Hvala vam. Vreme ste prekoračili.
Pošto se više niko ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Momo Čolaković, Mirjana Dragaš, dr Miljana Nikolić, prof. dr Vladimir Marinković i Olgica Batić.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o 6. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O IZVRŠENjU I OBEZBEĐENjU.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela grupa od 131 narodnog poslanika, poslaničke grupe SNS, primili ste mišljenje Vlade o Predlogu zakona.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Reč ima Biljana Pantić Pilja.

Hvala vam.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, kada je 2011. godine počeo da se primenjuje sadašnji zakon o izvršenju i obezbeđenju, isti je uveo neke novine. Jedna među tim novinama je bilo ustanovljavanje nove pravosudne profesije privatnih izvršitelja.
Stava sam kao neko ko svakodnevno primenjuje ovaj zakon, da ima nekoliko problematičnih odredaba u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, i nadam se da će oni biti predmet sveobuhvatnih izmena nadležnog ministarstva.
Svakako, jedna od tih glavnih novina, uvedena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, kao što sam rekla, uvođenje privatnih izvršitelja, donela je poboljšanje u radu izvršnih postupaka, kada su se otvorila mnoga druga pitanja, na koji način rade ti privatni izvršitelji. Tačno je da je uvođenjem institucije privatnih izvršitelja rasterećen sud i da se izvršenja mnogo brže sprovode i da se izvršni poverilac u mnogo kraćem roku i naplaćuje.
Slobodna sam da predložim ministru pravde da razmisli možda o predlogu da izvršenje potpuno pređe u ruke privatnih izvršitelja i da se sud totalno rastereti od ovih predmeta, kao što imamo takva zakonska rešenja u pojedinim zemljama.
Što se tiče naplate izvršnih poverilaca, navešću samo jedan primer koji ide u prilog ovome što sam sada rekla, da je novosadski Osnovni sud ovih dana tek na adrese dužnika poslao predloge za izvršenja iz 2011. godine, jednog komunalnog preduzeća.
Međutim, odredbe važećeg zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje se odnose na mesnu nadležnost i na odredbe koje se odnose na određivanje izvršitelja, su tokom primene ovog zakona pokazale kao vrlo problematične i stvorile su dosta prostora za zloupotrebu i za korupciju.
Ne želim da budem maliciozna, ali kao da je predlagač ovog zakona još 2011. godine želeo da ostavi mogućnost da se pojedini privatni izvršitelji bogati favorizuju, i da ne postoji kršenje nijedne zakonske norme, nego da se određenim izvršiteljima daju poslovi, dok drugi izvršitelji zatvaraju svoje kancelarije.
Ovim predlogom zakona, koji je podneo 131 poslanik SNS, se nadam da će se stati na put samovolji pravnim licima koji obavljaju komunalne i slične usluge.
Naime, predložene izmene člana 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju gde kaže da izvršni poverilac radi ostvarivanja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i drugih usluga koji podnese predlog za izvršenje, a pre podnošenja predloga, podnese zahtev komori izvršitelja da odredi izvršitelja, a da komora odredi izvršitelju u roku od pet dana i to ravnomerno, prema azbučnom redu njihovog upisa.
Ovakav predlog nije velika novina, zato što ovakvo slično rešenje imamo i u Zakoniku o krivičnom postupku gde je predviđeno da javni tužilac ili predsednik suda koji vodi postupak, rešenjem postavi branioca po službenoj dužnosti, po redosledu spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.
Takođe, odredbom člana 81. Zakona o parničnom postupku je propisano da će sud tuženom postaviti privremenog zastupnika, takođe po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadležna advokatska komora.
Ovakvo zakonsko rešenje već postojim, u drugim našim zakonima gde se vodilo računa na koji način će biti imenovani branioci po službenoj dužnosti, odnosno privremeni zastupnici i ne vidim zašto se ovaj princip ne bi primenio i na privatne izvršitelje.
Do sada nije postojao nijedan kriterijum za raspodelu predmeta, već je diskreciono pravo ostavljeno poveriocu da sam izabere privatnog izvršitelja i postojala je samo preporuka komore koja nije imala obavezujuće dejstvo da izvršitelji se imenuju imajući u vidu ravnomernu raspodelu predmeta.
Do sada smo imali slučajeve da pojedina javna komunalna preduzeća favorizuju neke privatne izvršitelje pa sam u razgovoru sa kolegama izvršiteljima saznala da se prilikom raspodele predmeta od strane jednog komunalnog preduzeća, jedan izvršitelj dobijao 17.000 predmeta u rad, i primio je u predujam oko 700.000 evra.
Imali smo slučaj i „Elektro-Vojvodine“. Ukupno ima 10.000 predmeta i da skoro 8.000 premeta da u rad jednoj izvršiteljskoj kancelariji, a preostalih 2.000 predmeta raspodeli na osam privatnih izvršitelja. Kako je moguće da jedna izvršiteljska kancelarija može efikasno da dobije u rad 8.000 predmeta i da efikasno obavlja svoj rad, a da ostalih 2.000 predmeta se raspodeli samo na ostalih osam izvršitelja.
