u osiguranju na način da se bavio tim poslom dopunskim i da nije plaćao osiguranje. Zar ne bi bilo normalno da je to sankcionisano, nego vi dajete mogućnost da se tim poslom bavi i neko ko nije u radnom odnosu? Time pravite nelojalnu konkurenciju onima koji bi možda tim poslom se bavili, samo tim poslom i to bi bilo osnovno zanimanje. Pružate minimalne šanse ljudima da u tom poslu nađu svoju satisfakciju.
Član 84. strana 35. tiče se informisanja osiguranika i govorite o tome da su oni dužni da budu upoznati, pa je nabrojano kojim pozicijama iz ugovora, ali to nije, gospođo Tabaković, gospođo guvernerko, na pravi način razrađeno. Mi smo u toj oblasti u ovoj Skupštini imali mnogo boljih zakona koji su to na mnogo precizniji način uredili, da su definisali i font slova kojim mora biti ugovor štampan i font slova kojim moraju biti štampani opšti uslovi. Vama ne treba da govorim šta su opšti uslovi, vi to dobro znate. To su sastavni deo ugovora na koji se poziva neki od poslednjih članova ugovora i na taj način ih uključuje u ugovor.
Gde ste vi ovde predvideli šta je sa opštim uslovima, na koji način se stranka upoznaje sa njima? Ne da niste predvideli, nego ste rekli da će sa opštim uslovima stranka, osiguranik biti upoznat samo za slučaj ako on to zatraži. Dozvolite, molim vas, da vas pitam da li je normalno da neko ko zaključuje ugovor dobije njegove odredbe, a opšti uslovi jesu sastavni deo ugovora, tek na njegov zahtev? Smatram da je to takođe u suprotnosti sa pravnom sigurnosti građana.
Govorili ste o nekom zakonu o platnim sistemima. U međuvremenu sam bio izašao iz sale i ne znam o čemu se radi. Da li je takav naziv zakona bio, pa je u međuvremenu promenjen, ili se radi o nekoj greški? Dakle, nije zakon o pravnim sistemima, nego zakon o platnom prometu. Je li tako? Znači, sadrži deo platnog sistema. U redu, moguće da je zbog toga gospođa Tabaković govorila.
Kada je u pitanju zaštita korisnika finansijskih usluga, nažalost, nemam puno vremena, ali kada sam dolazio jutros ovde, zbog žurbe sam došao sa jednim taksistom i pričali smo usput o čemu ćemo danas raspravljati. Taksista je diplomirani pravnik, ali vozi taksi jer nema posla. Rekao je – molim vas, pitajte gospođu guvernerku sledeće pitanje: „Šta znači održavanje tekućeg računa?“ Da li ste vi ovde zaštitili korisnika od halapljivih banaka koje gutaju svoje korisnike, koje ima uzimaju dušu, teraju ih u dužničko ropstvo? On je rekao – nemam ja homokinetički zglob kada otvorim račun, ne održava meni banka homokinetički zglob, ja otvorim račun. Još je rekao - nemoguće je da ja za 100 dinara, koje sam uložio na račun u banku, svakog dana imam sve manje. Kaže – ja ne tražim da imam više, ali je nemoguće da na sledećem izvodu od 100 dinara koje sam uložio imam 97, ili 96, a ako ga duže vreme ne koristi neće imati ništa. Znači, banke jedu račune, jedu pare građana koje su uložili tamo.
Nemate odgovor, gospođo guvernerka, na ova pitanja. Niste na taj način zaštitili građane. Nažalost, oni su nezaštićeni. Posebno ćemo sutra govoriti, kada budemo govorili o postupcima izvršenja, o tome sa kojim problemima se građani suočavaju, oni koji nisu platili račune zbog toga što su im plate manje i što su im cene veće svakog dana. Vi ovde niste zaštitili građane. Rekli ste da ovaj zakon nije samo zbog EU, nego i zbog građana. Ali, čini mi se da je manje-više bilo zbog našeg usaglašavanja sa evropskim zakonodavstvom, a mnogo manje zbog građana Srbije.
