Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Ja kao predsedavajući sam zadužen za red na sednici parlamenta. Ovo je parlament.
Ja kao predsedavajući u ovom trenutku želim izgleda više nego vi, da mi ovde govorimo o dnevnom redu, da imate vreme koje želite, čak i više vremena, ali samo je moja molba ponovo da se govori o dnevnom redu, da ministri obrazlažu zakon koji je na dnevnom redu, vi da dajete svoje mišljenje o podnetom zakonu, ali da ne pričamo o bilo čemu drugom.
Imaćemo sednica kada možemo i o svemu i svačemu da pričamo, ali sada vas molim da pričamo o dnevnom redu i o zakonu koji je na dnevnom redu.
To je po članu 106, ako želi da još jednom vas…
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.) Hvala.
(Marko Đurišić, s mesta: Mogu li da završim repliku?)
Gospodine Đurišiću, neki drugi put ćete završiti repliku.
Da li još neko po povredi Poslovnika?
Ministar, gospođa Jadranka Joksimović, ima reč. Izvolite.
Izvolite gospođo Joksimović.

Izvinjavam se.
Dakle, ja zaista jesam smatrala da treba poslanik da kaže, ali ja se ne mešam u odluke Narodne skupštine i u pravu ste - to je razdvajanje vlasti zakonodavne i izvršne i ako je predsedavajući parlamenta tako smatrao, to je sasvim u redu. Ja sam mislila da mogu i na to da odgovorim i sada mislim da nije umesno, pošto je poslanik izašao iz Skupštine i ne želi da čuje, onda neću ništa reći, osim toga i samo toga, da ne postoji kontradikcija između evropskih integracija i reformi.
Nama su reforme put da sami sebe poboljšamo. Neka bude otvoreno i nekoliko poglavlja, ali ako mi nismo suštinske reforme započeli, ništa građanima neće značiti ni otvaranje poglavlja. Meni je žao i svima nam je žao što nismo ove godine otvorili poglavlje. Neki politički čini mi se kriterijumi su prevladali, nego oni meritorni koji procenjuju realan napredak po poglavljima.
Nadam se da ćemo ove godine to uspeti i ne želim dalje da se upuštam u ovu vrstu rasprave. Hvala.

Zahvaljujem.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Reč ima… Mislim da je bespredmetno. Izvolite, gospodine Babiću.

Ja se zahvaljujem kolegama koji kažu da nemam kome da repliciram, a oni koji napuštaju verbalno bojno polje, neka ostane iza one dečije pesme - „Kukavice kukaju, vitezi se bore“.
Srpska napredna stranka je u kampanji veoma hrabro obećavala teške reforme, obećavala mere koje neće biti popularne. Na tim reformama i na tim merama… Vredeo je poziv.
Ono što su ispunjena obećanja, a to su mere koje su bile nametnute. Za 61% penzionera penzije nisu umanjivane, niti će biti umanjivane, a onima kojima su umanjene, umanjene su zbog pogubnih i loših populističkih poteza, neodgovornih, neutemeljenih u ekonomiji i poteza koje je bivši režim povlačio samo zarad dobijanja izbora i opstanka, ostanka na vlasti.
U jednoj stvari bih vas ispravi gospodine predsedavajući. Ne verujem da su neke izjave i neki burni govori dati u smislu nekih lokalnih izbora, jer znate to su političke opcije i političke stranke koje su toliko jake i toliko popularne da čak nisu mogli ni tih par ljudi, koje bi stavili na listu, nisu mogli da nađu, nisu želeli ljudi da stanu na listu tih političkih stranaka i ne učestvuju u nekim mestima na izborima.
Međutim, ja bih ovde više voleo da mi govorimo ne kao u smislu pitanja, već da bi se neka pitanja postavila da se kvalifikujete onim što ste vi obećali, a ispunili. Još pre petnaestak, dvadeset minuta u jednoj replici sam zamolio kolege i 20 minuta ama niko ne može da se seti jednog obećanja kabineta Mirka Cvetkovića, bivšeg režima koje je dato i koje je ispunjeno. Ali, ni jedno jedino.
Ja se sećam obećanih 200.000 radnih mesta, 400.000 ljudi je ostalo bez posla, ali ono što je obećano, a da je ispunjeno, sećam se i onoga da je rečeno - statistički je Srbija izašla iz krize još 2012. godine, ali to njeni građani neće da osete, ali za neke druge stvari zaista se ne sećam.

