Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2014.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/439-14

15.12.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 20:10

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo guvernerka Tabaković sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da izrazim jedno zadovoljstvo što ste danas ovde i što razgovaramo o pet zakona, znači pogotovo o Zakonu o osiguranju koji je od velikog značaja za finansijsko tržište, odnosno tržište kapitala i njegov razvoj u našoj zemlji.
Ono što treba da bude glavni cilj ovog zakona ali i drugih zakonskih rešenja, treba da bude liberalizacija dodatna celokupnog tržišta, a pogotovo finansijskog tržišta u našoj zemlji što SDPS u svakom slučaju snažno podržava.
Mi se suočavamo sa veoma slabom razvijenošću tržišta osiguranja sa premijama i portfolijom osiguravajućih kompanija od nekih 530 miliona evra imajući u vidu komparativnu analizu sa našim okruženjem, sa zemljama u regionu, to je jako malo i smatramo da će ovaj zakon biti ključan da se taj portfolijo pojača, poveća i da se udeo osiguravajućih kompanija i udeo premija u bruto domaćem proizvodu poveća sa nekih 1,5% koliko je to sada na neki nivo od 4% ili 5% koji je definisan u razvijenim zemljama i naravno u zemljama u regionu koji imaju razvijeno tržište osiguranja, odnosno razvijeno finansijsko tržište.
Ono što definitivno pokazuje kakvo je stanje na tržištu osiguranja u našoj zemlji, to je da samo 14% do 15% osiguranja je životno osiguranje ovaj ostatak je neživotno osiguranje, što je opet u jednoj obrnutoj srazmeri sa dobrom praksom stranih i razvijenih zemalja tržišne ekonomije, tako da možemo da primetimo i da konstatujemo da je razvoj životnog osiguranja i tržišta osiguranja u našoj zemlji, prosto definiše i razvoj same ekonomije i ono što mi, u svakom slučaju Vlada Republike Srbije i parlament, želimo da napravimo, a to je razvijena tržišna ekonomija sa svim razvijenim instrumentima, ne samo finansijskog tržišta nego samim tim po sistemu spojenih sudova pošto vrlo dobro znate da je u ekonomiji sve povezano i tržište radne snage i druga tržišta koja su potrebna kako bi jedna zemlja imala privredni rast i kako bi imala nivo razvijenosti koji je potreban kako bi se ona nazvala razvijenom zemljom.
Ono što će predstavljati prednost i što će definitivno odredbe ovog zakona prikazati i pokazati je da se podstakne štednja iako je to veoma teško, iako je bruto domaći proizvod u našoj zemlji veoma nizak, iako je stopa nezaposlenosti visoka. Ono što mi treba da potenciramo je štednja naših građana i na neki način ostvarivanje onog cilja da se štedi, počevši od onih segmenata kada smo izdržavana lica, znači da se počne štedeti kada imamo decu, kroz njihovo školovanje, studentske dane, naravno u toku profesionalne karijere, da bi plodove te štednje mogli da ubiremo onda kada opet postajemo izdržavana lica, ali da se ne oslanjamo na novac iz Penziono-invalidskog fonda, jer on u svakom slučaju, i tu treba biti potpuno otvoren i iskren i reći da neće biti dovoljan i da u svakom slučaju neće biti isti kao u iznosima kada smo dobijali mesečne zarade radeći u privatnom ili javnom sektoru.
S toga je veoma važno podstaknuti tu vrstu štednje koja bi relaksirajuće delovala na Penziono-invalidski fond koji nam je veoma opterećen i koji naravno generator onoga što danas imamo, a to je jedan veliki fiskalni deficit koji naša Vlada želi da smanji i u naredne tri godine da taj fiskalni deficit spusti na 3%.
To je jako važan aspekt, generalno, i koji će uticati na makroekonomsku stabilnost, ali i na razvoj tržišta, što će u svakom slučaju dovesti do toga da zemlja može da se razvija, da može da privlači investitore i liberalizacija samog tržišta bi trebala da dovede do ulaska novih igrača na ovo tržište.