Izvršni poverioci su ovakvo svoje postupanje pravdali angažovanjem striktno pojedinih izvršitelja zbog efikasnosti naplate, što mislim da je non-sen, zato što bilo koji izvršitelj koji dobije posao, će da izvrši svoj posao i da izvrši naplatu, što je bolje moguće za izvršnog poverioca. Kao što sam rekla, ne mogu da verujem da neko ko ima u radu 8.000 predmeta će da bude efikasniji nego onaj ko ima u radu 1.000 ili 2.000 predmeta.
Jasno je da su pojedina javna preduzeća broj predmeta upadljivo dodeljivala jednom broju izvršitelja i da je to bilo do sada moguće zbog nedorečenosti zakona. Usvajanjem predloženih izmena će se stati na put samovolji javnih preduzeća koja obavljaju komunalne i druge usluge koje će imati obavezu da se obrate komori izvršitelja koja će biti u obavezi da ravnomerno raspodele predmete po azbučnom redu upisa.
Sledeća izmena koja je predložena ovim predlogom zakona odnosi se i na mesnu nadležnost. Važećim zakonskim rešenjem koje smo imali, bilo je predviđeno da za postupanje nadležan izvršitelj na čijem području se nalazi prebivalište izvršnog poverioca. Zakonikom o krivičnom postupku propisano je da privatna tužba može da se podnese sudu na čijem području okrivljeni ima prebivalište.
Takođe, Zakonom o parničnom postupku predviđena je opšta mesna nadležnost, gde je sud nadležan, na čijem području tuženi ima prebivalište. Zato mi nije ni jasno kako je neko ko je predlagao zakon 2011. i ko je usvojio, mogao da napiše da se mesna nadležnost, kada imamo već ovakva zakonska rešenja, određuje prema prebivalištu izvršnog dužnika. Zbog ovakvih zakonskih rešenja, koji su izuzetak od opštih pravila, došlo je do favorizovanja izvršitelja ih većih gradova, posebno iz Beograda, jer je većina izvršnih poverilaca imala, i dan danas imala svoje sedište u Beogradu i većim gradovima, pa su pojedini izvršitelji morali iz unutrašnjosti da zatvaraju svoje kancelarije.
Još jedan razlog za promenu postojećeg zakonskog rešenja je načelo ekonomičnosti i efikasnosti. Postavlja se pitanje kako izvršitelj iz Beograda može da obavlja efikasno izvršenje u Subotici, umesto da to radi izvršitelj iz Subotice? Ili, na primer, novosadski izvršitelj, koji u predmetima „Elektro-Vojvodine“, protiv dužnika iz recimo Pančeva, izlazi da izvrši popis i procenu pokretnih stvari, naplati oko 5.000 dinara svoje troškove, a izvršitelj iz Pančeva bi taj iznos naplatio za oko 1.500 dinara bi izvršio povereni mu posao.
Ovim putem apelovaću na Ministarstvo pravde, na čelu sa ministrom Selakovićem, koji je do sada pokazao da se vrlo uspešno bori sa problemima iz pravosuđa koji su ostali nakon nesretne reforme iz 2010. godine, da se takođe pozabavi nadzorom nad gradom izvršitelja i komorom izvršitelja, saglasno odredbi člana 346. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kako bi se unapredio rad izvršitelja i komore na što bolji način i kako bi se sprečile zloupotrebe u radu izvršitelja i komore.
Smatram da su svi ovi razlozi dovoljni da vas ubedim da u Danu za glasanje, glasate za ove predložene izmene. Hvala vam.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Petar Petrović, izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Pilja, koja je ovlašćeni predstavnik grupe poslanika koja je podnela predlog ovog zakona.
Gospođo predsednice, ako mi dozvolite, ja bih samo u jednom minutu govorio o stavu Odbora, a da iskoristim vreme da govorim i kao ispred poslaničke grupe, da se ne javljam ponovo.
Znači, na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je jednoglasno prihvaćen u nacrtu Predloga izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, iz razloga koji su navedeni u obrazloženju za izmene ovog zakona.
Istovremeno da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržati predlog ovih izmena zakona iz razloga navedenih u obrazloženjima.
Smatramo da je u dosadašnjoj primeni ovog zakona bilo dosta nelogičnosti, ali istovremeno, ispred poslaničke grupe JS mogu da kažem da mi ne možemo svu krivicu da snosimo za zakon koji smo usvojili 2011. godine, već upravo deo krivice moraju da prihvate i da snose oni koji su određivali izvršitelje koji će raditi na terenu.
Naime, u mnogim javnim komunalnim preduzećima su oni koji su birali i određivali ko će se baviti izvršenjem, odnosno naplatom potraživanja tih komunalnih preduzeća određivali jednog, ili eventualno dvojicu izvršitelja i davali im po nekoliko hiljada predmeta. Niko njima nije zabranjivao i zakon to nigde nije zabranjivao da su mogli da odrede više izvršitelja. Mogli su, recimo, ako su potraživanja u Vranju ili u Nišu da daju te poslove tim izvršiteljima iz Vranja, iz Niša itd.
Prema tome, nije samo krivica do zakona, nego je krivica do onih koji su zakon primenjivali. To moramo reći. Zato što je praksa takva kakva je, mi smo morali da dođemo u situaciju da predložimo izmene ovog zakona da bismo upravo onemogućili one koji su više hiljada predmeta davali jednom ili par izvršitelja da to ubuduće ne rade, već da se izvršenja daju onim izvršiteljima koji će sedište biti vezano za prebivalište, odnosno sedište izvršnog dužnika i to je dobro.