Naravno, imao bih puno stvari da vas pitam mimo tačaka dnevnog reda. Kada će biti zaustavljen pad dinara i na taj način sve veće rate za otplatu kredita ljudi koji su ušli u kredite? Na sreću, nisu ušli za one jeftine stanove koje je predsednik Vlade obećao od 350 ili koliko evra, ali ni ove postojeće kredite neće moći vraćati, jer je vrednost dinara svakog dana sve manja.

Vreme.

Završavam, još jedna rečenica.
Bio bih zadovoljan da smo mi imali jednu hitnu sednicu na kojoj bismo razgovarali o kursu dinara, a ne o zakonima koji su mogli doći redovno posle. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo guvernerka, kada posle vašeg inspirativnog i pravog uvodnog izlaganja pet sati slušamo u raspravi poslanike i vladajuće koalicije i opozicije i kada nemate nijednu suštinsku primedbu na set od pet velikih sistemskih, reformskih zakona, onda je ovo što ste vi uradili potpuno jasno i kvalitetno. Hitan postupak naravno da jeste opravdanje u ovom slučaju, zato što hitan postupak govori o činjenici da u ovom trenutku mi nemamo drugačiji način razmišljanja i drugačije shvatanje o ovom problemu.
U toku današnje rasprave mogli smo da čujemo sve, sem pitanja koja su se ticala funkcionisanja i budućeg funkcionisanja ovih zakona. Mogli smo da polemišemo i da slušamo o inflatornim očekivanjima pojedinih poslanika u Skupštini Republike Srbije. Ta inflatorna očekivanja su diskreciono pravo svakog od nas, svakog pojedinca, ali ono što nismo čuli i što možemo da čujemo u relevantnim krugovima, jeste činjenica da je Narodna banka Srbije u poslednjih dve godine učinila ono što nikada u istoriji nije u činjeno. Makroekonomski parametar, stopa inflacije najniža je u istoriji Srbije.
Ako polemišemo o tome zašto smo došli u situaciju u kojoj se trenutno ekonomski nalazimo, onda je to svakako nagomilani ogromni ekonomski problem koji se duva već decenijama i za kojeg nema lakog rešenja. Sistemski zakoni o kojima danas raspravljamo su u stvari predlozi Narodne banke Republike Srbije. Ovo su moderni i potpuno drugačiji zakoni, pre svega u oblasti platnih usluga i osiguranja. Praktično se radi o promenama koje definišu na drugačiji način zakonsku osnovu, a samim tim doprinose boljem i drugačijem funkcionisanju u sferama koje uređuju.
Srbija kao zemlja, pre svega u oblasti finansija i finansijskih zakona, monetarne politike i makroekonomskih parametara, svakako jeste zemlja koja ne može da se podiči najboljim zakonima. Oni su posledica činjenice da se suviše dugo ti zakoni prave da se sačuva monopolski položaj koji se održava u kontinuitetu. Ovi zakoni to pokušavaju da promene. U uslovima globalne konkurencije, kada je svaki segment poslovanja strašno bitan, novi zakon o platnim uslugama i osiguranju svakako doprinosi popravljanju konkurentskog položaja države Srbije. To će se odraziti i na privredu i na fizička lica, na sektor stanovništva, zato što će stepen tih usluga biti jeftiniji.
Naravno da vi u svom uvodnom izlaganju kažete da u Srbiji u poslednjih desetak godina nije došlo do značajnijih promena u ovoj sferi. To je nesporno. U svetu u zadnjih desetak godina, takođe kažete, dolazi do potpune revolucije u oblasti platnih usluga i platnog prometa. Biće prilično depresivno ako posle desetak godina od pojave finansijskih derivata na finansijskom tržištu nastavimo da primenjujemo principe i pravila koje treba da primenjujemo.