Ovim putem u ime svoje stranke i poslaničkog kluba kojem pripadam, mogu da apelujem na vas da bar pokušate da to tržište bude stvarno liberalizovano i da nemamo više anomalije u tom nekom smislu vlasništva države u osiguravajućim kompanijama jer se to pokazalo, nažalost, u proteklih 20 i nešto godina da ne funkcioniše i da u tom biznisu koji jedini u odnosu na druge poslove, premije osiguranja doživljavaju pad. Sve drugo raste. Cene na tržištu hartija od vrednosti rastu. Cene na tržištu roba i usluga rastu. Jedino premije osiguranja, njihove cene padaju, a mi s druge strane imamo kompanije koje su neefikasne, neefektivne i ja mislim da je potpuna jedna liberalizacija i privatizacija tih osiguravajućih kompanija jedan put koji će dovesti do toga da to naše tržište na nivou osiguranja i osiguravajućih kuća bude što bolje, što kvalitetnije i naravno u odnosu na interese samih potrošača i konzumenata osiguranja i premija osiguranja.
Mislim da treba razmisliti i o tome da se na neki način, država napravi takav ambijent da oni koji kupuju premije osiguranja, da se oni na neki način podstiču, da treba razmišljati o narednom periodu, a siguran sam da vi kao neko ko veoma dobro poznaje privredu i privredna kretanja i ko se razume i u privatni biznis i u ono što treba da bude esencija našeg razvoja, da na neki način poreski oslobodimo one koji kupuju premije osiguranja kako bi mogli da pokrenemo jedan taj čitav tok pojačavanja i snaženja kupovine premije osiguranja i jačanja tržišta osiguranja u našoj zemlji da bi na neki način mogli da napravimo i takav ambijent da država može osiguravačima sutra da prodaje svoje obveznice i da se na jeftiniji način zadužuje nego što je to, da ne govorim, radila između 2000. i 2012. godine.
U svakom slučaju, između 2012. i 2014. godine, mogli bi da se zadužujemo pod mnogo povoljnijim uslovima. Mogli bi da se zadužujemo dugoročno i da napravimo jedan sistem koji bi odgovarao i onima koji bi, osiguravačima, koji bi štedeli, naravno sistem koji bi odgovarao i državi, da može da dođe do jeftinog kapitala u sopstvenoj zemlji i da ga prosto vraća na drugi rok i da taj novac, lepo ste govorili o tome u prethodnom delu sednice, uložimo u investicije,uložimo u infrastrukturu, u kapitalne investicije, a ne u potrošnju kao što je to bilo do sada.
Mislim da može da se razmisli o takvom jednom putu koji bi jednostavno dao jednu novu energiju u pokretanju ne samo finansijskog tržišta. Svima nam je jasno da u ekonomiji nema razvoja, ako nema razvijenog tržišta radne snage, ako nema razvijenog tržišta roba i usluga, nema ni razvijenog finansijskog tržišta i tražišta kapitala, tako da mi paralelno treba da razvijamo ta tri tržišta kako bi stvorili jednu konkurentnu kompetetivnu ekonomiju, gde ćemo na različite načine podstaći kako privatne, tako i strane investitore, kako pojedinačne, tako i velike kompanije, investicione fondove da ulažu, da kupuju premije osiguranja, da kupuju hartije od vrednosti i da na taj način pokrenemo jedan čitav niz aktivnosti koji će imati jedan pozitivan efekat na našu privredu.