Međutim, ono što bismo mi iz JS predložili, to je da se razmisli i da se da, rekao bih, neki nalog nadležnim inokosnim i drugim organima u javnim komunalnim preduzećima da mnoga potraživanja koja su stvarno mala, ima na hiljade takvih potraživanja, se eventualno otpišu ili na neki drugi način stave u mogućnost da se izvrši od strane onih dužnika, jer imamo ne mali broj slučajeva da troškovi izvršenja nekoliko puta premašuju iznose onih koji treba da se naplate. To izaziva kod izvršnih dužnika veliki revolt.
Narod ne shvata, odnosno dužnik ne shvata da postoje tarife po kojima privatni izvršitelj radi i on mora da naplati svoju uslugu. U svakom slučaju, tamo gde postoji mogućnost da se određena mala potraživanja, koja neće da ugroze poslovanje tih komunalnih sistema, otpišu, da se kamate za neka potraživanja, mada se to i radi, otpišu ili svedu na neku razumnu meru, jer smo u mnogo slučajeva radili i zakone donosili gde smo kamate na određena potraživanja kod mnogih poverilaca potpisivali i davali mogućnost da se obaveze izvršavaju na rate.
Sve to treba imati u vidu u primeni ne samo ovog zakona. Ovaj zakon je sigurno dobar i pospešiće rad i mogućnost naplate određenih potraživanja od strane komunalnih preduzeća, jer ovde se radi samo o onim potraživanjima koja se tiču potraživanja javnih komunalnih službi, kao što su distribucija, vodovod, čistoća itd, da ne nabrajam dalje, znamo o čemu se radi. Dobro je, takođe, što je ovde obaveza da izvršni poverilac mora izvršitelju da dostavi dokaz da je opomenuo izvršnog dužnika na način propisan zakonom da izvrši svoju obavezu, pa da tek tada može izvršitelj da krene u naplatu potraživanja. U protivnom, on mora, tako i zakon predviđa, da zaključkom odbaci predlog za izvršenje.
Sve u svemu, na ovaj način ćemo sigurno poboljšati primenu postojećeg zakona i siguran sam i poboljšati i naplatu tamo gde je moguće da se naplate javne komunalne obaveze. Istovremeno, još jednom kažem, bilo bi dobro da se razmisli da li je moguće i kako je moguće da se ona potraživanja javnih komunalnih preduzeća koja su mala, na neki način otpišu, da ne bi ti troškovi izvršenja prevazilazili nekoliko puta troškove obaveza koje ima neki dužnik prema poveriocu.
Na kraju krajeva, još jednom da ponovim, u danu za glasanje poslanička grupa JS će glasati za Predlog izmena i dopuna ovog zakona. Hvala.

Reč ima Snežana Malović.

Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, danas je na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ja ću građane Srbije, kao i sve nas, da podsetim da su ovo druge izmene ovog važnog zakona koje se odvijaju u ovoj godini, u ovom sazivu parlamenta. Podsetiću sve nas da su krajem avgusta ove godine takođe predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju i to samo nekoliko članova, kao što je i sada slučaj.
Prošli put, kao što ćemo i sada, istakli smo da su izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje su predložene neophodne, a predložene izmene i dopune u skladu sa savremenom praksom i potrebama fizičkih i pravnih lica, koje se nalaze u postupku izvršenja i bezuspešno pokušavaju da naplate svoja potraživanja.
Međutim, problem je u tome na koji način se ove izmene i dopune, kao što sam rekla, najvažnijeg zakona za sprovođenje postupka izvršenja, koji treba da doprinese efikasnosti izvršnog postupka s jedne strane, ali takođe sa druge strane može ga učiniti inertnijim i samim tim doprineti da se privredne aktivnosti ne odvijaju na zadovoljavajući način. Problem je u tome na koji način se ove izmene i dopune predlažu.
Podsetiću vas da je po rečima ministra pravde, Ministarstvo pravde u julu 2014. godine, znači ove godine, obrazovalo radnu grupu koja prema rečima ministra, čiji je zadatak da popravi i učini jasnijim odredbe zakona o opštem delu izvršnog postupka i na taj način se uspostavi efikasniji sistem izvršenja, a položaj izvršitelja učini jasnijim.
Umesto da danas raspravljamo o predlogu radne grupe, o celovitim izmenama i dopunama ovog važnog zakona, mi raspravljamo o izmeni jednog člana za koji kažem da je potreban i neophodan i koji je predlagač jedna poslanička grupa.
Iako je ovde reč samo o izmeni jednog člana, zakonu o izvršenju i obezbeđenju, nemoguće je i neophodno je ne osvrnuti se na celokupan postupak izvršenja koji se danas u Srbiji odvija na dvojaki način, znači od strane suda ili od strane izvršitelja, lice na koje je država prenela određena javna ovlašćenja.
Što se tiče sudova, možemo slobodno oceniti da postupak izvršenja u okviru sudova ne funkcioniše na zadovoljavajući način i pored usvajanja potpuno novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je usvojen 2011. godine i koji je trebao da doprinese efikasnosti postupku izvršenja od strane suda, ali i uopšte postupka izvršenja i zbog toga su i uvedeni izvršitelji.