Danas, ako ne usvojimo ove zakonske predloge, dolazimo u situaciju da očuvamo institucije koje postoje, sa kojima niko trenutno nije zadovoljan, da očuvamo monopolski položaj koji će nastaviti da funkcioniše u bankarskom sektoru, u poštanskom sektoru, ali će svakako to sprečiti na desetine novih institucija, novih preduzeća, novih vrsta usluga koje ćemo moći da ponudimo posle usvajanja ovog seta zakona.
Poslednji zakon koji menjamo donet je 2002. godine. U tom zakonu se praktično ne nalazi nijedan od modernih ključnih parametara platnih usluga. To sprečava funkcionisanje privrede i samim tim čini njeno funkcionisanje strašno otežanim. Zato ne treba da polemišemo sa drugim poslanicima. Prosto, treba da uporedimo analizu i statističke podatke koje postoje. Ako pogledate zemlje u okruženju i ako pogledate pre svega EU, naši pokazatelji u oblasti platnih usluga osiguranja su katastrofalno loši. Nesporno je da moraju da se prate evropski trendovi i da, naravno, moraju da se usvajaju evropske direktive i tu nije ništa sporno, zato što to ne znači da usvajajući te direktive šaljete drugačiju političku poruku, već prihvatate mehanizam funkcionisanja koji nesporno daje značajne ekonomske rezultate.
Ključna prednost zakona koji definiše platne usluge jeste pre svega liberalizacija i to treba otvoreno reći. Znači, do danas dok ovaj zakon još važi, dok se ne promeni po hitnom postupku, imate u stvari samo bankarski sektor i sektor organizacija koji se bave PTT uslugama, koji se suštinski bave prometom i platnim uslugama. To je nedopustivo. Imate potpuno jedan oligohol koji funkcioniše na tom tržištu i ovakav zakon pokušava da to promeni. Naravno, da to neće nikako biti lako.
Zakon o platnom prometu, upravo je sistemski zato što uvodi potpuno novi karakter i nove institucije, pre svega institucije, platnu instituciju i elektronski novac. Možemo da raspravljamo o pojedinostima, o svakom članu zakona, a ako pogledate, a čitali ste taj zakon iako je, kažu bilo malo vremena, sasvim dovoljno da se shvati snaga i suština tog zakona, od člana 76. do člana 106. praktično jedan za drugim ređaju se članovi zakona koji su potpuno novi do sada ne primenjeni u srpskoj ekonomskoj teoriji, praksi, koji potpuno definišu jedan drugačiji libelarni koncept platnih usluga. Od člana 106. do člana 140. isto to važi za elektronski novac.
Ako to nije suština i ako to nisu reformski zakoni i ako to nije poruka kojom se definišu sistemske promene, onda šta jeste. Ako pogledate tih 70 članova, tih 70 članova definišu budućnost u platnim uslugama, ali istovremeno ceo zakon jasno definiše pravila, principe, licenciranje i kontrolu koja proističe iz funkcije Narodne banke koja je pojačana.
Nije zanemarljivo kada govorite da kažete – da, jeste ovi zakoni su u skladu sa direktivama EU, sa dobrom praksom nečega što je najbolje u ovom trenutku u oblasti pružanja platnih usluga. U primeni i u objašnjavanju načina funkcionisanja ovog zakona imamo dovoljno vremena, odnosno do oktobra 2015. godine kada treba pružiti jasnu poruku, jasno znanje svim zainteresovanim da se potpuno otvori finansijski sektor u ovom delu i da se jedna monopolska pozicija potpuno liberalizuje sa otvaranjem potpuno novih, jasno definisanih igrača na finansijskom tržištu koji će jasno poštovati principe i pravila.
