Zahvaljujem, gospodine Božoviću.
Ja toliko nisam umoran, ali pomislio bih da niste vi ni bili danas ovde na sednici Skupštine, pošto vam je premijer, gospodin Aleksandar Vučić, čitav dan davao lekcije iz reformi, a vi sada kažete da Vlada nije sposobna da sprovede reforme. Iznenađen sam.
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)
Nemojte, gospodine Đurišiću. Nemojte svaki put da budete advokat DS. Neka to bude moj greh, ali zar imate potrebu da svaki put budete advokat DS?
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)
Izvolite, gospodine Đurišiću.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Smatram da ste povredili član 100. Član 100. kaže – predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednici Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.
Vaša uloga kada sedite tu nije da komentarišete izlaganje poslanika, nego da po prijavama za reč dajete reč i starate se o ovom Poslovniku. Nemojte vi da budete advokat Vlade. Ima ovde ministara, ima poslanika većine, neka oni budu advokati Vlade, a ne vi. Ako želite nešto da kažete, siđite sa tog mesta ovde, javite se za reč i nešto kažite. Na to vas obavezuje ovaj Poslovnik koji treba da poštujete kada sedite tu.
Član 100, ako želite da učestvujete u diskusiji, kao što ste se malopre uključili, siđite ovde, javite se za reč, pa recite ono što imate da kažete. Ima dovoljno ovde advokata Vlada Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Ja sam se samo glasno pitao da li …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nemojte.)
Nemojte, gospodine Šutanovac, da dobacujete. Dovoljno ste učinili danas.
Samo sam se pitao da li sam u ovom vremenu previše umoran, pa nisam video gospodina Balšu, kao što sam ga video u toku dana.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, povreda Poslovnika. Izvolite.
Da li ćete vi reći nešto drugačije nego što je rekao vaš kolega?

Poštovani predsedavajući, šta ću ja reći tek ćete čuti. Reklamiraću Poslovnik, član…

Nemojte, ja sam danas navikao na razne pretnje. Nemojte, molim vas, da to dolazi od vas.

Kakve pretnje? O čemu vi?

Nešto ću zapamtiti, čuti. Izvolite, nastavite gospodine Veselinoviću.

 kakvim pretnjama pričate? Dakle, vi govorite šta ću ja reći pre nego što izgovorim i reč. Ništa vam ne pretim, nego kažem da ćete čuti šta ću reći. Sada mi dozvolite da kažem i dozvolite mi vreme koje imam.
Reklamiram član 107. Povredili ste ga dva puta u roku od jednog minuta.
Dakle, prvo ste mom kolegi Marku Đurišiću rekli da on ne bude advokat DS. Ja sam se pre neki dan javio istim povodom za reč. Dakle, ovde se ne radi o zaštiti poslanika jedne, druge ili treće stranke, radi se o dostojanstvu Narodne skupštine. Sada vam govorim zbog čega sam se javio pre nego što ste ovo rekli gospodinu Đurišiću.
Dakle, rekli ste – dosta vam je danas Aleksandar Vučić držao lekcije. Dakle, vi ste ponizili Narodnu skupštinu. Na taj način ste stavili do znanja da je Narodna skupština rulja kojoj neko sa strane treba da drži lekcije.

Gospodine Veselinoviću, reči koje koristite sada „rulja“, „neko sa strane“. Gospodin Aleksandar Vučić je predsednik Vlade i moj komentar je da je ceo dan…
(Janko Veselinović, s mesta: Kako bi se onda moglo reći za nekoga kome neko treba da drži lekciju, nego da je rulja. Kako bi se moglo reći kome treba držati lekciju?)
Razumem samo da ste umorni.
(Janko Veselinović, s mesta: Molim vas da mi dozvolite da završim.)
Ne mogu na takav način da vam dozvolim.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta sam rekao što vas je povredilo?)
Pogledajte stenogram. Niste uvredili mene, nego ste uvredili Narodnu Skupštinu i ovaj visoki dom. Zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi dr Nebojša Stefanović.

Nadam se da ćemo sada pri kraju rasprave imati snage da ovo završimo u duhu kako je većim delom dana išlo. Voleo bih da se vratimo na raspravu o budžetu.
Dao bih nekoliko primera kada govorimo o gradu Beograda, pošto je to jedna od važnih tema. Nažalost, u periodu do 2013. godine, budžetski deficit grada Beograda je bio 20,5%. Danas je on negde oko 10%. To je gotovo 50 miliona evra manje budžetski deficit. Ozbiljna cifra.
Daću vam primer kako je to bilo u jednom malom preduzeću „Ada Ciganlija“. „Ada Ciganlija“ je malo preduzeće i ima oko 30 stalno zaposlenih. U vreme kada je DS njima rukovodila, odnosno istaknuti funkcioneri DS bili direktori tog javnog preduzeća, imao je 110 ugovaraca, ali ne u sezoni, nego tokom cele godine. Sto deset ugovoraca. Kada je Žarko Šormaz, sadašnji direktor tog javnog preduzeća, malog preduzeća, došao preduzeće je beležilo dug između 25 i 30 miliona dinara. „Ada Ciganlija“ da beleži dug, to je nemoguće. To preduzeće se bavi pružanjem usluga, iznajmljuje kafiće, rentira prostor i ubira prihode na takav način oko sadržaja koji se nalaze oko jezera. Da napravite dug, morate da budete, dve stvari, ili ona zbog koje se ide pred istražne organe ili da ste potpuno nesposobni, a moguća je i kombinacija.
Šta je čovek uradio? Za nekoliko meseci „Ada Ciganlija“ je sada u plusu. Nije bio super genije, mag. Kada se dogovore oko zakupa onih sladoled tezgi oko „Ade Ciganlije“, pa u ovoj godini, kada je on direktor, ta naplata od iste firme bude pet, šest, sedam puta veća, e to vam onda ukazuje na neke druge stvari.
Dao sam vam primer možda najmanjeg preduzeća u gradu Beogradu, veoma upečatljiv primer. Ne bih ulazio u to. Trebalo bi mi čitavo veče da vam pričam o vodovodu i kanalizaciji, a znam puno o tome. O tome bih mogao da pričam jako dugo, ali ako treba, pričaću.
Međutim, ovo je dobar primer da vidite koliko je Vlada Srbije morala da se bori da zajedno sa lokalnim samoupravama održi jednu stabilnost sistema, da gradi jedno zdravije društvo i mislim da će ove reformske mere uticati na sve, pa i na predsednike lokalnih samouprava da shvate da moraju odgovornije da se ponašaju prema novcu. Taj novac ni Vlada, ni lokalne samouprave nisu našle na putu. Građani Srbije daju i mi svi moramo odgovorno da se ponašamo prema tom novcu i da pokažemo da smo ozbiljni i sposobni. Hvala.