Vreme gospodine Babiću.
Da li gospodin Đurišić želi reč? Izvolite, replika gospodinu Babiću.

Nemam ja nikakav problem da sedim i da diskutujem o svemu onome što je bilo. Naravno bilo bi mnogo bolje da mi diskutujemo o onome što će biti. Ali, pošto se vi stalno vraćate u prošlost, hajde da se vraćamo u prošlost.
Znači, šta je uradila ta vlast i koja su to obećanja? To je dobijanje statusa kandidata, ukidanje viza za građane Srbije. To je otvaranje „Fijata“ u Srbiji. To je socijalni mir 2008. i 2009. godine u vreme najveće svetske ekonomske krize u poslednjih 50 godina. Završetak saradnje sa Hagom. Borba protiv organizovanog kriminala. Donošenje zakona o oduzimanju imovine stečene tim kriminalom, protiv koga ste vi bili. Protiv koga ste vi bili, kao veliki borci za borbu protiv organizovanog kriminala.
Šta imamo danas? Kako Evropska komisija gleda to što već više od tri meseca traje štrajka advokata u Republici Srbiji? Da li je to pozitivno ocenjeno u izveštaju Evropske komisije? Kako Evropska komisija vidi stanje u medijima u Republici Srbiji? Da li su mediji u Republici Srbiji slobodni ili imate cenzure i auto-cenzure?
(Ninoslav Girić, s mesta: Struja.)
Struja…
Drago mi je što ministar demantuje ono što piše jednom od tabloida, ne u ovome, da ne kažem šta od novina to ime, u tabloidu jednom, gde je pisalo da je ova cena navodno 60 evra kada se proračuna. Meni je drago da to nije istina, kao što nije istina mnoge stvari koje tamo pišu, a koje vladajuća većina ovde ponavlja iz dana u dan kada im ide u korist, a o ovome je ćutala, a kada piše o nekim drugim onda to ne dovodi u pitanje.
Znači, možemo da vodimo ovde razgovor o prošlosti koliko hoćete i svaki put kada krenete tu temu ja ću vam postavljati ista pitanja. Kakva je politika bila vaših lidera 1992, 1993, 1996…

Vreme.

… 1998, 2000. godine, 2003, 2005, 2008. godine. Ko je organizovao miting u Beogradu kada je uhapšen Karadžić?

Dovoljno je 30 sekundi što sam vam dao više.      Gospodin Zoran Babić, replika.

Što se tiče medija, ja bih pitao gospodina Đurišića -  gde je bio pre dve večeri? U neslobodnoj zemlji, bio je u emisiji sa mnom. Na javnom servisu. Mogao je da priča. Pričao je u glas, pričao je šta je god želeo i šta mu je god palo na pamet. Da li u zemlji sa neslobodnim medijima se tako nešto ne dešava? Ono što su činjenice vas opovrgavaju gospodine Đurišiću, a to ljudi ne zaboravljaju.
Borba protiv korupcije. U Specijalnom sudu za organizovani kriminal sa tima i takvima borcima protiv kriminala i korupcije, znate li vi šta su zatekli? Tri optužnice. Najkorumpiranija zemlja u Evropi sa najvećom stopom kriminala i korupcije. Tri optužnice. Isti ljudi. Nikoga nismo menjali, zato što je pravosuđe i tužilaštvo i sudstvo kompletno nezavisna grana vlasti. Nikoga, isti ti ljudi, samo zato što im je rečeno - radite svoj posao u skladu sa zakonom bez obzira kako i bez obzira gde. Za godinu dana 180 optužnica je podignuto i potvrđeno. Ne tiče me se ni protiv koga, niti da li su članovi, ili nisu članovi, ili su bliski ili nisu bliski. E to je borba protiv kriminala i korupcije.
Pominjete neke medije, pominjete neke mitinge. Što niste rekli da je na tom mitingu ubijen Ranko Panić? Zašto ne kažete koliko godina ste tapkali u mestu, a nije otkriven ubica? Sada je otkriven onaj koji je tako nešto izvršio.
Kažete - borba protiv korupcije. Kad je uhapšen Šarić? Kažete da je socijalni mir kupovan. Godine 2008. kada se, kako kažete sada ste se setili, 2014. godine da 2008. i 2009. je bila najveća kriza, a tada ste nas vi, gospodine Đurišiću, ubeđivali da je kriza šansa za Srbiju, da nas kriza ni dotaći neće, pa kada niste govorili istinu…