Ono što bih veoma pohvalio u ovom zakonskom rešenju kada je u pitanju Zakon o osiguranju je da će se pojačati nadzor, da će se pojačati kontrola. Kada je u pitanju bankarski sektor, dovoljno su nas alarmirali da to treba da radimo i sa osiguravajućim kompanijama i mislim da je to na vreme urađeno i da je jako potrebno i da Narodna banka u svakom slučaju treba da ima jedan veoma snažan kontrolni faktor kako se ne bi dešavalo ono što se dešavalo u prethodnim godinama i što bi građane naše zemlje, na kraju krajeva, puno koštalo, tako da sam siguran da Narodna banka ima i kapacitete i mogućnosti, pogotovo da ima ljudske resurse koje mogu da kontrolišu taj sistem, ali i pored kontrole da razviju sistem osiguranja i da ovaj portfolio i premije od 530 miliona evra na neki način u narednim godinama povećamo, udvostručimo i da na taj način utičemo na povećanje našeg BDP, imajući u vidu činjenicu da ne možemo govoriti ni o kvalitetnoj socijalnoj politici ni u obrazovanju, ni kulturi, ni drutšvenom sveukupnom razvoju ako nemamo povećanje BDP.
Samo na taj način, a ovo i jeste prilika da povećamo BDP i da razvijemo ovo tržište, možemo da govorimo redistribuciji, mislim da ćemo se svi složiti o tome. Kada budemo imali jedan malo veći kolač, onda možemo da govorimo o tome kako ćemo argumentovano da raspravljamo, kako ćemo taj kolač deliti, koliko ćemo davati za socijalno osiguranje, za socijalnu zaštitu, koliko na obrazovanje, koliko na nauku, na kulturu, imajući u vidu da bez razvoja tih segmenata našeg društva i tih sektora u našem društvu nema govora o generalnom razvoju naše zemlje i njenom pozicioniranju kao jedne od najnerazvijenijih zemalja u ovom delu Evrope.
Nadam se da će ovo u svakom slučaju biti jedan temelj ekonomskog razvoja. Naša poslanička grupa će imati pet amandmana o kojima ćemo raspravljati, nadam se, u sredu. Oni će biti usmereni isključivo na sugestije koje se tiču liberalizacije i definisanja tržišta na polju rada osiguravajućih kompanija i nadzora. Imaćemo primedbe koje se tiču malo većeg mešanja države u rad osiguravajućih kompanija.
Smatramo da je naša zemlja u takvoj situaciji da ona i njene institucije samo i isključivo treba da naprave ambijent i jednake šanse da svi mogu da rade na istim, na jednakim osnovama, da se mnogo ne meša u poslovne procese, jer prosta logika i ono što smo imali kao rezultat u prethodnim godinama dovoljno govori o tome da gde god se država mešala, gde god je država pokušala da upravlja nismo imali dovoljno dobrih rezultata.
Hajde sada da promenimo ovu logiku, hajde da promenimo politiku i da pustimo da se ti igrači na tržištu, koji su kadrovski potpuno ekipirani, koji kroz ovaj zakon će imati jasna pravila igre, mogu u skladu sa tim pravilima igre da funkcionišu i da rade i da na taj način razvijemo tržište kako finansijsko, tako tržište radne snage, tržište roba i usluga. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, gospodine Marinkoviću.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Samostalni poslanici
Hvala, gospodine Bečiću.
Gospodine predsedavajući, znam da ćete me dosta prekidati tokom govora, tako da, evo, čisto da vam kažem da sam svestan te činjenice.
Gospođo Tabaković, vi ste uvažena guvernerka i samim tim predstavnik institucije i osoba koju je ova Skupština birala. Vi ste uvek drag gost u Skupštini Srbije i nama je žao što niste češće ovde. Ne govorim o vašem prethodnom životu, to je svima poznato iz vaše biografije, već govorim o tome da kao guverner Narodne banke mislim da biste mogli, ako bi vam obaveze dozvoljavale i političke okolnosti, da nas češće posećujete u Skupštini Srbije i da napravimo određene panele, razgovore o raznim temama koje su vezane za vaš rad, dakle, ne samo oko zakona koje predlažete. Nadam se da to vidite kao dobronamernu sugestiju.
