Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Hvala predsedavajući.
Poštovane gospođe i gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege, evo danas ko zna koji sat u ovoj raspravi, čini mi se da smo prošli kroz četiri, pet faza u ovoj raspravi. U prvoj vazi smo imali priliku da čujemo gospodina ministra finansija i da stvarno raspravljamo, ali isključivo o rebalansu budžeta i budžetu za 2015. godinu, bez vremena i mislim da niko od poslanika nije ni pomenuo jednom rečju deset zakona koji su u objedinjenoj raspravi.
U drugoj fazi smo imali fazu premijera koji je uglavnom bio usmeren napadima na opoziciju. U drugoj fazi nešto mirnijoj, i sada u četvrtoj fazi ulazimo sa prilikom da razgovaramo sa ministrom finansija na jedan stručan način, bar se nadam da ćemo imati prilike iako je u ovoj prethodnoj raspravi puno toga pominjano od privatizacije „Crvene zvezde“, „Partizana“, sladoleda na Adi i ko zna čega još.
Dakle, ovde je jedna od ključnih tema ili teza bila da je budžet za 2015. godinu budžet koji će doneti pre svega smanjenje fiskalnog deficita. Mislim da to nije tačno, to se vidi iz ovih brojki, jer je planirani fiskalni deficit za 2015. godinu 191 milijarda. U odnosu na budžet za 2014. godinu od 182 milijarde, to je povećanje fiskalnog deficita od devet milijardi.
Ako krenemo tom logikom isti trend je prepoznatljiv i pri vršenju analize poreskih prihoda i primanja. Praktično svi planirani prihodi budžetom za 2015. godinu su manji u odnosu na one planirane prvobitnim zakonom u budžetu za 2014. godinu, ali sa izuzetkom prihoda od PDV iz uvoza, dobiti javnih preduzeća i ušteda po osnovu umanjenja zarada zaposlenih u javnom sektoru.
Dakle, iz toga se možda može zaključiti da se ekonomska politika ove Vlade zasniva na uvozu, umanjenju plata zaposlenih i prisvajanju dobiti javnih preduzeća koja se delimično ostvaruju umanjenjem zarada zaposlenih u tim javnim preduzećima. U kojoj meri je ova politika realna, moći će se proceniti iz informacija koje će se nadam se dostaviti večeras posle pitanja koja želim da postavim.
Prvo, šta čini strukturu proizvoda čijim povećanjem uvoza se planira ostvarenje većih prihoda od PDV? Drugo, zbog čega je PDV u zemlji manji za 2015. godinu u odnosu na onaj prvobitno planiran za 2014. godinu, za oko 30%? Da li je to zapravo slika pada privredne aktivnosti i kupovne snage u Republici Srbiji, jer to se jasno vidi iz podataka da je porez na dodatu vrednost u zemlji sa 145 milijardi planiranih u budžetu 2014. godine pada u budžetu 2015. godine na 104 milijarde. Dakle, jedan dramatičan pad od 40 milijardi, što znači oko 30% pada privredne aktivnosti i kupovne snage u Republici Srbiji.
Treće, porast uvoza bez adekvatnog ili značajno većeg porasta izvoza može predstavljati problem bilansa plaćanja i da li su problemi ove vrste i doveli do značajnog pada vrednosti domaće valute u odnosu na evro? Samo u periodu od 2014. godine za oko 7% je taj pad.
Četvrto, kurs primanja budžeta na osnovu iskazane dobiti poslovanja javnih preduzeća. To je naravno vrlo aktuelno pitanje i o tome je govorio i predsednik Vlade a i ministar finansija. Planirano je 15 milijardi u odnosu na tri milijarde iz prošle godine. Mi smo evo danas, 23. decembra kada može da se projektuje dobit javnih preduzeća za ovu godinu, pa se može i precizno izaći sa podatkom, ali mislim da je vrlo važno reći i to da 15 milijardi planiranih jeste jedna dosta nategnuta cifra, a posebno iz razloga da je primer mere i transfera dobiti, iz dobiti javnih preduzeća išla sa 70% od ukupne dobiti što je veoma ozbiljno ugrozilo likvidnost nekih javnih preduzeća.