Kada govorimo o Zakonu o osiguranju, ovde se spočitava da se posle ovog zakona ne razdvaja životno i neživotno osiguranje. Možda je razlog po hitnom postupku upravo bio zato što je bilo nužno doneti odluku da se ovaj trend završi 31.12.2014. godine, odnosno da osiguravajuće kompanije koje postoje na tržištu nastave da se istovremeno bave i životnim i neživotnim osiguranjem. To nije ništa sporno. Ako pogledate evropske direktive, ako pogledate funkcionisanje, način odlučivanja, odluke koje su donete na bazi ovakvih i sličnih principa, videćete da je EU na isti način rešila, ali se nikako ne zapostavlja činjenica da te kompanije koje se danas nalaze na tržištu u svom funkcionisanju moraju da funkcionišu na potpuno razuman način i da u svakom trenutku mogu da se razdvoje životno i neživotno osiguranje. To je njihova zakonska obaveza.
Jasno je svima da ta zakonska obaveza mora da bude jednog trenutka doneta i nesporno je da će biti doneta, ali predlagači ovog zakona vam jasno kažu da se u Zakonu o osiguranju ne ide na potpunu liberalizaciju tržišta. Predlagači zakona žele da očuvaju i pruže šansu kompanijama koje se bave osiguranjem da zadrže, odnosno stvore povoljnije uslove za nesporan veliki ulazak stranih kompanija u oblasti osiguranja.
Možemo i da polemišemo. Iskreno mislim da je liberalizacija uvek mnogo bolja kada je pre nego kada je kasnije, ali moramo da ostavimo mogućnost ljudima koji predlažu ovakve zakone, a sve u skladu sa evropskim direktivama da imaju svoje diskreciono pravo.
Petstotrinaest članova zakona, 1.000 stranica, svakako jeste nešto što je najobimniji zakon i najobimniji paket zakona koji je došao u ovu Skupštinu. Ako
suštinski nema značajnijih primedbi u vezi funkcionisanja, čućemo i u raspravi po amandmanima, to nije nikakav problem, ali ono što se meni nameće kao stav jeste da reformski zakoni, kakav ovaj jeste, direktno ili indirektno, prećutno ili uz tiho pristajanje na to, imaju potpunu podršku Skupštine Republike Srbije.
Politički se razlikujemo, imaćemo različite političke poglede, različito shvatanje makroekonomskih parametara, ali je svakako danas zadovoljstvo bilo kada smo u raspravi mogli da raspravljamo o setu zakona koji su reformski i što ne reći – jedan u nizu zakona koju ova Vlada, Narodna banka, ova Skupština mora da donese da bi Srbija izgledala drugačija. Da su bolji uslovi u funkcionisanju, da su bolji makroekonomski parametri, možda bi ovi zakoni izgledali drugačije, ali u uslovima u kojima se trenutno nalazimo koji su beskrajno teški SNS svakako će u danu za glasanje glasati za svih pet zakona.

Zahvaljujem gospodine Kovačeviću.
Reč ima dr Jorgovanka Tabaković, guverner NBS.

Ne bih produžavala ovu raspravu da se ovde ne iznose neistine. Prethodni govornik, ne mogu to čak da odbijem ni na kratkoću vremena sa kojim se suočio da bi pročitao zakon, ne hiljade stranica, 126 strana ima Zakon o osiguranju i 110 stranica ima Zakon o platnim uslugama, ali nije u redu da za zakon koji ima 126 strana pokušate da obmanete javnost. Iako želim da vas razumem, pravdajući se kratkoćom vremena od 5. kada ste dobili do 14. kada je rasprava, gde kažete da je neustavno razgraničenje, odnosno zadržavanje u postojećem statusu društava koja se bave životnim i neživotnim osiguranjem.
U potpunosti je u skladu sa članom 18. i 19. direktive koja je 2002. godine broj 83 što je i preneto u naše članove 24, 25. i 26. Predloga zakon o osiguranju. Direktiva eksplicitno dozvoljava da postojeća društva koja obavljaju poslove i životnih i neživotnih osiguranja, ali uz odvojeno upravljanje imovinom kako je predviđeno nastave da posluju u tom režimu.
