Prvo, biran sam po Poslovniku koji nema nikakve veze sa ovim Poslovnikom koji se sada primenjuje. Prenosi nisu bili mogući samo u vreme vanrednog stanja, što je bilo 40 dana ukupno u mandatu. Sve drugo možete da proverite. Guvernerka je bila tada poslanik, pa se seća da je tad moglo da se dugo govori. Sad se setila toga.
Što se tiče pitanja protočnog bojlera, kese, stvarno ne vidim smisla da objašnjavam i da spašavam nekoga ko ima jedan atavistički strah od nepoznatog, a u ovom slučaju od društvenih mreža, odnosno Tvitera. Ja da budem odgovoran za nečije pisanije na društvenim mrežama… Moj nalog se zove „Zoran direktno“. Mislim da nema potrebe da objašnjavam zašto se tako zove. Sve što piše na tom nalogu, sve to sam ja kriv. Šta pišu drugi ljudi, to se zove sloboda. Znam da je to isto nepoznata stvar, ali to morate da pitate tog koji vam je pisao to za kesu, da li je to ovako ili onako, da li su to estetske pobude ili ne znam koje. U svakom slučaju, to nema nikakve veze sa mnom. Apsolutno nema nikakve veze sa mnom.
Konačno, guvernerka je rekla, podučila me kako da se snađem kad dođe nešto brzo od 1.100 stranica, ali to je snalaženje. To nije procedura. Hvala na pitanju, naravno da i vi i ja znamo da se snađemo u tim situacijama, mi smo stari vukovi, oko toga i tu nema nikakve sumnje, ali to nije procedura po kojoj se nešto radi.
Rekli ste mi da nije dan za pitanja. Kada je dan za pitanja ovde nema nikoga iz Vlade, pa ću sada iskoristiti da vas pitam da li je još uvek u blokadi firma „Asomakum“ sa Novog Beograda?

Reč ima guverner Narodne banke, Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Komentarisaću samo dve stvari.
Naučili ste me da se snalazim. Poslanik sam od 1992. godine, decembra, 1993. godine, sa prekidom od 2001. do 2006. godine. Naučili ste me da se snalazim i veština je čitati brzo. Ima i knjiga koje govore o tome. Na tu svoju veštinu sam ponosna. Ne morate da je koristite sada kada mi dostavljamo zakone, jer su oni bili javni u nacrtu, da se čitaju još od juna, tj. maja meseca. Ako vam je smetalo što piše „nacrt“, a ne piše „predlog“, to je sada vaša perfekcija, pod znacima navoda.
Međutim, reći da je to sloboda, zahvaljujem se na jedinstvenoj prilici da sa jednom jedinom rečenicom završim ovu raspravu. Sloboda na bilo kojoj mreži, sloboda bilo kog čoveka nije neograničena. Ograničena je slobodom drugog čoveka, upravo ovog koji se oseća ugroženim, u ovom trenutku ili nekog drugog kojeg moja ili vaša sloboda ugrozi. Nemojte to nikada da smetnete sa uma, kao što su mnogi od nas koji su opozicija uvek govorili – donosite zakone, Poslovnik i ostala pravila kada ste na vlasti kao da ste opozicija. Da ste to slušali, ne bi danas bilo potrebe da o ovome razgovaramo.
Izvinite što sam uzela sebi pravo da govorim o širim temama. Zaista više neću, ali tema slobode i veština snalaženja je to zaslužila.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika i završavamo sa replikama.

Gospodine predsedavajući, kao i svaki normalan i pristojan čovek, verujući čovek, imam strah jedino od Gospoda Boga i ni od koga i ni od čega više, a naročito ne od društvenih mreža ili takvih nekih virtuelnih stvari. Poštujem svačije mišljenje. Mislim da nismo ovde na izboru za mis ili mistera, ali verujem da bih onoga, koji je mogao da nam spočitava ovde estetske razloge, pobedio i u tome. Zahvaljujem se koleginicama i kolegama koji kažu – vrlo lako.