Postavlja se opravdano pitanje – zbog čega to nije ostvareno? Po mom mišljenju i mišljenju Socijaldemokratske stranke, prvi razlog je odsustvo kontrole. U postupku po prigovorima, jedinom pravnom leku u izvršnom postupku, sud je dužan da odluku po prigovoru mora da donese u roku od tri dana ne vezano da li je izvršenje određeno od strane izvršitelja ili od strane suda. Ukoliko postupajući sudija ne donese odluku u zakonskom roku prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, znači imperativnoj odredbi ovog zakona, smatra se da sudija ne postupa savesno i efikasno.
Tvrdim da danas postoje predmeti u postupku izvršenja po prigovoru gde odluka nije doneta duže od dve godine. Takav je slučaj, na primer, u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
Takođe, jasnosti nije poznato da odgovornost takođe dela u vezi naplate duga po davanju višemilionskih kredita licima koja se davno snalaze u krivičnom postupku zbog oštećenja banaka, snosi i neefikasan rad, kako izvršnog, tako i stečajnog suda. Nije nam poznato da je i njihov rad ispitan.
Zatim, postavlja se pitanje ravnomerne raspodele predmeta. Kada je menjana mreža sudova u Srbiji krajem prošle godine, bilo je rečeno da se to čini i zbog ravnomerne raspodele predmeta. Tako je u Beogradu formirano izvršno odeljenje za sva tri osnovna suda u Beogradu koja funkcionišu na teritoriji ovog grada.
Nekada je postojao jedan, Prvi osnovni sud, a sada postoje tri osnovna suda, Prvi, Drugi i Treći, i svaki od tih sudova ima svoje izvršno odeljenje, čime je prekinuta dugogodišnja tradicija da postoji jedno izvršno odeljenje na teritoriji Beograda.
Podsetiću vas da kada je postojalo pet beogradskih sudova postojalo je samo jedno izvršno odeljenje koje je funkcionisalo u okviru Četvrtog suda. Mi do dana današnjeg ne znamo šta je razlog bilo za formiranje izvršnog odeljenja pri svakom od ovih sudova. Šta se na taj način dobilo? Doprinelo se tome da postoje predmeti u radu na nivou Prvog osnovnog suda negde oko 19.000, više od 19.000 hiljada, dok na nivou Trećeg osnovnog suda postoji nešto više od 10.000 predmeta, što znači da u okviru Prvog osnovnog suda imamo duplo više predmeta nego što ima Treći osnovni sud u svom radu, što dalje znači da poverilac koji ima svoje potraživanje za koje je nadležan Prvi osnovni sud, mnogo brže će naplatiti nego poverilac koji ima svoje potraživanje za koje je nadležan Treći osnovni sud.
Vrlo značajno pitanje koje je i ovde istaknuto postavlja se u vezi rada izvršitelja i odnosa kontrole prema izvršiteljima. Smatram da bi javnost trebala da bude obaveštena o problemima koji su nastali na relaciji Komore izvršitelja i Ministarstva pravde i da dobijemo odgovor zašto je Komora izvršitelja u jednom momentu povukla svoje predstavnike iz radnih grupa Ministarstva. Takođe, treba da budemo obavešteni da li postoji problema u radu radne grupe koju je formiralo Ministarstvo pravde.
Zatim, postavlja se pitanje na koji način se danas vrednuje rad izvršitelja i na koji način su se do sada delili predmeti, što je takođe istaknuto kao razlog podnošenja predloga za izmenu i dopunu Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Znači, na koji način se dele predmeti u javno-komunalnim preduzećima? U javnosti su apostrofirani drastični slučajevi u kojima su pojedine kancelarije izvršitelja dobijale više desetina hiljada predmeta, dok većina izvršitelja sa te teritorije nije dobijala ni jedan predmet.
Ja danas postavljam pitanje – na koji način se raspodeljuju predmeti Infostana ili Parking servisa kada ne postoji pravilnik o vrednovanju rada izvršitelja? Zatim, ono što je još važnije – ko vrši nadzor nad radom izvršitelja? Po zakonu, to bi trebalo da radi Komora izvršitelja i Ministarstvo pravde. Koliko je meni poznato, Komisija u okviru Komore izvršitelja ne funkcioniše, ali ne funkcioniše ni Disciplinska komisija u okviru Ministarstva pravde, niti je odlučeno po predmetima i postupcima koje je pokrenula Komora izvršitelja protiv određenih izvršitelja. Nadam se da će to u narednom periodu biti učinjeno.
Drugo, više nego evidentno je da postoji neujednačena praksa i da izvršitelji za iste usluge različito naplaćuju, što smatram nedopustivim.
Sam ministar Selaković je na Desetom Evropskom forumu za unapređenje vladavine prava ukazao na to u julu mesecu ove godine i rekao da su u primeni važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju uočeni brojni nedostaci koji se odnose na odgovornost izvršitelja kod preciziranja lakših i težih disciplinskih povreda, vođenje neuredne evidencije, kao i neujednačenosti prakse u donošenju akata. Nadam se da će i ove anomalije biti otklonjene.
Ministar je tom prilikom najavio da je potrebno da se položaj izvršitelja učini jasnijim. Umesto toga, sredinom ove godine imenovano je šest izvršitelja za teritoriju Beograda izvan Pravilnika koji reguliše broj izvršitelja koje donosi sam ministar.