Izvinite, da li ste vi pročitali Ustav? Znate li vi, a šta sa zakonskim propisima EU na čijem smo putu konkurencije koja je omogućena i ravnopravnošću, odnosno o supremaciji zakona možemo da pričamo. Dovodite u pitanje usklađivanje sa važećim direktivama koje nam daju za pravo da u zatečenom režimu nastave da posluju osiguravajuća društva. Vi se pozivate na ustavno pravo i na konkurenciju. Samo se pitam da li su neki danas došli u Srbiju, pa danas videli da postoji trošak za održavanjem tekućeg računa ili da uz uplatnicu dobijaju i trošak osiguranja.
Neću da špekulišem time čime je ko bio zauzet pa sada ima naknadnu pamet, ali neću ni da dozvolim da kažete da u zakonu ne postoji obaveza da se sa opštim ili bilo kojim uslovima ugovarač osiguranja obavezao da upozna korisnika osiguranja. Izvinite, otvorite pa pročitajte član 82. do 84. gde lepo piše da je predviđeno da se dostave uslovi osiguranja. Možda ne piše na način jezički kako ste vi zamislili da bude raspored reči, ali zaista ne znam ko od nas poštuje ovaj dom i da li ga poštujemo formalno ili suštinski, hitnim postupkom ili informisanjem da u zakonu ne stoji ono što stoji.
Samo još jedna primedba, član 105. kod načina na koji mogu da se obavljaju ovlašćenja za obavljanje poslova za zastupanje u osiguranju. Poslove zastupanja u osiguranju u društvu za zastupanje osiguranja, oko zastupnika u osiguranju i pravnih lica iz člana 98. na osnovu ovog zakona mogu na osnovu zaposlenja, a vi govorite kao da ga ukidamo, znači, na osnovu zaposlenja ili van radnog odnosa u skladu sa zakonom da obavljaju određena lica.
Kolega Veselinoviću nije korektno prema građanima, a ne prema meni.
Ostala pitanja ne zaslužuju komentar. Ja imam pedeset i petu godinu, trošim, i dovoljno sam zrela osoba da znam da niko ne može čoveku da naškodi koliko on sam sebi. Ja činim sve da uradim najbolje i iza mene stoje rezultati, a ne bilo kakve ocene, pogotovu onih koji bi da kažu da mi moji najbliži drugovi rade o glavi.
Svako od nas samo sam sebi može da radi o glavi čineći ispravno ili iznoseći istine ili neistine.

Zahvaljujem gospođo Tabaković.
(Janko Veselinović, s mesta: Tražim reč.)
Gospodine Veselinoviću ja sam sad preuzeo predsedavanje tako da nisam saslušao vaš govor i nemam mogućnost da procenim da li imate repliku.
(Janko Veselinović, s mesta: Lično mi se obratila.)
Ja vam opet ponavljam da nisam saslušao vaš govor i ne mogu da procenim da li imate pravo na repliku.
(Janko Veselinović, s mesta: To vas ne opravdava.)
(Narodni poslanik Aleksandar Marković dobacuje s mesta.)
Gospodine Markoviću, ne morate da dobacujete.
(Janko Veselinović, s mesta: Pomenula mi je ime.)
Da, ali ne u negativnom kontekstu.
(Janko Veselinović, s mesta: Da u negativnom kontekstu.)
Ako to tako procenjujete, ja poznajem gospođu Tabaković siguran sam da nije u negativnom kontekstu.
Izvolite, imate dva minuta.

Dakle, ne želim da se, gospođo Tabaković, takmičim sa vašim radikalskim rečnikom koji ste upotrebili na vama svojstven način, ali kada je u pitanju ono što ste izrekli i činjenice…

Gospodine Veselinoviću, zahvaljujem, ne možete tako da nastavine.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.