Zbog tih i takvih tvitova sam bio veoma srećan. Zato što je u Srbiji slobodno da se ljudi izražavaju, zato što nema cenzure, zato što nema ne slobode, jer da nema, odnosno da ima ne slobode, sigurno da bi tako nešto bilo ukinuto ili pomereno.
Ono što sam očekivao i ono što bih uradio, kada se neko nalazi u mom okruženju, pa makar i u virtuelnom okruženju, neću podržati ako radi neke stvari koje su protiv zakona, protiv prava, protiv ljudskosti, na kraju krajeva, protiv života nekog drugog, ma koliko ga ne voleo ili bio sa neke druge strane.
Ogradu, osudu nisam čuo. Nisam čuo ni danas, što znači da u Srbiji postoji potpuna sloboda i u medijima i na društvenim mrežama, niti sam pomislio niti ću tako nešto i prijaviti, baš zato što želimo da verujemo slobode izražavanja, ali ono što želim da se zna da postoje ljudi u ovoj sali, među našim kolegama, koji priviđaju kese na glavama i mojoj, a i vašoj drage koleginice i kolege.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Narodne banke, gospodine predsedavajući, nadam se da ćete i prema meni biti tolerantni po pitanju dnevnog reda, koliko i prema drugima.
Imajući u vidu, s obzirom da u Zakonu o planiranju i izgradnji niste dozvolili da govorim o divljoj gradnji. Odmah na početku da kažem kao svedok jednog vremena da gospodin Arsić nije u pravu. Nije tačno da u ovoj sali nema poslanika koji ne mogu da posvedoče da smo zakone dobijali na drugi dan od početka sednice i usvajanja dnevnog reda.
Pošto sam ja bio tada poslanik Narodne skupštine od 2004. godine, doduše u drugoj poslaničkoj grupi, za razliku od gospodina Arsića, mogu da potvrdim njegove navode. Njegovi navodi su s tim tačni, što nismo bili u istoj poslaničkoj grupi i moram da kažem da je to bila jedna vesela Skupština, da smo u jednom trenutku brojali preko 300 narodnih poslanika.
Dakle, izbor narodnih poslanika je bio takav gospodine predsedavajući, to mogu da posvedočim, ne samo da su ukinuti TV prenosi, nego recimo na Administrativnom odboru budeš poslanik, danas jesi, sutra nisi, pa te vrate, pa imamo 300 poslanika, pa ne znamo koji treba da glasaju, koji su pravi, koji nisu, ali znam ko je i bio u sastavu Izborne komisije. To zna takođe i moj kolega poljoprivrednik. Ali, mislim da je bolje da on govori o tome, s obzirom da se tu radi malo o nepotizmu.
Što se tiče ovih zakona, ja ću da podržim Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga zato što prvi put on prepoznaje preduzetnike i poljoprivrednike, a poljoprivrednike posebno tipa mog kolege koji u ovom trenutku ometa guvernerku u njenom radu i u nameri da sluša moje izlaganje.
Dakle, po prvi put ovaj zakon prepoznaje poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike, kao korisnike finansijskih usluga, dakle, korisnike kredita lizinga, ukoliko, naravno se za to ukaže potreba.
Što se tiče Zakona o osiguranju, kao predsednik Narodne seljačke stranke, kao neko ko pripada populaciji koja je ove godine imala jako veliku štetu i s obzirom da samo nas dvojica, prethodni kolega poljoprivrednik, vinogradar i ja smo u ovoj Skupštini, ja moram nešto više da kažem o šteti koju smo pretrpeli ove godine. Ukupna šteta je bila 1,7 milijardi, najviše je pretrpela energetika, čini mi se 470 miliona, a posle energetike najviše je pretrpela poljoprivreda. Dakle, nekih 228 miliona su poljoprivrednici pretrpeli povodom elementarne nepogode poplava.
Dakle, u zadnjih pet godina, dve godine su bile sušne i jedna godina je bila sa poplavama, tako da je zahvaljujući tim elementarnim nepogodama naša poljoprivredna proizvodnja pretrpela ozbiljnu štetu i posle 20 godina neprekidnog raubovanja poljoprivrede kada je ona podnosila najveći teret socijalnih, ekonomskih, pa i vojnih pritisaka na našu zemlju. Ja sam naravno očekivao da još od 2000. godine poljoprivrednicima bude vraćeno ono što su žrtvovali u periodu od 1990. do 2000. godine, svesni neviđenih sankcija koji je deo međunarodne zajednice primenio prema našoj zemlji.