Zaista mislim da smo svi mi u Skupštini radosni što ste vi ovde danas, a vidim da je i evro radostan, pošto je i on počeo da skače kada je video da ste vi danas u Skupštini.
Inače, baš zato što smatram da ste vi dama i žena od integriteta i struke, iznenadilo me je kada ste u jednom momentu možda malo izgubili strpljenje i rekli da poslanici obmanjuju javnost itd. Mislim da vam to ne priliči. Vi pamtite poslaničke dane i znate da je to vrlo teška reč da kažete narodnom poslaniku, pogotovo što vi, vaša položaj i vaša plata zavisi od toga što vas mi biramo, tako da treba da vodite računa ko ste i da ste ovde gost.
Moram da vam kažem da su troškovi tekućeg računa, pošto je kolega spominjao, to je jedna od tema koja je mogla biti u jednom od predloga zakona, pa nije, postojala je i ranije. Vi ste tu potpuno u pravu, ali to apsolutno nije nikakvo opravdanje.
Mi smo menjali zakon da biste vi bili izabrani za guvernera. Vi ste zamrznuli stranačku funkciju da biste bili guverner.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Stefanoviću, ovo nije izbor za guvernera.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Samostalni poslanici
Evo, ovo je prvi prekid.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vrlo dobro znate šta je na dnevnom redu. Molim vas da se vratite na dnevni red.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Samostalni poslanici
Dobro, hvala. Dokle kod dozvolite…
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vidite da ste u pravu. Unapred znate da nećete govoriti o dnevnom redu. Zato ste i rekli da ću vas prekidati.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Samostalni poslanici
Nije tačno. Ovo je sve vezano za guvernerku i za ono što je predložila i njen rad. Valjda je to tema?
Zakoni se donose po hitnom postupku. Čuli smo danas dosta argumenata protiv toga. Ja se neću ponavljati previše. Meni je jedino žao što ste vi, potvrđujući neophodnost i hitnost donošenja ovih predloga izmena i dopuna zakona u Skupštinu rekli da se to čini, čini mi se, ako se dobro sećam, iz dva razloga – ušteda u vremenu i ušteda novca. Ni jedan od ta dva razloga nije sadržan u propisima koji određuju hitnost postupka u Narodnoj skupštini. Oni se mogu doneti kada su neke posledice neotklonjive, a mogu da nastupe, elementrarne nepogode ili kakve druge katastrofe osim vaše vlasti. Pošto nijedna od tih činjenica nije nastupila, ja ne vidim kako vi potvrđujete defakto da vi kršite propis koji određuje da li će biti hitni postupak ili ne.
Dakle, vi sada nama kažete – jeste, hteli smo brže i štedimo novac. Nije nam jasno ni kako, ni šta je brže kada mi imamo nekoliko desetina amandmana, a Nova stranka ima još veći broj amandmana. Ne vidim ni šta je brže, ni šta je jeftinije? Vi ste tu svakako, tako da ja zaista ne razumem taj argument.
Zakon o osiguranju koji je ovde predložen, kao što su rekle neke od mojih kolega, ne vidim zaista neku dramatičnu razliku u odnosu na zakon koji ste zatekli kada ste došli na funkciju. Ja ne vidim šta je to drugačije. Niste to izneli.
Mislim da stoji primedba da bi moglo potencijalno biti opasno po naš sistem da se potvrdi da nije po Ustavu novonastala situacija. Zašto nije po Ustavu? Zato što je po našem Ustavu nemoguće da učesnici u finansijskom prometu, osiguravajaća društva, osiguravajuće organizacije, privredni subjekti, bilo ko, fizička lica, pravna lica, ne mogu biti nejednaka. U ovom slučaju oni će biti nejednaki jer novoformirane organizacije će moći da se bave ili životnim ili ne životnim osiguranjem, a zatečeno stanje sadašnje organizacije mogu i sa jednim i sa drugim. Eto nejednakosti.