Zbog ovih, ali i drugih razloga koji se tiču problema u radu izvršitelja smatramo da je potrebno da se izvrši celovito sagledavanje problema koji su se u praksi pojavili kako u primeni Zakona o izvršenju i obezbeđenju, tako i u neophodnim izmenama i dopunama ovog zakona. Umesto toga, kao što sam istakla, mi danas raspravljamo o izmeni jednog člana, a pre tri meseca smo raspravljali o izmeni par članova Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Što se tiče samih izmena koje su predložene, podržavamo intenciju o ravnomernoj raspodeli predmeta koji se tiču izvršenja po verodostojnim ispravama u komunalnim i sličnim stvarima gde je poverilac Javno komunalno preduzeće usled problema koji su se desili u praksi, usled odsustva pravilnika o vrednovanju rada izvršitelja. Smatramo da je celishodno da se to zakonom propiše.
S tim u vezi iznosim dilemu da li ova odredba može da se odnosi i na predmete koji se tiču pružanja komunalnih i sličnih usluga gde je poverilac pravno lice sa većinskim privatnim kapitalom, obzirom da Ustav Republike Srbije garantuje slobodu preduzetništva, a samim tim i slobodan izbor lica sa javnim ovlašćenjima kao što su izvršitelji ili advokati, a sa kojim želi da sarađuje. O tome ćemo u raspravi po amandmanima bliže razgovarati.
Zatim smatramo sledeću intenciju Predloga zakona da ova odredba nije celovito napisana i zbog toga apelujemo da pogledate amandman koji smo s tim u vezi predložili. Naime, smatramo da treba da postoji ravnomerna raspodela predmeta gde je izvršni dužnik Republika Srbija. Nažalost, takvih predmeta je mnogo i Prvi osnovni sud je uputio dopis Komori gde ih obaveštava o tim postupcima, jer dolazi do duple naplate pred sudom i od samih izvršitelja jer kod takvih predmeta koji se naplaćuju po osnovu presude postoji dispozicija poverioca kojim putem će naplatiti svoje potraživanje da li preko izvršitelja ili putem suda.
Ukoliko se raspodela ovakvih predmeta ne vrši putem Komore, postavlja se pitanje na koji način će se vršiti razmena informacija između Komore i suda i samim tim na koji način će se osujetiti zloupotrebe. Na ovaj način tvrdim da hoće. Stoga, kao što sam rekla, apelujemo da se ovaj amandman prihvati, jer je on u interesu zaštite pravnog poretka i funkcionisanja celovitosti državnog sistema.
Na kraju postavljam pitanje da li se imao u vidu problem koji postoji u Komori izvršitelja, obzirom da već po drugi put Skupština Komore izvršitelja nije uspela da se sastavi i nije uspela da se održi sednica, obzirom da nije bilo kvoruma i samim tim postavlja se pitanje da li će oni uopšte biti u stanju da donose akt na osnovu koje bi trebalo da se izvrši ravnomerna raspodela predmeta. Zbog toga smo predložili amandman da ovaj akt treba da donese Ministarstvo pravde uz saglasnost Komore. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Hvala, predsednice.
Na samom početku diskusije povodom predloženih izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju u ime poslaničke grupe SPS ističem da će naša poslanička grupa u danu za glasanje bezrezervno podržati ovakav predlog, naravno, sa određenim sugestijama i sa određenim predlozima koji mogu samo da doprinesu poboljšanju kvaliteta ovih izmena i promena, odnosno dopuna.
Zamolio bih poštovanu koleginicu Biljanu Pantić da pažljivo sagleda sve ono na šta ćemo najdobronamernije ukazati kako bi u punom kapacitetu i na najbolji mogući način mogli pred građanima da pokažemo da zakonodavna regulativa mora da bude onakva kakva je u najboljem interesu građana, s jedne strane, a s druge strane da to podrazumeva uvođenje reda. Predloženim izmenama i dopunama se konačno uvodi red u jednu fazu izvršenja i to fazu izvršenja u kojoj se angažuju privatni izvršitelji.
Mi u poslaničkoj grupi SPS moramo da ukažemo na nešto što je svima više nego jasno, a to je da se previše dugo čekalo da se u skupštinskoj proceduri pojavi ovakav predlog o izmenama i dopunama Zakona. Zašto? Pa, ovaj problem je prepoznat pre više od godinu dana i pre više od godinu dana ovaj problem smo mogli da identifikujemo upravo na isti način na koji ga identifikujemo i danas. Zaista je krajnje činjenično utemeljeno i potpuno tačno uvažena koleginica Biljana Pantić izložila brojne primere protekcionizma. Nažalost, za ovih više od godinu dana taj se protekcionizam multiplicirao. Mi smo dozvolili enormno bogaćenje privatnim izvršiteljima. Dozvolili smo zbog toga što nismo na vreme usvojili ovakve izmene i dopune a imali smo više prilika. Dozvolili smo da se pojedini izvršitelji obogate za po nekoliko desetina hiljada evra. Mi smo dozvolili da se uspostavi čak i formalno-pravna diskriminacija privatnih izvršitelja i mi smo dozvolili, nažalost, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici da se pojedini direktori javno-komunalnih preduzeća ponašaju despotski, tako što će uvek i u svakoj situaciji angažovati jednog te istog izvršitelja.
Konačno, na osnovu svega onoga što je uvažena koleginica Pantić istakla, postoji ne neophodnost, ne nužnost, već imperativ da se takvim štetnim delovanjima stane na put.