Od tih 228 miliona šteta je negde u 49 opština koliko se ja sećam, mada su i druge opštine zbog obimnih padavina i zbog rada pretrpele određenu štetu. Dakle, kao da se dragi Bog naljutio na nas, pa gađamo raketama, gradonosne oblake, ili zbog nedovoljnog broja raketa, ili se dragi Bog naljutio na nas, pa onda mi njega raketom, on nama vrati ledom, tako da je poljoprivreda izuzetno osetljiva na štete koje nastaju zahvaljujući elementarnim nepogodama i s tim u vezi, ja bih voleo da država malo više učestvuje.
Ona i sada učestvuje u osiguranju poljoprivrednih useva, ali bih voleo da učestvuje po pitanju svih šteta, pa i suše i da kroz reosiguranje sa velikim kućama država malo više izdvaja i da osiguramo komplet poljoprivrednu proizvodnju na teritoriji Srbije. Mislim da bi nam to donelo daleko značajnija sredstva nego što bi izdvojili za osiguranje i reosiguranje.
Što se tiče drugih delova u Zakonu o osiguranju, ja ću reći da mi se dopada to što je odvojen život od neživotnog osiguranja, ali posle ovog cunamija koji nas je gospodine predsedniče zadesio 2000. godine, do 2012. godine, uključujući u tom cunamiju i Vladu mog kolege poljoprivrednika. Dakle, posle tog cunamija ja ne znam šta možemo životno da osiguramo. Mislim da to životno osiguranje po pitanju radnika i seljaka u periodu posle 2000. do 2012. godine, to životno osiguranje prerasta na neki način u beživotno osiguranje.
U Srbiji je gotovo posle cunamija koji nas je zadesio, koji je otprilike sadržan u 20 ljudi, od toga 10 političara i 10 tajkuna koji su progutali žive ljude, radna mesta, posao, hleb, posle tog cunamija u Srbiji je bilo kao na Marsu. Imali ste uslova za život, ali nije bilo života.
Dakle, ja podržavam Zakon o osiguranju, ali se bojim da nećemo posle ovih imati šta da osiguramo, posebno kod običnih ljudi, go se ne skida po pitanju radnika i seljaka, ne znam šta ćemo moći da osiguramo.
Dakle, voleo bi da Vlada i država, bez obzira što se sada nalazimo u krajnje delikatnoj situaciji kada treba vraćati dugove i kamate koje su dospele, kada treba izuzetno štedeti, voleo bih da se nađu sredstva da kroz osiguranje i reosiguranje zaštitimo našu najveću fabriku pod vedrim nebom i naravno da podizanje poljoprivredne proizvodnje, prehrambene industrije i energetike napravimo više novca i više novca i za budžet i za građane Srbije, a da se kroz budžet finansira osiguranje i reosiguranje poljoprivrednih useva i poljoprivrednih kultura, o čemu je takođe, naširoko govorio i moj kolega Jovanović iz Topole i njegovo izlaganje u potpunosti podržavam.
Što se tiče Zakona o sprečavanju pranja novca i terorizma, mislim da je i on takođe značajan za Srbiju, s obzirom da može doći do finansiranja raznoraznih grupa na osetljivim delovima teritorije Srbije. Mi smo još uvek, nažalost, prema nama se ponašaju određeni centri moći kao prema ostatku SFRJ. Izuzetno smo osetljivi na sve oblike terorizma i pokušaje razbijanja tog ostatka SFRJ. To je ono što se danas zove Srbija. S tim u vezi, podržaću svaki zakon kojim se nešto može sprečiti i preduprediti, s obzirom da danas terorizam kao oblik, kao pojava, bez finansijskih injekcija i transakcija ne može da opstane ni na jednom delu teritorije, a mi smo država koja može i te kako da posvedoči kako se na našem delu teritorije finansirala određena organizacija koju su čak i SAD proglasile terorističkom i kada su odjednom sila, novac, određeni centri moći ubacili, od tih terorista su postali političari, a naše državno i političko rukovodstvo je postalo na određen način i proglašeno terorističkim i tako smo stvar obrnuli u temelju. Zato podržavam i taj zakon, taj segment u ovom paketu.
