Gospodine Pavićeviću, mislim da građani imaju prilike da vide kako se vi ponašate na sednici Narodne skupštine

Građani vide dobro.

Upravo sam prihvatio grešku da nisam pratio vreme i da je prošlo minut više nego što je bilo moguće da govori po pravu, po replici. Oduzeo sam mu to vreme od vremena poslaničke grupe ili od vremena ovlašćenog predstavnika i nikakav nered nije bio na sednici Narodne skupštine zato što je jedan govornik govorio duže minut vremena.
Gospodine Pavićeviću, vi ste nekoliko puta govorili duže po replici i zašto tada sami sebi niste izrekli opomenu.

Nisam ja predsedavajući.

Dobro, onda sledeći put neću dozvoliti da završite rečenicu, da govorite duže od dva minuta. Zahvaljujem.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima, replika, narodna poslanica magistar Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Mislim da je gospodin Babić pogrešno protumačio ono što sam rekla. On naime smatra da sam rekla da gospodina Doroslovačkog diskvalifikujem to što je govorio u ime fakulteta na mitingu SNS. On kao da nije čuo prvih 15 minuta mog izlaganja u kome sam govorila šta ga sve diskvalifikuje, a to je od poništene diplome preko izveštaja DRI do protivzakonitog menjanja statuta, do sumnje koje sam iznela u tom da treba utvrditi da li on uopšte može da bude kandidat itd.
Samo sam na kraju rekla da se nadam da ga ne preporučuje to što je govorio na mitingu SNS i to je moja nada koju mogu još jednom samo da izrazim, a diskvalifikuje ga sve ono pre toga sa čim mislim da ne može biti sporenja. Uostalom pravo svakoga je da odluči kako će glasati.
Jedino se čudim sada kada govorimo o tome kako je važno ko je koliko imao glasova u kolektivu koji ga je predložio da smo zaboravili kako je ovde većina u Skupštini, pre svega nekoliko nedelja za predsednike sudova izglasala ljude koji u svojim kolektivima su dobili jedan glas i to verovatno svoj. To su sudije, među onima koji su bili promovisani kao novi članovi SNS. Tako da smatram da to ako ćemo meriti koga je kolektiv podržao, koga nije, dajte onda stalno toga da se pridržavamo, a ne kada biramo sudije, predsednike sudova, da biramo one koji su dobili samo jedan glas. To sa zavrtanjem ruku, ko će kom mitingu prisustvovati, verovatno najbolje znaju ona deca iz Obrenovca što ih izvodite iz škole da dolaze da tapšu Vučiću, pa posle da idu da jedu paštete jer im kuće još nisu napravili.

Reč ima narodni poslanik, šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Verujem da je koleginica mislila na onih 37 kuća koliko je Vlada Republike Srbije uz pomoć prijatelja sa svih strana sveta obnovila i koje su predsednik države i predsednik Vlade Republike Srbije udelili onima koji su u majskim poplavama ostali bez krova nad glavom, a koje je zadovoljstvo tih ljudi koji neće ostati na ulici, neće sačekati zimu na ulici pretvoreno u zavrtanje ruku, onda to više govori o koleginici koja je to izrekla.
Uvek sam za to da se ljudi pitaju i da se ispoštuje njihovo mišljenje, ali po ovom principu koleginice koja je govorila pre mene, morala bi prvenstvena da razgovara sa liderom svoje stranke, sa gospodinom Pajtićem. Kako je to moguće da neko ko zahteva i zasniva svoju politiku na vrednostima, na demokratskim vrednostima, zadržava kompletnu vlast u AP Vojvodini, a ima podršku 6% ljudi u Srbiji? Kako je moguće da se dovodi u pitanje neko ko je u svom kolektivu dobio nemerljivo veću podršku, a ne dovodi se u pitanje to što je samo 6% ljudi u Vojvodini reklo da želi da ih i dalje vodi Bojan Pajtić i DS?
Koji su to viši aršini? Nemožete samo da vrtite glavom i da kažete – e sad nam odgovara da koristimo to, pa nam malo ne odgovara, pa ćemo sada da konzumiramo neke alate, pa sada nećemo.
U redu je, jesam za to, ljudi moraju da se pitaju. Ono što kažu na izborima to je svetinja, a ljudi u Vojvodini su rekli neće Bojana Pajtića, neće DS, neće umesto pomoći, sifone i sve ono čime ste zatrpavali penzionere, neće Fond za kapitalna ulaganja na taj način, neće Agrobanku koja je kriminalizovana, neće Bojana Pajtića.

Vreme, gospodine Babiću. Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik, dr Milorad Mijatović.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: A ja nemam pravo)
Kasno ste se javili, već kad sam dao reč gospodinu Mijatoviću