Sami ste govorili da su neka javna preduzeća na tržištu i bore se sa ozbiljnom konkurencijom. Tu bih pomenuo i „Telekom Srbije“ i Poštu Srbije, jer oni imaju ozbiljnu konkurenciju, a nije dobro 70% dobiti ispumpati iz tih sistema koji moraju da se razvijaju u tehnološkom i u svakom drugom smislu.

Molim vas gospodine Ćiriću isteklo je vreme odavno. Imali ste četiri minuta i 30 sekundi.

Samo još jednu rečenicu, ako dozvoljavate. Mislim da važno reći i to da bez obzira na to kakav će se plan budžeta usvojiti za 2015. godinu, mislim da je izuzetno važno na koji način i u kakvoj atmosferi će se on implementirati. Nije potrebno praviti sukobe, a posebno između javnog i privatnog sektora, jer bez razvijenog javnog sektora nema niti razvijenog privatnog sektora. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Ćiriću.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite gospođo Tomić.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, dosta toga smo danas čuli.
Potrudiću se da budem operativna što se tiče nekih predloga u ovoj raspravi u načelu, a to je pre svega da čestitam svim ministrima, naročito gospodinu ministru Vujoviću, zbog toga što je izdržao pritisak koji ima od strane poslanika bivšeg režima koji su se odnosili čak i na obesmišljavanje njegove stručnosti.
Danas smo imali prilike mnogo toga da čujemo, mnogo toga da vidimo što do sada nismo imali. Ono što je nepobitno to je da brojke govore za sebe, da nezaposlenost se smanjuje, da jednostavno naplata poreza u poslednjem kvartalu 2014. godine je mnogo veća, a kažu neki stručnjaci da sa ovakvim trendom praktično u 2015. godini Srbija će po sivoj ekonomiji doći na nivo EU, što pokazuje suštinski naš strateški put i cilj, prema kome treba da stremimo.
Na tom putu mi diktiramo praktično tempo kojim će ići, diktiramo tempo zakona koji ćemo usvajati, ali ono što treba reći i nikako ne zaboraviti, to je da je još fiskalni savet 2007. godine napisao da treba sprovesti ovakve reforme koje mi sada sprovodimo na čelu sa Vladom gospodina Vučića, i ono što treba reći da postoji zahvalnost, zaista i kolegama poslanicima i Ženskoj parlamentarnoj mreži i predsedniku Odbora za poljoprivredu gospodinu Marijanu Rističeviću kao predsedniku seljačke stranke i ministarki zaduženu za poljoprivredu Snežani Bošković.
Po pitanju praktičnom predloga da se žene koje su vlasnici poljoprivrednih gazdinstava na neki način kroz jednu pozitivnu podršku u vidu određenih subvencija stimulišu i imali smo prilike da vidimo da su i predstavnici Vlade i gospodin Vučić bili u poseti jednom poljoprivrednom gazdinstvu u Bačkom Gradišku u avgustu 2014. godine. i da su videli da zaista žene poljoprivrednici mogu da se nose sa tim poslom, ali reći ću vam da svega 9% žena, znači, koje se bave poljoprivredom imaju registrovana gazdinstva, odnosno u svom vlasništvu, što treba podržati jer taj mali čovek, mali privrednik suštinski će osetiti te rezultate ukoliko država ga podržava i to će biti amandmani, znači poslanica.
Tražićemo i određene amandmane koji se odnose na Ministarstvo privrede, a to je da se mala i srednja preduzeća koja su u vlasništvu žena jednostavno, takođe podrže za kupovinu određene opreme, kao i u Ministarstvu prosvete da se podrže na osnovu određenog pozitivnog bodovanja kod dodela sredstava iz Fonda za inovativne delatnosti.
To se odnosi na mlade naučnice i mislim da je sada vreme reći da svi oni koji kažu da žene akademci ne treba da postoje u Srpskoj akademiji nauka jako greše. Zbog toga što neke naše žene koje u inostranstvu su vrlo priznate članice Akademija nauka.
Ako se Srbija tako lako odriče njih, onda ne znam gde ćemo stići. Valjda je poenta priče da imamo što više učenih ljudi da bi mogli zaista da idemo napred.
Mislim da postoji razumevanje između ministara i poslanika, odnosno poslanica koji podržavaju ovakvu ideju jer se ne traže dodatna sredstva.