Mislim da je novina što ste, recimo, u Zakonu o platnim uslugama predvideli mogućnost plaćanja preko tzv. „PayPal“. Pitam vas da li je regulisana mogućnost dobijanja honorara ili nekog drugog novca ako nemate otvoren račun u inostranstvu, a nemate ni boravište ni prebivalište u inostranstvu, kao što je više puta traženo da se uradi? Odgovor je bio, odgovor naše tradicionalne srpske birokratije – to nikad nije bilo i ne možemo to da uradimo i sada nije predviđeno. Evo, demantujte me ako to nije istina. Ja ne razumem zašto ta novina, za nas novina, a inače starina u Evropi, nije uvedena do kraja?
Ja mislim da u svojoj suštini Zakon o deviznom poslovanju, recimo, rečeno je da i on, ja mislim i ne samo taj zakon, već i ova dva prethodna Zakon o zaštiti korisnika platnih usluga i Zakon o platnim uslugama i osiguranju, imaju dosta dobrih delova. Mi ćemo svakako pokušati da dodatno poboljšamo ove stvari kroz amandmane.
Međutim, ono što nas u svemu tome buni je zašto niste, iako znate da smo mi javno to tražili od vas kao guvernera Narodne banke, podržali, a možda sada možete da podržite, izmene u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, bankarskih usluga, jer mi smo predlagali i dalje tražimo da se zakonski ograniče bankarske kamate.
Vi ste na to rekli da to sve radi tržište i vi kao guverner nemate šta u to da se mešate. Mi smo to tražili od Ministarstva finansija, apsolutno niko nam nikada nije odgovorio. Tu postoje drugi skriveni troškovi koji se prebacuju na komitente, na korisnike bankarskih usluga, koje banke masovno koriste, dovodeći građane Srbije u ropski položaj danas u Srbiji, da ne govorimo o korisnicima ovog kredita u švajcarcima itd.
Mi smo predlagali da uradimo ono što je većina zemalja EU uradila i u regionu. Vi niste hteli ni da razgovarate o tome, kao novopronađeni pobornik neoliberalne misli. Vas i razumem, vi ste stranka desnog centra. Ne razumem ove levičare koji kažu – mi, socijaldemokrate, zalažemo se za dalju liberalizaciju bankarskog tržišta. To je besmisleno.
Mi ako se ne umešamo kao država, građani Srbije će raditi za sve više kamate, za nove bankarske namete koji su od održavanja tekućeg računa, do nenormalne kamate za nedozvoljeni minus, do neverovatne takse za korišćenje ITM aparata itd. Tu je niz stavki koji građani neprekidno plaćaju.
Imali ste priliku kroz jedan od ovih zakona to da promenite, niste hteli. Šta ste hteli da uradite, poštovana guvernerko? Kažete malopre – kada ste na vlasti, donosite i zakone i Poslovnik i sve ostalo kao da ste opozicija. Slažem se. Problem je što većina to ne vidi i ne radi tako. Mogli bi i njih da podučite u tom smislu.
Kažete da u Srbiji imamo jedan stabilan bankarski, fiskalni sistem, monetarnu politiku, a sve što se dešava oko nas pokazuje, nažalost, da je suprotno od toga. Vi ste malopre ubeđivali poslanike da je sve u redu, da maltene nemamo inflaciju. Pa, nema niko para u Srbiji, poštovana guvernerko. Imaćemo mi deflaciju, kako je krenulo. Nema niko ni za šta da potroši.
Uvodimo elektronsko plaćanje, „Pejpal“ uvodimo u Srbiji, dve trećine građana jedva preživljava. Ne vidite vi to, čini mi se, dovoljno, bez uvrede, ovo nije ništa lično.
Vi ste ipak u NBS povećali broj zaposlenih za 10%. Da li je to tačno?
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Ne.)
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Stefanoviću, opet vas molim, vratite se na dnevni red. To nema veze sa ovim zakonima.