Nažalost, čini mi se da nikad nismo obuhvatali, ali i nemoguće je, iskreno rečeno, obuhvatiti bukvalno sve situacije u kojima se mora zakonski, odnosno sistemski reagovati. Na kraju krajeva, ni jedan zakon to do sada nije uspeo, a neće možda ni ovaj, ali barem možemo da doprinesemo da se korpus situacija u kojima se pojavljuju ovakva štetna delovanja na neki način obuhvati, odnosno da predupredimo nešto što se do sada dešavalo kao štetno.
Zašto ovo ističem? Pre svega, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da bi postojeće predložene izmene trebalo dopuniti, zbog određenih nejasnoća i mogućnosti da se pojedini neodređeni termini i široko tumače, a da se u praksi pojavi nešto što podrazumeva neujednačeno postupanje, odnosno postupanje koje može da izazove dalje štetne posledice.
Naime, u stavu 1. predloženih izmena člana 252. navedeno je ono što treba da stoji, da se izvršni poverilac mora obavezati da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu pruženih usluga najpre traži od komore da odredi komora izvršitelja, ali ovde postoji, uvažena koleginice Pantić, jedan neodređen pojam, a to je da su to komunalne i slične usluge.
Slične usluge je veoma širok pojam. Slične usluge podrazumeva prilično veliko, odnosno prilično široko tumačenje, što može da izazove neujednačenu praksu od strane izvršitelja, pa čak da se odbacuju predlozi za izvršenja tamo i gde ne bi smelo da se čini.
Zbog toga mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da ovaj termin treba izbaciti i treba daleko jasnije i preciznije to formulisati i reći da su to usluge iz delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća, a ne slične usluge. Zašto? Zato što su determinatori, generatori, ovakvih diskriminatorskih pojava, ovakvih štetnih pojava upravo javno-komunalna preduzeća, odnosno njihova rukovodstva, koja su principom nepotizma, principom prijateljskih i kumovskih i drugih veza određivali iste izvršitelje. Ne želim da optužujem nešto bez osnova, jer mi to u poslaničkoj grupi SPS nikada nismo činili, a moguće je da postoje indicije i na druge vrste, pa čak i kriminalnog delovanja.
Ono što bi trebalo precizirati, uvažena koleginice Pantić, jeste i rok u kome je komora dužna da odgovori izvršnom poveriocu po njegovom zahtevu da se odredi izvršitelj. Ovaj rok je predlagač definisao kao rok od pet dana. Smatram da je to prekratak rok, prekratak rok iz jednostavnog razloga što imamo mnogo javnih i javno-komunalnih preduzeća. Imamo situacije u kojima će se komora opteretiti ogromnim brojem zakona. Komora nesumnjivo nema kapacitete da odgovori na te zahteve za tako kratko vreme. U komori je potrebno da se institucionalizuju, pa čak i zakonski obuhvate one kategorije tela, organa, kako god, koji bi trebalo u stručnom smislu reči da po ovim zahtevima rešavaju, iste obrađuju i odgovaraju.
S toga, najmanji ili najblaži rok, koji istovremeno predstavlja upodobljavanje sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju jeste rok od pet radnih dana, a to u praksi znamo da je rok od osam dana, pa smo i mi u poslaničkoj grupi SPS to prepoznali i nudimo u amandmanu, da upravo ovaj rok bude duži rok, ne mnogo, u svakom slučaju, to je najmanji mogući rok. Istovremeno, dolazimo u situaciju da nemamo različite rokove upravo u zakonu u kojem intervenišemo, a to je Zakon o izvršenju i obezbeđenju, gde je definisan rok upravo od pet radnih dana.
Na kraju, ono što je ovde suštinsko, uvažena koleginice Pantić, jeste sledeće. Mi smo ovde ostavili opet diskreciono pravo izvršnom poveriocu, mi to ne smemo da činimo, diskreciono pravo u slučaju da komora ne odgovori po zahtevu. On opet ima diskreciju da odredi izvršitelja po svom slobodnom opredeljenju. Šta smo postigli? Postigli da opet direktor zove svog prijatelja, svoga kuma, svoga rođaka, izvršitelja, da mu opet daje po hiljadu, desetine hiljada predmeta. Opet ulazimo u začarani krug. Taj začarani krug, kada donosimo ovaj zakon, ne sme da postoji, ne sme da postoji zbog građana, ne sme da postoji zbog izvršnih poverilaca, ne sme da postoji zbog izvršnih dužnika.
Mi smo u amandmanu pokušali da predupredimo, da poboljšamo kvalitet ovog člana na sledeći način, tako što smo rekli da u slučaju kada komora ne odgovori po zahtevu izvršnog poverioca, da odredi izvršitelja, da u toj situaciji izvršni poverilac može odrediti izvršitelja, ali nikako onoga koga je već ranije odredio. Šta to znači? To znači da uvek mora biti novi izvršitelj, nikako onaj kome su već ustupljeni predmeti, nikako onaj koji je već stekao određene benefite i određene koristi, a videli smo iz vašeg izlaganja koje su to koristi koje su oni ostvarivali.
Zbog toga vas molim da upravo ovakav predlog amandmana uvažite, razmotrite i da to bude jedan od načina, naravno, ne najbolji, naravno, za ovu situaciju možda i ne u onoj meri efikasan u kojoj želimo da bude, ali je to sigurno jedan od načina koji može do donošenja konačne verzije Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koja se priprema i koja će, nadam se, uskoro biti u skupštinskoj proceduri, da bude jedno od rešenja.