Traži se samo da se da jedan vetar u leđa kada su u pitanju, znači, ti konkursi kojima će se shvatiti koliko je važno da takve žene postoje, koje mogu da se nose sa tom svakodnevnicom koja nije nimalo laka, pogotovo ako se bave samostalnim biznisom i kod toga kada pričamo uopšte o preduzetništvu, dobro je da gospodin Sertić i najavio da će zaista se doneti ta strategija do 2020. godine koja će obuhvatiti preduzetništvo, ne samo žensko preduzetništvo nego i omladinsko i danas smo imali prilike od premijera da će iz sredstava od privatizacije praktično se odobriti određeni fond koji će ići na stimulaciju otvaranja malih i srednjih preduzeća i „start ap“ kredite za mlade.
To je u stvari put kojim Srbije treba da ide i kojim treba da se razvija. Na kraju ono što je sigurno dobra informacija za ministra finansija, a koja, mislim, da za sada nije obavešten, to je da je Komisija za Zaštitu konkurencije, koja je u nadležnosti rada ove Skupštine koja je izglasana pre mesec i po dana, praktično do kraja godine će biti 190 miliona u suficitu od čega će 120 miliona uplatiti u budžet, a ono resto dati NBS na čuvanje, a to je jedan veliki iskorak zbog toga što su do sada raniji saveti koji nisu funkcionisali, plaćali zakupe privatnim kompanijama 10 hiljada evra mesečno i koji su jednostavno pare držali kod komercijalnih banaka. To pokazuje da i ovaj Skupština može na jedan pozitivan način da utiče na institucije koje su tzv. nezavisne, da imaju jedan državotvoran pristup i takav pristup treba da važi za sve, ne samo za Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da važi i za one za koje smatramo da se možda do sada nisu ponašale državotvorno.
Mislim da će one verovatno pratiti dobre primere prakse, pa će se i oni negde okrenuti tim putem i dobrim primerima.
Zahvaljujem se svima i nadam se da će ovi zakoni koje ćemo usvojiti u jednom paketu, praktično otvoriti put koji je svima nama potreban, a to je put ka EU, o kome je govorila ministarka Joksimović.
Na tom putu ćemo sigurno imati mnogo teških situacija, izazova sa kojima ćemo morati da se suočimo, ali mislim da je to put koji je nezaustavljiv.
Danas smo imali prilike da čujemo, ko god da pokuša da zaustavi taj put, jednostavno neće moći i to pokazuje jednostavno da naša deca imaju dobru budućnost.
Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se dr Tomić.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić, kao poslednji prijavljeni govornik. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, mislio sam da odustanem od diskusije, ali slušajući poslednjih četiri, pet diskusija poslanika iz opozicionih klupa ipak neću da odustanem. Nekoliko rečenica ću ipak kazati.
Poštovana gospodo ministri u Vladi Republike Srbije, ova Vlada u kojoj ste vi ministri na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem nasledila je katastrofalnu situaciju u državi do koje je doveo bivši režim koji je vladao punih 12 godina.
Država Srbija je pod njihovim rukovodstvom dovedena do ivice bankrota. Ova Vlada nasledila je katastrofalnu pljačkašku privatizaciju, neviđenu u evropskom prostoru.
Samo da spomenem da je u industriji 75% radnika u privatizacionim preduzećima ostalo bez posla, a jedne trećina preduzeća je neuspešno privatizovana, a tokom privatizacije iz Srbije je preko, citiram, of šor firmi izneto između 2001. i 2010. godine čak 51 milijardu dolara, završen citat, Međunarodni konzorcij za istraživanje novinarstva.
Po nekim drugim međunarodnim organizacijama, još više od 51 milijardu dolara izneto je iz Republike Srbije za vreme bivšeg režima.
Gospodo narodni poslanici, malo vas je ostalo, ali dozvolite da kažem da je bivši režim uništio bankarstvo u Srbiji. Uveo je u stečaj, da spomenem samo četiri najveće banke - „Beobanka“, „Investbanka“, „Jugobanka“ i „Beogradska banka“. Te banke bile su razvojne. Kreditirale su sopstvenim sredstvima po povoljnim uslovima. One su trebale biti motor razvoja domaće privrede, a nisu trebale biti zatvorene.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, Božidar Đelić je tada lagao da je dug tih banaka bio 8,5 milijardi maraka, a bio je svega 1,7 milijardi evra.