Ja neću govoriti na način kao što se ovde govorilo. Osvrnuću se na ono što dvojica kolega stalno govore o etičnosti i moralu. Mislim da je ovo upravo trenutak da govorimo o etičnosti i moralnosti.
Mi imamo dva kandidata iza kojih je stao Univerzitet u Novom Sadu. Mi poštujemo to što su oni rekli i njihove stavove. Akademik je to izneo i molim da se o tome vodi računa.
To što je neko profesor i političar, ja sam i profesor i političar. Ja predajem studentima, predajem tu matematiku, a istovremeno sam i političar, govorim ovde u Skupštini i na mitinzima. Niko mi još do sada to nije zamerio. Neće ni zameriti, jer moja matematika koju ja predajem sasvim je odvojena od politike. Tu su teoreme o ostali problemi, matematički. Prema tome nemojmo mešati te dve stvari.
Zašto to govorim? Kolega Rade Doroslovački i ja, smo zajedno doktorirali na istom prirodno-matematičkom fakultetu, i to na fakultetu koji je vrlo ozbiljan, sa vrlo visokim naučnim referencama. Prema tome, titule doktora matematike na prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu imaju izuzetnu težinu. I zato, molim vas, nemojte da sve obezvređujemo.
Nemojte da sve spuštamo na teren sitnog politikanstva. Postoje ljudi koji su radili, koji su stvarali i koji su svojoj naučnoj oblasti dostigli do vrha. Jedan od tih je i profesor dr Rade Doroslovački. Da budem još konkretniji, i ličniji, zajedno se poznajemo već 22 godine, i zajedno smo pisali jednu knjigu, knjigu vrlo ozbiljnu koju smo izdali.
Prema tome, radi se o čoveku koji je kompetentan, koji ima naučne reference i koji veoma dobro poznaje obrazovanje. Zajedničkim druženjima mi smo veoma mnogo diskutovali o našem školskom sistemu, zajedno smo, pošto je radio i u matematičkoj gimnaziji i te kako prati stanje u obrazovanju, želi da ga unapredi. Ja molim da se ovde o kompetentnosti profesora dr Radeta Doroslovačko govori u skladu sa njegovom naučnom delatnošću, njegovim naučnim i stručnim radom.
Politička angažovanost, ako postoji, ja to ne znam, to sa njim nisam razgovarao. Ja jesam isto to što i profesor Rade Doroslovački, matematičar, ali i političar. To što sam ja političar, to koristi u razgovoru sa vama, ovde, to koristim u Skupštini, odnosno na mitinzima na kojima sam govorio i na kojima ću još uvek govoriti, dok me moja partija bude prihvatila da ja govorim na mitinzima. Koristim politiku da bih postigao neke rezultate koje želim u ovoj Srbiji, u obrazovanju, u nauci, da postignemo više i još važnije.
Još nešto, Fakultet tehničkih nauka jedan je od najvećih fakulteta novosadskog univerziteta, koji ima vrlo visok rejting.
Na tom Fakultetu profesor Rade Doroslovački je predavao na jednom od najjačih fakultet, to je Elektrotehnički fakultet, gde je osnova matematika. Ko je studirao zna veoma dobro šta je to. To je fakultet koji trenutno školuje najviše informatičara. To znači negde u Novom Sadu sada imate 3500 mladih ljudi koji se bave informatikom. Imate naučne parkove koji posluju i rade. Juče sam imao sastanak sa jednom delegacijom iz Koreje, ne znam, neke kolege su samnom bile, upravo sam zamolio ljude iz Koreje da dođu u Novi Sad da angažuju naše ljude da donesu poslove.
Prema tome, imamo jedan od fakulteta koji nam treba biti uzdanica da izvozim sopstvenu pamet. Mi sada napadamo čoveka koji to radi, koji to vrlo uspešno radi. Ne bih nikada da koristimo te reference da nešto što je dobro, svedemo na teren politikanstva, pa onda sve obezvredimo. Često mi to činimo ovde u našem domu.
Hajde realno da gledamo kako mi živimo, koja je naša realnost, a pustimo, politika je ta koja će kasnije izvoditi neke stvari koje izvodi ili ne izvodi.
Pošto se radi o jednom od dva kandidata, poštujući stav Univerziteta u Novom Sadu, mi ćemo imati ovde dva kandidata izjasnićemo se o jednom.
Gospodin Rade Doroslovački je moj prijatelj. Nije me zvao. Neće me ni zvati, a za koga ću glasati ja ću to javno ovde uraditi. Svi će građani Srbije videti na koji način.
Ali vas molim, da nikada ljude koji su puno radili u svom životu, koji su naučno kompetentni, koji su stvorili i stvaraju, nemojmo ih ovde obezvređivati. Hajdemo istaći ono što su radili dobro, što rade dobro. Često život nije politika, ali bez politike se ponekad se ne može živeti.
Prema tome političke angažovanost, ako je postoji, u to neću ulaziti, stavimo u drugi plan. Kad me ocenjuju studenti, kad me ocenjuju moje kolege profesori, kada me biraju, oni gledaju moje naučne reference, gledaju šta sam tu napisao, uradio, moje naučne radove, koliko sam, citiram, to svi zaboravljamo, koliko sam doktora izveo, magistara, i na osnovu toga se ceni stručna i naučna kompetentnost. Zato vas molim da imamo poštovanje prema tim ljudima, a kako ćemo se opredeliti to ćemo videti u danu za glasanje.
Zato vas molim da ova rasprava ide upravo u tom smeru, poštovanju onoga što su ljudi stvarali, uradili, a da izaberemo između dva dobra kandidata najbolje kandidata. To jeste demokratija. Upravo se za tu demokratiju kao predstavnik SDPS borim, i boriću se, a upravo vodeći računa o etičnosti i moralnosti.
Etičnost i moralnost se ogleda u argumentima, u činjenicama u broju naučnih radova, u broju citiranih radova, u tome koliko ste knjiga napisali, koliko ste stručnih članaka napisali, to je ono što ovu Srbiju, ovakvu zemlju može voditi napred. Neće voditi oni koje samo pričaju i sve obezvređuju. Hvala vam.