Da se vratim na osiguranje i reosiguranje. Voleo bih da naš narod ima što više imovine i što više novca i posla da osigura, ali se bojim da posle ovog cunamija, sada je božićan post, da će naš narod zahvaljujući tom cunamiju, zahvaljujući bivšim garniturama Vlada Srbije, u koje svakako spada i moj kolega poljoprivrednik, jer je on u tom jednom periodu predvodio Vladu Republike Srbije, što je za svaku pohvalu, da smo i mi poljoprivrednici jednom imali predsednika Vlade.
Dakle, u tom delu se bojim da će ova post biti produžena, da će narod zbog posledica koje su ostavili, da će ova post potrajati malo duže, ne zbog crkve i vere, već politike i političara koji su narodu ostavili ovo zlo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, uvažena guvernerko, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući vi ste bili prilično liberalni u današnjem popodnevnom delu sednice. Ja se neću nastavljati na to, ali da sam ušao u salu tek malopre shvatio bih da smo doneli budžet, da je sve u redu u ovoj zemlji i da sada u jednoj opuštenoj atmosferi biramo mistera među poslanicima. Ja neću da nastavljam na tu temu, smatram da se radi o veoma ozbiljnoj raspravi, o veoma ozbiljnim tačkama dnevnog reda.
Guvernerka nam je po hitnom postupku dostavila pet zakona. To je hrpa papira od preko 1.000 stranica. Nije bilo javnog slušanja, javne rasprave u kojoj su mogli da učestvuju poslanici. Odbori su praktično jutros raspravljali o ovom setu zakona i vi ste gospođo guvernerko doprineli podržavajući na taj način praksu Vlade da gotovo u stoprocentnom delu zakoni ulaze po hitnom postupku. Do danas je taj procenat bio 97% zakona po hitnom postupku. Vi ste doprineli sa ovim setom da se to približi tom procentu od 100%, i smatram, imajući u vidu vašu dugogodišnju poslaničku karijeru koju ste kako kažete prolazili razne vlade, da niste trebali da sebi dozvolite da se ponašate takođe na jedan vrlo neodgovoran način.
Prema vama neću biti ni malo blag danas iako neću izlaziti iz teme, pre svega iz razloga, ali ću imati razumevanja, imajući u vidu ono na čega ste nam se malopre požalili da vas partijski drugovi ovih dana razvlače po žutoj štampi i ja se neću tome pridruživati, i zbog toga ću biti tolerantniji i govoriću samo o zakonima.
Naime, poslali ste nam u proceduru Zakon o osiguranju. Rekli ste da ste našli veoma loše stanje u Narodnoj banci i da ste našli još gori Zakon o osiguranju. Pa, ni u jednoj reči, gospođo Tabaković, niste rekli u čemu je razlika između vašeg Predloga zakona i onog kojeg ste zatekli. Niste ni mogli, jer nema suštinskih razlika. Zašto ih nema? Zato što je i jedan i drugi zakon rađen po modelu evropskog zakonodavstva i direktiva u toj oblasti s jedne strane i s druge strane, tačno je da je u te dve, tri godine došlo do nekih promena o kojima ste i sami govorili u ovoj oblasti. Ali, nažalost obični građani, na koje ste vi danas često pozivali, neće imati neke posebne koristi od ovog zakona, ni od ostalih. Zašto? Zato što vi gledate da bude u skladu sa direktivama EU, ne gledajući kako će se to reflektovati na građane Srbije koji su vam dali poverenje, postali poslanik posle toga i guvernerka. Ja bih vas molio predsedavajući, ako je moguće ako je izbor za mis završen da mi dozvole da govorim.
Dakle, da li će ovim zakonom biti rešeno…
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Molim vas, nemojte dobacivati.