Takođe, ono što je jako važno istaći jeste činjenica da i u sledećim odredbama upravo predloženih izmena u članu 252. stoji obaveza, što pozdravlja poslanička grupa SPS, da se odbaci zahtev izvršnog poverioca u slučaju kada on nije dostavio izvršitelju dokaz da je komora reagovala, da komora nije odgovorila po zahtevu, a isto tako i dokaz da nije ranije bio određen izvršitelj Pera Perić, koji će biti stalno jedan te isti izvršitelj. Onda dolazimo u situaciju diskriminacije ostalih izvršitelja, privilegovanja pojedinih, na šta ste vi sa pravom, osnovano i argumentovano ukazali.
S toga, imajući u vidu sve ovo što sam istakao, ja vas molim da amandman koji smo mi podneli razmotrite i da svi zajedno, pre svega, na Odboru za pravosuđe ocenimo ove krajnje dobronamerne sugestije pozitivnim i da ih implementiramo, odnosno usvajanjem poboljšamo kvalitet zakona.
Naravno, da mi u poslaničkoj grupi SPS želimo da se osvrnemo i na nešto na šta ste se vi i sami osvrnuli, jer želimo da pomognemo Vladi Republike Srbije, koja u nekom inperativnom smislu svog delovanja teži da pravno ustrojstvo, pravna regulativa bude na onom nivou kakav podrazumeva zadovoljenje interesa građana kroz dobre zakone.
Zbog toga pozdravljamo intenciju da se postepeno, a naravno, sistemski, izvršenja sa izvršitelja u sudovima prebacuju na privatne izvršitelje. Ali, budimo potpuno otvoreni, realni i iskreni, to do donošenja kompletnog Zakona o izvršenju nećemo moći da uradimo iz jednostavnog razloga što ne samo što nismo sistemski pripremili jednu takvu situaciju koju možemo obuhvatiti zakonom, već zbog toga što ni komora izvršitelja nije pripremljena za tako nešto.
Na mestu su kritike koje su upućene ka komori izvršitelja da se disciplinski ne reaguje na situacije u kojima treba da se reaguje, da se čini ono što je ovde rečeno da se čini. Pomenut je stečaj. Moram da ukažem na nešto što stoji, da su upravo privredni sudovi, i to može da bude dobar primer, taj problem rešili tako što se stečajni upravnici biraju na osnovu algoritma i istovremeno postoji jedna centralna i centralizovana baza podataka sa svim potrebnim karakteristikama svih stečajnih upravnika.
Zašto se to ne bi moglo analogno primeniti i kada su izvršitelji u pitanju? Može, samo je potrebno to ustrojiti i sistemski rešiti. Naravno da postoje i one druge intencije na koje ste ukazali i koje mi u poslaničkoj grupi SPS snažno podržavamo, a to je da se prilikom donošenja novog zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršni postupak učini što efikasnijim.
Treba razmisliti i o uvođenju, odnosno vraćanju žalbe kao pravnog leka u izvršni postupak, jer eliminacijom tog pravnog leka izvršni postupci su postali balast za sudove. Hajde da budemo tu potpuno otvoreni i iskreni – mi imamo tu problem u prvostepenim sudovima kada su u pitanju izvršenja već nekoliko godina unazad, i od 2010. godine, pa i ranije, i od 2008. godine, pa i ranije i na taj problem se moralo sistemski reagovati ranije. Tako da kritike koje se vezuju samo za ovaj period, period kada donosimo izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada pokušavamo da taj zakon primerimo potrebama, zadovoljenju interesa izvršnog poverioca, nemogućnosti prekomernog opterećenja izvršnog dužnika, to činimo na način koji je, posle svega što se izdešavalo u pravosuđu, jedino moguće.
Pravosuđe nosi i hipoteku, pod znacima navoda, blokade rada, upravo zbog toga što je najveći stepen neefikasnosti u izvršnim postupcima, što se izvršenja sprovode i po nekoliko godina. Ali, to nije od juče, to nije pre godinu, pre dve godine, to je od pre pet, šest i 10 godina. Taj problem postoji i na taj problem se mora reagovati, ali onako kako sam rekao malo pre – sistemski.
Poštovana koleginice Pantić, treba predložiti našem resornom ministarstvu, a to je Ministarstvo pravde, da i u drugim poljima na koja se ovaj zakon odnosi, izvršimo određene promene. Mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da jedna od značajnih promena treba da bude i zaštita interesa na neki način izvršnog dužnika.
Podsećanja radi, kod javnih prodaja, kada su u pitanju nepokretnosti, početna cena na javnoj prodaji nije 100%, nije potpuna vrednost, nije tržišna vrednost, nego 60% od tržišne vrednosti, a nakon neuspele javne prodaje ta vrednost nepokretnosti se spušta čak na 30%. Možete zamisliti u kakvoj se poziciji nalazi izvršni dužnik kome će biti prodata nepokretnost u bescenje, radi naplate potraživanja koja je znatno manje vrednosti, znatno manjeg iznosa u odnosu na vrednost njegove nepokretnosti. Zbog toga mi socijalisti smatramo da se tu mora reagovati i da ta reakcija i intervencija mora uslediti upravo kroz konačan zakon, da poslednja cena nepokretnosti ne sme da bude ispod 50% u odnosu na tržišnu.