Ukupna potraživanja te četiri banke bila su 6,72 milijarde evra, dakle četiri puta više nego njihov dug. A gde je danas gospodin Đelić? Gospodin vojvoda od Meridijan banke, sa 11 miliona evra? Naravno, pobegao je, ali, verujem da će ga stići ruka pravde. Uništio je naše bankarstvo, koje je trebalo biti motor razvoja naše ekonomije.
I da završim ovaj prvi deo, još ću nekoliko rečenica reći. Zapravo, bivši režim uništio je našu prošlost, gospodo ministri, našu sadašnjost, budućnost dece naše. Da su ostali na vlasti još samo godinu dana, uništili bi naše korene.
Dozvolite sada da ipak kažem da bi deficit budžeta bio znatno manji da nije bivši ministar odbrane u bivšoj vladi, a sedi među nama, kao narodni poslanik, u ovoj Narodnoj skupštini, prilikom nabavke mobilnog sistema, radio-relejnih veza, preko Jugohemije, na kursnim razlikama oštetio budžet Srbije za oko 270 miliona dinara, završen citat, izveštaj državnog revizora, Večernje novosti objavile 18. jula 2012. godine, strana 17.
Ne samo to, gospodine vojni Gašiću, bivši ministar u bivšoj vladi, a narodni poslanik, sedi danas ovde među nama i drži nam pridike, u Ministarstvu odbrane, za 2010. godinu platio je nadogradnju softvera za VMA 850 hiljada evra. To je čak četiri puta više nego što je taj kompjuterski program koštao kada je kupljen, završen citat. Taj nam je držao, poštovani građani vi koji nas još malo gledate, drži pridike, čitavo vreme.
Dozvolite na kraju da kažem, dve rečenice isto da demantujem, jedan narodni poslanik sa poslaničke liste bivšeg režima je rekao za Vladu, da se bavila amaterizmom prilikom donošenja rebalansa. Samo da vam napomenem, gospodo ministri, taj narodni poslanik često govori o akademskoj čestitosti. Isti narodni poslanik na predavanju studentima drži predavanje, verovali ili ne, sedeći ne na stolici, nego sedi na stolu prekrštenih nogu. Evo vam slike, gospodo ministri, i gospodo narodni poslanici.
To ne poznaje istorija školstva i pedagoških ideja. To je u stvari kao kafanska pevačica. Ali, to nije etički odgovorno, ni akademski čestito. U to ime hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Atlagiću, ali zbog narodnih poslanika moram samo da ispravim vašu rečenicu gde ste rekli da je malo poslanika u sali, vidim veoma puno poslanika pozicije, većina ministara su u sali, a samo dva poslanika opozicije, čisto radi javnosti.
Zahvaljujem gospodine Atlagiću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima ministar u Vladi, dr Duša Vujović. Izvolite.

Evo, ovde smo skoro tačno 16 sati. U deset smo krenuli, sad je skoro dva sata. Želim samo kratko, 45 sekundi, nećemo 45 minuta, da se zahvalim svim poslanicima koji su danas uzeli reč u diskusiji i na sugestijama, jako mnogo korisnih priloga.
Očekujem da prekosutra se ti prilozi i predlozi pretvore u konkretne amandmane koji će nam pomoći da napravimo bolji budžet.
Koristim ovu priliku da se zahvalim kolegama iz Vlade. Deset ministara je bilo ovde do poslednjeg trenutka do pre dve minute. Svima se zahvaljujem. Zahvaljujem se kolegama iz ministarstva. Ovde je pomoćnik, jedan od mojih pomoćnika, Radmila. Ovde je Branko Drčelić, direktor Uprave za dug i ovde je Nenad Mijailović, državni sekretar. Oni su bili vrlo važni u pripremi ovog budžeta.
Kolegama ministrima samo da zahvalim na konstruktivnom radu na pripremi ovog budžeta, videli ste koliki je ovo dokument. Znači sektor za budžet i svi ministri su izuzetno mnogo uložili da se napravi ovakav budžet, kako mi kažemo skockao ovakav budžet, tim se gradi, tim je dobar, očekujem da ćemo biti još bolji u primeni ovog budžeta i biti spremni da vam pokažemo rezultate tokom naredne godine. Hvala.