Na kraju, ono što je važno, važno je da smo mi sa ovim izmenama i dopunama pokrenuli pitanje koje već dugo stoji nerešeno, koje će, na neki način, onemogućiti mešetarenja, ne u celosti, moramo istrajati na tome do kraja. Nadam se da ćemo u budućem tekstu zakona imati jasne odredbe o funkcionisanju Komore, o njenim organima, o disciplinskom postupku koji se mora primeniti prema izvršiteljima koji čine povrede u svom radu, koji čine povrede zakona, povrede pravila Komore i da budući zakon to mora veoma jasno i precizno definisati.
U svakom slučaju, ja se iskreno nadam, i svi mi u poslaničkoj grupi SPS, da ćete ove, ponavljam, najdobronamernije sugestije, prihvatiti i da ćemo svi zajedno u Danu za glasanje podržati jako kvalitetne i dobre, za ovu situaciju, jer drugačije ne možemo, izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospođo predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, uvažena koleginice Pilja, koja ste predlagač ispred grupe poslanika ovih izmena Zakona, ja moram da kažem da su vaš Predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju na dobrom tragu. Zašto? Zato što ste i vi sami u vašem, rekao bih, vrlo preciznom izlaganju izneli niz nedostataka koja sadašnja rešenja izazivaju na polju postupka izvršenja. Naročito kod zloupotreba koja se dešavaju prilikom ustupanja naplate potraživanja od javnih-komunalnih preduzeća i javnih preduzeća, koje se dešavaju na mnogim mestima, ali najviše u Novom Sadu i Beogradu.
U svakom slučaju, meni je drago da ste i vi, bez obzira što je to predlog većine, dakle, SNS i drugih poslanika, uočili ove nedostatke koji su svakodnevni, zloupotrebe i, ja bih čak rekao da možda ima i elemenata krivičnog dela. To ste i vi rekli i ja potvrđujem.
Dakle, smatram da je šteta što Vlada sama nije ovo predložila, ali, razumem da tu postoje vrlo ozbiljne prepreke i problemi sa kojima se ministar Selaković susreće u svom svakodnevnom radu, a samim tim i u samom predlogu koji bi ispravio nedostatke koji sad postoje.
Čuli smo vrlo sadržajno izlaganje i koleginice Malović i nekih drugih kolega ovde koji su detaljno objasnili šta je tu zaista problem. Ja zaista neću trošiti previše vremena, samo ću da dopunim tu sliku koju ste vi skicirali u vašem inicijalnom izlaganju oko zloupotreba koje postoje. Dakle, tačno je, vi ste vrlo precizno rekli da ima nekih izvršitelja koji imaju i po 17, 18 hiljada predmeta koje je, da budemo precizni, određen recimo zamenik direktora „Elektrodistribucije Beograd“ ustupio jednom izvršitelju sa liste izvršilaca.
U pitanju je gospođa Isidora Ranković. Vi imate isti podatak pošto pretpostavljam da su ljudi iz Komore i vama, kao i meni to dostavili. To je zaista zapanjujući podatak. U pitanju je 18.861 predmet samo jednom izvršitelju koji je predujamno isplaćen gospođi u iznosu od 75 miliona 589 hiljada itd. dinara. To ste vi rekli. Slažem se sa vama, ovo je skandalozno.
Ima i drugih sličnih primera, doduše ne sa tolikim iznosom, gospodin Mihajlo Dragović kome je isplaćeno 18 miliona dinara predujamno, za nekih 4.500 predmeta. Ostali imaju između 100-200 predmeta. Ima preko 3.000 predmeta, ali manje-više, ovo su najvidljivije cifre, mahom „Elektrodistribucije Beograd“. Dok to nije sistemski rešeno uvođenjem novog preduzeća u sistem EPS-a, uostalom, znate.
Moram da se osvrnem na ovo. Ovde imamo čist primer arbitrarnog selektivnog određivanja izvršitelja da vrše izvršenja po potraživanjima za određena javna komunalna preduzeća u Srbiji. U pitanju je određen broj ljudi koji dobijaju najprofitabilnije, najlukrativnije predmete u visokom broju i za te predmete predujamno dobijaju milionske iznose u dinarima. To građani treba da znaju.
Ono što takođe treba da znaju, šta se krije iza predloga da uvažena koleginica Pilja predloži ovaj zakon? Zato što ministar Selaković ima, čini mi se, sumnjam u to i voleo bih da to nije tako, određen sistemski problem i prepreku u okviru samog predlaganja u okviru Vlade. To gospođa Pilja zna. Voleo bih da se razjasni da u Vladi postoje dve institucije koje i te kako mogu da pomognu ili da odmognu u donošenju ovakvog predlogaj - jedan je generalni sekretar Vlade, a drugi je predsednik Zakonodavnog odbora Vlade. U pitanju su gospoda Novak Nedić i gospodin Dejan Đurđević. Njih dvojica mogu da pomognu ili da onemoguće donošenje…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Jel ovo tema dnevnog reda?)
Objašnjavam, nema potrebe.
… donošenje ovog predloga zakona.
Dakle, zašto onda Vlada nije kroz asistenciju ove dve ličnosti pokušala da…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ovo nije tema.)
Zašto to nije tema? Ne razumem?